Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih
tužilaca, i njihova zlodela (23)
Krivci na slobodi, a sudije namirene
Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I,
uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj
strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i
apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca,
koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno
samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde
tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral.
Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz
partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga
ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u
pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve
čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge
druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju
zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora
dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za
tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti
i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji
načelnik uprave u saveznoj policiji
Milan Glamočanin
Nigde na planeti ljudski život ništa ne
znači kao što je to slučaj u Srbiji. U ovom broju objavljujemo nekoliko primera
da je srpsko pravosuđe jedna opasno raspuštena banda, koja može pod pravne
norme da podvede svaku laž, i da opravda svako ubistvo, a zločinca oslobodi.
Dolaskom mladoumnog Nikole Selakovića na
mesto ministra pravde, nastavljeno je satiranje pravosuđa istom žestinom, a sve
pod zaštitom Aleksandra Vučića, koji je godinama bio član organizovane
kriminalne grupe u kojoj su bili Miodrag Rakić, Snežana Malović, Slobodan
Homen, Miljko Radisavljević.
Ministar Selaković, bez položenog
pravosudnog ispita, preporučio se Vučiću svojom zadnjicom. Naime, Vučić je u
svoje okruženje primao, skoro isključio homoseksualce.
Bivša ministarka, Snežana Malović, koja je
ogrezla u kriminalu, i dalje je pod policijskom zaštitom, a isto toliko
specijalaca obezbeđuje i Miodraga Rakića, koji nema nikakvu funkciju,
ali je najveća Vučićeva ljubav.
Visoki savet sudstva za mandata Nikole
Selakovića nije razrešio nijednog sudiju zbog kršenja zakona kojima su
građanima teško narušena ljudska i zakonska prava!
Picousti Vučić se trudi da izigrava
apsolutnog Gospodara Srbije. Njegovo okruženje podstiče kriminal i korupciju u
pravosuđu i tužilaštvu.
Državni sekretar u ministarstvu pravde,
Danilo Nikolić, oličenje je zla i kriminala, a zadužen je za reformu
sudstva! Građevinsko preduzeće iz Niša, koje je renoviralo zgradu Apelacionog
suda u Nišu, moralo da je da kupi stan gospodinu Nikoliću.
Evropska komisija ocenjuje da je stepen korupcija
u srpskom tužilaštvu i sudovima prevršio svaku meru, i da vlast ove institucije
koristi kao instrument za obračun sa građanima. Službenici ambasada država
članica EU šalju iz Beograda dramatične izveštaje da se pravosuđe otrglo
kontroli i izvršnoj vlasti, i da sudije presuđuju po svojoj meri i interesima,
van svake zakonske procedure.
Posebnu zabrinutost evropskih komesara
izaziva delovanje državnih tužilaštva. Najcrnjim rečima opisuje se
republički tužilac Zagorka-Zagor Dolovac, viši javni tužilac u Beogradu Tomislav
Kilibarda i tužilac Ljubivoje Đorđević, koji su članovi organizovane
pravosudne mafije.
Procesuiranje onih, koji su u poslednjih
deset godina opljačkali Srbiju sprečava Aleksandar Vučić, opstruišući istrage
preko specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića.
Upućene diplomate saopštile su uredniku
Tabloida da su, do sada, na Vučićevim računima registrovali preko 600 miliona
evra. Izvinjavamo se čitaocima Tabloida čije sudbine čekaju na objavljivanje,
jer smo zatrpani vapajima građana koje je sud, uz pomoć tužilaštva, uništio i
njih, i živote njihovih porodica.
Ko mu
pomene blatom, on vraća metkom
Naš saradnik
Marko Gavrilović iz Valjeva poslao nam je neobičnu priču iz Višeg suda u
Valjevu...
Dana 2. 8. 2012.
godine, u Banji Vrujci, ispred ugostiteljskog objekta „Fast food", Jovan
Tintor zvani Joja (bivši savetnik Radovana Karadžića koga je Ratko Mladić
svojevremeno optuživao za ratno profiterstvo) ubio je Branka Petrovića,
samo zato što ga je zadirkivao rečima: „Što se mažeš blatom neće ti
pomoći". Činjenice i svedoci jasno govore da je posle te
rečenice Tintor otišao do auta i sa dva metka ubio Petrovića. Nakon toga je
pobegao sa mesta zločina, ali se kasnije predao.
Postupak u
vezi sa tim, vodi se pred Višim sudom pod oznakom K. broj 78/12. Sudija u
postupku je Vesna Herceg, a tužilac Zlatko Šulović. Posebna priča
je ocvali veštak Radovan Nenadović (1931. godište). Tintor za
branioca uzima Radoslava Tadića, čija je konkubina - ljubavnica Biljana
Savić, predsednica Višeg suda u Valjevu, i ona predsedava Većem koje ukida
pritvor Tintoru!
