Dežurna

Enegroprojekt u raljama narko mafije

Isprojektovano otimanje

Prelazak kompanije Energoprojekt, jedne od najpoznatijih frimi u svetu iz oblasti hidrogradnje, u ruke bjelopoljskog kriminalca Dobroslava Bojovića, koji je prethodno bez para kupio GP Napred iz Beograda, predmet je interesovanja i istražitelja iz Evropske Unije. Upućeni tvrde da je Aleksandar Vučić ovu kompaniju, preko Bojovića, utrapio albanskom biznismenu Bedžetu Pacoliju, prebijajući lične dugove, jer je od albanske nakromafije, sa svojim bratom Andrejom, uzeo milijardu evra za lažne akcizne markice i pasoše koje su dobili članovi Islamske države.

Igor Milanović

Na svojoj redovnoj sednici Upravni odbor Energoprojekta maja 2009. doneo je odluku da se preispita odgovornost izvršnog direktora za marketing Miodraga Zečevića, radi utvrđivanja da li je u vezi sa GP Napred, obzirom da ima kancelariju i u ovom preduzeću, i da se utvrdi njegovo posredovanje pri kupovini akcija ZB Investa iz Zagreba i Napreda, kada su akcije imale najnižu vrednost od 296 dinara po akciji.

Naravno organi upravljanja u Energoprojektu nisu imali snage da utvrde odgovornost i sankcionišu ovaj postupak, tako da je 230.000 akcija GP Napred preuzeo od ZB Investa iz Zagreba. Kupovinu akcija omogućio je kroz pripremu od nekoliko meseci i pada vrednosti akcija kada u pogodnom trenutku GP Napred otkupljuje akcije od ZB Investa iz Zagreba, po prosečnoj ceni od 296 dinara, a 2007. najviša vrednost akcija bila je 3.400 dinara. Ovim otkupom omogućeno je da članovi UO budu dominatno naklonjeni GP Napred i sa nekoliko zaposlenih ove građevinske kompanije.

Učešće u upravljanju Vlade Republike Srbije u Energoprojektom Holding?

Energoprojekt je osnovan pre 65 godina i prva je kompanija koja je privatizovana prema tada važećem Zakonu o preduzećima od 1996. godine, a da su suprotno preporuci Evropske unije o zaštiti malih akcionara upravo njih isključi iz upravljanja, a suprotno važećem zakonu i aktima kompanije iz 2010. godine.

Dolaskom Kanadske kompanije SNC Lavalin na tržište Srbije marta 2010 sa predlogom za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju Topionice u Boru i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline, a sa obavezom da obezbedi povoljne kredite kod Kanadske razvojne banke za izgradnju objekata. (Vrednost projekta iznosila je 175.000.000 evra, a na kraju oko 295.000.000 evra sa činjenicom da se cena opreme topionice nije menjala. Šta je poskupelo, treba pitati Dinkića )

Stvorili su se uslovi da se angažuje Energoprojekt u realizaciju pomenutog projekta. Saglasno dogovoru deo sredstava je bila obaveza Vlade Republike Srbije. Istovremeno SNC Lavalin pod formom strateškog partnerstva pokazuje interesovanje za Energoprojekt Holding a.d i predlaže izradu studije o vrednosti kompanije a sa namerom da u dogovoru sa Vladom Republike Srbije pod povoljnim uslovima preuzme akcije Energoprojekta koje se nalaze u vlasništvu Akcijskog fonda i fonda PIO (ukupno 3.178.533 običnih akcija).

Ministarstvo finansija, (ministar Dijana Dragutinović) i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, (državni sekretar Nebojša Ćirić), svojim dopisima 2010. godina nalažu Upravi Energoprojekt Holding a.d da omoguće uvid u dokumente kompanije SNC Lavalin, a razlog je kupovina državnog paketa akcija, ali to se nije dogodilo.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja uključuje se u upravljanje kompanijom, jer tadašnjim zakonskim aktima Akcijski fonnd i fond PIO nisu učestvovali u upravljanju Energoprojekta. Da bi ostvarili svoje namere ministarstvo u ime Vlade Srbije preuzima putem fiktivnih poklona 17. juna 2010 godine 2.286.977 akcija u posedu Akcijskog fonda kao poklon sa odloženim plaćanjem i 24.06.2010 godine 891.566 akcija u posedu fonda PIO.

Fiktivnim poklonom Država Srbija preuzima dominantno pravo na upravljanje privatizovanom kompanijom kao najveći pojedinačni akcionar u odnosu na više od 8.350 malih akcionara Ovom manipulacijom Ministarstvo ekonomije i tadašnji državni sekretar, a potom i ministar Nebojše Ćirića omogućio je upravljanje Energoprojektom dovođenjem stranačkih kadrova, (Dušan Nikezić savetnik bivšeg premijera M.Cvetklovića, M.Trivunac, V.Sekulić, Gašo Knežević, Zora Ilić, M. Cvetanović) kao posledicu ovih promena u Energoprojektu se u menadžment dovode kao savetnici Miodrag Zečević i Z. Radosavljević. Kasnijim promena na mesto predsednika UO postavljen je I. Berger (po preporuci tadašnjeg predsednika Republike Srbije Tadića). Da apsurd bude veći, nestala je inicijativa strateškog partnerstva sa SNC LAVALIN, što nam potvrđuje saznanje da je pojava SNC Lavalin iskorišćena za preuzimanje upravljačke funkcije. Izostale su strateške investicije.U međuvremenu je izgradnja objekata u Boru prekinuta zbog raznih nepravilnosti zbog čega Energoprojekt trpi posledice zbog prekida

Koristeći svoje prisustvo u upravljanju Energoprojektom i iz stalno prisutnog straha od malih akcionara 2011. godine napisan je novi Zakon o privremenim društvima i stvorena je mogućnost da se pod okvirom usklađivanja sa zakonom nizom nezakonitih i nestatutarnih manipulacija menadžmenta i Uprave kompanije, a uz pomoć predstavnika Vlade Srbije sazivanjem nastavka - nastavka sednice Skupštine isključi preko 8.000 akcionara iz rada na sednicama Skupštine i sprečava se mogućnost kontrole rada uprave za više od 32% kapitala u posedu malih akcionara.

