Svet

Predstoji (li) umnožavanje NATO pakta

Na Trampovom putu

Tokom svog prvog putovanja u inostranstvo nakon što je izabran za predsednika, Donald Tramp nije ni pokušavao ni nameravao da javno promoviše demokratiju i ljudska prava u Saudijskoj Arabiji, već je i izjavio da on nije tamo da drži lekcije. U Izraelu i na Zapadnoj obali nije pominjao američku dugogodišnju podršku za „rešenje dve države" i kao da je ostavio Izraelcima i Palestincima da se sami međusobno dogovore. U Evropi Tramp je „izgrdio" NATO saveznike jasno ih podsećajući na njihov finansijski pristanak na veće učešće u troškovima. Takođe nije hteo da otvoreno podrži odbrambenu doktrinu „jedan za sve, svi za jednog", doktrinu koja je tokom decenija bila kamen temeljac trans-atlantske odbrane. On jeste izgledom podsećao na tipičnog američkog predsednika, ali njegovi stavovi, njegova, a američka, spoljna politika nije ovog puta bili tipična. Tipično je Trampovo sprovođenje svega onoga što je obećao u predizbornoj kampanji svojim glasačima. Tokom svog puta nije održao ni jednu konferenciju za štampu, a to se dogodilo po prvi put u ovakvim situacijama, pišer Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika majami Herald

Milan Balinda

Kada je predsednik Tramp stigao u Rijad on je izneo svoju viziju za regionalnu odbrambenu strukturu. U Beloj kući to su nezvanično nazvali „Arapski NATO" koji bi trebalo da se bori protiv terorizma i da odvrati Iran od agresivnih namera. Kao temelj te konstrukcije, Tramp je potpisao sa Kućom Saudi najveću prodaju oružja u istoriji. Nakon godina razočarenja sa Obaminom administracijom, Rijad je bio više nego spreman da zaključi posao sa Amerikom. Tim Bele kuće uručio je Saudima listu Trampovih prioriteta pozivajući kraljevstvo da pojača svoju borbu protiv radikalnog islama, protiv Islamske države i da podeli odgovornost regionalne bezbednosti. Za taj proces sa američke strane sada je zadužen državni sekretar Reks Tilerson, a glavni cilj je da se uobliči plan i osnovni principi za koaliciju država Sunita što bi stvorilo situaciju za kasnije osnovanu formalniju organizaciju NATO stila.

Ideja „Arapskog NATO" postoji već godinama i uvek je imala jaku podršku Sunita, ali do sada to nije otvoreno podržano od Sjedinjenih Država. Izveštaji iz regiona o početnim razgovorima ukazuju da bi osim Saudijske Arabije u koaliciji bili uključeni Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Jordan, dok bi Amerika podržavala i pomagala u organizaciji, ali bi ostala van te koalicije. Međutim, mnoge zemlje u regionu istorijski imaju dosta nesuglasica i, primera radi, kada je Egipat 2015. pokušao da osnuje pan-arapske borbene snage to nije uspelo zbog razmirica između zemalja regiona. Najkonkretniji deo dogovora je američka mamutska prodaja oružja Saudijskoj Arabiji.

Prilikom posete Trampa potpisan je kupoprodajni ugovor u vrednosti od 110 milijardi dolara, a planira se da tokom sledećih deset godina ta cifra dostigne do 350 milijardi. Prodaja uključuje modernizaciju saudijske armije i mornarice i sadržaće nekoliko borbenih brodova, THAAD raketni odbrambeni sistem, blindirana i naoružana vozila za prevoz trupa, rakete, bombe i miniciju. Delovi proizvodnje i sklapanje oružja radiće se u Saudijskoj Arabiji, ali će veći deo biti proizvedeno u Sjedinjenim Državama. Amerika naročito insistira na jačanju saudijske mornarice smatrajući da bi se na taj način smanjile mogućnosti za sukob sa Iranom. Poređenja radi, Obamina administracija je tokom poslednjih osam godina prodala Arabiji oružje u vrednosti od 100 milijardi, suma koju je Tramp postigao u roku od nekoliko dana.

