Nismo mi od juče

Epizoda 148

Srbija je jelovnik sa koga svako naručuje šta god voli i hoće. Sa tog jelovnika, Bolani Vučić je OEBS-u isporučio i Dijete Ivicu. I primio Dijete Ivica predsedateljstvo i počeo pristupni govor. Na engleskom! Dijete se bruka, a mene sramota! Stigla nas je Bizmarkova pretnja: "Srbima ćemo ostaviti samo oči, da imaju iz čega da plaču".

Vučkov "Informer" je najbolja slika najvećeg dela članstva UNS-a i NUNS-a, koji se novinarstvom bavi za račun onih koji im plaćaju viski iz potaje, šalju dame kao poslovnu pratnju (i upotrebu).

Baš me briga da li je ona fotografija sa likom "gospođe Kolinde" ili nije. Taj slučaj je samo jedan od milion izraza neukosti srpskih novinara.

Perjanica građanske Srbije, koju su stvorili oni koji su ubili građansku Srbiju, nedeljnik NIN, osnovan je kao leglo antisrpstva. U njemu su uvek imali mesta oni koji su "prepoznavali velikosrpski nacionalizam".

Žao mi je bilo kad sam čuo da se upokojio profesor dr Predrag Simić. Devedesetih smo se družili, imali iluzije da se od Srbije može napraviti nešto...Poslednji put smo se videli "petog oktobra" uveče. On je nastavio da ide dalje uz vlast, a ja sam shvatio da ne želim i dalje da skačem po tankom ledu.

Gledajući ga godinama potom, u televizijskim emisijama, razumeo sam da je i po njegovom mišljenju, u Srbiji sve čisti provizorijum. Šta je stvarno u njegovoj duši bilo, ne znam. Ali, i on je godinama zaobilazio istinu, kao da se istine plaši.

Gospođa Kolinda je u pravu kad kaže da su u Hrvatskoj svi građani, Hrvatice i Hrvati. Tako je u Evropskoj uniji. U Francuskoj su svi Francuzi, u Engleskoj su svi Englezi, a u Americi su svi Amerikanci. Ko je nama kriv što smo dozvolili da nisu svi u Srbiji Srbi. Nego "građani Srbije".

Na bogojavljanje su nam neki Srbi javili da su najbolje knjige na srpskom jeziku napisali trojica ljudi koji nisu Srbi, niti im je vera pravoslavna.Odmah sam se setio pokojnog prijatelja Mome Dimića ("Živeo život Tola Manojlovića"). sa kojim sam se, rame uz rame, borio protiv upotrebe "latinske i nemačke rečenice" u savremenoj srpskoj književnosti.

Dragi Momo, opet smo izgubili bitku!

U tramvaju čujem razgovor dvojice dečaka. Jedan od njih kaže: "...nismo imali drugo, nego smo od roditelja uzeli bensedin". Pitao sam, "a šta vam je to drugo". Rekoše mi: "...nismo imali travu pa smo od roditelja uzeli bensedin". Klecnuo sam i oznojih se! Sanjam li ja ovo? Ne sanjam. Java oko mene.

Stalno mi idu na nerve Bolani Vučić i Dijete Ivica sa njihovom svakidašnjom jadikovkom da smo mi mala zemlja i mali narod. Koliku zemlju i koliko narod je imao Vožd Karađorđe kad je podigao Prvi srpski ustanak?

Sve što nam se događa, to je posledica činjenice da smo zaboravili okolnost da smo ipak ljudi. Reči "Srbin, Sebar, Sorab..." na našem starom jeziku znači "čovek".

Po hiljaditi put ponavljam da je jedini cilj NATO pakta i Albanaca da na Kosovu i Metohiji nema Srba, da se uništi njihova imovina, srpska kultura i istorija. Zbog srpskog samozaborava i američkog nasilja, danas se stvara neki novi nacionalni albanski hibrid na koji će se kalemiti sve pošasti i sve bolesti ove globalne, umiruće civilizacije.