Sve ukupnom aktivnošću Uprave Energoprojekta kompanija se urušava, odliva se kapital, a kao dokaz tome govori krivična prijava protiv direktora Pavla Tomaševića (Energoprojekt Oprema) i više lica iz menadžmenta koja je pokrenuta jula 2010. godine, kao organizovanoj grupi, radi pribavljanja imovinske lične koristi. i preduzeća koja su osnovali, čija su ovlašćena lica sa delatnošću izgradnje minihidroelektrana (Poslovanje kompanije Energonigerija, preduzeće Energoprojket Oprema i privatna preduzeća kao Eko menadžment grup d.o.o)

Sadašnji generalni direktor (koji je iz preduzeća Oprema i umešanost Nikole Petrovića kuma A.Vučića u suvlašništvu u jednom od preduzeća 2011. godine) je svojom odlukom osumnjičenog vratio na mesto direktora preduzeća Energoprojekt Oprema a.d. (Holding većinski vlasnik). Potvrdu tvrdnji malih akcionara je nalaz Ministarstva finansija kojim je utvrđena nepravilnost u radu Energonigerije, preduzeća Oprema i malih preduzeća za izgradnju minihidroelektrana. Izmenom akata Energoprojekt Holding a.d., januara 2012 godine, menadžment Holdinga i zavisnih preduzeća (sa insajderskih pozicija) započinju kupovinu velikog broja akcija, verovatno sebi omogućuju stimulacije i dodatne bonuse (da li je namera da postanu većinski vlasnik, da li je to moguće i čijim sredstvima).

Šta se dogodilo sa zaštitom više hiljada malih akcionara i njihovih interesa, kako je protumačena preporuka Evropske unije da se zaštite prava malih akcionara i protivljenje da Vlada Srbije dominantno Upravlja u privatnoj kompaniji, makar u posedu imala 33,60% akcija.

Promenom akata Energoprojekt Holding a.d. iz 2012. godine, sednica Skupštine akcionara je svedena na 20 (dvadesetak) akcionara, zbog toga se sve ključne odluke donosene kvalifikovanom većinom na ponovljenim sednicama Skupštine, (kvorum na redovnoj sednici ne može se odbezbediti). Kako je moguće da tako uspešno poslovanje iskazano u godišnjim bilansima ne može obezbediti isplatu dividendi akcionarima u novcu, nego isključivo novom emisijom akcija, jer ne iziskuje finansijske troškove. Koju prednosti imaju akcionari zavisnih preduzeća Oprema i Entel u odnosu na većinske vlasnike akcionare Holding, a da isključivo dobijaju isplatu dividendi u novcu (menadžment u tim preduzećima poseduje zavidan broj akcija ).

Nastalim promenama iz 2012. godine nestao je interes za strateškog partnera suprotno planu i programu Energoprojekta gde je to predviđeno. Obzirom da Vlada Republike Srbije poseduje u vlasništvu Republike Srbije 33,60% akcija Energoprojekta, ne može zanemariti prisustvo više od 60% akcionara i mora da posveti veću pažnju na rad, poslovanje i rezultate Uprave, jer se umanjuje vrednost kapitala svih akcionara.

Od 2011. godine do septembra 2017 godine Vlada Srbije, njeni predstavnici na sednicama Skupštine Energoprojekta nikada nisu izabrali predstavnika Napreda u UO i pored činjenice da se broj akcija tokom perioda od 2009. povećavao do preko 2.000.000 akcija.

Činjenica je da se Država povukla iz daljeg upravljanja Kompanijom i pored svih nepravilnosti dozvoljava preuzimanje Energoprojekta od strane Napreda i konzorcijuma Avkusta meseca 2017. i konačno otkupom akcija po 1.500 dinara stiče akcije od oko 52 % ukupnog broja akcija i ima mogućnost da u svakom momentu predstavnika države preglasa na sednici. Otkuda ovakav obrt i stvaranje mase kapitala je dilema i potpuno je nejasan ovakav postupak Vlade Republike Srbije, tvrde mali akcionari, koji su stvorili svojim radom Energoprojekt.

A 1. A, za budžet, ni prebijene pare...

Svake godine u novčane tokove Srbije, po osnovu prihoda, koje danas ostvarujemo na nivou od oko 300 miliona evra, u zemlju unesemo 50-60 miliona, od čega 25 miliona evra direktno uplaćujemo u budžet Republike Srbije. Na današnji dan, Energoprojket u 20 zemalja realizuje kompleksne projekte, nudi i ugovara nove, a izvesno je da će vrednost ugovora koji se realizuje do kraja godine da bude zatno viša od 500 miliona evra - navodi Vladimir Milovanović, generalni direktor Kompanije u uvodnom delu internog časopisa, naslovljenom kao ''Na prekretnici - razvoj i rast ili neprijateljsko preuzimanje''

Od kada je kompanija u rukama mafije, kojoj je poklonjena, budžet Srbije neće od nje dobijati ni prebijenu paru.