Uopšte, ideja o vojnom savezu Bliskog istoka promovisana je pedesetih godina prošlog veka od strane Britanije i poznata je bila pod nazivom Bagdadski pakt. Taj pakt je trebao da promoviše vojne i ekonomske ciljeve. Članovi su bili Iran, Irak, Pakistan, Turska i Velika Britanija. Ukinut je 1979. zbog Iranske revolucije. Možda bi nova arapski savez predstavljao problem za Izrael. Neke od arapskih zemalja, kao Egipat i Jordan, imaju formalne veze sa Izraelom, pa se postavlja pitanje da li bi Izrael u novom savezu igrao neku ulogu, ili bi bio „izvan igre". S druge strane, Irak u poslednje vreme ima sve jače veze sa Iranom i ne zna se na čijoj strani stoji Bagdad. Druga je stvar što mnogi analitičari tvrde da novi vojni regionalni savez ne bi funkcionisao u praksi i da bi mogao da nanese više štete od koristi.

Rijad takođe ima namere da pokuša da u ovom, ili bilo kom, bliskoistočnom savezu bude uključena i Rusija, ali to neće ići mnogo glatko. Prvo, Kremljin ne želi nikakvo suprotstavljanje Iranu. Rusija može da ne voli sve aspekte iranske regionalne politike, kao što je, na primer, odnos Teherana prema Izraelu, ali bilateralno odnosi nisu pomućeni s bilo kojim većim izazovom. To je suprotno u odnosu Moskve i Rijada zbog pomoći koju Arabija pruža terorističkim grupacijama. Ukratko - Moskva ne veruje Rijadu. Da li će se nešto promeniti nakon najavljene posete kralja Salmana Moskvi, ostaje da se vidi. Nova vojna koalicija, ako se oformi, preslikavala bi NATO u detalje, uključujući i Član 5, član koji garantuje da će ostatak koalicije braniti bilo koju zemlju iz saveza ukoliko je neopravdano napadnuta.

Novi savez bi razmenjivao bezbednosne informacije sa Izraelom. Ipak, Rusija može da bude spremna da pomogne Saudima u nekim njihovim krizama kao što je rat u Jemenu. Jedno je sigurno, Rijad je krenuo u sveobuhvatnu diplomatsku misiju i krenuo je u veliki trošak jer su Saudi procenili da je sada najbolji trenutak da povećaju snagu, uticaj i prestiž svog kraljevstva. A nakon ogromne kupovine najmodernijeg oružja i sofisticirane opreme, interesantno je da se Izrael uopšte nije pobunio. Ne smeta im ni nove rakete, ni avioni, ni radari, a sve to govori u prilog da se situacija na Bliskom istoku promenila. Odnosno, čim se reši situacija u Siriji, a kako će se rešiti ostaje da se vidi, Bliski istok će biti „pod kontrolom".

U ultrakonzervativnu muslimansku Saudijsku Arabiju američki predsednik je carski primljen. Domaćini su Trampu sve vreme laskali i opšti utisak je bio da se njemu to više dopalo nego kako se prema njemu ophode u samoj Americi. Stigavši u Maraba palatu na kraljevsku večeru, Trampa je dočekalo na stotine Arapa u dugačkoj beloj odeći igrajući tradicionalni ples Arda, mahajući mačevima i sabljama. Taj ples se izvodi za vreme nacionalnog praznika i u čast veoma visokih specijalnih gostiju. Tramp im se pridružio i klati se s mačem uruci zajedno sa ostalim plesačima i zvanicama. Nije baš uhvatio ritam, ali to se nije ni očekivalo. Rijadova veoma srdačna dobrodošlica ukazivala je na rešenost Sauda da poboljšaju odnose sa Sjedinjenim Državama, odnose koji nisu baš bili dobri za vreme predsednika Obame. Primetno je bilo i ćutanje američke delegacije o ljudskim pravima u Saudijskoj Arabiji, o pravima žena i o neselektivnom bombardovanju Jemena od strane Rijada. Donald Tramp je takođe odlikovan najvećim saudijskim odlikovanjem za strance. Dok su Tramp i kralj Salman časkali nakon ceremonoje odlikovanja, moglo je da se čuje da je kralj Trampu rekao i sledeće: „Sirija je takođe bila jedna od najrazvijenijih zemalja. Mi smo dovodili profesore iz Sirije. Služili su našem kraljevstvu. Nažalost, i oni su sami doneli razaranje svoje sopstvene zemlje. Možeš da uništiš zemlju u par sekundi, ali je za to potrebno mnogo napora".

