Razaranje

 

Arheološka mafija: ko stoji iza paramilicijske nevladine organizacije Arheoamateri Srbije?

 

Slobodni kopači, od države jači

 

Ko je i kako osnovao nevladinu organizaciju za vršenje nedestruktivnih arheoloških istraživanja. Ko na svom sajtu reklamira prodaju detektora za metal i georadara. Ko je svojim aktima sebe stavio iznad svih važećih zakona. Kakva je međusobna veza ljudskih prava  garantovanih Ustavom Srbije i nadriarheologa. Kako je moguće da nezakonita nevladina organizacija osnuje crnokošuljašku paramiliciju. Koga i od čega zapravo štite ovi crnokošuljaši. Da li će arheoamateri Srbije uskoro izdavati dozvole arheolozima za izlazak na teren. Gde je pod hitno potrebno izvršiti proveru da koji pacijent nije slučajno pobegao iz duševne bolnice. 

 

Stanislav Živkov

 

Poslednjih dana marta meseca, pravu javnu sablazan i odijum u kulturnim krugovima izazvala činjenica da je jedna bizarna pseudonaučna ali vrlo kriminalna organizacija čak ustrojila svoju paramilicijsku jedinicu što naravno nikome do sada ni najmanje nije zasmetalo. Reč je o skarednoj, nezakonito osnovanoj nevladinoj organizaciji, odnosno udruženju građana Arheo-amateri Srbije sa matičnim brojem 28004869, osnovanom početkom 2010. godine, sa sedištem u selu Ljubić kod Čačka. Prema članu 2 Statuta udruženja, recimo, osnovani su radi unapređivanje naučnih saznanja iz oblasti ljudske prošlosti; popularizacija naučno-istraživačkog   rada i stvaralaštva među mladima; iniciranje i podrška u organizovanju obrazovnih programa za mlade; edukacija građana, a posebno dece i mladih o značaju čuvanja i zaštite ostataka ljudske prošlosti i kulturne baštine.

O tome čime se zapravo bavi ova skaredna nevladina organizacija najbolje govori njen još skaredniji Pravilnik usvojen na sednici Upravnog odbora udruženja Arheo-amateri Srbije  održanoj 15. Februara 2010. godine, u kome u prvom članu arheoamateri sami sebi, na osnovu statuta udruženja daju zakonsko pravo da na celokupnoj teritoriji Republike Srbije organizuje amaterske istraživačke akcije pod nadzorom za to nadležnih institucija, a koje nisu u suprotnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima R. Srbije.

Članovi 2, 3 i 4 predstavljaju najordinarniji pokušaj prodavanja magle dok član 5 na najbolji način potvrđuje zavidan stepen nepismenosti jer se u njemu doslovce navodi kako upoznavanje   o tome da li se na planiranom području ili terenu za istraživanje nalaze ili ne nalaze arheološki lokaliteti, spomenici kulture ili znamenita istorijska mesta koja su pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima R. Srbije, ili koja su ubeležena u registar arheoloških lokaliteta i kulturnih dobara R. Srbije, ili koja su samo evidentirana kod teritorijalno nadležne ustanove zaštite, organizatori planiranih amaterskih istraživačkih akcija udruženja Arheo-amateri Srbije upoznaju se preko stručne literature i podataka koje će blagovremeno zatražiti pismeno od teritorijalno nadležne ustanove zaštite.

Isti član orgazmički kulminira suludom tvrdnjom kako je po zakonu o javnom informisanju, svaka javna ustanova dužna da u roku od sedam dana pismeno pruži na uvid ovakvu vrstu javnih podataka zatraženih pismenim putem zaboravljajući pri tome da objasni po kom zakonu bi ustanove zaštite trebale da svoju dokumentaciju ustupaju diletantima i kriminalcima.

 

 

"Građansko" iskopavanje

 

 

Član 6 Pravilnika u još većoj meri podstiče multiorgazmičnost autora pošto se u njemu kako na terenima sa samo evidentiranim arheološkim lokalitetima, udruženje Arheo-amateri Srbije ima pravo da organizuje svoje istraživačke akcije ali, samo uz fizičku prisutnost stručnog lica iz nadležne ustanove zaštite (Muzej ili Zavod za zaštitu spomenika kulture), ili, uz pismenu saglasnost stručnog lica iz nadležne ustanove zaštite.

U tom slučaju, članovi udruženja Arheo-amateri Srbije svoja amaterska istraživanja sprovode nedestruktivnim istraživačkim metodama uz pomoć geo-radara, geo-skenera, rezistiviti instrumenata, metal-detektora, molekularno-frekfrentnih diskriminatora, distancionih lokatora, rašlji ili viskova, bez ikakvih iskopavanja na terenu koji se istražuje.

