Propadanje

Još jedan bilans srpskog sunovrata: gubici u poslovanju firmi sa stranim kapitalom

I strane pare brzo ispare

Opšte je poznata činjenica da su stranci kupili najbolji deo srpske privrede. Ali, ni to im nije pomoglo da profitiraju u državi koju vodi štetočinski režim Aleksandra Vučića...Na gubitku su čak i strani proizvođači piva, duvana, pa čak i strane kockarnice! Sve do izrade ove analize Vlada je mogla ubeđivati stručnu javnost da je privreda izašla iz krize. Ali, posle ovde prikazanih gubitaka u poslovanju brojnih privrednih društava (u 2014. godini) sa sto odsto inostranim kapitalom, može se samo konstatovati klinička smrt srpske privrede, koja će se u poslovanju 2015. godine pokazati u svoj dubini i širini (kad analize budu urađene). Ukoliko nekim čudom poživi Vučićev režim do tada, on će sve učini od javnosti sakrije ove porazne činjenice, ili će ih objaviti tek krajem godine, umesto u aprilu mesecu kako je najavljeno, navodi u svom istraživanju za Magazin Tabloid ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Rezultati poslovanja srpske privrede u 2014. godini, objavljeni sa zakašnjenjem, u zbirnom iznosu, zaprepastili su ekonomiste, a i same poslovne ljude u Srbiji. Iskazani gubici veći su od iskazanih dobitaka, u toj godini, za iznos od 1,1 milijardu evra. Samo Vučić i njegovi ministri veruju da je došlo do oporavka privrede. Podaci i dubinske analize pokazuju da su gubici urušili, još u 2013. godini, privredna društva sa kapitalom naših biznismena, koja su predvodili Miroslav Bogićević, Rade Nikolić iz Interkopa, Goran Perčević, Željko Žunić, Radomir Živanić, Dušan Đurić, Milija Babović, Zoran Mitrović, Dejan Babić, Dušan Borovica, Dušan Mihajlović, pa, čak i Predrag Ranković zvani Peconi, te čelnici Srbijagasa, Galenike, Petrohemije i brojnih društvenih firmi, a u toj 2013. godini i skoro polovina poslovnih banaka iskazala je gubitak u poslovanju, pa i sama Narodna banka.

Analize bilansa privrednih subjekata o njihovom poslovanju u 2014. godini pokazuju da su gubici ozbiljno zakoračili i u privredna društva sa inostranim kapitalom, kako ona kupljena u privatizaciji putem tendera, aukcija, ili preuzimanjem na berzi, tako je ona osnovana sopstvenim kapitalom unetim iz inostranstva u poslednjih desetak godina. Među njima je, čak i Apatinska pivara, sa gubitkom većim od dve milijarde dinara, ili oko 17,3 miliona evra, što čini 16,6 odsto ukupnog prihoda ove pivare u toj 2014. godini. Sa gubitkom je poslovao i Boš u iznosu većem od četiri miliona evra, ili 14,3 odsto nedostajućeg ukupnog prihoda, kao i na desetine drugih firmi sa sto odsto inostranim kapitalom. Brojna privredna društva ostala su bez ikakvog sopstvenog kapitala, što govori o dubini krize koja je zahvatila našu privredu.

Veći deo preostalih društvenih preduzeća u narednih pola godine očekuju stečajevi, a više od 20 hiljada radnika otići će na zavode za zapošljavanje, gde će se sresti sa znatno više otpuštenih radnika iz državne uprave i javnih preduzeća.

Opšte je poznata činjenica da su stranci kupili najbolji deo srpske privrede. Ali, ni to im nije pomoglo da profitiraju u državi koju vodi štetočinski režim Aleksandra Vučića...