Vrhunac Trampove posete Rijadu bilo je njegovo obraćanje pred samitom arapskih lidera a odnosilo se na islam. I dok je tokom svoje kampanje Tramp ekstremno loše govorio o muslimanima, on je u Rijadu govorio o toleranciji pozivajući Arape da se prikljuće borbi Sjedinjenih Država protiv islamskih terorista i „zlu u regionu". On je borbu protiv radikalizma nazvao „borba između dobra i zla". „Ovo nije borba između različitih vera, različitih sekti ili različitih civilizacija", rekao je američki predsednik. „Ovo je borba između varvarskih kriminalaca koji teže da unište ljudski život i pristojnih ljudi iz svih religija koji se trude da ga zaštite. Ovo je borba između dobra i zla".

A potom je u ponedeljak, 22. maja, Tramp stigao u Izrael. Odlazeći na ručak sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, rekao je da je otkrio pri svom dolasku u region, u Saudijsku Arabiju, da „ima mnogo prisutne ljubavi". Objašnjavao je svoj stav o koaliciji u kojoj bi i Izrael i sunitski Arapi sarađivali sa Amerikom u zajedničkoj borbi protiv radikalnog islamskog terorizma i uticaja na Iran. Savez između Izraela i Saudijske Arabije, zemalja koje nemaju diplomatske odnose, u odnosu na Iran kao njihovog smrtnog neprijatelja, nije ništa novo. Ipak, Saudi su signalizirali svoju spremnost za blisku saradnju sa Izraelom, ali obe strane znaju da pitanje Palestinaca postavlja granice toj saradnji. Tramp je napravio i kratku posetu palestinskom lideru Mahmudu Abasu, ali sa njim nije razgovarao nikakav plan o eventualnom dogovoru Izraela i Palestine. Tramp nije ni u jednom trenutku govorio o „rešenju dve države" po kojem bi se Izrael i Palestina međusobno priznali kao suverene države. Nije čak pomenuo nikakav oblik palestinske teritorije.

Možda su neki naivno očekivali da će američki predsednik izvršiti neku vrstu pritiska na Izrael da pristane na kompromis, ali to se uopšte nije dogodilo. Ipak, ignorisao je zahteve da jasno prizna izraelski suverenitet nad istočnim delom Jerusalima, dela koji je pre tačno 50 godina, u junu, prešao u izraelske ruke. Izraelski lideri nisu pozvani da mu se pridruže poseti Crkvi Svetog Groba i Zapadnom Zidu u jerusalimskom Starom Gradu. Takođe nije pokazao nikakve indikacije da je spreman da ispuni svoja predizborna obećanja da premesti američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Takva odluka o ambasadi pokvarila bi sve odnose sa sunitima, sa Saudijskom Arabijom i sa Arapima generalno. Ipak je tokom svoje 24-časovne posete Izraelu Tramp imao lepe reči za Netenjahueve uši. Možda je najviše muzike nosila njegova izjava da „iranski lideri svakodnevno prizivaju na uništenje Izraela - ne sa Donaldom Trampom. Verujte mi!" Jedno ime koje se nije pominjalo u Izraelu je bilo ime bivšeg američkog predsednika Baraka Obame. U jednom trenutku Tramp je uporedio svoje odnose sa Izraelom u poredjenju sa bivšom administracijom rekavši da je to „velika, velika, prelepa razlika". Istina je da se Obama i Netenjahu nisu mnogo „gotivili", mada odnosi dve zemlje nisu bili uopšte loši. Naročito američka vojna pomoć i deljenje bezbednosnih informacija. Prethodna američka administracija je takođe radila ono što su sve Bele kuće pokušavale već decenijama, da sklope ugovor između Izraelaca i Palestinaca i u tome nisu uspeli, kao ni prethodnici.