Član 8 Pravilnika daje mogućnost za sledeći orgazam pošto su njime arheoamateri sami sebi dali pravo da izvodi organizovane amaterske istraživačke akcije na područjima i terenima na kojima se ne nalaze nikakvi evidentirani, niti upisani u Registar, niti zakonom zaštićeni arheološki lokaliteti, spomenici kulture ili znamenita istorijska mesta naravno uz pomoć geo-radara, geo-skenera, rezistiviti instrumenata, metal-detektora, molekularno-frekfrentnih diskriminatora, distancionih lokatora, rašlji ili viskova, sa iskopavanjima u cilju verifikovanja svojih nalaza, a uz pismenu ili usmenu dozvolu vlasnika područja ili terena koji se istražuje.

Tvorci pravilnika očito su pri pisanju bili inspirisani pseudopedagoškom metodologijom Slobodne dece škole Samerhil po kojoj su deca nagrađivana kada bi nešto ukrala i uništavala školsku imovinu, pa su u članu 11 Pravilnika ustvrdili, ni manje ni više, nego da svaki građanin Republike Srbije uživa zagarantovano pravo ljudskih sloboda koje proizilazi iz Ustava Republike Srbije!

Shodno tome, i svaki redovan član Udruženja Arheo-amateri Srbije ima pravo na slobodu samostalnog zadovoljavanja svojih istraživačkih potreba zagarantovanih članom 46. Ustava R. Srbije.Takvo pravo i slobodu svaki član Udruženja može da ostavaruje i samostalno, van redovnih amaterskih istraživačkih akcija Udruženja, i to u vremenu i u količinima koje njemu i njegovim potrebama najviše odgovaraju.

Naravno, član 12 samo na osnovu člana 10 Pravilnika, konstatuje kako svaki redovan član Udruženja Arheo-amateri Srbije ima pravo da samostalno organizuje svoje amaterske istraživačke akcije u skladu sa Statutom, Pravilnikom i Kodeksom udruženja Arheo-amateri Srbije, a uz puno poštovanje zakona o kulturnim dobrima R. Srbije.

O tome da pseudonaučno udruženje građana Arheoamateri  Srbije sebe smešta iznad svih važećih zakona najbolje se vidi iz člana 16 Pravilnika u kojem Udruženje svojim članovima daje pravo, koje inače nemaju ostali građani, da samostalne istraživačke akcije mogu da sprovode uz pomoć geo-radara, geo-skenera, rezistiviti instrumenta, metal-detektora, molekularno-frekfrentnog diskriminatora, distancionog lokatora, rašlji ili viskova.

A kako bi se iz čitave nezakonitosti izvukla i nekakva korist članom 17 predviđeno je da svaki član udruženja ima pravo da Rezultate takvih nedestruktivnih samostalnih amaterskih istraživanja pored ostalog ustupi ili proda trećem subjektu.

O tome šta se zapravo krije iza Arheoamatera Srbije najbolje govore činjenice na koje već duže vremena upozoravaju arheolozi. Naime iz dana u dan ,pohlepni trgovci sami tragaju za nalazištima i pustoše ih. Trgovina arheološkim predmetima i umetninama treća je među najprofitabilnijim vrstama kriminala. Stotine lopova na terenu sistematski pustoše arheološke lokalitete, crkve, muzeje, galerije, privatne i kolekcije u Srbiji.  Lavovski deo plena završava u inostranstvu, gde umetnine i arheološki predmeti imaju visoku cenu. Čak i kada budu otkriveni, lopovi najčešće budu osuđeni na male kazne, pa su sve drskiji, stotine "divljih" kopača svakodnevno razaraju kulturnu baštinu Srbije. Nedavno je čovek koji se predstavio kao član udruženja Arheo-amateri uništio neolitski lokalitet u selu Supska kod Ćuprije, kopajući - bagerom! Divlji kopači su razorili zidove antičke građevine u Davidovcu kraj Koridora 10.

 

 

Bitka "na vrhu" oko članarine

 

 

Ni kada ih vide na svojim imanjima, seljani ne smeju da reaguju, jer izvuku deblji kraj. Najtragičnija je činjenica da se odnedavno na lokalitetima pojavljuju ljudi u uniformama sličnim policijskim koji se predstavljaju kao čuvari nalazišta. Seljaci uglavnom gledaju uniformisane ljude sa strahom, bila to prava policija vojska ili je reč o članovima udruženja koje je privredni subjekt, dakle firma koja ostvaruje profit. Arheološko društvo je upozorilo Agenciju za privredne registre da je registrovala udruženje koje se bavi nazakonitim aktivnostima, ali nije bilo nikakve reakcije!

