Tabloid istražuje
Kako je
tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme Jugoimport SDPR (4)
Brdo
novca, za Nikčevića i Šutanovca
Bivši
direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim
saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio
je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi, koje imaju
više od hiljadu računa i podračuna u bankama, u zemlji i inostranstvu.
Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo
opljačkana za više od dve milijarde evra, mogao bi da se pretvori u lanac
pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveli u zatvor. I ne
samo njih, nego i sve one koji su "lančano" pljačkali i okoristili se
kriminalnim provizijama koje su isplaćivane sa računa fantomskih firmi. Sudski
postupak protiv Nikčevića i Šutanovca sprečava republički javni tužilac,
Zagorka Dolovac. Ta okolnost ukazuje na udruženu zločinačku aktivnost više lica
iz vrha države.
Vuk Stanić
Bivši
ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegovi saučesnici, opljačkali su
Srbiju za 2,1 milijardu dolara tokom pregovora o dugu Iraka od 2,3 milijarde
dolara, koliko je ova država bila obavezna da isplati našoj kompaniji Jugoimport
SDPR (SDPR).
Naime,
izvesno vreme, Irak je bio pod sankcijama UN i nije mogao da vraća dug. Ali,
posle pada vlade Sadama Huseina, sankcije su skinute i SDPR je trebalo da počne
pregovore sa Irakom preko posrednika koga su imenovale Ujedinjene Nacije.
Zastupnicima Iraka, od strane UN, iznenada je proglašena firma Lockley (Lokley)
iz Londona i njeno predstavništvo Ernst and Young (Ernst i Jang)
u Amanu.
Ali, umesto
sa posrednicima UN za Irak, službenici SDPR Nenad Pantoš i Stanko
Mađarac (bliski saradnici Stevana Nikčevića), prave dogovor sa američkim
kompanijama Citygroup (Sitigrup) i J.P. Morgan (Dž.P.Morgen). Oni
dogovaraju da dugovanje prema SDPR od 2,3 milijarde prodaju Amerikancima,
za ukupno 460,3 miliona dolara!
Preciznije
rečeno, dogovor je bio da im Amerikanci daju takozvane bondove (odnosno,
hartije od vrednosti) i to u ratama. SDPR bi bondove u tranšama prodavao
na berzi, a prihod bi zavisio od kretanja cene bondova, dakle mogao bi
da bude manji ili veći od 460 miliona. Sa druge strane, Sitigrupa i Dž.P.Morgan
bi od Iraka na taj način naplatile razliku od oko dve milijarde dolara! Zadatak
Pantoša i Mađarca je bio da ubede Vladu Srbije i kooperante SDPR-a, da od Iraka
i nije moguće naplatiti više.
Naravno,
Pantoš i Mađarac ovo nisu radili za džabe, već su prethodno dogovorili koliki
je deo njihovog plena. U ubeđivanju su imali uspeha...
Ništa
bez posrednika
Sa
najglupljom mogućom pričom, kako je "Iraku 80 odsto dugova otpisao
Pariski klub, i da to znači da i mi treba da budemo srećni ako oni prihvate
takav otpis" Pantoš i Mađarac su ubedili članove Vlade da to
razmatraju. Koštuničina Vlada odnosno ministri Dinkić, potom Parivodić
prihvatili su ovu glupost zdravo za gotovo.
Vlada
Srbije prihvatila je da SDPR može Iraku da otpiše 80 odsto duga. Zapravo Iraku
nije otpisan ni cent, već je u pitanju bila prodaja duga Dž.P. Morganu i
Sitigrupi, koji će kasnije od Iraka naplatiti pun iznos 2,3 milijarde
dolara. Ni dan danas nije jasno zašto su Dinkić, Parivodić i Koštunica verovali
da zemlja bogata naftom neće imati novca da plati ceo iznos, iako je cena nafte
iz dana u dan rasla na svim svetskim berzama.
Istu priču
Pantoš i Mađarac počeli su da prodaju SDPR-ovim podizvođačima u Srbiji i bivšim
republikama SFRJ.
-To je dobra
ponuda, tvrdili su Pantoš i Mađarac objašnjavajući da to Srpska Vlada ne bi ni
prihvatila da to nije tako. Slovenačke firme su shvatile da je u pitanju
prevara i njihova Vlada je počela samostalno da pregovara sa Vladom Iraka o
potraživanju njihovih firmi.
Većina firmi
iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine je nasela na priče Mađarca i
Pantoša. Prevara je zamalo uspela još u mandatu Koštuničine Vlade. Šutanovac ne
bi ni omastio brk da Pantoš i Mađarac nisu iznenada tražili da se i onih 460
miliona dolara uplati na posredničku firmu "Aquila Omni
Limited" umesto na račun SDPR. Ova firma bi za tu uslugu
uzela proviziju od 50 miliona dolara.