Na
pamet joj ne pada da zbog veze sa Tadićem traži svoje izuzeće! Ukidanju
pritvora prethodilo je to što je veštak Nenadović dao nalaz da je Tintor
ubio Petrovića „na mah". U tom nalazu piše da se ubistvo "na
mah" desilo pre svega zbog vremenskog razmaka "od momenta zadirkivnja
do ubistva". Tom njegovom "stručnom" pristupu", smeju se
svi valjevski veštaci. Tintoru se, potom, gubi svaki trag.
Ovde
nije kraj porodičnim vezama u valjevskom pravosuđu. Naime, i unuka sudskog
veštaka Radoslava Nenadovića je sudija Osnovnog suda Valjevu, a njegov unuk je
registrovani heroinski zavisnik koji je okrivljen u predmetu K. 73/2011 - koji
se vodi u Višem sudu u Valjevu. Umesto da zbog materijalnih dokaza bude optužen
i osuđen na zakonsku kaznu, umesto njega u zatvor ide neko drugi čiji deda nije
veštak a sestra sudija.
Sve to sa
znanjem zamenika višeg javnog tužioca, Zlatka Šulovića i njegovog
nadređenog Miodraga Plazinića (pre izvesnog vremena, on je sa jednim
osumnjičenikom za privredni kriminal, inače građevinskim preduzimačem, menjao
stan u Požegi za stan u Beogradu, a preduzimač je već par godina samo
osumnjičen bez pokretanja ikakvog postupka).
Uzgred,
Plazinić je inače u ljubavnoj vezi sa bivšom ženom jednog valjevskog biznismena
koju vozi autom na relaciji Valjevo - Požega.
Kada su
u predmetu Tintor oštećeni izneli primedbu na nalaz veštaka Nenadovića, sudija
Herceg je rekla „Mi njemu verujemo", a tužilac Zlatko
Šulović je ćutao. A kada su se oštećeni obratili Ministarstvu pravde, Tintor i
njegov branilac Tadić su počeli da pronalaze lažne svedoke sa bosanskog
ratišta, navodne naknadne očevice događaja, pa ih je sudija Herceg kao takve
svedoke prihvatila.
Država
Srbija, VSS i DVT ne vrše psihijatrijsku procenu nosilaca pravosudnih funkcija.
Na primer, Biljana Savić je predsednica Višeg suda Valjevo, neudata je, a u
vezi je sa oženjenim čovekom i zarad te veze ubicu Tintora pušta iz pritvora.
Njena sestra, koja je inače udata, učesnica je seksualnih bahanalija. Njihov
otac Milun, sekirom i nožem je po ulici jurio goste kafića u komšiluku, a majka
Mara metlom. Notorna je istina, i to celo Valjevo zna, da su ove osobe psihički
problematične.
(Nastavak
u sledećem broju)
A. 1
Samo se sudijama nije dugovalo
Građevinska mafija u Beogradu je nekada
radila tako što je preko veza i pomoću mita sređivala dozvole za gradnju ili
nalazila pogodne lokacije u državnom vlasništvu koje su zatim prelazile u
privatne ruke. Na Dedinju i Senjaku, ekstra zonama u Beogradu, provizija za
ovakve poslove iznosila je polovinu tržišne vrednosti, odnosno oko 1.000
evra po kvadratu. U međuvremenu su se mafijaši dosetili da bi mogli da zarađuju
i celih sto odsto vrednosti nekretnine, bez potrebe da sa bilo kim dele plen.
Princip je isti, sve su ostalo nijanse.
Urbanističku mafiju na
Savskom Vencu, beogradskoj opštini kojoj pripadaju i Senjak i Dedinje, predvodi
advokatski lobi, na čijem čelu su svojevremeno mediji identifikovali Srđana
Pecikozu, Marka Adamovića i Boška Stevanovića. Ovaj poslednji
se smatra idejnim tvorcem i sivom eminencijom novog sistema pljačke u okviru
koga se od građana bukvalno otimaju stanovi.
Trik funkcioniše tako što
advokati sa stambenim zadrugama i građevinskim firmama potpisuju fiktivne
ugovore o zastupanju, posle toga ispostavljaju astronomske račune za svoje
navodne usluge koje klijenti delimično i plaćaju novcem, a delimično ustupajući
stambene ili poslovne objekte. U međuvremenu se isti ti kvadrati prodaju drugim
licima, koja nemaju pojma da postoji neki spor i plaćaju dogovorenu cenu.
Advokati, zatim, tuže zadrugu ili preduzeće i bez problema dobijaju spor, jer
su i direktori, ali i sudije podmićeni i uključeni u prevaru. Pravi kupci
nepokretnosti uopšte nisu ni uključeni u spor, ali postaju žrtve
izvršenja koje treba da se sprovede tako što će objekat biti ispražnjen od
ljudi i stvari.
