Razaranje

Da li se bivša drugarica direktorka ostataka pančevačkog muzeja priprema za odlazak na „Službeni put"

Noćno krstarenje na Tamišu

Dokle se došlo u pranju Augijevih štala Svetlane BMW Mesicki, gde drugarica direktorka službeno izlazi a gde zapravo odlazi. Ko ne izbija iz muzeja, kakve bi sve istrage trebalo pokrenuti, kako je drugarica direktorka rešila nedostatak državnog novca za birtijske cehove, šta se dešavalo u restoranu Šajka i ko je bio prisutan na pijanci, gde se umalo ponovila katastrofa Titanika, kome je sve direktorka omogućila neosnovano bogaćenje i na koji način bi bilo moguće nadoknaditi štetu. Na ova i brojna druga pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

Nakon prvog i poslednjeg dobrog Kusturičinog filma „Otac na službenom putu" , u našem svakodnevnom govoru termin „službeni put" ustalio se kao fini način da se kaže - otišao u zatvor. E sad, ima ozbiljnih naznaka da se nešto slično sprema i smenjenoj drugarici direktorki ostataka pančevačkog muzeja Svetlani Mesicki zvanoj BMW, koja je nakon sopstvene smene najpre kidnula na bolovanje kako bi lečila duševne boli, a verovatno i telesne, jerbo više nije mogla da ždere i pije na račun Muzeja, da bi se nakon njenog povratka na posao stvari umnogome zakomplikovale.

Naime, pripadnici raznih službi ministarstva unutrašnjih poslova Pančevo maltene iz dana u dan dolaze u muzej, a sa druge strane, drugarica direktorka gotovo svaki dan upisuje kako izlazi sa posla „službeno". Očevici su prijavili da se ta službenost izlazaka zapravo odnosi na njene odlaske na informativne razgovore u nadležne državne organe gde pokušava da dokaže da je ona sirota jadna i nevina i da su sve optužbe protiv nje samo mali nesporazum.

U međuvremenu, stižu na naplatu posledice svih njenih brljotina a trenutno je aktuelan tzv. slučaj muzejske punjene plovke, odnosno lažne preparatorke za drvo i metal Tatjane Tomanović. Podsećanja radi, nalazom inspekcije rada br 117-147/2016-02 od 18.11 2016 godine ustanovljeno je da je u Muzeju na radnom mestu preparatora za drvo i metal zaposlena izvesna Tatjana Tomanović te da je data preporuka da se dotična uputi na stručno usavršavanje radi polaganja stručnog ispita u maju 2017. godine, što je zapravo najobičniji marifetluk da Tomanovićka ne bi dobila pedalu zato što nema zakonski propisanu stručnu spremu!

Tako je dotična T. Tomanović prijavljena za polaganje stručnog ispita za preparatora za drvo i metal iako je odmah po dolasku u Muzej odlukom direktora premeštena je na radno mesto administratora na kojim poslovima je radila sve do sada. Ovo stanje je ustanovljeno i u Izveštaju o stručnom nadzoru Muzeja Vojvodine iz 2013. Godine, br 01-840/4 od 23.10.2013. U tom izveštaju na strani 3 i 4 se konstatuje da je dosadašnji konzervator za drvo i metal otišao u penziju a na njegovo mesto (dakle u septembru 2013. godine) nije primljen radnik odgovarajućeg profila. Dalje je na strani 15 pomenutog izveštaja konstatovano je da T. Tomanović nema odgovarajuće obrazovanje za obavljanje poslova konzervatora-restauratora.

Ovaj deo izveštaja obradila je Zorana Đorđević konzervator savetnik a čitav izveštaj su potpisali Ilija Komnenović, rukovodilac matične službe i tadašnja direktorka Muzeja Vojvodine Agnes Ozer. Ovde se postavlja sledeće pitanje- ako je 2013. godine Ilija Komnenović potpisao izveštaj u kome se nedvosmisleno konstatuje da Tatjana Tomanović ne ispunjava zakonske uslove za poslove preparatora, kako je sada naprasno u proleće 2017., dakle tri i po godine kasnije, isti taj Ilija Komnenović kao predsednik Komisije za polaganje stručnih ispita pri Muzeju Vojvodine prihvata prijavu kandidata za koga je četiri godine ranije sam ustanovio da ne ispunjava zakonske uslove za isti taj posao i samim time sam sebi skočio u usta.