Takođe, valja
znati i da je uvođenje posredničke firme u posao za Mađarca i Pantoša bilo
neophodno, kako bi sakrili da novac ne uplaćuje Irak, već korporacija Sitigrupa
i Dž. P. Morgana...
Pogotovo je
bilo riskantno što novac ne bi bio uplaćivan odjednom već u različitim tranšama
čiji iznos je zavisio od kretanja cene bondova (skoro svi koji su
uložili novac u bondove kasnije prilikom pucanja američkog tržišta
hartija od vrednosti ostali su bez 90 odsto uloženog) .
Ministar
Parivodić odbio da posluje preko posredničke firme
Realizacija
posla je morala da sačeka imenovanje nove Vlade i novih ministara. Naplata
Iračkog duga u novoj Vladi poverena je Ministarstvu odbrane, za ministra
odbrane imenovan je Dragan Šutanovac. Čovek blizak Šutanovcu, Stevan
Nikčević postavljen je tada na čelo SDPR-a. Nikčević je brzo našao
zajednički jezik sa Pantošem i Mađarcem i Šutanovčev kabinet je progurao
njihove ideje.
Šutanovac je
prihvatio da se Iraku otpiše dug, prihvatio je i posredničku firmu, ali je
tražio da se novac ne plaća u tranšama nakon prodaje bondova, već da se
sve plati odjednom. Amerikanci su to prihvatili pod uslovom da ne plate 460
miliona već samo 250 miliona dolara. Šutanovac je i to prihvatio! SDPR je na
kraju umesto 2,3 milijarde naplatio tek 250 miliona, minus provizija za
posredovanje! Ovde treba istaći da su detalji posla mesecima dogovarani pod zaštitom
Šutanovca, a papiri su "štelovani" tako da sve deluje po zakonu.
U jednom
trenutku bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću "pukao je film" i on
naređuje da BIA sprovede istragu o naplati potraživanja SDPR. Posle
višemesečnog rada, prikupljeno je dovoljno dokaznog materijala o jednoj od
najvećih pljački države u zadnjih pet godina, slučaj je upućen tužilaštvu, gde
i danas stoji pod brojem KTR 12544/11. Pretkrivična istraga je vođena protiv
Dragana Šutanovca i bivšeg generalnog direktor Stevana Nikčevića, ali su
obojica izostavljeni iz konačne krivične prijave Tužilaštva, i to na zahtev
Republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac!Tuženi su samo Nenad Pantoš i Stanko
Mađarac, dok prikupljena dokumentacija ukazuje da je ključni igrač za
realizaciju ovog protiv zakonitog posla bio ministar Šutanovac.
Bez
dokumenata koja je on potpisao i usmenih naredbi posao nikada ne bi bio
završen. Pored Šutanovca, koji se kasnije uključio u pljačku, osim
Pantoša i Mađarca, sa njim su delovali i još neki službenici SDPR-a, ali i
predsednik Upravnog odbora Ljubomir Anđelković.
U
organizaciji pljačke SDPR-ovog novca učestvovali su i službenici kompanija
Sitigrup i Dž.P.Morgan. Neki od njih ostavili su i svoje pisane
tragove za sobom poput Daniela Zelikowa (Danijel Zelikov) Nasera
Malika (Nasser Malik).
Nije dokazano
da su učestvovali u poslu krađe novca SDPR, niti da su tim povodom napravili
neko drugo krivično delo, ali je izvesno da su Šutanovčevim saradnicima
mesecima pružali pomoć u realizaciji posla Vahid Dupovac iz Sarajeva
(firma Vranica D.D. ), Davor Rosić iz Jubmes Banke,
Miroslava Tanasić iz Srpske Banke, kao i izvesni Predrag Milosavljević,
koji ih je uputio da kontaktiraju sa advokatom Oliverom Glišićem u vezi
strukture bondova američkih firmi...
U dokumentaciji
o pljački SDPR nalaze se i dokumenta, Ministarstva finansija koja je potpisivao
bivši ministar Milan Parivodić, dokumenta Ministarstva odbrane koja je potpisao
pukovnik Perica Pavlović, načelnik i diplomirani pravnik Željko Radović,
e-mejlovi koje je Nenadu Pantošu iz Londona slao Digemose A. Christian (Digemose
Kristijan)...Tu su i dokumenta Holding sistema Janko Lisjak, u
kojima se kao generalni direktor navodi diplomirani inženjer Jovan Obradović.