Policija je svojevremeno u Šidu privela nekoliko osoba sa metal detektorima, koji su se predstavili kao članovi Arheo-amatera Srbije! Policijska uprava je zatražila informaciju od Ministarstva kulture da li je reč o legalnim istraživanjima. Međutim, pokazalo se da su i pojedini arheolozi dobro uklopljeni u aktivnosti Arheoamatera Srbije.

Tako je, pre izvesnog vremena, arheolog Muzeja u Vranju Goran Mitrović zajedno sa metal detektorom in flagranti uhvaćen kako vršlja po terenu koji uopšte ne potpada pod područje delovanja Vranjskog muzeja, verovatno radeći na osnovu odobrenja arheoamatera!

Javna je tajna da su brojni arheolozi saučesnici u kriminalu arheoamatera, a mnogi koji se bore za integritet struke čak su bili fizički maltretirani od strane navodnih arheoamatera, odnosno divljih tragača na lokalitetima koje navodno štite. O tome da novinari nasedaju na svakojake senzacije i time čine medveđu uslugu nauci, najbolje govori pojava skarednog apologetskog  panegirika u Večernjim novostima kojim se naveliko hvali aktivnost ove kriminalne organizacije, svojevrsne pseudoarheološke Cosa Nostre (Naše Stvari). Njihova aktivnost bi u najmanju ruku bila ravna angažovanju međunarodne pljačkaške grupe Pink Panter na čuvanju trezora Narodne Banke Srbije, što najbolje potvrđuje u javnosti dobro poznato prepucavanje dva osnivača arheoamatera, koji uzgred budi rečeno, imaju po par krivičnih prijava baš zbog neovlašćenog iskopavanja. A, "rat" između njih je izbio oko podele novca dobijenog od članarine!

Naime, pretpostavlja se da se do sada u ovo udruženje učlanilo najmanje 1000 članova koji su u početku za prvu godinu članstva trebaju da uplate 5.000 dinara, odnosno 2.000 dinara za svaku sledeću godinu i neovlašćeno dobijanje dozvole za, opet, neovlašćena arheološka iskopavanja koja u stvari može da odobri samo posebna komisija ministarstva kulture!

 

 

Specijalac Stavra i penzioner Lale u akciji

 

 

Na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, delatnost arheološkog iskopavanja i istraživanja mogu obavljati isključivo naučne ustanove ili ustanove zaštite, što znači da udruženja nemaju pravni osnov za ovu vrstu istraživanja. Članstvo u udruženju Arheo-amateri Srbije ne omogućava amatersko niti bilo koje drugo obavljanje arheoloških istraživanja. U ministarstvu naglašavaju da je ono jedino nadležno za izdavanje odobrenja za obavljenje arheoloških iskopavanja i istraživanja, i to isključivo zakonom ovlašćenim ustanovama.

Sve što je pod zemljom, ili vodom, uživa takozvanu prethodnu zaštitu na osnovu Zakona o kulturnim dobrima i državna je svojina. Dakle, ne postoje "lokaliteti koji nisu pod zaštitom". Ministarstvo kulture je upravo u cilju zaštite kulturnog nasleđa Srbije i sprečavanja obavljanja neovlašćenih i nezakonitih istraživanja koje obavlja udruženje Arheo-amateri Srbije uputilo Ministarstvu pravde i državne uprave dopis kojim je od njih traženo da izvrše nadzor nad radom ovog udruženja.

Ministarstvo je obavestilo i Agenciju za privredne registre da je registrovalo udruženje čiji je osnivački akt u suprotnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima ali na to nikada nije bilo nikakve reakcije od strane Agencije. O tome da međunarodni kriminal zapravo stoji iza arheoamatera najbolje potvrđuje činjenica da je najmanje trećina članova iz inostranstva, uključujući tu i predsednika udruženja Aleksandra Vukadinovića koji je svojevremno došao iz Švajcarske. Arheoamateri su se doslovce popeli svima na glavu. O tome najbolje svedoči i činjenica da je upravo protiv Vukadinovića kraljevački Zavod ranije podneo krivičnu prijavu zbog nelegalnih istraživanja.