Naravno, i za ovo postoji logično objašnjenje pošto je poznato da je drugarica direktorka mnogo toga postizala što pretnjama što „šarmiranjem" a ako se zna da Komnenović već duže vremena ima ozbiljnih zdravstvenih problema, onda ni najmanje neće čuditi da je poklekao čarima jedne ovako eminentne bivše vedete koja mu je , lako je moguće, na neki volšeban način pomogla u prevazilaženju tih istih problema!

Ono što je najstrašnije u slučaju „punjena plovka je činjenica da je Komnenović na ovaj način legalizovao lepu pljačkicu u režiji drugarice direktorke jerbo već spomenuta Tatjana Tomanović ima platu od oko 30.000 neto odnosno 38.500 bruto a kada se to pomnoži sa 44 meseca ispada da je Tatjani Tomanović za troipogodišnje izigravanje punjene plovke u sekretarijatu Muzeja isplaćena sitnica od svega 1.694. 000 dinara dok je u istom tom periodu izvesnom Nebojši Jeremiću za navodne preparatorske poslove hoblovanja i skidanja farbe na stolariji isplaćeno oko 2 miliona dinara bez raspisanih javnih nabava tako da je budžet samo isplatama Tomanovki i Jeremiću oštećen za gotovo 3.700.000 dinara a umesto da punjena plovka radi konzervaciju drvenih predmeta iz zbirke Odeljenja za etnologiju po svaku cenu se Jeremiću nameštao poslić konzervacije a da se zbog toga svašta radilo i da su pravljeni neverovatni dogovori na tuđu štetu najbolje govori činjenica da je po proverenom receptu Bemvejkine duševne big mame Mirjane von Menković Bemvejka tako, verovatno u sebi ponovila Menkovićkine reči: onu smrdljivu koja se ne pere ću da okupam da bi ta jedna koja se ne pere a da bi izbegla kupanje u režiji Bemvejke kao rukovodilac projekta napravila dil sa drugaricom direktorkom da napakuje otkaz koleginici u zamenu za konzervaciju krša i loma iz zbirke da bi sat vremena nakon Bemvejkine smene pokazala kakav je karakter i koliko je u svemu dosledna i to tako što je izjavila kako je igrala od sreće kada je čula vest o Bemvejkinoj smeni.

Kada je već reč o nalazu inspekcije rada, ustanovljeno je i sledeće: recimo da u ugovorima o radu koji su zaključeni sa zaposlenima koji obavljaju poslove čuvara nije naveden akt kojim je definisano da je noćni rad vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade i da obračuni zarade i naknade zarade ne sadrže elemente u skladu sa Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade. Takođe je ustanovljeno da na obračunskim listama nije na jasan način iskazan osnovni koeficijent za obračun i isplatu zarade i naknade zarade zaposlenih.

Nije obračunato niti iskazano uvećanje zarade po osnovu rada na dan praznika koji je neradni dan, časova rada u smeni, procenat pripadajućeg iznosa za minuli rad koji se dodaje na osnovni koeficijent. Ovime je napokon potvrđeno ono što već godinama znaju i vrapci na grani a to je organizovana pljačka od strane direktorke muzeja koja je svojim bahatim ponašanjem omogućila enormno neosnovano bogaćenje mnogim parazitima oko sebe i kraj sebe. Elem , ako se zna da je u muzeju sistematizacijom radnih mesta predviđeno radno mesto za dva noćna čuvara kojima je radno vreme od 20 sati uveče do 7 sati ujutro narednog dana i to tako da se naizmenično čuvari menjaju, iz čega se vidi da svaki ima po 15 smena od po prosečno 165 sati mesečno od čega bi tri sata po smeni, odnosno 45 sati mesečno trebalo biti plaćeno normalno, a ostatak od 120 sati bi trebao biti plaćen sa uvećanim koeficijentom za noćni rad kako je predviđeno članom 108 Zakona o radu gde se u stavu 2 nedvosmisleno određuje da se za rad noću isplaćuje dodatak od najmanje 26 sati od osnovice. Prosečna plata noćnog čuvara u Muzeju iznosi oko 24.000 dinara a nalazom inspekcije rada ustanovljeni su svi mogući prekršaji u obračunu plata i sasvim je jasno da su noćni čuvari doslovce opljačkani jer bi im mesečna plata zajedno sa obračunatim noćnim radom iznosila negde oko 28.540 dinara iz čega se vidi da je za svaku godinu Narodni Muzej Pančevo nezakonito zadržao gotovo 109.000 dinara što samo za poslednje četiri godine bez zakonskih zateznih kamata iznosi skoro 440.000 dinara!