Za sagledavanje privatizovanog dela srpske privrede odvojili smo 40 najekskluzivnijih srpskih privrednih društava. Pored Naftne industrije Srbije ostale firme su: tri farmaceutske industrije (Hemofarm, Šabac i Zdravlje), tri cementare (Beočin, Popovac i Kosjerić), tri industrije piva (Apatin, Čelarevo i Zaječar), dve valjaonice (Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma Sevojno, dve fabrike duvana (DIN Niš i DIV Vranje), četiri fabrike šećera (Crvenka, Senta, Šajkaš i Pećinci), tri mlekare (Imlek, Subotica i Leskovac), lanac benzinskih pumpi (Lukoil), fabriku kablova u Zaječaru, industriju automobilskih guma Tigar u Pirotu, fabriku konditorskih proizvoda Bambi, industriju smrznute hrane Frikom, fabriku mineralne vode Knjaz Miloš, Industriju deterdženata Merima iz Kruševca, Livnicu u Kikindi, Srpsku fabriku stakla u Paraćinu, Industriju građevinskog materijala u Kanjiži i Jelen Dolu, tri putarska preduzeća (Zaječar, Pančevo i Čačak), Sever iz Subotice, Fabriku alata Zastava u Kragujevcu i JAT.

Od ovih 40 najekskluzivnijih firmi u Srbiji, nakon privatizacije, bez dinara sopstvenog kapitala ostale su: Lukoil, Air Srbija, Duvanska industrija Vranje, Srpska fabrika stakla Paraćin, Mlekara Leskovac, Jelen Do, Putevi Čačak i ATB Sever Subotica. Sa gubitkom u 2014. godini poslovalo je 17 privrednih društava, i to: Lukoil, Apatinska pivara, Srpska fabrika stakla Paraćin, Valjaonica bakra Sevojno, Duvanska industrija Vranje, Fabrika šećera Senta, Fabrika šećera Crvenka, Šajkaška fabrika šećera, Heinken Zaječar, ATB Sever Subotica, Jelen Do, Knjaz Miloš, Mlekara Leskovac, Karlsberg, Putevi Čačak i Impol Sevojno.

Ukupno uzevši, ovih 39 preduzeća sa inostranim kapitalom, ako se isključi NIS, AD, sopstvenim kapitalom pokriva samo trećinu ukupno angažovane poslovne imovine. Naime, sa 3,1 milijarde evra ukupne vrednosti poslovne imovine sopstvena sredstva pokrivaju samo 33,38 odsto te vrednosti, dok obaveze čine razliku od 66,62 odsto. To govori da u firmama u kojima je stoodstotni vlasnik inostrani kapital, stanje nije ništa bolje od ukupne privrede. U narednom tekstu prikazaćemo samo neke karakteristične primere...

Naftna industrija Srbije

Danas je Republika Srbija vlasnik akcija u NIS-u 29,87 odsto, a ruki Gasprom 56,15 odsto, dok su fizička lica koja do sada nisu otuđila svoje akije vlasnici 10,74 odsto, a razliku od 3,24 odsto čine kastodi računi banaka. U 2014. godini Naftna industrija Srbije ostvarila je ukupan prihod u odnosu na prethodnu godinu manji za 1,88 odsto što dovoljno govori o opštem stanju ukupne privrede. Ostvarena neto dobit od 30,5 milijardi dinara na 247,6 milijardi dinara, čini 12,34 odsto ukupnog prihoda. Ali je u odnosu na prethodnu 2013. godinu neto prihod niži za 41,6 odsto, obzirom da je tada iznosio čak 52,3 milijarde dinara. NIS sopstvenim kapitalom pokriva 52,28 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine od 372 milijarde dinara, dok obaveze čine 47,82 odsto.

Lukoil

Ukupna vrednost poslovne imovine u Lukoilu na kraju 2014. godine je nešto manje od šest milijardi dinara, a kako je ovo privredno društvo ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, ukupne obaveze iznose više od ukupne vrednosti poslovne imovine 7,3 milijarde dinara. Dakle, Lukoil je dospeo u ovu nezavidnu situaciju jer su kumulirani gubici narasli na više od 29 milijardi dinara. Na ukupnom prihodu od 28,8 milijardi dinara, koliki je prihod ostvaren u 2014. godini, iskazan je gubitak u poslovanju od 13,5 milijardi dinara. Taj gubitak dostigao je 47 odsto ostvarenog prihoda u toj 2014. godini.

Air Srbija

Poznato je da su Ujedinjeni Arapski Emirati preuzeli pre dve godine našu jedinu avio kompaniju. Ali Vlada nije jasno iskazala pod kojim uslovima ustupa ovu kompaniju inostranom partneru. U bilansima ovog privrednog subjekta ostali su godinama kumulirani gubici sa obavezama, koje svakako padaju na teret srpske strane, ali to jasno nije iskazano, što potvrđuju sledeći bilansni podaci.

