Nismo mi od juče

 

Epizoda 126 (2)

 

Đinđić-prvi demokratski izabran premijer! Laž! U Kraljevini Srbiji i u Kraljevini Jugoslaviji bilo je demokratskih i višestranačkih izbora. A, kvalitet i suština demokratije se menjala, u zavisnosti od menjanja načina života. Ko kaže da su "demokratski" izbori u kojima je izabran Đinđić, od izbora u vreme kada je prvi put izabran Nikola (Baja) Pašić?

Šta tek reći na stav "prvog, demokratski izabranog" premijera: "...Ako hoćete cilj, moramo da prihvatimo i sredstva koja vode do tog cilja".

Cilj opravdava sredstvo! Je li? Da li to znači da su sredstva kojima su na vlasti došli Hitler i Pavelić bila opravdana? Za nas, seljake iz Kosova i Metohije, misao doktora srbofobije iz Hajdelberga nije životna. Nije isto mahati repom i mačem.

Naša mila Tijana Ognjanović nije dočekala transplataciju srca. Država i porodica su potpisali o upotrebi novca, ali, "o tome za sada ne žele da govore". Šta je tu tajno, pa država i porodica ne žele o tome da govore? Zašto se o tome ćuti? Tišina se može izmeriti, iako je ona tajna za one koji ne razumeju.

Ubeđuju neki beogradski Crnogorci Drakčeta Bakalina, kako su svi Crnogorci ratovali za Jugoslaviju. Sluša Drakče pa mu prekipe:

-U Podgorici su Italijane sačekali svi komunisti i Crnogorci koji su bili protiv ujedinjenja sa Srbijom. Pola Podgorice je tada vikalo na ulicama: "Živjela nam sloboda, Crnogorci!".

Pristuna "braća" se nelagodno meškolje, a Drakče poče da viče:

-Niste voleli ni Kraljevinu, a onda vas je Tito preselio u Beograd da u njemu ne volite Kraljevinu! Pustite nas Srbe da u Beogradu volimo Kraljevinu, a vi idite u Crnu Goru, pa tamo, usred Podgorice, obožavajte republiku!

Rastužilo me je ono što se događa sa Vukovom zadužbinom i oko nje. Često sam u radio emisije dovodio Desanku Latković, pa njenu naslednicu, Slađanu Mlađen. Govorili smo o svakom godišnjem izdanju "Danice". Pre dve godine, predložio sam Slavku Vejinoviću da napravimo radio-Vukovu zadužbinu. Čak sam napravio i kompletan elaborat o programu radija. Stalno me je čudilo, kako to da je zadužbina u finansijskim problemima. Sada sam i tužan i besan. Zar su se našli Srbi koji će tako značajnu srpsku kuću da potkradaju? Kuku i lele nama! "Ko zatvara kuću svoju, naslediće vetar".

Kad ti mozak od nerazuma strada, duša sama od sebe stvori unutrašnji dvogled i počinješ da vidiš ono što do tada nisi. Ako sam se pre četvrt veka prevario, pa poverovao u srpsku reč Vuka Draškovića i evropsku misiju Zorana Đinđića, danas me osećaj iz mozga više ne može prevariti. Već ko zna koji put, na raznim medijima prozivam Dušana Janjića na priču o Kosovu i Metohiji da odgovori. Imam pouzdana saznanja da ne sme, jer bi morao da govori i o vremenu u kada je Kralj Aleksandar njegove Hercegovce naselio u Metohiju, a oni pucali u državu Aleksandrovog sina, popunili Brozove redove, prodali poklonjene im kuće i zasvetleli petokrakom sa čela.

Sve te, Dušanu slične, trebalo bi zaposliti kao stočare, dodeliti im ovce na čuvanje...

Rezervisti iz vremena NATO divljanja nad Srbijom nisu dobili spor protiv države na sudu u Strazburu. Tako im i treba kad svoju zemlju, žrtvu, tuže kadiji-dželatu!