Iz Izraela Tramp je stigao u Rim i tamo se sreo sa Papom. Do tog trenutka jedan o drugom nisu imali lepe reči. Papa je korio Trampa zbog njegovih namera da gradi zid na granici sa Meksikom jer „to nije hrišćanski", a Tramp je odgovorio na sebi svojstven način - „Papa je sramotan". U Americi katolici predstavljaju oko četvrtinu glasača i bilo je veliko pitanje za koga će oni glasati. Ali, 24. maja tokom susreta sa biskupom Rima, Tramp je bio veoma ljubazan. Opisao je polučasovni sastanak u papinoj privatnoj kancelariji kao „veliki" i „fantastičan". Kratki vatikansko saopštenje opisao je susret kao „prijateljski", a dodata je i nada da će biti saradnje sa američkom administracijom po pitanjima „zdravstvene zaštite, edukacije i pomoći imigrantima". Papa, koji je prodaju oružja nazvao „industrijom smrti", najverovatnije da se nije složio sa multimilionskim dogovorom o prodaji oružja Saudijskoj Arabiji. Ima i drugih razlika između stanovnika Vatikana i Bele kuće. Papa je svojevremeno nazvao novac „đavolskom balegom", ceni skromnost, a predsednik Tramp i ne baš. Zbog svega toga i mnogo više, obojica su se držali bezbednijih tema. U vatikanskom saopštenju stoji da su obojica za „život" (bez obzira na svoje liberalne stavove po mnogim pitanjima, Papa je protiv abortusa), slobodu religije i protiv progona hrišćana na Bliskom istoku. Susret sa Papom, odnosno prijatan susret sa njim, bilo je važno Trampu i zbog činjenice da je, nakon što je Obama 2008. i 2012. dobio većinu katoličkih glasova, on, Tramp, dobio je 52 odsto tih glasova a Klintonka samo 45. Trampu je odnos sa katolicima važan zbog toga što mu popularnost u zemlji nije na zavidnom nivou. Inače, među američkim katolicima većina od 87 odsto gledaju na Papu s pozitivnim osećanjima.

Pri kraju susreta dvojica lidera izmenjali su poklone. Američki predsednik dao je Papi prvu ediciju kompleta knjiga Martina Lutera Kinga. Papin poklon Trampu sastojao se od nekoliko stvari: medalja sa grančicama masline i kopije njegovog ličnog pisanja. Tu je bila knjiga Evangelii gaudium, u kojoj je osudio ekonomiju slobodnog tržišta i Laudato Si, njegovi tekstovi o promeni klime u kojima kritikuje skeptike i njihovo „poricanje". Tramp je prilikom primanja poklona rekao da će knjige pročitati. Trampovo međunarodno putovanje od devet dana i pet zaustavljanja nastavilo se sletanjem u Brisel u sredu, 24. maja. Stigao je u grad koji je tokom predizborne kampanje nazvao „rupa pakla". Tada je rekao: „Ako ideš u Brisel - ja sam bio u Briselu, pre mnogo vremena, pre 20 godina, tako lepo, sve je tako lepo - sada izgleda kao rupa pakla". Pri toj izjavi Tramp je mislio da veliki broj muslimanskih izbeglica. Stigao je u Belgiju, pozdravio se sa kraljem i kraljicom, razgovarao nakratko sa premijerom te zemlje i započeo sastanke sa liderima zemalja NATO pakta. Razgovor o NATO nije išao mnogo glatko. Predsednik Tramp je ispred nove zgrade NATO pakta „održao lekciju" članicama saveza da ne plaćaju svoj deo troškova. Rekao je da „23 od 28 članica još uvek ne plaćaju onoliko koliko bi trebalo, što bi trebalo da plate za svoju odbranu... Ovo nije fer prema ljudima i poreskim obveznicama Sjedinjenih Država... Mnoge od ovih država duguju masivnu količinu novca iz prethodnih godina i ne plaćaju za te godine", između ostalog rekao je Tramp. Evropski lideri nisu se osećali veoma komotno, obaška što je Tramp pobrkao dogovor da svako koristi dva odsto svog nacionalnog bruto dohotka za vojne troškove, ali to nije povezano sa NATO savezom.