Ukupna imovina našeg avioprevoznika, stalna i obrtna, iznosi samo 13,1 milijardi dinara, a kako je društvo ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, nagominale obaveze dostigle su 36,5 milijardi dinara.

Prema tome, jasno se pokazuje da su ukupne obaveze veće od vrednosti imovine 23,4 milijarde dinara, ili oko 193 miliona evra. Toliki veliki teret ne može nositi nijedno privredno društvo, iako inostrani partner, verovatno ima, čvrstu obavezu srpske vlade, da će se te obaveze preuzeti, ali nam nije poznato kad i koliko. Međutim, kad su Ujedinjeni Arapski Emirati u pitanju, ta naša "prijateljska zemlja", ništa nije jasno. Nije jasan ni Beograd na vodi, ni Hotel na Kopaoniku, ni zemljište u Vojvodini. To samo premijer zna.

Sa 1.221 zaposlenim u 2014. godini je na ukupnom prihodu od 29,8 milijardi dinara, iskazana neto dobit od 320 miliona dinara, dok je u 2013. godini iskazan gubitak u poslovanju od 8,4 milijarde dinara. Ta minimizirana neto dobit mogla se iskazati samo u slučaju u kome je Vlada Srbije ovoj kompaniji u toj 2014. godini dala donacije od skoro 70 miliona evra. To je iznosilo 8,4 milijarde dinara. Polazeći od preostalih obaveza iznad vrednosti imovine još od 193 miliona evra i donacijama "davanih od oka" ili "davanim po usmenim nalozima premijera Vučića" tvrdimo da takav obligacioni odnos u svetu ne postoji. Sve dok pri preuzimanju nema jasne slike šta ko uzima, i koliki deo "šuplje aktive" ide kome od partnera, može se govoriti da po Zakonu o privrednim društvima nije sačinjen ugovor između naše vlade (čitaj Aleksandra Vučića, u ovom slučaju uzurpatora državnih poslova) i "partnera" iz Arapskih Emirata.

Apatinska pivara

Zaprepašćujuće je da je u 2014. godini Apatinska pivara iskazala gubitak u poslovanju u iznosu od 2,1 milijardi dinara, što čini 17,3 miliona evra, i što predstavlja 16,6 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u toj 2014. godini. Međutim, za stručnjake to nije nikakav poseban problem, već ekonomska prisila u kojoj se nalaze privredni subjekti u našoj zemlji. O kolikom iznosu gubitka se radi najbolje govori podatak da je u prethodnoj godini Apatinska pivara iskazala neto dobitak od, čak, 2,4 milijardi dinara. To što iskazani gubitak Apatinske pivare potiče skoro u celosti iz otpisa po osnovu obezvređivanja ne može se uzeti kao jedini zaključak. U 2014. godini u Apatinskoj pivari ostvaren je manji ukupan prihod za osam odsto, što se može obrazlagati opštim padom tražnje pića i druge robe široke potrošnje.

Gubici u Pivari Čelarevo (Karlsberg) u iznosu nešto manjem od milion evra, na ukupnom prihodu ovog privrednog društva od 9,4 milijardi dinara, i pored neznatne dobiti ostvarene u prethodnoj godini, pre svega govore o suženom tržištu. To potvrđuje i gubitak u poslovanju zaječarske pivare (Heinken Srbija) koja je u 2014. godini iskazala gubitak u poslovanju od 2,8 miliona evra na ukupnom prihodu od 5,8 milijardi dinara.

Knjaz Miloš, Aranđelovac

Knjaz Miloš predstavlja akcionarsko društvo koje je skoro ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, jer mu je na kraju prošle godine preostao sopstveni kapital od samo 113 miliona dinara, dok je ukupna vrednost poslovne imovine iznosila 6,4 milijardi dinara, pa su obaveze dostigle 6,3 milijarde dinara. Knjaz Miloš sopstvenim kapitalom pokriva samo 1,77 odsto vrednosti poslovne imovine. U 2014. godini na ukupnom prihodu od 6,4 milijardi dinara iskazan je gubitak u poslovanju od dva miliona evra, dok je u prethodnoj 2013. godini gubitak iznosio 3,6 miliona evra.

