Druga strana

I Advokatska komora Beograda na meti Vučićevih jurišnika

Dragi Vođo, mi ti se kunemo

Mala grupa advokata, okupljena oko mafijaša-predsednika sudova i javnih tužilaca, zgrće veliki novac, namešta procese, oslobađa, a zatvara one koji nemaju da plate...Sa druge strane, advokatski proletarijat ne uspeva da se izbori za svoja prava, da se spasu bede, mizernog statusa i oholih sudija i tužilaca, da skinu namete i globe kojima su izloženi. Veliki Vođa je na scenu izvukao svoje igrače, da razbiju advokatsku komoru, da posvađaju advokate, odlože štrajk, i da onda mimo advokature provlače zakone, uredbe, naredbe, sudske stavove...

Mersiha Hadžić

Advokati Beograda stupili su u štrajk 17. septembra 2014. godine. Potom su im se pridružili i advokati iz Srbije i on je trajao sve do 8. januara 2017. godine, kada je postignut dogovor između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde.

Za vreme štrajka pored advokata, koji nisu smeli ni da uđu u zgradu suda, nisu, praktično, radili ni sudovi. Mala grupa štrajkbrehera pomagala je predsednicima sudova da se stave u pritvor, ili osude oni koji su bili na meti vlasti, ali sudovi nisu smeli da drže ročišta u kojima je stranke zastupao advokat.

Kolika je šteta naneta srpskom pravosuđu blokadom rada sudova i tužilaštava, jer i ona nisu mogla postupati bez prisustva advokata, teško je izračunati. Nekoliko hiljada predmeta pristiglo je u sudove, ali se i danas rešavaju.

Advokati su tražili i prijem kod tadašnjeg predsednika Vlade Srbije, ali je on odbio svaku pomisao da sa njima razgovara. Građane može da primi, ali predstavnike srpske advokature - nikako. Komesari Evropske unije su stidljivo protestvovali protiv Vučićevog ignorisanja advokatskih zahteva, ali se profesija iz Evropske solidarisala sa srpskim advokatima.

Srpski advokati su, velika većina njih, sirotinja raja, koja ne može više globe plaćati, ni advokatskim komorama, poreznicima, vlasnicima poslovnog prostora ni invalidsko penzionim fondovima. One koje zastupaju nemaju novca da im plate, pa se prepuštaju sudbini i ruci pravde koja će ih zadaviti. Mala grupa advokata, okupljena oko mafijaša-predsednika sudova i javnih tužilaca, zgrće veliki novac, namešta procese, oslobađanja, a zatvara one koji nemaju da plate...

Advokati Beograda 29. januara ove godine postavili su tri uslova da ponovo ne bude štrajka. Zahtevaju da se iz skupštinske procedure povuče Zakon o uslugama, da se u Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći definiše da su, pored branilaca, jedini pružaoci besplatne pomoći nadležne službe u opštinama i gradovima, i da se najnoviji pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, kojim se proširuju nadležnosti notara, stavi van snage. U suprotnom, advokati će ići do kraja, odnosno do obustave rada.

Ovo su, kako je tvrdio Jugoslav Tintor, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije i jedan od kandidata za predsednika Advokatske komore Beograda, jednoglasno usvojeni zaključci na jučerašnjoj sednici ovog tela. Za 25. februar bila je sazvana konferencija svih advokata na kojoj će se kompletna branša izjasniti o ovim zahtevima.

- Mislimo da su svi ovi problemi međusobno povezani i da im je cilj da se izmeni način funkcionisanja advokature kao profesije, čime se krši Ustav.Obustava rada nije nešto što jedva čekamo, ali smo obavezni upravo prema građanima da branimo svoja i njihova prava. Ne možemo da promenimo pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, ali možemo da tražimo da se stavi van snage - kaže Tintor, i dodaje da će, ako država ne reši ove probleme, jedina opcija ostati protest.

Advokatura zahteva da se predlog Zakona o uslugama povuče iz skupštinske procedure, jer ona ne spada u pružanje usluga, već u pružanje pravne pomoći na koju građani imaju pravo. Ovo je jedan od zaključaka 19. konferencije advokata, koju je danas organizovala Advokatska komora Srbije i kojoj je prisustvovalo oko 600 branilaca iz cele zemlje.

- Ukoliko zahtevi advokature ne budu usvojeni, nadležni organi Advokatske komore Srbije doneće odluku o organizovanju protesta - poručeno je sa Konferencije.

Branioci takođe insistiraju da, po Ustavu, besplatnu pravnu pomoć građanima može da pruža samo advokatura kao samostalna i nezavisna služba, kao i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. To znači da u budućem zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, po njima, nema mesta za nevladine organizacije i službe pravne pomoći na fakultetima.

Više od šest stotina beogradskih advokata, od ukupno 4.200, biralo je 10. juna na skupštini koju je raspisao UO Advokatske komore Beograda, novog predsednika, potpredsednika i članove različitih organa Komore. Identična skupština održana je i pre pre nepunih mesec dana (13. maja) na inicijativu četvoro kandidata za predsednika koji osporavaju mandate sadašnjem rukovodstvu i tvrde da oni ne mogu da raspišu izbore.

Na izbornojoj skupštini održanoj 10. juna, svaki advokat, koji je bio prisutan, morao je da pokaže, i da mu se kopira legitimacija, izabrali su za predsednika Jugoslava Tintora i novi Upravni odbor. Skupština je bila legalna i legitimna, postojao je kvorum za glasanje.

Skupštinu osporavaju advokati iz takozvane ''Šoškićeve grupe'' i oni okupljeni oko Vojislava Nedića, čiji sin Novak je generalni sekretar Vlade Srbije. Oni su odani Vođi. Poslednji su branioci ''srpstva''. Tu su i advokati (Veljko Vukotić) čije su surpuge sudije u specijalnom sudu, ili zamenice u Višem tužilaštvu...

Prema nezvaničnim rezultatima, pobedu na izborima na skupštini održanoj 10. juna, odneo je advokat Vladimir Gajić, za koga je glasalo više od 250 advokata. Petoro izabranih u Upravnom odboru su advokati iz njegove kancelarije. Kada je ovaj tekst poslat u štampariju, brojanje glasova se nastavilo

Iako je skupštinom trebalo da predsedava „stari" predsednik Slobodan Šoškić, on se iz ''zdravstvenih razloga'' nije pojavio u „Sava centru" gde se skup održavao. Umesto njega, skupštinu je vodio Nebojša Avlijaš, sekretar „starog" UO, koji potiče iz kriminogene sredine, i odan je vlastima, jer ga drže u šaci. Umesto da se advokatski proleterijat bori za svoja prava, da se spase bede, mizernog statusa i oholih sudija i tužilaca, da skinu namete i globe kojima su izloženi, vlast i njen Veliki Vođa su izvukli svoje igrače, da razbiju komoru, da posvađaju advokate, da odlože štrajk, i da mimo advokature provlače zakone, uredbe, naredbe, sudske stavove...

Vladimir Gajić je bivši poslanik Srpskog pokreta obnove, bio je u zatvoru, bavio se poslovima koji su ga doveli na optuženičku klupu. Pravi čovek za razbijanje advokature, za služenje vlastima. Dakle, srušen je poslednji bastion otpora režimu.