Jedna od zadruga koja je
redovno bila uključena u ove mahinacije jeste SZ Pobeda. Kada je 1995. na njeno
čelo došao Miroljub Terzić, zadruga je imala već dugovanja u visini od 11
miliona maraka. Kada je napustio zadrugu i ona otišla u stečaj, ukupni gubici
su bili dvostruko viši - oko 11 miliona evra. Dugovalo se svima: zadrugarima,
izvođačima radova, državi...Jedino se nije dugovalo sudijama.
U beogradskoj ulici Kralja
Milutina broj 55 na šestom spratu dva stana ukupne površine preko 150
kvadratnih metara ima i bračni par Leposava i Hranislav Karamarković.
Ovo su samo neki od stanova koje pomenuti par ima. Leposava Lepa Karamarković
je svojevremeno bila predsednica Vrhovnog suda Srbija, a njen suprug je
advokat. Stanovi su kupljeni od SZ Pobede, a da li su, kada i koliko
plaćeni...?
Od Pobede kupovali su i
tužioci i javni pravobranioci, nekada na svoje, a nekada na ime svoje rodbine.
Veoma često postoje i dokazi o uplati novca. Pare su poticale, međutim, od same
zadruge, a prethodno su isplaćivane advokatima na ime navodnih usluga.
Advokat Milica Đurković tako
od Pobede devedesetih potražuje desetine hiljada maraka na ime advokatskog
honorara. Pošto Zadruga nije imala para da je do kraja isplati dala joj
je u kompenzaciju stan broj 10 u Višnjićevoj 9 u Beogradu. U sudskom zapisniku
od 21. marta 2013. tadašnji direktor Zadruge, Terzić, tvrdi, međutim, da se u
to vreme još vodio spor sa advokaticom, ali da je, uprkos tome, stan dat.
Očigledno je Đurkovićka bila
isplaćena i novcem i stanom, koji je u međuvremenu bio prodat porodici Matić za
preko 100.000 nemačkih maraka, koliko je porodica platila smatrajući da je na
taj način stekla pravo nad nepokretnošću. Posle je visprena advokatica
pokrenula spor protiv Zadruge koja je otišla u stečaj i spor namerno izgubila,
pa je sud doneo izvršno rešenje na osnovu koga je predmetni stan imao da se da
Đurkovićki i to ispražnjen od stvari i lica, odnosno da se porodica Matić
izbaci na ulicu, što je i učinjeno.
Identično je sud postupio i u
slučaju Zorice J. iz Beograda, koja je čak dva puta iseljavana iz svog stana u
Kralja Milutina u Beogradu. U ovom slučaju „vlasnik" je advokat Ivan Đurić
za koga se zna da je još u prvoj polovini devedesetih preuzeo stan od SZ
Pobede na osnovu navodnih advokatskih honorara. Postavši direktor Pobede
Miroljub Terzić, međutim, Đurića obaveštava da je ugovor nezakonit i protivan
statutu Zadruge, te samim tim ništav.
Uprkos tome, posle skoro
petnaest godina Đurić se „setio" svog „prava", pa sa stečajnim
upravnikom Draganom Petrovićem 2008. sklapa aneks ugovora kojim predmetni
stan otkupljuje za 6.757,21 dinar?! Da podsetimo: u stanu sve vreme sasvim legalno
boravi Zorica J. sa porodicom i nema pojma šta joj se iza leđa radi.
Odmah posle toga, Đurić traži
da ga sud uvede u posed, Zadruga i u ovom slučaju namerno gubi spor, a Zorica J.
(koja nije ni bila obaveštena da se postupak vodi) biva iseljena. Posle je viši
sud preinačio rešenje i Zoricu sa porodicom privremeno vratio u stan, ali je do
drugog iseljenja došlo krajem prošle godine.
Po dosadašnjim rezultatima
privatne istrage koju su sproveli oštećeni, u ceo slučaj otimanja stanova preko
SZ Pobede, ali i drugih zadruga i preduzeća, učestvovali su: advokati Milica
Đurković, Ivan Đurić, Milovan i Novica Lalić, kao i
sudije Jelena Stoiljković (Prvi osnovni sud u Beogradu), Ružica Banjalučkić,
Mirjana Trninić, Mirjana Jovanović i Tatjana Vlajisavljević (sudije
Privrednog suda u Beogradu) na čelu sa predsednikom Privrednog suda Zlatanom
Dmitrićem. Sve njih, po tvrdnjama upućenih i sami učesnika, koordinira
advokat Boško Stevanović koji ima veći broj nekretnina u Beogradu: osim
na Dedinju i Senjaku poseduje ili je posedovao prostorije u Katićevoj,
Nemanjinoj i Deligradskoj ulici.
Svi oni zajedno imaju
jedanaest miliona razloga u evrima da ne dozvole da istina izađe na videlo.