Od osobite je važnosti bila hitna saradnja naše i švajcarske policije kako bi se proverila vest da se Vukadinović obreo u Srbiji. Ovo pre svega zato što je u Švajcarskoj protiv njega do sada podneto više krivičnih prijava zbog šverca antikviteta i preprodaje falsifikata!

 O kakvom "eminentnom" pseudoarheološkom udruženju je reč, najbolje govori činjenica das u čitavu teritoriju Srbije podelili prema sektorima pri čemu su naravno najinteresantnije i potencijalno najbogatije nalazima upravo sve opštine na području Srema. Javna je tajna da se sve akcije divljih arheologa izvode pod vrhovnim nadzorom izvesnog Stavre, inače nesuđenog haškog osuđenika i pripadnika specijalnih jedinica, a  uz svesrdnu stručnu konsultantsku pomoć izvesnog Lale Ilića, inače penzionisanog arheologa po struci!

Takođe je javna tajna da dobar deo pripadnika policije u oblasti istočnog Srema uveliko sarađuje pri aktivnostima nadriarheologa. I grad Sremska Mitrovica (rimski Sirmium), nadaleko je poznat po tajnim noćnim iskopavanjima u upravo otvorenim sondama koje su praćene užurbanim takođe prekonoćnim betoniranjima kako bi se sakrila činjenica da su divlji tragači vršili reviziona istraživanja.

Naravno, kao u narodnoj poslovici da i ćorava koka ponekada ubode zrno, ponešto od materijala stigne i u depoe Muzeja Srema a prema dobro obaveštenim izvorima tamo je svojevremeno završilo "čak" šest, od preko 6000 nestalih novčića iz nekadašnje Vajfertove numizmatičke zbirke, koja je pod nikada razjašnjenim okolnostima volšebno nestala oko 1978. godine iz pančevačkog Muzeja!

 

 

 Štetočine čuvaju svoj plen

 

 

Najnovije arheološko uzbuđenje debelo je potreslo stanovnike Surduka, i to nakon izrade urbanističkog plana po kome je na mestu nekadašnje rimske tvrđave u skoroj budućnosti dozvoljena parcelacija i gradnja privatnih kuća, tako da su se praktično svi stanovnici naprasno pretvorili u nadriarheologe i bukvalno prekopavaju čitavo selo tragajući za zakopanim blagom. Prilikom dolaska svakog pravog arheologa u selu nastaje uzbuna. Dovodi se i milicija kako bi legitimisala prave arheologe! 

Arheoamateri Srbije osnovali su svoju čuvarsku službu, odnosno pravu pravcijatu jedinicu crnokošuljaša koji sa značkama paramilicije protivpravno legitimišu sve koji ih imalo bolje pogledaju! Naravno, da bi zapravo takvim siledžijstvom sakrili pravu prirodu svog štetočinstva. Našoj nedotupavoj javnosti prodaje se pričica o dobrim i dragim ljudima koji, eto, dobrovoljno čuvaju narodno blago od pljačkaša a nikome, pogotovu medijima ne pada na pamet da se upita da li nekakva privatna paramilicija uopšte ima ikakvo zakonsko pravo da bilo koga legitimiše.

Još zanimljivije bi bilo ustanoviti ko je (i da li je) uopšte neki od državnih organa dao dozvolu arheoamaterima za izradu metalnih bedževa koji veoma liče na službene policijske legitimacije pripadnika MUP-a Srbije. O tome da je udruženje arheoamatera Srbije zapravo paravan za devastaciju i pljačku arheoloških lokaliteta najbolje govori i sam sajt ove skaredne nevladine organizacije. Naime, na njemu se uredno nalaze rubrike posvećene svoj mogućoj i nemogućoj elektronskoj opremi koja je omiljena rekvizita divljih arheologa , tako da se tamo uveliko reklamiraju detektori metala, georadari, i sva druga skalamerija koju uglavnom nemaju ni pravi arheolozi.

Predsednik udruženja, Aleksandar Vukadinović, sa završenom srednjom školom, predstavlja krajnje bizarnu figuru koja na svakom koraku pokazuje da sa arheologijom ima veze kao bog i šeširdžija. Tako se Vukadinović proslavio najavom kako arheoamateri planiraju da u budućnosti otvore nekoliko muzeja koje će puniti članovi, zatim da će arheoamateri biti građanska inspekcija!

