Dežurna

Vladimir Cvijan, važan svedok Vučićevog mafijaško-zločinačkog delovanja svedoči

Sakupljao sam harač

Odbegli član predsedništva Srpske napredne stranke advokat Vladimir Cvijan, dve godine se nikom u Srbiji ne javlja, pa ni članovima najuže porodice. Otišao je nakon otvorenog sukoba sa Vučićem, bilo je i udaranja šakama. Bio je kandidata za predsednika stranke, a onda se, iznenada, zaputio u beli svet. Novinarka Magazina Tabloid je preko posrednika stupila sa njim u kontakt. Odgovorio je na pitanje da li je bio Vučićev konsiljero za donošenje ''donacija'' i ''malog znaka pažnje'', da li je Vučić želeo da on i Višekruna u Novom Sadu osnuju prvu gej podružnicu SNS-a

Milica Grabež

Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je. v.d. generalnog sekretara predsednika Srbije Borisa Tadića, Vladimir Cvijan, podneo 4. marta 2010. godine ostavku! Njega je Boris Tadić tek 23. marta razrešio i zvanično ove dužnosti.

''Novi član Srpske napredne stranke (SNS) od danas je Vladimir Cvijan, doskorašnji generalni sekretar Predsedništva Srbije'', saopštili su naprednjaci, likujući zbog ovog transfera.

Cvijan je diplomirani pravnik, s položenim pravosudnim ispitom. Upisao se odmah u Advokatsku komoru Beograda i kao čovek od ugleda, dobio je u SNS-u posebne zadatke. A, od koga bi, nego od Aleksandra Vučića, zamenika predsednika stranke i čoveka za sakupljanje para.

Tanjug je javio 30. decembra 2013. godine, da je član Predsedništva Srpske napredne stranke Vladimir Cvijan podneo ostavku na sve funkcije u toj stranci i povukao je kandidaturu za predsednika SNS-a.

Sukob između Vučića, SNS i Vladimira Cvijana je okončan njegovim iznenadnim odlaskom iz Srbije. Dve godine se nije javio ni supruzi ni sinu Luki. Živi na relaciji Švajcarska- SAD.

Đorđe Višekruna, bivši prijatelj Vladimira Cvijana i Aleksandra Vučića naveo je u svom javnom nastupu da je Cvijan bio zadužen od Vučića za posebne zadatke, ističući dva, za koja on lično zna: da ga je Vučić zadužio da od članova SNS-a u Novom Sadu napravi prvu gej stranačku podružnicu i da od tajkuna, kontroverznih biznismena i onih koji su u zatvoru, prikuplja za stranku novac, nudeći im zaštitu.

Višekruna je bio Cvijanov prijatelj.

Kao član Predsedništva SNS-a gospodin Cvijan je dolazio na godišnje obeležavanje početka rada Magazina Tabloid, kao izaslanik rukovodstva stranke.

Novinarka Magazina Tabloid uspela je da pošalje, preko posrednika, pitanja za gospodina Cvijana. Objavljujemo njegov odgovor.

''...Zaista sam hteo da budem protivkandidat Vučiću u stranci, na izborima za predsednika. Nas dvojica smo se žestoko sukobili. Vučić nikog ne smatra dostojnim da bi sa njim bio prijatelj, pa ni mene, ali je bio svestan da sam mnogo znao. Iz prve ruke.

Dok je SNS još bila u opoziciji, meni je bilo jasno da će Demokratska stranka pasti s vlasti. Ta odluka doneta je u Stejt Departmentu, tako da sam ja bio prvi koji je povukao nogu, napustajući mesto generalnog sekretara predsednika Srbije, koje je, inače, u rangu ministra u Vladi Srbije. Kao generalni sekretar družio sam se sa Miodragom Rakićem, Borisovim šefom kabineta, formalno, bio sam mu šef. I naši sinovi nose isto ime. Miki je mnogo radio sa Vučićem, bili su veoma bliski, Miki ga je isplaćivao za podrške koje su radikali, a potom naprednjaci pružali demokratama u izglasavanju zakona i vladanju. Vučić je bio nezajažljiv, a Miki je snimao sve te isplate. Umeo je da ponižava Aleksandra.