Donald Tramp je takođe rekao da nije nikada pitao i da neće da pita koliko košta nova zgrada NATO u Briselu, ali da je „prelepa". Inače, to zdanje koštalo je tačno jednu milijardu dolara. Problem koji imaju evropske članice NATO saveza je to što novi američki predsednik nikad nije implicitno potvrdio Član 5 NATO konstitucije o „svi za jednog, jedan za sve". Kasnije je američki državni sekretar rekao da Tramp naravno podržava Član 5. Donalt Task, koji prestavlja lidere 28 članica kao predsednik Evropskog Saveta, osvetlio je činjenicu da je bilo nekih nerešenih problema: „Neka pitanja ostala su otvorena, kao klimatske promene i trgovina... I nisam 100 odsto siguran da bi mogli danas da kažemo da imamo zajedničku poziciju, zajedničko mišljenje, o Rusiji". Predsednik Tramp je takođe podvukao da on misli da bi moralo mnogo strože da se kontroliše koliko imigranata i izbeglica ulazi u Evropu: „Imate na hiljade ljudi koji ulaze u vaše zemlje, šireći se po Evropi. U mnogim slučajevima mi nemamo pojma ko sve ulazi..." A nakon što je Trampovo putovanje završeno, nemačka kancelarka je pred nekih dve hiljade ljudi u Berlinu izjavila da Evropa u ovom trenutku ne može više da se osloni na Veliku Britaniju i Sjedinjene Države: „Vremena u kojima smo mogli kompletno da zavisimo od drugih nestaju. Primetila sam to tokom nekoliko poslednjih dana. Mi Evropljani zaista moramo da uzmemo našu sudbinu u sopstvene ruke". Interesantno je da je ona rekla „Evropljani" a ne „Nemci".

Nepovezano sa izjavom Angele Merkel, pet ministara spoljnih poslova nordijskih zemalja sastali su se na Islandu prošlog aprila da prodiskutuju svoj vojni savez. Tri od pet nordijskih zemalja su članice NATO saveza, Norveška, Island i Danska, a Finska, Švedska i Dansa su članice Evropske Unije. Bez obzira na te činjenice mnoga su mišljenja da vojni savez ovih zemalja, nalik NATO ne bi bio kontradiktoran. Taj savez iz više razloga ne bi bilo jednostavno ostvariti, ali je veoma moguć. Moguć je makar isto toliko koliko je moguć Arapski NATO. Poslednji krak Trampove prve međunarodne posete vodio je na sastank Grupe G-7 na Siciliji. Odatle su se on i njegova supruga Melanija 27. maja ukrcali na Vazdušna snaga, jedan avion u američkoj pomorskoj bazi Sigonela i uputili za Ameriku. Stigavši natrag u Ameriku Tramp je prvo potvrdio dogovor Amerike i Vijetnama o trgovinskoj razmeni. Po ugovorima Vijetnam bi kupio robu i usluge američkih kompanija u vrednosti od 15 do 17 milijardi dolara. Samo dogovor sa Dženeral Elektrikom odrazio bi se u kupovini generatora, avionskih motora i usluga u visini od 5,58 milijardi dolara. Vijetnam je tražio da Amerika prestane sa prestrogom kontrolom uvoza somovine iz Vijetnama, a obe zemlje su izrazile zabrinutost zbog kineske vojne prisutnosti u zoni Dalekog istoka.

Nakon tog poslovnog dogovora, predsednik Tramp je iz bašte Bele kuće objavio da Amerika izlazi iz Pariskog dogovora o klimi. Veći deo sveta i njihovih lidera nisu tu njegovu objavi primili sa simpatijama. Neki analitičari tvrde ta topljenje leda na Artiku samo može da odgovara Rusiji jer otvara nove plovne puteve i mogućnosti za nove gasne i naftne bušotine.