Savremena sociologija nacionalnu pripadnost definiše kroz četiri supstrata: Biološki - ako si Srbin, moraš da pripadaš beloj rasi; Kulturološki supstrat - jezik, pismo, umetnost...; Običajni - religija, narodni običaji...; i Voljni supstrat. On je danas dominantan u celom svetu, a zapisan je u američkom Ustavu - Amerikanac je svako ko hoće da bude Amerikanac. Dakle, on potire tri prethodna, tradicionalna supstrata. Na njemu su, od Srba, nastali Crnogorci, Makedonci, Bošnjaci i dobar deo Hrvata. Srbija nestaje, građani beže ili masovno umiru, epidemija smrti će izbrisati Srbiju iz zemljopisne karte. Kako nam se to desilo?
Milovan Brkić
Srbi danas postoje samo biološki, kao amorfna masa koja ne poznaje, ne priznaje ili se odriče svojih kulturoloških, verskih i običajnih karakteristika. Danas, Srbi primenjuju voljni segmet sa željom da pobegnu odavde i postanu Amerikanci, Nemci... bilo ko, samo da se izvuku iz ove proklete avlije.
Srbi su opljačkani, prevareni i isprepadani. Ambicije su im svedene na podljudski nivo, na ono - u se, na se i poda se. Nemaju snage i volje da se bore, plaše se da ne stradaju.
Posledice takvog stanja dobro su opisane u sentenci Bendžamina Frenklina - ko se zbog sigurnosti odrekne slobode, ne zaslužuje ni sigurnost, ni slobodu. Nekom moćnom smo se zamerili, a prijatelje nismo imali, niti smo želeli njihovu pomoć.
Centri moći su nam podmetnuli Slobodana Miloševića, da razbije SFRJ. Rusi su to učinili, da spreče tu državu da uđe u NATO i Evropsku ekonomsku zajednicu. Tadašnji ministar odbrane, general Veljko Kadijević sprečio je da vojska pohapsi nacionalističke elite i spasi zemlju od raspada. Završio je u Moskvi, gde je umro, odlikovan najvišim ordenom.
I dok je skraćena država (SRJ) bila pred bombardovanjem, Milošević nije imo nijednog saveznika. U svakom većem ratu, napadnuti ima saveznika, ali je ništarija, poput Miloševića, plaćala da se izvrši smena Gorbačova, potom Jelcina...Kremlj je, uz ogromno protivljenje oružanih snaga, ćutke gledao na NATO agresiju i uništavanje Srbije.
Miloševićevi naslednici iz ekipe Zorana Đinđića su s gađenjem gledali na Moskvu. Istina, Koštunica je, uz Tadićevu saglasnost, potpisao gasni sporazum sa Gaspromom, što nas i danas održava u životu.
Banda Aleksandra Vučića, koju je instalirao Stejt Department, na čelu sa Metju Palmerom, još uvek uticajnim diplomatom, koji iz dna duše mrzi Srbiju, a to i ne krije, koji je oženjen Beograđankom Danicom Damjanović, preselio se u Dobre Vode kod Bara, da odatle širi ideje Džordža Soroša, kupovala je naklonost evropskih moćnika, dajući im za male pare aerodrome, cementare, javna preduzeća, banke, zemljište, sponzorišući parama iz budžeta njihove kompanije da u Srbiji ne plaćaju porez i da imaju radnu snagu za 250 evra.
Srbija je, piše na sajtu CIA, predinstitucionalno društvo, nedefinisane teritorije...To pišu oni koji su sjebali njene građane, otcepili deo teritorije, opljačkali duvansku industriju, železare, sve što im je palo pod ruku.
Pljačka siromašnih država je važna privredna grana Sjedinjenih Država.
Statistike su porazne: zdravstvo nam je na najnižim granama, bolesti haraju Srbijom, urušen je socijalni sistem, pravosuđe i policija su privatizovani. Prezaduženi smo. Iz Srbije beže svi koji mogu i koliko ih noge nose. Idu u beli svet da budu slabo plaćena radna snaga.