O tome da su svi redom uhvaćeni sa rukama u brašnu, najbolje govori nedavni sastanak na kojem su eminentna pravnica zaposlena na nepostojećem radnom mestu sekretara muzeja, graciozna Ivana Bubnjević i ostali povirepi pokušali da ubede oštećene noćne čuvare da nemaju prava na isplatu noćnog rada da bi nakon svađe i ubeđivanja nastavile sa muljanjem obećajući kako će kao ići da se raspitaju i da vide a kao glavni rezultat tog raspitivanja smilostivile su se da oštećenim noćnim čuvarima umesto skoro 5.000 dinara za koliko su bili mesečno zakidani godinama, udele svega 1600 dinara povišice, ne bi li im tako začepile usta tim pre jer postoji još jedno pozamašno dugovanje nastalo u vreme strahovlade Mesicki BMW Svetlane a to je neisplaćeni prekovremeni rad!

Naime, zbog nedostatka sredstava prekovremeni rad subotom i nedeljom nadoknađivan je tako što su zaposleni za jedan radni dan prekovremenog rada dobijali dan i po slobodan sa time da se tako skupljeni dani, uz prethodni dogovor naknadno mogu koristiti po potrebi. Zbog velikog broja dežurstava svi zaposleni su do oktobra 2013 godine skupili ukupno oko 400 slobodnih dana koji su stečeni kao nadoknada za izvršeni i neisplaćeni prekovremeni rad a direktorka je to lepo presekla i to tako što joj je neko sročio mišljenje da Zakon o radu ne poznaje slobodne dane i lepo sve proglasila nevažećim tako da su radnici Muzeja na ovaj način oštećeni za najmanje milion dinara i to bez zateznih kamata, jer bi 454 hiljade dinara bez kamata bio iznos koji bi trebalo isplatiti da su svi oštećeni radnici imali najnižu stručnu spremu!

O tome da je drugarici direktorki jako teško pala činjenica što nema više lokerisanja i krkanja što na državni što na račun Dulenceta Belića, najbolje govore poslednji sramotni događaji u pančevačkom restoranu "Šajka" na desnoj obali Tamiša, tačno nasuprot ubogaljenom starom jezgru Pančeva. Elem Jedne tople I blage majske večeri, spektakl je počeo negde u sumrak kada se drugarica direktorka teturajući, očito pravo sa neke druge pijanke praćena svojim eminentnim pratiljama pozlatarkom Gordanom Đurađević Stojanov i nosatom piljarkom, te tri pajtosa u nepoznatom statusu od kojih je jedan direktorkin bivši dečko Mirko Margan, inače erudita, ljubitelj poezije, opštinski šofer i direktorkin doušnik o tome šta se dešava u opštini, nekako dovukla do Šajkine bašte i stropoštala u stolicu izbezumljeno se cerekajući i cičeći. Sva egzaltirana drugarica direktorka je očito nastavila tamo gde je stala, baš kao i svi drugi za tim stolom tako da je sve to u najmanju ruku zvučalo kao gurlikanje prasića u svinjcu pošto je nakon nekoliko tura raznih tekućina sve više bilo jasno da se u alkoholu drugarice direktorke, nalazi sve manje tragova krvi što je pak rezultiralo sve vidnijim „veselim" stanjem i grupnim delirijumom nekontrolisanog smeha i cikanja.