Duvanska industrija Vranje

DIV se već duže godina nalazi u nezavidnoj situaciji, jer na ukupnoj vrednosti imovine od 8,3 milijarde dinara, ima obaveze koje su narasle na 17,5 milijardi dinara, obzirom da Duvanska industrija iz Vranja u vlasništvu British American Tabacco, poznate duvanske korporacije, već dugi niz godina nema ni dinara sopstvenog kapitala. Za čuđenje je da na prihodu ostvarenom u 2014. godini od 2,5 milijardi dinara DIV iskaže gubitak u poslovanju od, čak, 1,9 milijardi dinara. Kumulirani gubici u ovoj duvanskoj industriji dostigli su iznos od 10,6 milijardi dinara, ili 88 miliona evra. Nasuprot tome Duvanska industrije iz Niša na prihodu od 24,37 milijardi dinara iskazala je neto dobitak od 1,95 milijardi dinara.

Srpska fabrika stakla, Paraćin

SFS iz Paraćina je jedan od retkih primera, gde isti inostrani partner bugarska firma Rubin, nakon poništaja prve privatizacije, kupuje istu firmu, po drugi put! Da bi splet okolnosti doživeo potpun fijasko, bugarski partner koji je garantovao investiciona ulaganja pao je u stečaj. Evo kakvo stanje ove kompanije pruža bilans 2014. godine. Sa 863 zaposlena u toj godini ostvaren je ukupan prihod od samo 1,24 milijarde dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 3,2 milijarde dinara. Dakle, gubitak je skoro tri puta bio veći od ukupnog prihoda. Međutim, gubitak iskazan u prethodnoj 2013. godini dostigao je iznos od 13,7 milijardi dinara. Na drugoj strani na ukupnoj vrednosti imovine od 6,9 milijardi dinara, obaveze su pojele ceo kapital i narasle krajem godine na iznos od 11,6 milijardi dinara, ili 95 miliona evra.

VIP

Od dolaska na srpsko tržište ovaj treći telekomunikacioni operater posluje sa iskazivanjem gubitaka, ali ih motiviše kao gubitke u cilju osvajanja tržišta. Kumulirani gubici dostigli su 59,4 milijarde dinara, ili više od 490 miliona evra. Vrednost ukupne imovine na kraju 2014. godine u VIP-u iznosi nešto manje od 40 milijardi dinara, dok su obaveze dostigle skoro 93 milijarde dinara, ili oko 770 miliona evra, jer su dosadašnji kumulirani gubici padali na teret osnivača, koji je svake godine u više rata uplaćivao dodatni kapital. Sa 992 zaposlena na prihodu od 23,5 milijardi dinara u toj 2014. godini iskazan je gubitak u poslovanju od 5,3 milijarde dinara, ili 22,5 odsto ukupnog prihoda. Takvom politikom investiranja VIP je na kraju prošle godine dostigao 56 odsto učešća na našem tržištu telekomunikacionih usluga mobilne telefonije koji ima norveški Telenor.

Fabrike šećera koje su iskazale gubitak u poslovanju

Fabrika šećera iz Sente na prihodu od 6,9 milijardi dinara, što je 20 odsto niži prihod od prihoda ostvarenog u prethodnoj godini, iskazala je gubitak u poslovanju 2014. godine u iznosu od 926 miliona dinara, što čini 13,4 odsto ukupnog prihoda. U prethodnoj godini na prihodu od 8,6 milijardi dinara iskazana je neto dobit u iznosu od 611 miliona dinara. Šećerana iz Žablja na prihodu od 4,8 milijardi dinara iskazala je gubitak u poslovanju te godine u iznosu d 543 miliona dinara, ili 11,14 odsto ostvarenog prihoda u toj godini. U prethodnoj godini na prihodu 7,1 milijardi dinara iskazana je neto dobit u iznosu od 728 miliona dinara. Šećerana iz Crvenke u toj godini na ukupnom prihodu od 6,3 miliona dinara iskazala je gubitak od 524 miliona dinara, ili 8,38 odsto ukupnog prihoda koju je ova šećerana ostvarila u toj godini. Na prihodu prethodne godine u iznosu od 4,4 milijardi dinara ova šećerana iskazala je neto dobit u iznosu od 152 miliona dinara.

