Rasprava

Uoči 12. Beogradskog festivala igre: ko smišljeno zakopava baletsku umetnost i promoviše nestručnost u radu

Labud u blatu

Šta rade turizmolozi i "dobronamerni ljubitelji" u baletskoj umetnosti, zašto Beograd ima samo dve ozbiljne privatne baletske škole, i zbog čega (i koga) talentovanoj deci nije omogućeno da otputuju na baletska takmičenja u inostranstvu? Na ova i druga pitanja, odgovore je potražila Jelena Tinska u svom autorskom tekstu.

Piše: Jelena Tinska

Već duže vreme razmišljam o stručnosti raznih ljudi koji se usuđuju da se bave držanjem vežbi, Aerobika, Pilatesa individualnih treninga...To je opasna rabota i može za vežbača da bude mač sa dve oštrice. Da bi neko radio bilo šta sa telom mora da zna anatomiju, tehnike disanja, zdravstveno stanje vežbača. Vežbe ne smeju da umaraju srce. Do lepog tela se dolazi upornim pravilnim vežbanjem. Ako idete kod nekog na vežbe obavezno tražite licencu, dokaz o stručnosti.

Ista je stvar sa našom lošom baletskom školom "Lujo Davičo". U njoj su našli uhleblje većinom oni loši učenici baletske škole koji nikada nisu zaigrali, koji nemaju znanje iz metodologije klasičnog baleta i takođe anatomije i tehnika disanja. Možda, recimo, imaju završen Veterinarski fakultet.

Zato imamo loš balet. Jedine zvezde koje kvare prosek osrednjaka su sestre Dragićević, Konstantin Kostjukov i još poneko ali oni su na kraju baletske karijere.

Trenutno, u Beogradu postoje dve škole koje obećavaju. Jedna je skola Ashen Ataljanc, ali u onom segmentu u kome ona lično nekoga podučava, a pitanje je da li ima stručan kadar. Druga je Nacionalna Fondacija za igru Aje Jung, koja je u tesnoj vezi sa Milanskom baletskom školom, u kojoj predaju pedagozi iz Rusije, Italije, u kojoj deca imaju šansu da stignu u svet. Upravo su dve devojčice dobile u Milanu prestižne nagrade, itd..

Kad u svetu odete na audiciju, niko vas ne pita koju ste školu završili. Vaša ulaznica u svet igre je vaša igra, vaš talenat. U našoj sredini vlada javašluk. Svako može lažno da se predstavi i mediji to prezentuju bez provere.

Ja sam lično šokirana mestom koje zauzima u našem baletskom esnafu, izvesna gospođa Ivana Milovanović, turizmolog koja je u svoje vreme osnovala baletski časopis Orhestra. Ona je čak simpatična, ali kako je u jednom trenutku pokrenula harangu protiv Aje Jung, koja je ovom našem pocrnelom gradu donela malo svetlosti osnovavši i evo već 12 godina održavajući sve bolji Beogradski festival igre na kome gostuju sva svetska baletska imena koja naši ljudi nikada ne bi imali prilike da vide i to je za divljenje i radost, ja sam se malo zainteresovala za gospođin baletski opus.

Imale smo neke verbalne sukobe u vezi sa Ajinim radom, jer ja veoma cenim njeno delo, i danas videh jednu vest koju ni manje ni više prenosi Tanjug:

"...Predsednik Beogradske sekcije Međunarodnog saveta za igru CID-UNESKO i osnivač i glavni urednik časopisa za umetničku igru 'Orchestra', Ivana Milovanović, boraviće na 43. međunarodnom baletskom takmičenju za mlade igrače Prix de Lausanne 2015. u svojstvu dugogodišnjeg saradnika tog takmičenja. Već 17 godina ona ne propušta nijedno izdanje ovog najuglednijeg svetskog takmičenja čija misija je 43 godine nepromenjena - da se podrže i obrazuju na pravi način, uz pomoć svetskih baletskih stručnjaka, mladi igrači, koji su još učenici baletskih škola i da se među njima, kroz procese sedmodnevnog takmičenja, taktično i mudro, otkriju talenti koji bi mogli postati zvezde međunarodne plesne scene, saopštili su danas Beogradska sekcija CID-UNESCO i časopis 'Orchestra'...".