Službenici Makedonske firme A.D. Pelagonija iz Skoplja bili su takođe u
stalnoj prepisci sa službenicima SDPR-a. Tu se spominju imena Blagote Vujovića,
Branislava Đerića, Zlatka Panovskog...
Ključni dokaz
da je pljačku omogućio bivši ministar odbrane Šutanovac je dokument
ministarstva odbrane int.br.4658-4/07 od 04. januara 2008. godine (faksimil
ovog dokumenta objavio je "Tabloid" List protiv mafije u
broju 306.)
Istragom je
obuhvaćena i firma "Ultima linea protect team" iz Beograda,
vlasništvo Dragana Babića. Nad ovom firmom je prošle godine po zaključku
izvršitelja Marka Vukičevića i po rešenju privrednog suda u Beogradu
pokrenuta plenidba i prodaja imovine.
Da su Mađarac
i Pantoš znali da Irak ima novca da plati dugove i da su bili svesni štetnosti
posla koji radi vidi se iz njihove korespodencije sa saradnicima...
"Dobar
posao", ustvari, priprema za nezapamćenu pljačku
Dana 12.
decembra 2006. godine, Miroslava Tanasić iz Srpske banke je sa njene službene
adrese poslala e-mejl, u kome obaveštava Stanka Mađarca o tokovima na bliskom
istoku i američkoj spoljnoj politici u tom regionu. U tekstu se ističe da je
zbog zategnutih odnosa sa Iranom cena nafte nikad viša. Ovaj mejl je i dokaz da
su Mađarac i Pantoš itekako bili upućeni u finansije i spoljnu politiku zemalja
u zalivu i da su znali da Irak može da počne uredno da servisira dug.
Najbolji
dokaz da je Irak mogao da plati i da mu nije trebalo otpisivati duga je
činjenica da su DŽ.P.Morgan i Sitigrup ponudili da oni izdaju
finansijske instrumente SDPR-u i da na sebe preuzmu naplatu duga.
Da li bi
se američke korporacije upustile u naplatu nečega što nije moguće naplatiti?
Sigurno ne. Dakle, višemesečno ubeđivanje Vlade i saradnika da je otpis
osamdeset odsto duga "dobar posao", ustvari je višemesečna priprema
izvršenja teškog krivičnog dela.
Iz mejlova
koji su razmenjivani sa Amerikancima vidi se i da je ponuda da se napravi šteta
našoj državi došla sa naše strane. Takođe,10. januara 2007. godine Nenada
Pantoša je e-mejlom kontaktirao Daniel M. Zelikov iz DŽ.P.Morgana,
usledila je korespodnecija mejlovima i telefonom u koju se uključio i Stanko
Mađarac. Dva dana kasnije, 12. januara 2007. godine, Zelikov u e-mejlu upućenom
Pantošu (i drugima koji su grupno stavljeni u "CC"), saopštava da
je razgovarao sa kolegama o Pantoševoj zainteresovanosti da se sastane sa
timom ljudi iz DŽ.P. Morgana i Sitigrupe vezano za njhove
"Iračke zahteve".
Nakon
održanog sastanka 25. januara 2007. godine i prezentacije ponude američkih
kompanija, Pantoš i Mađarac su odlučili da je prevedu na srpski jezik. Nedugo zatim,
19. februara 2007. godine, Davor Rosić iz Jubmes banke, sa službenog
e-mejla šalje Mađarcu poruku, a u atačmentu je bila prezentacija DŽ.P.
Morgana i Siti grupe koja je nosila naslov "Strogo
poverljivo".
U
prezentaciji je do detalja objašnjeno kako će ove korporacije preuzeti SDPR-ovo
potraživanje od Iraka u iznosu od 2,3 milijarde dolara, dok će SDPR-u biti
ustupljeni "instrumenti za monetizaciju" odnosno vrednosne hartije u
iznosu od 460 miliona dolara sa rokom naplate do 2028. godine.
Izvršni organi
Srbije istragu o zloupotrebama u naplati Iračkog duga i SDPR-ovih fantomskih
firmi su podelili u pet nivoa:
-2.000.000.000
dolara šteta za državu i SDPR u poslu zaključenom sa DŽ.P. Morganom i Siti
grupom.
-200.000.000
dolara proneverenih od 460 miliona dolara za koje se sumnja da su ih
prisvojili Dragan Šutanovac, Stevan Nikčević i još nekoliko ljudi iz
Demokratske stranke.
-70.000.000
dolara štete zbog putovanja novca kroz mrežu posredničkih firmi.
Novac od Iračkog
duga nije i jedini novac od koga deo sebi prisvajaju pojedini službenici
SDPR-a. Proteklih godina napravljena je mreža firmi u inostranstvu i Srbiji
preko koje novac SDPR-a putuje pre nego što legne na račun matične firme. Svaka
od firmi preko koje novac prođe zadržava deo provizije.
