Zadnja

Parenje kod Marića

1984 na srpski način

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Seks, nasilje i propaganda: "Parovi", najodvratniji rialiti na svetu kako već poduže tvrde zapadni mediji. Najbolji primer daje glamurozni svetski časopis "Vanity Fair". Opis najpopularnije srpske TV emisije je više nego "prijateljski" u stilu "volim i ja vas" ili ona kalemegdanska: "Volimo Francusku kao što je ona volela nas itd... " I nakon ničim izazvanog bombardovanja i mirovnog sporazuma, kako nas sada vide s one strane istorijskih prijateljstava i ostalih medijskih zamajavanja: kako o nama govore i pišu u trećem licu množine "...Oni su užasni, prljavi, opasni i nevaspitani a ipak fasciniraju sav narod..." Oni, to smo ustvari mi, Srbi, iz TV pomijare Milomira Marića, za koga u francuskom izdanju svetskog časopisa "Vaniti Fera" nema nijedne lepe reči sem da je nekada bio jedan od vodećih intelektualaca i hrabrih novinara. Danas je ovo sumnjivo lice prekardašilo sve norme i mere ne samo dobrog ukusa i morala već i sva pravila pa i zakone. Bar one na Zapadu koji u Srbiji nemaju prođu. O Srbima viđenim tamo daleko kroz emisiju "Parovi", izveštava naš dopisnik iz Pariza Mile Urošević

Zamislite slepu prostoriju bez prozora, osvetljenu neonskim plafonjarama koje bacaju svoju vidljivost na bedan Rokoko nameštajčić, prašnjave slike lovačkih podviga i ofucane neo-persijske ćilime. Čovek huliganskog izgleda 'vata za kose svoju ženu i skoro zadavljenu je izvlači sa stolice dok oko dugog stola desetak osoba nastavlja da ćaska kao da se ništa nije dogodilo. U čemu je problem? Njegova žena. S druge strane goleme sobe jedan divljak udara po vratima i zidu glavom svoje supruge dok kamerman zumuje s uživanjem ovu rialiti kućnu svađu na srpski način. Ovo je ovde Balkan, kao neka poruka uživo kroz ekran scena ide u svet, bez iole stida ni srama. Bez cenzure. Sloboda do jaja, modernizam, trend. Normalno jer "Parovi" su jedna od najpopularnijih emisija na Balkanu, koja se emituje i do 18 sati dnevno na Happy TV-u.

Već na prvi pogled može se zaključiti da se u velikom apartmanu događaju zabrinjavajuće stvari. Među dobrovoljnim zatvorenicima nalazi se nekoliko kriminalaca, trgovaca drogom, vođe mafije tek puštene s robije, pomešani sa zvezdama estrade, prostitutkama u potrazi slave i popularnosti kao i neki političari među kojima je bio čak i optuženi za ratne zločine, tvrdi autor teksta i time doprinosi promociji Srbije i srpstva pri međunarodnoj zajednici i svetskom javnom mnjenju. Bravo Mariću, ponekad čovek zažali što ti Arkan nije malo jače objasnio šta se sme i može a šta ne. Ali verovatno je to neki lični stav prema slobodi, sve se sme i nema šta Milomir ne može da organizuje.

Momci su simpatično punački dobro uhranjeni i mahom srednjih godina. Obožavaju mlitave džoging pantalone, tesne majice zategnute na stomačnim pivskim mišićima i obavezne kombo papuče. Nasuprot njima žene su uglavnom mlade i obučene kao ambasadorke bankokskih seksodroma i koje ne prestaju da se uvijaju i mešaju u stilu lap dens dama prema kojima bi i seksi strip iz porno teatra izgledao kao Labudovo jezero.

I dok su mužjacima oči na vr' glave, u drugom delu stana izbija makljaža! Kamera juri zumom kroz hodnik da zabeleži najlepše momente plemenitog sporta bez rukavica. Kao u iskonsko doba prvih grčkih olimpijada. Scene se ponavljaju više puta dnevno da se razbije monotonija i pruži narodu malo zabave kad su već gladijatorske arene ili bar koride, zabranjene.

U principu srpski "Parovi" su uzeli univerzalni pravila rijaliti emisije koje se viđaju po svetu. Desetak u istoj sobi pod ključem i onda počinje rašomodijada kroz ključaonicu kamere, da se vidi kako kandidati ubijaju dosadu kroz psihodrame, maskenbal i plesne seanse đuskanja ispred ogledala i gde su pobožne i moralne diskusije strogo zabranjene.

