Povodom
Govor
lidera Nemačke levice, Gregora Gizija, u Bundestagu 25. marta 2014. godine
Bezbednost
Evrope ne može bez Rusije
Granice
podaništva srpskih vlasti prema zahtevima Brisela i Vašingtona ne postoje.
Vlast naprednjačka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, spremna je i da se okrene
protiv Rusije, zarad očuvanja svojih pozicija. Veliki broj članica Evropske
unije uopšte ne pomišlja da uradi nešto slično. Ni Nemačka, čija je kancelarka
pokušala da predloži nekakav "odgovor" u vezi sa Krimom, nije
prihvatila da se konfrontira sa Rusijom. Zbog važnosti ovih događaja, Tabloid
prenosi govor Gregora Gizija, lidera Nemačke levice, održanog u Bundestagu 25.
marta ove godine...
.....
Gospodine
predsedniče! Dame i gospodo!...Kada osuđujemo Putinove poteze, moramo da
shvatimo kako je uopšte došlo do konflikta. Biću krajnje otvoren: sve što je
NATO mogao pogrešno da uradi, uradio je.
Počeću sa
Gorbačovom. On je 1990. predložio izgradnju zajedničke evropske kuće,
raspuštanje NATO-a i Varšavskog pakta i koncept „zajedničke
bezbednosti". NATO je odbio taj predlog. „Da, Varšavski pakt je
istorija, ali NATO ostaje." Odjednom se NATO iz odbrambenog saveza
pretvorio u intervencionistički.
Druga greška.
Tokom pregovora o nemačkom ujedinjenju, američki ministar spoljnih poslova,
nemački ministar spoljnih poslova Genšer, i ministri spoljnih poslova
drugih zapadnih zemalja su obećali Gorbačovu da neće biti širenja NATO-a
na istok. Prekršili smo ovo obećanje. Došlo je do njegovog nezadrživog širenja
ka Rusiji.
Bivši
američki ministar odbrane Robert Gejts opisao je preuranjeni prijem
istočnoevropskih država u NATO kao tešku grešku, a poziv Zapada Ukrajini da uđe
u NATO kao ozbiljnu provokaciju.
Na kraju
dolazi i odluka da se raketni štit NATO-a razmesti u Poljskoj i Češkoj. Ruska
vlada je rekla: to ugrožava naše bezbednosne interese, mi to ne želimo.
Međutim, Zapad je odlučio da ignoriše zabrinutost Rusije i nastavio je po
starom. Uz to, NATO je tokom jugoslovenskih ratova nekoliko puta povredio
međunarodno pravo. To je nedavno priznao i tadašnji kancelar Gerhard Šreder.
Srbija
nije napala neku drugu državu, niti smo imali odluku Saveta bezbednosti UN.
Uprkos tome došlo je do bombardovanja, u kome je prvi put posle 1945.
učestvovala i nemačka vojska. Stanovnicima Kosova je dopušteno da na
referendumu odluče o odvajanju od Srbije. Tada sam žestoko kritikovao povredu
međunarodnog prava i rekao sam da se na Kosovu otvara Pandorina kutija, jer ako
je Kosovu dozvoljeno pravo na samoopredeljenje, moraćete to isto pravo da priznate
i drugima. Smejali ste se. Niste to ozbiljno shvatili, jer ste verovali da ste
pobednici u hladnom ratu za koje ne važe više nikakva pravila.
Reći ću vam
samo da se Baskijci i Katalonci već duže vreme pitaju „zašto bismo ostali u
Španiji, mogli bismo i mi da održimo referendum o nezavisnosti".
Naravno, sada su to isto pitanje postavili i stanovnici Krima.
Povredama
međunarodnog prava stvara se običajno pravo kao novo pravo međunarodnih odnosa.
Smatram da je secesija Krima suprotna međunarodnom pravu, baš kako što je to
bio slučaj i sa Kosovom.
Međutim,
očekivao sam da će se Putin pozvati na Kosovo, što je i uradio. Sada vi gospođo
Merkel kažete: „Situacija je potpuno drugačija."
