Propadanje

Srbija na izdisaju: imovina, kapital i obaveze privrednih delatnosti, sa rezultatima poslovanja u 2016. godini

Zbog ovakve vlasti, do potpune propasti

Bilansi delatnosti privrede Srbije za 2016. godinu, samo pokazuju da se u 2017. godini (i sledećoj 2018) može očekivati dalje propadanje ili, u najboljem sučaju stagnacija. Privreda Srbije, na kraju decembra 2016. godine, je sopstvenim kapitalom finansirala samo 35,81 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine (stalne i obrtne), dok su obaveze 64,19 odsto i dostigle su 8.684 milijarde dinara, ili 70,3 milijarde evra! Sve ovo osporava lažni optimizam i isto takve prognoze koje svakodnevno ponavlja Aleksandar Vučić, čija je politika i dovela ekonomski potencijal države na samo evropsko i svetsko dno, o čemu svedoči istraživanje Miodraga K. Skulića, našeg poznatog ekonomskog stručnjaka

Miodrag K. Skulić

Broj zaposlenost u privredi po delatnostima

U 2002. godini u Srbiji je u privredi bilo 1.299.555 zaposlenih, a 1994. godine 1.606.463, dok je na kraju 2016 bilo 1.036.057, pa je jasno da se broj zaposlenih smanjio za više od 570 hiljada.

U Srbiji je na kraju 2015. godine bilo 2.574.200 ukupno zaposlenih, od toga 499,6 hiljada u delatnosti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. U privrednim društvima na kraju te godine u ovim delatnostima bilo je samo 33.472 zaposlena, dok je 466,1 hiljadu njih bilo u poljoprivrednim gazdinstvima i na seljačkim imanjima. Dakle, samo 6,7 odsto zaposlenih u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu obavlja delatnost u okviru privrednih društava, što je izuzetno nizak nivo.

U rudarstvu je samo 21,2 hiljade zaposlenih, poznato je da APR obuhvata u tom broju I zaposlene u Kombinatu Trepča i Rudnicima uglja Obilić, iako se zaposleni u tim rudnicima uglja nalaze van teritorije Kosova. Ostali zaposleni u rudarstvu, koje obuhvata i vađenje peska I kamena, su u RTB Bor, Rudnik G. Milanovac, Grot Vranje i u Farmakom-ovim rudnicima Zajača, Lece i Belo Brdo - Raška, te u ugljenkopovima Kostolac i Vreoci.

Ako rekapituliramo izneto da u privredi ima 1,036.057 zaposlenih u poljoprivrednim registrovanim gazdinstvima i individualnim seljačkim imanjima 446.100 radno angažovanih, u državnoj upravi 582 hiljade zaposlenih, proizilazi da su registrovani preduzetnici, koji predaju ili ne predaju godišnje bilanse njih oko 400 hiljada, što se vrlo teško može dokazati u našoj statistici, jer verovali ili ne u našoj statistici nema odrednice zanatstvo, odnosno preduzetnici.

Imovina, kapital i obaveze privrednih subjekata po delatnostima

Privreda Srbije, na kraju decembra 2016. godine, je sopstvenim kapitalom finansirala samo 35,81 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine (stalne i obrtne), dok su obaveze 64,19 odsto i dostigle su 8.684 milijarde dinara, ili 70,3 milijarde evra.

Prerađivačka industrija raspolaže sa samo 23,63 odsto sopstvenog kapitala, dok su ukupne obaveze dostigle 77,37 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine. Sa 18,5 milijardi evra obaveza ona ne može pozitivno poslovati, obzirom da u velikom obimu mora koristiti bankarske kredite domaćih banaka, koje su 89 odsto u vlasništvu inostranstva, ili da prerađivačku industriju finansiraju njeni dobavljači. Mi ekonomisti smatramo da sopstvenim kapitalom mora se finansirati stalna imovina, i bar 50 odsto vrednosti obrtne imovine. U slučaju naše prerađivačke industrije vrednost stalne imovine je 1.484 milijarde dinara, ili 12 milijardi dinara, dok je ukupan sopstveni kapital samo 5,7 milijardi dinara. Prema tome vrednost nepokretnosti, postrojenja, oprema, vozila I inventara umesto sto odsto da ih finansira prerađivačka industrija ima samo 47,5 odsto sopstvenih izvora. Zamislimo kakvu bi smo "krvnu" sliku naše prerađivačke industrije dobili kada mi smo odvojili bilanse cementara, pivara, mlekara, uljara, šećerana, fabrika smrznute hrane, fabrika lekova i onu šrafcigersku industriju u inostranom vlasništvu. To bi bila porazna finansijska slika.