 Naši ljudi na terenu sakupljaju informacije od stanovništva, tako da ćemo uskoro imati akcije. Oni će prići svakome ko kopa i tražiti dozvole za takvu aktivnost, a onaj ko ne bude želeo da ih pokaže sigurno krši zakon i alarmiraćemo policiju.  Sve u svemu neko bi očito trebao da pod hitno pozove ekipe iz više državnih ustanova: najpre iz MUP-a da pohapse paramiliciju koja nezakonito legitimiše građane, a potom psihijatrijske bolnice u Kovinu, Vršcu, Starom Lecu, Guberevcu i Donjoj Toponici, da provere da im slučajno koji pacijent nedostaje!

Istu proveru bi trebalo napraviti i za sve one koji su uopšte omogućili pojavu i delovanje ovakve kriminalne bande, a posebno krivično goniti. Posebno i sve propagatore ove razbojničke bande koji su sve moguće novine napunili panegiricima.

Velika je sramota za ovu državu  da dozvoljava ovako nešto. Na žalost, nije prvi put da u ovoj zemlji mafija rukovodi nečim, pa je možda ovo još jedan takav "legalan" posao u nizu koji zahteva angažovanje navodnih čuvara da stražare po njivama kako neko nepoželjan ne bi nabasao baš u toku nedestruktivnih istraživanja!

 Ako se nešto ne preduzme, neće začuditi da će profesionalni arheolozi koji imaju sve ono što arheoamaterski bašibozluk nema: diplomu arheologa, diplomu o položenom stručnom ispitu, projekat istraživanja i dozvolu Ministarstva  uskoro morati da svoja istraživanja prijavljuju arheoamaterima i polagati račune njihovoj paramiliciji.

Vlasnik i osnivač Arheoamatera Srbije Aleksandar Vukadinović je zbog velikih troškova izazvanih terenskim radom paramilicije, povećao godišnju članarinu na 5.000 dinara godišnje, a takođe je, ubeđen u budalaštine koje prodaje domaćim tragačima i sam  na kraju poverovao da sa članskom kartom svog udruženja stvarno može da se bavi arheološkim radovima. Tako je, u društvu sa svojom "desnom rukom",  zatečen u tuđoj njivi od strane vlasnika koji je pozvao policiju koja je Vukadinovića tom prilikom privela u stanicu, oduzela  predmete krivičnog dela i uz krivičnu prijavu predala nadležnom sudu.  Da ironija bude još veća, bilo je to baš u njegovom rodnom kraju. 

 

 

 

A 1.

 

Sve legalno, a ustvari ilegalno...

 

Takozvani Arheo amateri Srbije napravili su Statut u kome, između ostalog, piše da oni postoje i da bi organizovali volonterske aktivnosti na zaštiti i istraživanju ugroženih nalazišta u saradnji sa nadležnim institucijama. Njihov posao je, piše u Statutu, da se javno zalažu za promenu negativnih navika kod građana u pogledu održavanja i čuvanja nalazišta sa ostacima ljudske prošlosti, za promenu negativnih navika u pogledu pravilnog zakonskog postupanja sa slučajno i namerno pronađenim starim predmetima, podizanje svesti kod građana o potrebi zaštite i doprinos očuvanju životne sredine i istorijsko   kulturnog nasleđa u kontekstu održivog razvoja, promociju i podrška razvoju amaterizma kao doprinos stvaranju kvalitetnijeg i sadržajnijeg života u lokalnoj zajednici, boljem razumevanju naroda i kultura, prijateljstvu i miru...

To ne bi bilo loše, da već u sledećem članu ne piše da, radi ostvarivanja svojih ciljeva, Udruženje naročito organizuje amaterske istraživačke akcije pod nadzorom za to nadležnih institucija, a koje nisu u suprotnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima R. Srbije.

Prava kulminacija usledila je u članu 16, gde stoji da svaka od istraživačkih grupa u svom naučno-istraživačkom radu na terenu, ima pravo i obavezu, a u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i ciljevima očuvanja životne i prirodne sredine, da koristi legalno nabavljenu naučnu i drugu tehničku opremu, aparate i instrumente koji joj mogu pomoći u realizaciji naučno-istraživačkih ciljeva, kao što su: kompjuteri, mini-laboratorije, geo-sonari, geo-skeneri, geo-radari, metal-detektori, molekularno-frekvrentni diskriminatori, distancioni lokatori i radioestezijski instrumenti...

Veliko finale sledi u članu 20 gde doslovce stoji da Udruženje može pribavljati sredstava i prodajom legalno pronađenih starih predmeta tokom realizacije istraživačkih akcija ili prodajom predmeta dobijenih legalnom razmenom sa   kolekcionarima u okviru redovnih sajmova Udruženja, kao i drugih oblika srodnih privrednih delatnosti koje udruženje obavlja, a sve u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima R. Srbije.