Obimi estetskih hirurgija i varvarskih tetovaža su dobar pokazatelj dugovečnosti kandidata na ekranu i a njihov dres kod se kreće u trendu predgradskih diskaća do metastaze ludila, zadnji stadijum.

Najvažnija razlika između srpskog rijaltija i realnog svetskog u originalu je u dužini ludila. Na "Hepiju" je jedan kanditat zatvoren i po godinu i po, a može da bude i doživotno, jer u ugovoru nema određeni rok zatočeništva. Da bi se kandidat domogao slobode protiv volje šefa emisije on treba da pljune 20.000 evra. Što je takođe kao i sve ostalo, van pameti. Drugo rešenje, koje je isprobao jedan Francuz srpskog porekla, je preskakanje zida uz lopovske merdevine ili vezivanjem čaršava.

Pre dve godine je Željko doživeo haos i pakao kada su ga tukli i mučili, omalovažavali i bacali u samicu. Malo je falilo da ga jedna ludača ne nabode na viljušku ko' neki ćevap. Neviđeni užas ljudske obesti i oholosti je trajao šest meseci i na kraju je kandidat uspeo da uradi bravu svoje samice i preko krova zbriše u Francusku, što je probudilo pažnju medija na zapadu i privuklo pažnju novinara da zavire u privatan zatvor jednog suludog mazohiste. Željko je tada upoznao TV gledaoce sa psihološkim nasiljem koje je pretrpeo. Svetlo upaljeno non stop ustajanje sabajle u 4h i mnogo drugih nevolja, ali je odbio da tuži srpsku televiziju jer se plaši za svoj život a kako tvrdi, ovaj kanal je u bliskoj srodnosti sa režimom, ne navodeći dokaze, što je ipak malo sumnjivo u zapadnom novinarstvu.

Za posmatrače sa Zapada Marić je replika francuskog Levija, BHL lepuškast i pican koga svaka eskalacija nasilja u emisiji veseli jer gledanost skače. Da čovek ne prepozna intelektualca koji je osamdesetih pokazao veliku hrabrost i umešnost kada je intervjuisao žestoke likove i opozicione lidere. Ovaj novinar na tragu Truman Capota, nekada je znao da napiše knjigu o deci komunizma i bude pozvan kao počasni gost na Yale, Harvard ili Princeton univerzitetu, da bi krajem devedesetih počeo da vodi pojedine popularne emisije pre nego što je aterirao u Happy TV.

"Parovi" bi mogli i da se nazovu "Parenje" bar od kad je kandidatkinja zatrudnela i tako je i sam Marić dao doprinos u borbi protiv bele kuge i novo poglavlje seksualne revolucije a la Šumadija.

Autor teksta o "Parovima" i pravim razlozima ove televizije naglašava da je Marić inteligentan i načitan momak i dobar internaut, ali dodaje da su novinari koji su se borili za demokratiju tokom ratnih i posleratnih godina iz doba Miloševića, danas razočarani da se nađu u jednom despotskom, skoro feudalnom sistemu, koji ubija svaku volju za otpor i gura u nihilizam. Nešto kao što je Turgenjev opisao u romanu "Otac i sin" kroz lik Bazaroa. Potpuni pesimisam filovan skepticizmom za one koji nisu čitali roman.

Tako se danas Milomir služi političkim haosom, koji je sponzorisan sa Zapada i organizovan preko "lajt diktature" Aleksandra Vučića, ne bi li svojim emisijama punim rašomonijade, seksa i nasilja, skrenuo pažnju gologuze raje od svojih ličnih interesa, tvrdi Vaniti Fer.

Pretvoren u treš komediju koja je najpre ogorčila naciju ovaj program je postao popularan tako što su ljudi najpre hteli da vide šta se to tako neverovatno događa u zajedničkom stanu koji od Nušićevog nema ni početno slovo. Ko sve ovo jednom vidi, poželi da ponovo proveri da li je dobro video, i tako iz dana u dan, "Parovi" su postali alfa i omega srpske svakodnevnice i potisnuli Boga i sve svete u drugi plan a od nekadašnjeg lepog ponašanja bečke škole napravili najodvratnije i najneverovatnije ponašanje jednog naroda u celom svetu.

Bar tako nas vide oni spolja oni kojima se ulizujemo i pokušavamo da se predstavljamo po izložbama, sportskim terenima i ostalim manifestacijama uma i talenta. Džabe Crnjanski, Andrić ili Kiš kad glavnu reč vodi Marić! Mada, ako se čovek duboko zamisli, Marić i nije samo Milomir nego svi Srbi. Svi smo mi Marići, ako ne zamarićevci, narod koga Zapad prezire.