Možda je to tačno.
Ali izgleda da ne razumete da je povreda međunarodnog prava uvek povreda
međunarodnog prava. Pitajte nekog sudiju da li je pljačka sa plemenitim
motivima u poređenju sa pljačkom bez tih motiva i dalje pljačka. On će vam
odgovoriti: „Da, to je i dalje pljačka."
Nemački
ministar odbrane Peter Struk objašnjavao je prilikom odlučivanja o
intervenciji u Avganistanu da Nemačka mora da brani svoje interese na
Hindukušu. Sada Putin kaže da Rusija mora da brani svoje interese na Krimu.
Uzgred rečeno, Nemačka na Hindukušu nije imala flotu i udaljenija je od njega
nego Rusija od Krima. Uprkos tome smatram da su oba ova objašnjenja pogrešna.
Međutim,
jedno je tačno. Kada oni koji krše međunarodno pravo optužuju Rusiju, koja ga
takođe krši, za njegovu povredu, nekako se to čini prilično jalovim i
neubedljivim. To je nesporna činjenica.
Obama
govori isto kao vi, gospođo Merkel, o suverenitetu i teritorijalnom integritetu
država. Međutim, ovi principi su pogaženi u slučajevima Srbije, Iraka i Libije.
Zapad je mislio da može da krši međunarodno pravo jer je Hladni rat završen.
Grubo smo potcenili ruske i kineske interese.
Rusiju pod
Jeljcinom, koji je često bio mrtav pijan, nismo uzimali ozbiljno. Međutim,
situacija se promenila. Kasno ste se setili da se pozivate na principe
međunarodnog prava nastale tokom Hladnog rata. Želeo bih da oni ponovo važe,
ali da važe za sve! Nema drugog rešenja.
Došlo je do
nesuglasica između EU i Rusije oko Ukrajine. Obe strane su vodile sopstvenu
politiku. Predsednik Evropske komisije Baroso je rekao: „Ili carinska unija
sa Rusijom ili ugovor sa nama!" On nije rekao „oboje", već
„ili-ili!" Putin je uzvratio: „Ili ugovor sa EU ili sa
nama!"...
Niko od
evropskih ministara spoljnih poslova nije ni pokušao da razgovara sa ruskom
vladom i da primi k znanju opravdane ruske bezbednosne interese. Rusija
strahuje da će uslediti još bliži odnosi EU i NATO-a sa Ukrajinom i oseća se
potpuno opkoljenom. EU i NATO su ignorisale istoriju Rusije i Ukrajine. Nikada
nisu shvatili značaj Krima za Rusiju.
Ukrajinsko
društvo je duboko podeljeno. Ni to nismo uzeli u obzir. Ova podela je došla do
izražaja u Drugom svetskom ratu, a primetna je i danas. Istočna Ukrajina teži
Rusiji, a zapadna Evropi. U Ukrajini u ovom trenutku nažalost ne postoji
nijedna politička ličnost koja bi mogla da predstavlja oba dela ovog društva.
Ali zato
postoje Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Mada smo
i njih u poslednje vreme prilično zanemarili. Donacije ovim organizacijama ste
stalno smanjivali, misleći da one više nisu važne. Međutim, one su jedine
evropske organizacije čiji su članovi i Rusija i Ukrajina. Zato moramo ponovo
da ih ojačamo, pre svega finansijski, i ne bi trebalo da razmišljamo o
isključivanju Rusije jer je to potpuno besmisleno.
Svi smo bili
svedoci zaoštravanja situacije na Majdanu, snajpera i poginulih. Kruže
različite glasine. U takvim situacijama se često prikriva istina. Zato
predlažemo osnivanje međunarodne istražne komisije. Mi, ali pre svega građani
Ukrajine, imamo pravo da saznamo šta se tamo zaista dogodilo i ko je za to
odgovoran.