Uglavnom, negde oko ponoći, Bemvejka je postala izuzetno vesela i egzaltirana a razlog je bio sasvim u skladu sa njenom višedecenijskom karijerom šlihtare i sponzoruše. Naime, uprkos krajnoj ocvalosti i izakanosti, drugarica direktorka je uspela da u tolikoj meri telefonom šarmira jednog pančevačkog advokata, da je ovaj pod uticajem nepostojećeg šarma drugarice direktorke, mrtav-hladan pristao da plati pozamašan ceh, da bi se, saznavši tu vest drugarica direktorka pod uticajem vatrenih voda tako proderala da su je verovatno čuli na drugoj obali Tamiša.

Spektakl se nastavio odmah potom jer su drugarica direktorka i njene pajtašice u tolikoj meri bile pijane da su se zamalo strmeknule pravo u blato niz povišenu obalu Tamiša, nekako se zadržavši pored čamca u koji su se napokon ukipovale ali spektaklu tu nije bio kraj, jer su dame verovatno pobrkale drveni čamac sa prekookeanskim brodom i poželele malo noćno krstarenje po Tamišu koje se moglo završiti katastrofom jer su se tako pijane uzvrtele u čamcu i krenule da ustaju cičeći pri tome, da samo pukom srećom nisu prevrnule čamac! Čitavo ovo "krstarenje" imali su priliku da vide i čuju svi ljudi na keju, koji su se zgledali čuvši fino tepanje nekog od prisutnih muških, koji se obratio jednoj od dama rečima "Gde ćeš Kurcoslava?!".

Sve u svemu drugarica direktorka i njena kamarila nekako su se dovukle do druge obale Tamiša a prilikom izlaska na tamiški kej, obuzeta „vatrenom vodom" , nije ni konstatovala, a kamoli udostojila da se javi brojnim uglednim sugrađanima koji su joj se uredno i kulturno obratili sa dobro veče...Po ciki i vriski koja se nastavila, iz daljine se moglo zaključiti da je to bilo tek drugo poluvreme i da je vesela bratija produžetke nastavila u nekom od mnogobrojnih obližnjih kafića. Moguće čak i u neformalnom klubu obožavatelja BMW Mesicki Svetlane u ulici Svetozara Miletića br 8! Međutim, razloga za veliku brigu drugarice direktorke, kao i tih oko nje ima toliko jer što se tiče svakovrsnog kriminala, očito je da ima posla za najmanje 35 paralelnih istraga po raznim stavkama: oštećenje kulturnog dobra izuzetnog značaja (Slučaj slavnog dela Seoba Srba), uništenje i pljačka nepokretnog kulturnog dobra (slučaj nestanka nameštaja Gajićeve apoteke), lažna konzervacija i restauracija kulturnog dobra (slučaj umetničkog krečenja zidova svečane sale Magistrata), uništenje pokretnih kulturnih dobara (slučaj muzejske zbirke kožuha uništene decenijskim čuvanjem u zamrzivaču) oštečenje kulturnih dobara (slučaj ribanja muzejske zbirke ćilima četkom i vodom) oštećenje kulturnih dobara (oblačenje balavurdije u muzejske predmete belog veza i đuskanje u njima te pranje istih u vešeraju) nezakonito zapošljavanje više radnika, omogućavanje nezakonitog bogaćenja Nebojši Jeremiću, Gordani Stojanov, Vanji Radenković, Rajku Bubnjeviću, Ivani Bubnjević, Ruži Delić a posebna su priča poslovi i poslići sa svojim kućnim ljubimcima kojima je takođe omnogućeno neosnovano bogaćenje.