Zainteresovalo me je, kako je moguće da neko ko je turizmolog, može da bude u tom svojstvu aktivan, samo zato sto recimo voli balet, a, uz dužno poštovanje, nema, ne dan, nego ni sat baletske škole. I, zapravo sam doznala sledeće: "...da se u tom CID-u čudo napravilo... bilo je krađa, protesta, sudova...haosa... i svi su baletski igrači i koreografi prešli u drugu organizaciju...priča se da će Bokova uskoro da ukine CID...jer se ta organizacija pretvorila u skup amatera i folklornih igrača...".

Dakle nema javašluka samo kod nas...

Pa, eto predloga za gospođu Milovanović-ako već može 17 godina da putuje u Lozanu, zašto onda ne povede tamo neko naše talentovano dete na to sedmodnevno takmičenje?

Ali avaj, to dete bi trebalo otkriti, i spremiti za tih sedam dana. Verujem da i pored loše baletske škole, možda takvo dete postoji u školi Ashen Ataljanc ili Aje Jung...ili među decom sa kojom radi Milica Bezmarević, koja nema sredstva da sama ide u Lozanu i tamo vodi neko svoje dete. To košta...I verovatno je postojalo svih tih 17 godina.

Gospođa Ivana se uvukla u baletske redove kao posmatrač i promovisala je sebe, uz dozvolu Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS-a), u stručnjaka koji je kompetentan da kritikuje na sav glas. Ona drži vežbe bez licence. Ona putuje o svom trošku u Lozanu i to je njena privatna stvar. Time što ću ja (makar ja i jesam glumica) putovati u Kan na filmski festival o svom trošku, jer volim film ne daje mi mesto u nekom žiriju, jer da bih bila u nekom telu treba da se dokažem kao NEKO.

Ili, da li bih ja mogla da budem član Srpskog lekarskog društva jer volim da putujem na kongrese i seminare. Naravno da ne. A svako može da otvori školu i tačno je da je Aja Jung otvorila školu ali ona ne predaje jer se ne oseća kompetentnom kao gospođa Ivana koja drži vežbe. Aja je dovela pedagoge sa diplomama iz Rusije i Italije i recimo našu Mariju Janković koja je u Lenjingradu (Sankt Petersburgu) završila Metodiku i pedagogiju klasičnog baleta.

Dakle, ono što treba da se uradi, a moguće je je da UBUS ne cuti, već da instruira nekog iz redova esnafa ko je na ceni da ide u Lozanu ali o trošku ministarstva i naravno u svojstvu pratioca nekog talentovanog deteta. A ne da od nekog ljubitelja baleta koji eto može sebi da priušti da putuje u Lozanu i samog sebe je promovisao u izveštača, slušamo vesti. Daj da tamo idu o trošku ove zemlje naša deca i da tamo ide, ako je to dakle bitno, svake godine i neko naše talentovano dete.

Krajnje je vreme da se redovi, na svim planovima očiste od diletanata. Najzad, osvrnuću se i na našu bivšu veliku balerinu Jovanku Bjegojević, koja polako umire na odeljenju staračkog doma koje je određeno za beslovesne, jer je donde dovela "briga" Centra za Socijalni rad opštine Stari grad, da bi se domogla njenog stana, ušteđevine i penzije. Zašto UBUS i Ministarstvo za Kulturu, nešto ne urade po tom pitanju. O ovome je Tabloid pisao, i ja ne bih da ponavljam, najzad nije tema ovog teksta, mada i jeste tema.

Tema je ćutimo i trpimo...A imamo sva prava da dignemo glas, ali zajednički glas udruženi glas koji će se ćuti do kosmosa i promeniti loše stanje u toj divnoj umetnosti zvanoj balet. Mada je bio predlog, da se balet ne svrsta u umetnost, već u izvođačku delatnost. Izvođač radova na sceni, izvođač radova na zgradi, itd...

A čuh da je Cirkus proglašen za umetnost..mada Cirkus i jeste umetnost, kad je umetnost. Kao što je i Balet umetnost, kad je umetnost. No, kako vidim, balet je ovde postao Cirkus. Ali u pogrdnom smislu te reči. A u Beogradu uskoro počinje dvanaesti Beogradski festival igre...Dođite pod svetla pozornice...