Trgovina po teroriji ima tri osnovne funkcije: selektivnu, alokativnu i distributivnu. Selektivna funkcija se sastoji u selekciji dobri, njihovom podsticanju da povećavaju obim proizvodnje, pa čak i ulaganjem u investiranje proširenja kapaciteta, dok lošije na dobro poznat način udaljuje sa tržišta. Alokativna funkcija tržišta i trgovine sastoji se u alokaciji resursa ka zahtevima tržišta. Distributivna funkcija tržišta je sporedna u odnosu na prethodne dve funkcije i sastoji se u prihvatanju robe sa domaćeg i inostranog tržišta i njenom prenosu na širu teritoriju, na mikro lokacije do svakog kupca, bio on proizvodno preduzeće, veliki potrošač ili građanin. A sad zamislimo šta može naša trgovina sa samo 25,2 odsto sopstvenog kapitala u odnosu na ukupnu vrednost stalne i obrtne imovine.

Ispitujući novo pokrivenosti sopstvenim kapitalom stalne imovine utvrdili smo da naša trgovina, kao jedna od ključnih delatnosti tržišta, sa tako bitnim funkcijama, sopstvenim sredstvima pokriva samo 74 odsto vrednosti te imovine. Kako naša trgovina može ispuniti tržišne funkcije, kad nema dinar sopstvenih obrtnih sredstava, već celokupnu vrednost obrtne imovine od 12,3 milijarde evra finansira tuđim sredstvima, pa i 1,7 milijardi evra vrednosti stalne imovine. Stiče se utisak na je trgovina u pogledu sopstvenog kapitala u neku ruku totalni invalid" naslonjen na prerađivačku industriju još većeg invalida".

Građevinarstvo sopstvenim kapitalom pokriva samo 36,16 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine koju koristi. Ako pogledamo vrednost stalne imovine ove delatnosti, u kojoj su pored poslovnog prostora i fabričkih hala za industrijsku izradu građevinskih elemenata, vozila, građevinske mašine, oprema i inventar jasno se vidi da i privredni subjekti u ovoj delatnosti sopstvenim kapitalom ne pokrivaju vrednost stalne imovine, već im za njeno finansiranje nedostaje 3,4 milijarde evra, jer ima samo 56 odsto vrednosti ukupnog sopstvenog kapitala u odnosu na vrednost stalne imovine od 7,7 milijardi evra. Zamislimo privredne subjekte iz oblasti građevinarstva koji nemaju ni dinara obrtnog kapitala, a koriste kredite I izvore dobavljača i za 3,4 milijarde evra finansiranja stalne imovine. Kako će građevinarstvo na tržištu uspešno poslovati kad nema sopstvenog kapitala?

Poslovni prihodi i ostvareni rezultati u 2016. godini

Pre dva broju Tabloid je prikazao da se privreda Srbije nije još oporavila od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, kada je imala ostvarene ukupne poslovne prihode 77,7 milijardi evra, a da je u 2016. godini ostvarila ukupan poslovni prihod od 75,5 milijardi evra. Zatim smo prikazali na bazi zvaničnih bilansa privrede od 1994. godine da je privreda poslovala sa gubitkom, većim od neto dobitka, od 1994. godine, punih 12 godina, a da je tek u 2006 i 2007. godini iskazala neznatan neto dobitak. Ponovo je privreda upala u poslovanje sa gubicima u naredne tri godine, da bi samo u 2011. godini iskazala neto dobitak i nakon, toga je i u naredne tri godine poslovala sa gubitkom. I konačno u 2015 i 2016. godini, isključivo, što smo u tekstu dokazali, zbog ogromnog pada kamatnih stopa, na jednoj strani, i mirovanja kursa dinara prema evru, obzirom da je po kreditima prema bankama izostala primena valutne klauzulu u nekom značajnijem obimu, privreda je u te dve zadnje godine poslovala sa neto dobitkom. U 2015. godini ostvaren je dobitak veći od gubitka u visini 3,19 odsto prinosa na ukupan kapital, a u 2016. godini sa prinosom od 4,75 odsto. Građevinarstvo je i u 2016. godini ostvarilo veći gubitak u poslovanju od iskazanog neto dobitka za 6,1 milijardu dinara, ili za 49,2 miliona evra.