Kada sam u SNS-u postao član predsedništva stranke, kao advokat od ugleda, jer sam osudio reformu pravosuđa koju je sprovela DS i ministarka Malović, imao sam zadatak da branim ugledne ljude, koji su bili u zatvoru. Angažovao me je i Joca Amsterdam, da upozorim Jelenu Trivan, koja je obećala da će za pet miliona evra da preko svog brata Milana Markovića, sudije Ustavnog suda Srbije, sredi da se usvoji njegova ustavna žalba i poništi presuda od 15 godina zatvora, na koju je osuđen na osnovu lažnog svedoka iz Holandije. U međuvremenu je Jelena Trivan postala družbenica doskorašnjeg direktora BIA Aleksandra Đorđevića, jedno kratko vreme, ali dovoljno da postane čovek od poverenja Aleksandra Vučića. Moje je bilo da prenesem poruku Joce Amsterdama. Jelena nije vratila novac, a Joca još čami u zatvoru. Vučić je zaštitio Jelenu i kada je ostavljena od Đorđevića, jer je ona bila miljenica Miodraga Rakića.

Vučić je želeo da postane i šef podzemlja. Kada je imenovan za prvog potpredsednika Vlade, želeo je novac u neograničenim količinama. Znam da je uzeo o Mila Đukanovića 20 miliona, i još toliko para od crnogorskih biznismena. Mene je slao u u zatvor da od pritvorenih biznismena tražim novac 'za stranku'. Pare koje sam donosio uzimao je Vučić za sebe. Meni je tvrdio da daje i Tomi, da potpiše pomilovanje, kao predsednik Republike, mada se ne sećam da je Toma nekog od tih ljudi pomilovao. Doneo sam novac od svih važnijih biznismena. Da im ne pominjem imena, dovoljno su propatili. Najperverzniji zadatak sam imao da od Miroslava Miškovića, koji je bio proganjan kao divlja zver od Vučića, uzmem milion dolara u kešu, kao Aleksandar će se umilostiviti...E, te pare nisam dao...''

Na pitanje da sabere količinu novca koju je uzeo za Vučića, Cvijan navodi da je reč o sumi od nekoliko desetina miliona evra.

''...Sećam se da me je Vučić poslao da mu privedem Stevana Nikčevića, bivšeg direktora SDPR Jugoimport i bliskog prijatelja Dragana Šutanovca. Novine su ih, po Vučićevom nalogu, počele 'hapsiti'. Koliko da ponesem, pita Nikčević. Odgovorim mu, šireći ruke - da bi bilo poželjno što više, jer Vučić ne voli skromne poklone. Pita, jel' dovoljno 50 komada? Mislite na hiljade evra, pitam. Ne, kaže on, mislim na 50 miliona. Klimnem glavom, biće dosta. Posle nekoliko dana čujem da je bio, da je istog dana, kada je ostavio novac, postao državni sekretar u Ljajićevom ministarstvu.

Vučić je ima tarife za tajkune, za kontraverzne biznismene, za članove stranke koji su želeli niže funkcije. Međutim, Vučić je imao problem sa saradnicima iz Vojvodine. Pokrajinsku vlast je i dalje držala Demokratska stranka i Pajtić, ali su Miloš Vučević i Aleksandar Milovančev samostalno 'prikupljali' donacije od vojvođanskih tajkuna, koji nisu bili široke ruke. Zato je Aleksandar odlučio da Vojvodinu pokloni svom bratu Andreju, koji je uz pomoć žestokih momaka počeo da uteruje 'pomoć'. Čim je omirisao zatvor, Petar Matijević je platio, a za njim i svi ostali..."

Odgovarajući na pitanje da li su tačni navodi g. Đorđa Višekrune da je Vučić želeo da osnuje gej-podružnicu SNS u Novom Sadu, g. Cvijan pismeno odgovara: "...Sećam se toga. Rekao mi jeda tu, na jednom mestu, budu samo najugledniji iz gej populacije, koji su naši članovi. Pomenuo je advokata Zorana Vučevića, oca današnjeg gradonačelnika Novog Sada, Aleksandra Batu Milovančeva i još desetak članova. Predložio je da se održi osnivački sastanak, da se stvori privatni gej- klub koji će biti zatvorenog tipa, a biće finansiran donacijom, da će on, kao, kada ga budu pitali o tome, da se snebiva, ali će reći da ne možemo u Evropu, ako se tome protivimo.

Tačno je da sam zakasnio na taj sastanak. I dobro je, jer bi Vučić iskoristio sve te ljude, da ih uprlja. Inače, njega je živo zanimalo da li znam ko su sve homoseksulaci u Demokratskoj stranci. Posle je te momke vrbovao da dođu u stranku, postavljao ih je na važna mesta..."

Na pitanje da li je ''čuvar'' Vučićevog blaga, g. Cvijan je samo kratko odgovoprio: "Ne!"

Na pitanje da li je on zaštićeni svedok o Vučićevim zlodelima, g. Cvijan nije odgovorio. Dodao je da svako mora odgovarati za ono što je radio, a da se danas o Vučiću već mnogo toga zna. Dijaspora, dodao je Cvijan, o Vučiću zna punu istinu. I oni koji su Vučića posadili na ovo mesto.