Živan Haravan
Ono što je za vojnika - vojna baza,
za kolumnistu, mog tipa,
Magazin Tabloid je
jedina oaza.
Kažu mi neki: toga se mani, stani!
Zar ti nisu lepi penzionerski dani?
Ćorava posla se okani!
Uživaj u nirvani!
Svoj život, slobodu, zdravlje
pretvaraš u metu.
Sve radiš na sostvenu štetu!
Razumem savete, ovih,
dobronamernih ljudi
ali, hajd' sad: ne budi ti-ti,
neko drugi - budi.
Rado bih gledao
samo posla svoja
kad Srbija ne bi bila
otadžbina moja.
Znam! Reći će neko
da to je patetika.
Pitam ih: ako ti je Majka
sve pružila, dala, lepo vaspitala
kad ostariš treba li
da joj kažeš "Hvala"?
Zar je patetika
ljudska etika?
Ako ti majka gubi vid
umesto da te, starice, bude stid,
već, nedelje ove
idi i kupi joj naočare nove.
Pišem kolumne da njoj
bude bolje,
da vidi, razazna
ko su muške i ženske
starlete i drolje,
a ko su časni ljudi
čvrstog morala,
dobre i jake volje.
Čuo sam, ima i zlobnih
koji kažu: "Pih, piše
za Magazin Tabloid!"
Takvima su draži Tabloidi
koje uređuju i vode
zdravi mongoloidi.
Dok budem imao snage,
dok mi vetar sve ideje
ne odune,
nastaviću da pišem
kolumne za ljude umne!