Tako recimo , pored muzejskog fotografa za snimanje muzejskih predmeta honorarno je angažovan direktorkin prijatelj, navodni filmski reditelj Vladimir Kajlovac odnosno udruženje građana PAN ART što je samo vrh ledenog brega jer su preko ovog udruženja išle sve moguće isplate honorara za raznorazne direktorkine kućne ljubimce i prijatelje te njihova povezana lica. Naime reč je o slučaju takozvanog Virtuelnog muzeja, gdje je opet u pitanju omogućavanje neosnovane dobiti Vladimiru Kajlovcu pošto su navodno Muzej i Panart konkurisali kod Ministarstva trgovine i turizma (o čemu nema dostupnih podataka), nakon čega je od novca navodno dobivenog konkursom Kajlovic kupio nekakvu kameru vrednu 3500 eura o čemu se javno hvalisao po muzeju s kojom je kasnije muzeju naplaćivao snimanje muzejskih predmeta radi postavljanja na web stranica virtuelnog muzeja čije hostovanje Kajlovic također naplaćuje muzeju. Osim toga preko Pan Arta je realizovan posao dizajna i štampe zavese kojom je zabarikadirano prizemlje dvorišta muzeja a posao štampe i nabavke ove zavese koštao je oko 700.000 dinara, da je dizajn je plaćen preduzetničkoj radnji Arhe iz Pančeva u vlasništvu direktorkinom školskog druga Željka Rajačića!

Ovo je rađeno bez saglasnosti Upravnog odbora i bez raspisanih javnih nabavki, kao i kupovina velikog broja stolova i stolica u trgovini YISK u pančevačkom AVIV centru, ukupne vrednosti oko 600.000 dinara a radi pothitnog otvaranja birtije u muzejskom dvorištu što je sve skupa koštalo oko 1.200.000 dinara da bi birtija nakon jedva dva meseca neslavno bila zatvorena. Naravno i za ovo je bilo potrebno angažovanje povezanih lica pa je tako birtiju kao izdvojeno poslovno mesto otvorila Rajačićeva svastika Željka Grebić inače vlasnica niza prodavnica smrznute hrane u Pančevu gde je kao jedna od poslovođa navedena i Rajačićeva žena Milica. Inače otvaranjem birtije naneta je velika materijalna šteta i to tako što je sa dvorišnih fasada počupano i bačeno u hodnik deset klima uređaja i aproksimativna šteta je negde oko milion dinara a ceh za indirektnu štetu će tek biti ispostavljen pošto je čupanjem klima onemogućeno odvlaživanje depoa u prizemlju i ako se ikada uopšte bude izvršila revizija muzejskih zbirki videće se šta je sve upropašćeno buđanjem i memlom a o tome da toga svakako ima najbolje govori činjenica da je sama direktorka BMW Mesicki Svetlana u više navrata, misleći da je niko ne vidi, muzejskim kombijem odvozila na deponiju urnisane predmete iz muzejskih zbirki! Inače, iako je u Muzeju do avgusta 2015. godine u radnom odnosu bio likovni realizator koji je trebao da se stara o likovnom uređenju muzejskih publikacija, u isto to vreme, počevši od oktobra 2013. godine apsolutno sve poslove dizajna drugarica direktorka poveravala je Rajačiću koji je zahvaljujući ovakvim nameštanjima uspeo da za protekla 45 meseci neosnovano zaradi najmanje 3 miliona dinara!

Za sve izložbe koje je organizovala Svetlana BMW Mesicki, naručivana je štampa velikih panoa u tehnici foreksa, odnosno štampa na foliji koja se lepi na tanak stiropor. Ovako odštampani panoi relativno se lako prenose i čuvaju, ali u jednoj od akcija bacanja svega i svačega iz Muzeja, najveći deo ovih panoa nepotrebno je završio na deponiji! Inače još jedan slučaj organizovane pljačke izvršen je u drugoj fazi „restauracije" enterijera svečane sale na spratu Muzeja i to tako što je umesto da se nastavi čišćenje, konzervacija i restauracija zidne dekoracije u obliku slikane strukture mramora, po direktorkinom nalogu sve naprosto ponovo krečeno a to „umetničko" krečenje koštalo je preko 830.000 dinara.

Naravno, ni sama zgrada muzeja nije mnogo bolje prošla. Naime nakon formiranja koalicije nakon izbora 2012. godine kao prioritet bila je predviđena kompletna rekonstrukcija muzeja i četvorogodišnjim planom iz Budžeta grada je bilo planirano sukcesivno izdvajanje iznosa od najmanje 160 miliona dinara.