Gubitke iskazali i trgovinski lanci

U 2014. godini sa gubicima poslovao je i trgovinski lanac Idea, koja posluje u Srbiji sa hrvatskim kapitalom. Sa 3.290 zaposlenih ovaj trgovački lanac je u 2014. godini ostvario 52,16 milijardi dinara ukupnog prihoda, ili oko 430 miliona evra. Na tom prihodi iskazan je neto gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 3,9 milijardi dinara, odnosno 33 miliona evra, što čini 7,6 odsto ukupnog prihoda. U prethodnoj 2013. godini, Idea je ostvarila veći prihod za 5,7 odsto, kada je bio iskazan i niži gubitak u poslovanju od 2,2 milijarde dinara. Preostalim sopstvenim kapitalom od 23 miliona evra, ovaj trgovački lanac pokriva samo 11,83 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok obaveze čine 174 miliona evra, ili 88,17 odsto.

Metro Cach sa 1.403 zaposlena u periodu septembar 2013 do septembar 2014. godine, koji u ovom austrijskom trgovačkom lancu predstavlja poslovnu godinu, na prihodu od 22,9 milijardi dinara iskazan je gubitak u poslovanju 1,47 milijardi dinara, što čini 6,43 odsto ukupno prihoda. U ovom trgovačkom lancu sopstveni kapital čini 44,7 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, što je znatno povoljnije nego u privrednom društvu Idea. Sa gubitkom su poslovali i nemački trgovački lanac Lidl i Direktna trgovina, koja je u stečaju, posluje sa kiparskim kapitalom.

Specijalizovano privredno društvo za promet naftnih derivate OMV, koje posluje austrijskim kapitalom, u 2014. godini sa 46 zaposlenih na ukupnom prihodu od 31,15 milijardi dinara iskazalo je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 1,5 milijardi dinara, ili skoro pet odsto ukupnog prihoda.

Trgovački lanac za promet na malo prehrambenih proizvoda i kućnih potrepština Aroma, sa kapitalom iz Crne Gore, sa 379 zaposlenih na prihodu od 3,24 milijarde dinara iskazan je gubitak u poslovanju 2014. godine u visini od 268 miliona dinara, što čini 8,3 odsto vrednosti ukupnog prometa. Sa 12,7 odsto sopstvenog kapitala, uz ukupne obaveze od 13,2 miliona evra u ovoj oblasti i ne može se uspešno poslovati.

Čak 35 privrednih društava nastalih na kapitalu unetom iz inostranstva, poslovalo u 2014. godini sa gubitkom. Od 80 privrednih društava koja su osnovana sa kapitalom iz inostranstva u poslednjih 15 godina, njih 35 je u 2014. godini poslovalo sa gubitkom. U toj godini oni su, uzeto zajedno, iskazali gubitak u poslovanju više od 27 milijardi dinara, ili 223 miliona evra. U narednom tekstu istaći ćemo samo neka od njih, dok ćemo na kraju nabrojati ona sa manjim iznosom gubitka...

Svi na gubitku, a neki izgubili i polovinu ukupne imovine!

Heta Real Estade, doo, Beograd je specijalizovano za pružanje finansijskih usluga, sa sedištem u Beogradu, Bulevar Mihajla Pupina 115 g. U 2014. godini sa 24 zaposlena na prihodu od samo 37,4 miliona dinara iskazan je gubitak u poslovanju od čak 10,8 milijardi dinara, ili 89 miliona evra. Ovo privredno društvo iskazuje imovinu u vrednosti od 3,36 milijardi dinara, a obzirom da ne raspolaže sopstvenim kapitalom, obaveze društva su dostigle 16,1 milijardi dinara, ili 133 miliona evra. Osnivač društva je austrijska firma Har GmbH sa 100 odsto kapitala, koja je nakon iskazanog gubitka u 2014. godini uplatila 31. jula 2015. godine dodatni kapital u iznosu od 13,6 milijardi dinara. Sa tim dodatnim sredstvima izvršeno je finansijsko uravnoteženje u poslovanju, ali je ostalo nejasno iz kojih razloga i na kojoj vrsti aktivnosti je mogao nastati ovako veliki iznos gubitka, koji je osnivač "lako" pokrio novom uplatom osnivačkog uloga.