Poljoprivreda je druga delatnost koja je u 2016. godini iskazala veći gubitak u poslovanju od neto dobitka za 1,38 milijardi dinara, ili za 11,2 miliona evra. Usluge smeštaja ishrane su delatnost sa većim gubitkom od dobitka za 2,7 milijardi dinara, ili za 22 miliona evra. Poslovanje s nekretninama je delatnost koja je u 2016. godini zabeležila veći gubitak od dobitka za iznos od 3,15 milijardi dinara, ili za 25,5 miliona evra.

A 1. Katastrofalno poslovanje dva nova Akcionarska društva Železnice

AD InfrastrukturA Železnica Srbije

Evo kako je poslovalo ovo novoformirano akcionarsko društvo u 2015. godini: ukupno ostvaren prihod, isključivo od pružanja usluga, uglavnom akcionarskim društvima Srbija Kargo, AD i Srbija voz, AD (Putnički saobraćaj), 1,25 milijardi din, ili 10,3 miliona evra 2,53 milijarde din. državnih donacija, ili 20,8 miliona evra. Dakle, 66,5 odsto donacije države, 33,5 odsto sopstveni prihodi. Ali, i pored tolikih donacija iskazan je gubitak u poslovanju u toj 2015. godini u iznosu od 1,98 milijardi dinara, ili znatno veći od sopstvenog prihoda.

Za 9.759 zaposlenih u 2015. godini, Strategija o nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine koju je Skupština Srbije usvojila prošle nedelje, na predlog Vlade ne pije vodu, već se radi o čistom državnom akcionarskom društvu, koje je nesposobno ni da održava tekući život, a ne da se razvija po ovoj strategiji, koju kao poseban akt nije ni trebalo doneti, a pogotovu predložiti, već je trebalo obuhvatiti Republičkim budžetom za 2018. godinu, obzirom da se u celosti finansira iz budžeta.

Srbija voz, AD

Sa 2.901 zaposlenim ovo akcionarsko društvo na sopstvenom prihodu u 2015. godini od 849 miliona dinara, subvencije i donacije iz republiikog budžeta u toj godini bile su 613 miliona dinara, ali je, i pored toga, iskazan gubitak u poslovanju te godine u iznosu od, ipak 876 miliona dinara, ili 7,1 milion evra. Dakle struktura ta tri iznosa je 36,3 sopstveni prihodi, donacije i subvencije 26,2 odsto i gubitak 37,5 odsto.

Srbija Kargo, AD

Sa 4.022 zaposlena ovo akcionarsko društvo je uspešno poslovalo. Na ostvareni ukupan prihod od 4,3 milijarde dinara imalo je subvencije i donacije iz republičkog budžeta samo 10,3 miliona dinara. Ono što je posebno pozitivno je da je prihod po osnovu izvoza usluga 76,6 odsto, a prihod sa domaćeg tržišta samo 23,4 odsto. Sa tim nivoom prihoda ovo akcionarsko društvo je u toj godini iskazalo neto dobit u iznosu od 62,2 miliona d

A 2. O autoru

Ugledni srpski ekonomista Miodrag K. Skulić, dugogodišnji saradnik i urednik ekonomske rubrike u Magazinu Tabloid, autor je prve knjige u nekadašnjoj Jugoslaviji pod nazivom "Uzroci ekonomske krize u SFRJ", u izdanju "Zapisa" (1981. godine), u kojoj je po prvi put u toj socijalističkoj državi pomenut termin "ekonomska kriza". Od tada do danas se mnogo šta promenilo, ali je reč "kriza" tek poslednjih dve decenije, a posebno danas pod Vučićevom vlašću, postala svakodnevnica. Ali, razlika između ondašnje i sadašnje krize je ogromna. To govori i prikaz Miodraga K. Skulića stanja u ovom broju o stanju svih privrednih delatnosti u Srbiji za prošlu, 2016. godinu. Miodrag K. Skulić je član Ekonomskog odbora SANU, predsednik Odbora za privredu SRS i savetnik u Predsedništvu Skupštine Srbije, bio je dugogodišnji urednik Izdavačkog preduzeća "Nikola Pašić"