Već u jesen 2012 godine naručen je projekat rekonstrukcije Muzeja i urađen glavni projekat elektroinstalacije za koji je od Zavoda za zaštitu spomenika zatražena saglasnost. Pošto su u to vreme krenule zakulisne igre po nalogu Svetlane Mesicki sprečeno je izdavanje saglasnosti, a nakon njenog protivzakonitog postavljenja najpre na mesto v.d. direktora pa direktora već urađeni projekat je odbačen da bi se naručio drugi pa i treći pri čemu su preuzete ideje iz projekta još iz 1982 godine a od rekonstrukcije za protekle četiri godine nije bilo ni R, osim što je navodno rekonstruisan krov. E sada se pokazalo da je tzv. projekat rađen prema projektnom zadatku same drugarice direktorke i njene najbolje prijateljice Duške Mrvoš, a da do skora nikome nije palo na pamet da vidi na šta to zapravo liči. Iako je svima u gradu belodano jasno da muzeju nisu potrebni nikakvi poslovni apartmani, pokazalo se da se apartmani ipak moraju projektovati jer ako se ne uradi tako, onda bi ceo posao morao da ide ispočetka što je totalna budalaština.

Tako je već treća pravnica Ivana Bubnjević, baš kao i dve prethodne nagrađena sa sitnicom od svega 84.000 dinara mesečno, odnosno 107.520 u bruto iznosu iz čega se vidi da je za nepostojeće i nezakonito zaposlene pravnice muzeja u periodu od oktobra 2013 pa do februara 2017 isplaćeno najmanje 4.850.000 dinara za navodno pravno savetovanje.

Od juna 2014. u Muzeju je protivzakonito zaposlen izvesni Damir Prašnikar koji je i pored zakonske zabrane preuzet u stalni radni odnos sa mesta šofera Zavoda za zaštitu spomenika kulture i koji ima bruto platu od oko 64.000 dinara iz čega proizilazi da je za njegovo protivzakonito zapošljavanje od juna 2014 godine do sada protivzakonito utrošeno oko 2.250.000 dinara.

Ubrzo nakon toga protivzakonito je u radni odnos na u sistematizaciji nepostojeće radno mesto PR menadžera dovučena Vanja Radenković čija je jedina kvaliteta činjenica da je u pitanju kćerka direktorkine frizerke a koja ima platicu od svega 45.000 odnosno 57.600 dinara bruto što takođe za period od jula 2014 godine, dakle 36 meseca iznosi sitnicu od 1.972.000 dinara! Sadašnja slikarka konzervatorka Gordana Đurađević Stojanov došla je na radno mesto slikara konzervatora i ima bruto platu od 88.000 dinara što za period od jula 2014 iznosi 3.137.000 dinara a uopšte se ne zna šta ona radi za platu koju prima. Kada se sve ovo ima u vidu sasvim je jasno da je drugarica direktorka Svetlana Mesicki štetočina epskih razmera spram koje Atila izgleda kao dobrovoljac Crvenog krsta pošto je dotična svesno varala i maltretirala sve oko sebe kako bi ispunila svoje težnje za dominacijom što je nekima začudo odgovaralo pa je tako jedan muzejski pekinezer svoje dupeuvlakaštvo objasnio time što ima nemačke krvi pa je zato dužan da izvršava naređenja što samo pokazuje da mu jako nedostaju njegova bivša žena rospija, korbač, povodac za patuljaste kučiće i brnjica. Uglavnom kada se sve ovo sabere, proizilazi da je nepostojeća direktorka Narodnog Muzeja Pančevo Svetlana BMW Mesicki što nezakonitim bogaćenjem, što bahatošću, što zakidanjem, što nečinjenjem nanela štetu u ukupnom iznosu od najmanje 190.000.000 dinara a za sve ovo trebalo bi i postaviti pitanje krivične odgovornosti svih članova svih dosadašnjih upravnih i nadzornih odbora koji se nisu mešali u svoj posao! Međutim postoji način da se ova šteta nadoknadi što je moguće izvesti aktivacijom muzejskih poslovnih apartmana u koje bi trebalo zatvoriti drugaricu direktorku i njene pratilje i tamo primeniti recept Gabrijela Garcije Markesa opisan u pričici Neverovatna i tužna priča o čednoj Erendiri i njenoj bezdušnoj babi gde je baba naterala Erendiru da u nature odradi štetu!