Hela Asset Resolution, doo, Beograd firma sa poslove sa nekretninama, sa sedištem na istoj adresi kao i prethodna firma, osnovana austrijskim kapitalom 16 januara 2006 godine. Sa 42 zaposlena. Na prihodu od samo 841 milion dinara, iskazala je u 2014. godini gubitak u poslovanju od 3,5 milijardi dinara, ili 29 miliona evra. Zbog tako velikog gubitka izgubljen je celokupan sopstveni kapital, pa imovinu u vrednosti od 5,1 milijardu dinara ovo društvo finansira u celosti iz obaveza, koje su veće od te imovine za 16 milijardi dinara, ili 132 miliona evra. Osnivač austrijska firma Har GmbH je istog dana, kao i firmi Heta Real, tj. 31. jula 2015. godine uplatila dinarsku protivvrednost u iznosu od 15,99 milijardi dinara.

SBB Srpske kablovske mreže, doo, Beograd je privredno društvo osnovano holandskim kapitalom koje je u 2014. godini imalo 976 zaposlenih. Na prihodu u toj godini od 16,13 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 2,4 milijarde dinara, ili 15,1 odsto ostvarenog ukupnog prihoda u toj godini. Ukupnu vrednost poslovne imovine koju ovo privredno društvo vodi u svojim knjigama u iznosu od 53,7 milijardi dinara, SBB finansira sopstvenim sredstvima samo sa 2,18 odsto, pa su iz tog razloga ukupne obaveze ovog privrednog društva na kraju 2014. godine dostigle 52,5 milijardi dinara, ili 434 miliona evra.

Imperial Tabacco SCG, doo, Beograd osnovan je krajem 2002. godine od Imerial Tabacco Overseas Holdings iz Velike Britanije, kao specijalizovano privredno društvo za trgovinu na veliko duvanskim prerađevinama. U 2014. godini sa 65 zaposlenih ostvareno je 8,8 milijardi dinara ukupnog prihoda, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine od 2,19 milijardi dinara, ili 24,9 odsto u odnosu na ukupno ostvaren prihod. Zbog poslovanja sa gubitkom društvo je ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, pa na vrednosti ukupne imovine od 8,6 milijardi dinara, ima formirane obaveze u iznosu od 10,24 milijarde dinara.

Nestle Adriatic S, doo, Surčin sa znatno proširenim poslovanjem i novim ulaganjima u proizvodnju ostalih prehrambenih proizvoda sada zapošljava čak 715 radnika. U 2014. godini na prihodu od 10,2 milijarde dinara ovo privredno društvo, sa švajcarskim kapitalom, iskazalo je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 1,2 milijarde dinara, ili u visini od 12 odsto ostvarenog ukupnog prihoda. Sopstvenim kapitalom od 18,23 odsto društvo pokriva samo deo vrednosti poslovne imovine, dok razliku finansira iz obaveza.

Ball pakovanje, doo, Šimanovci je privredno društvo osnovano za proizvodnju metalne ambalaže koje danas zapošljava 173 radnika i na prihodu ostvarenom u 2014. godini od 15,27 milijardi dinara, iskazalo je u toj godini gubitak u poslovanju od 810 miliona dinara, ili 6,7 miliona evra. Iznos gubitka čini 5,3 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini. Društvo finansira ukupnu vrednost imovine sa 30 odsto sopstvenog kapitala.

Fresh and Co, doo, Subotica, fabrika za preradu voća i povrća je privredno društvo osnovano irskim kapitalom i u 2014. godini sa 126 zaposlenih na proizvodnji i plasmanu sokova ostvarilo je 2,87 milijardi dinara ukupnog prihoda, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 804 miliona dinara, ili 6,6 miliona evra. Usled poslovanja sa gubitkom društvo je svelo sopstveni kapital na 50 odsto vrednosti imovine.

Norma Grupa, Subotica

Ovo privredno društvo sa nemačkim kapitalom i sa 340 zaposlenih iskazalao je gubitak 610 miliona dinara na prihodu ostvarenom u 2014 godini od 2,7 miliona dinara.

Kronospan, doo, Lapovo

Ovo privredno društvo za preradu drveta sa kiparskim kapitalom u 2014. godini sa 147 zaposlenih iskazalo je gubitak u poslovanju 522 miliona dinara na ukupnom prihodu od 4,96 milijardi dinara, ili u visini 10,5 odsto ukupnog prihoda u toj godini.