Na Majdanu
smo imali demokratske snage, ali i fašiste. Zapad se mešao direktno i
indirektno. Onda su ministar spoljnih poslova Nemačke Štajnmajer, francuski i
poljski ministri spoljnih poslova zaključili sporazum sa Janukovičem i
opozicijom. Sada gospodin Štajnmajer kaže da je Janukovič svojim begom ovaj
ugovor učinio ništavnim. To nije tačno. Ljudi na Majdanu su velikom većinom
odbili postignuti sporazum.
...Zanimljivo
je što kancelarka tvrdi da je referendum na Krimu zabranjen prema ukrajinskom
Ustavu. Ali kada taj Ustav važi? To nije bio slučaj prilikom smene predsednika,
a sada bi trebalo da ga primenimo na referendum na Krimu. Morate da se
odlučite. Da li ukrajinski Ustav prihvatate u celosti ili samo neke njegove
delove koji vam odgovaraju?
Ukrajina je
dobila novu vladu. Barak Obama, EU i Nemačka su je odmah priznali.
Gospođo
Merkel! Zamenik premijera, ministri odbrane, poljoprivrede, životne sredine,
državni tužilac, to su sve fašisti. Šef saveta za nacionalnu bezbednost je
jedan od osnivača fašističke partije Svoboda. Fašisti su dobili važne
funkcije i dominiraju bezbednosnim aparatom. Da li su fašisti ikada u istoriji
čovečanstva dobrovoljno predali vlast koju su već jednom osvojili? Barem je
nemačka vlada trebalo da odredi crvenu liniju, naročito imajući u vidu našu
istoriju.
Kada je
Hajderov FPC ušao u austrijsku vladu, EU je zapretila sankcijama. Međutim,
reakcija je izostala kada je reč o fašistima u Ukrajini. Svoboda ima
bliske kontakte sa nemačkim NPD-om (Nemačka nacional-demokratska partija) i
drugim nacističkim partijama u Evropi. Predsednik ove partije Oleg Tjagnibok
izjavio je, citiram: „Uzmite oružje, borite se protiv ruskih krmača,
nemačkih i jevrejskih svinja i drugog korova." Kraj citata. Došlo
je do napada na Jevreje i na levičare. Ali nemačka vlada i dalje ćuti i
razgovara sa ovim ljudima iz Svobode. To je skandal.
Sada ste se
odlučili za uvođenje sankcija, „ako nemamo drugog izbora", kako to
vi kažete. Time nećete impresionirati Putina, već ćete samo dodatno zaoštriti
situaciju. Kisindžer, bivši američki ministar spoljnih poslova, u pravu je kada
kaže da sankcije nisu strategija, već znak njenog nepostojanja. To važi i za
sve veći broj vojnih letova iznad Poljske i baltičkih država. Čemu sve to?
Blokirani
su računi Janukoviča i njegovih saradnika, jer se na njima nalazi pronevereni
državni novac. Moje pitanje je sledeće: pa zar to niste znali ranije? Drugo
pitanje: zašto samo njihovi računi? Šta je s milijardama u vlasništvu oligarha?
Zašto su sve odluke tako jednostrane?
Moramo
biti svesni da postoji samo jedan put za izlazak iz ove krize. To je put
diplomatije.
Prvo.
Zapad mora da uvaži legitimne ruske bezbednosne interese, što je prepoznao i američki
ministar spoljnih poslova Džon Keri. Moramo da nađemo rešenje za Krim, koje će
odgovarati i Ukrajini i Rusiji i nama. Rusiji se moraju pružiti garancije da
Ukrajina neće postati član NATO-a.
Drugo. U
Ukrajini mora da otpočne proces pomirenja i razumevanja između istoka i zapada,
možda kroz model federalne ili konfederalne države ili sa dva predsednika.
Ono što
zameram SAD i EU je to što nikada nisu ni pokušali da postignu neki dogovor sa
Rusijom. To mora da se promeni. Bezbednost u Evropi ne može da postoji bez
Rusije ili uprkos njoj, već samo kroz obostranu saradnju. Kada se jednog dana
ova kriza završi, nadajmo se da će njena najveća posledica biti ta što će sve
strane ubuduće poštovati međunarodno pravo.
Hvala vam.