-Istraga
se vodi i zbog sumnje da su milione dolara zaradila lica koja su prala novac
kupovinom firmi koje su izvodile poslove u Iraku devedesetih godina. Zbog ovoga
je pod istragom firma Ultima Linea Protect Team iz Beograda, ulica
Generala Horvatovića 7/14.
Tužilaštvo
ispituje i poslovanje Slobodana Risimića, koji je na isti način poslovao
koristeći račune u Hipo banci. Interesantno je da je i novac iz posla sa DŽ.P.
Morganom uplaćen na račun kod Hipo banke ali u Beču. Ovo je urađeno kako naša
poreska uprava ne bi imala uvida u transakciju.
-Peti nivo
istrage se bazira na praćenju Nenada Pantoša i Stanka Mađarca za koje se
procenjuje da su u celom poslu protivpravno prisvojili pet miliona evra.
A 1.
Tipski
sporazum o velikoj pljački
Službenici
Jugoimport SDRP među kojima i Nenad Pantoš i Stanko Mađarac sastali su se 25.
januara 2007. godine, sa službenicima američkih kompanija Sitigrup i Dž.P.
Morgan. Sastanak je bio strogo poverljiv, pa je i prezentacija američkih
firmi i njihove ponude za otkup Iračkog duga označena kao strogo poverljiva.
U
prezentaciji, Amerikanci konstatuju da postoje dospela potraživanja Iraka prema
SDPR-u i da oni nude da naša firma prihvati "monetizaciju" a da
zauzvrat njima prepusti potraživanja od Iraka. Narodnim jezikom rečeno, SDPR će
od američkih kompanija dobiti vrednosne hartije u vrednosti od 460 miliona
dolara, koje može da naplati tek od 2028. godine! Sa druge strane na Amerikance
će biti preneto pravo da naplate 2,3 milijarde dolara potraživanja od Iraka.
Kako bi ova
prevara uspela do kraja i kako bi se američke firme zaštitile od promene
raspoloženja srpskih i iračkih partnera, oni su predložili sklapanje
bilateralnog sporazuma između SDPR i Iraka. "Tipski sporazum o prenosu
i saglasnosti."
Na taj način
Irak i SDPR su saglasni da ova arapska država dug plati DŽ. P. Morganu i
Sitigrupi umesto SDPR. Potom je sa SDPR-om sklopljen poseban sporazum o
tome da im ove dve korporacije ustupe bondove - dužničke hartije vredne
460 miliona dolara koje će SDPR slobodno moći da proda na tržištu i zameni ih
za gotovinu.
Iste godine u
novembru Pantoš i Mađarac su sačinili službenu belešku u kojoj preporučuju da
se Iraku otpiše 80-75 odsto duga i prećutkuju da su kontaktirali sa američkim firmama
o tome da im prodaju irački dug za 20 odsto vrednosti.
A 2.
Potraživanja
SDPR iz inostranstva su pet milijardi evra
Irački dug
prema srpskoj firmi Jugoimport SDPR, iznosio je 2,3 milijarde, veći deo tog
novca SDPR bi nakon naplate morao dalje da prosledi firmama koje su u Iraku na
terenu izvodile radove. Ista situacija je i sa potraživanjima iz Gane, Libije,
Kuvajta..
Jedna od
malverzacija koje su SDPR službenici praktikovali je da namerno ne naplaćuju
novac. Istovremeno sa direktorima podizvođača i agencijama za privatizaciju
bivših republika su konstantno u kontaktu. Kada firma dođe u situaciju da više
nema ni radnike da plati, oni bi se pojavili i nudili da kupe njihova spoljna
potraživanja za petinu vrednosti. Ta potraživanja, a nekada i firme kupovali bi
za male pare čije poreklo je često bilo sumnjivo. Zapravo kontakt pojedinaca iz
SDPR sa kriminalcima bio je kontakt ka kapitalu za te namene. Kada bi i
kupili firmu ili potraživanje oni bi onda i pogurali naplatu sa ino partnerom
na tim poslovima zarada je bila i do osamdeset odsto.
Firme i
potraživanja nisu uvek kupovane novcem od droge, u nekim slučajevima korišćen
je SDPR-ov novac ukraden ili protivpravno pozajmljen. Neke od firmi koje su
doživele ovakvu sudbinu su Vranica, Metalna, Janko Lisjak i Centroprojekt.
GLOSA
Ključni
dokaz da je pljačku omogućio bivši ministar odbrane Šutanovac je dokument
ministarstva odbrane int. br. 4658-4/07 od 04. januara 2008. godine