Bosch, doo, Beograd

Društvo sa holandskim kapitalom i sa 162 zaposlena na prihodu od 3,47 milijardi dinara ima iskazan gubitak u poslovanju 2014 godine od 495 miliona dinara, ili u visini 14,3 odsto ukupnog prihoda.

Metalski centar za reciklažu, Beograd

Ovo privredno društvo osnovano je nemačkim kapitalom i sa 240 zaposlenih u 2014 godini na prihodu od 4,15 milijardi dinara ima iskazani gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 478 miliona dinara, ili u visini 11,5 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini.

FAM, Sečanj, auto industrija

Privredno društvo automobilske industrije sa slovenačkim kapitalom i sa 231 zaposlenim na prihodu ostvarenom u 2014 godini od 872 miliona dinara iskazalo je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 478 miliona dinara, ili u visini od 55 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini. Zbog iskazivanja gubitaka društvo je ostalo bez kapitala, pa su obaveze veće od imovine za čak osam miliona evra.

Termo-Inženjering, Šimanovci

Društvo osnovano slovenačkim kapitalom iskazalo je u 2014 godini gubitak u poslovanju 392 miliona dinara što je dostiglo 47,5 odsto ukupnog prihoda ostvarenog te godine.

PWW, društva u Nišu, Leskovcu i Jagodini

Ove deponije za sakupljenje, razvrstavanje i preradu otpada, sa austrijskim kapitalom, u 2014. godine imale su 225 zaposlenih i na ukupnom prihodu ostvarenom u ova tri društva u iznosu od 674 miliona dinara, uz iskazani ukupan gubitak u poslovanju te godine od 204 miliona dinara.

Avala Resources, doo, Beograd

Društvo je registrovano za pružanje stručnih usluga sa holandskim kapitalom. U 2014. godini, na prihodu od samo 83 miliona dinara sa 44 zaposlena ima iskazan gubitak u poslovanju od 280 miliona dinara.

Gubici i stečajevi

Ostala privredna društva koja su u 2014. godini poslovala sa gubitkom su: Thyssen Krup materijals, Inđija, sa iskazanim gubitkom od 199 miliona dinara, Magna Seating, tekstilna industrija iz Odžaka sa gubitkom od 181 miliona dinara, ATB Fod, Bor sa gubitkom od 171 milion dinara, Montbat PLC Inđija sa gubitkom od 149 miliona dinara, Valy iz Valjeva, proizvođač čarapa, sa istim gubitkom, Sirmium Steel, Sremska Mitrovica, proizvođač željeza, ušao u stečajni postupak, iskazao gubitak u toj godini od 139 miliona dinara, Modriani, štamparija, Šimanovci, sa gubitkom od 131 milion dinara i sa gubitkom manjim od 58 miliona dinara: A and P, proizvođač pića iz Surčina, Maksim BG iz Inđije, Winerberger Bačka iz Malog Iđoša, industrija građevinskog materijala, Phiwa, doo, Subotica, izgradnja objekata, Energo-Zelena, iz Inđije tretman u odlaganju opasnog otpada sa iskazanim gubitkom od 39 miliona dinara, te Falke Serbia, Leskovac proizvođač čarapa sa gubitkom od 35 miliona dinara, Metalik Co, Šabac ponovna upotreba razvrstanih materijala sa gubitkom od 26 miliona dinara.

Sa gubitkom poslovalo i privredno društvo za kockanje i klađenje (Grand Casino)

Grand Casino, specijalizovano privredno društvo za kockanje i klađenje, koje posluje grčkim kapitalom, sa 329 zaposlenih na ukupnom prihodu u 2014. godini od samo 930 miliona dinara, iskazalo je gubitak u poslovanju od 2,3 milijarde dinara. Verovali ili ne, gubitak je veći od prihoda dva i po puta! Ovo kockarsko društvo ostalo je bez dinara sopstvenog kapitala, pa na imovini knjigovodstveno iskazanoj od 2,97 milijardi dinara ima ukupne obaveze 9,4 milijarde dinara. Dakle, društvo ima 78 miliona evra obaveza. Interesantno je da ovo privredno društvo nema blokiran tekući račun. Društvo je registrovano krajem 2005. godine i posluje sa gubicima, tako su iskazani gubici u poslovanju 2010. godine iznosili 829 miliona dinara, naredne godine 240, a 2012. godine 446, dok su u 2013. godini bili 193 miliona dinara.