Sela su nam pusta, bez domaćinstava, škola, zemlja zaparložena i zatrovana, stočni fond uništen i teško ga je zanoviti, uvoznički lobi je zgazio sela i poljoprivrednu proizvodnju...Rade samo sponzorisane fabrike koje ne plaćaju porez ni doprinose, a radnike plaćaju 250 evra. Penzioneri naglo umiru, nemaju novca za osnovne lekove, javni izvršitelji plene dve trećine od 700 hiljada penzija, zbog komunalnih usluga, od kojih se ne može živeti, socijalna pomoć ne prelazi 100 evra mesečno, ne isplaćuju se porodilje, ni nezaposleni...Brzo i sigurno nestajemo kao narod, a potom i država. Za samo 10 godina prepoloviće se broj građana Srbije, osim ako na ove prostore ne dovedu još dva miliona islamista.
Iako smo se ponadali da će predsednik Tramp podviknuti svojim pljačkašima da je dosta satiranja Srbije, izgleda da nam je nada bila bez ikakvog osnova.
Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je sa američkom kompanijom "Behtel" 15. oktobra Memorandum o razumevanju i saradnji na projektu izgradnje Moravskog koridora, to jest auto-puta Pojate-Preljina i najavila da bi radovi, nakon potpisivanja ugovora, mogli da počnu polovinom 2019. godine.
Tom prilikom, ministarka Zorana Mihajlović je istakla da će auto-put dužine 110 kilometara prolaziti kroz deo centralne Srbije u kojem živi oko 500.000 ljudi, a gravitira skoro milion.
"Moravski koridor će povezati drumski Koridor 10 sa Koridorom 11. Vrednost investicije u izgradnju ovog auto-puta je oko 800 miliona evra i uključuje i telekomunikaciono opremanje i regulaciju reka. Naše očekivanje je da bi radovi mogli da počnu u 2019. godini", rekla je Mihajlovićeva.
Potpisivanju je prisustvovao ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot i v. d. direktora "Koridora Srbije" Zoran Babić.
Memorandum su, zajedno sa ministarkom, potpisali potpredsednik kompanije "Behtel" Šon Keni, a u ime kompanije "Enka", pošto je u pitanju konzorcijum "Behtel-Enka", potpisao je predsednik kompanije Mehmet Tara. Mihajlovićeva ističe da je potpisan Memorandum, što je prvi dokument o realizaciji ovog projekta, posle dve godine rada na njemu. Dodala je da je osnov za potpisivanje Memoranduma sporazum između vlada Srbije i SAD u oblasti infrastrukture, koji je potpisan u septembru.
Upućeni tvrde da će u ovom poslu Srbija biti odrana za najmanje 400 miliona evra. Posao je sklopljen u prisustvu ambasadora Kajla Skota, što ukazuje da Sjedinjene Države nastavljaju nemilosrdno da pljačkaju male države, kojima su nametnuli državno rukovodstvo. Čudno je što je potpisivanju ovog pljačkaškog ugovora prisustvovao američki ambasador, umesto, recimo, savetnika za ekonomske poslove.
Sve američke istražne službe raspolažu preciznim podacima o pljačkanju kartela Vučić, njihovim računima, zlodelima, švercu oružja, narkotika... ali administracija iz Bele kuće održava ovu vlast, da bi potpuno satrla Srbiju. U subotu, 8. decembra, dok pišem ovaj tekst, u Beogradu protestuju građani, predvođeni Mirjanom Karanović, Duškom Vujoševićem i Branislavom Trifunovićem.
Mira Karanović je podržala nezavisno Kosovo, optuživala je Srbiju da "zatire činjenice o svojoj odgovornosti za genocid u Srebrenici" i podržala je NATO agresiju.
- NATO je morao da nas bombarduje da bi nas zaustavio, kao kad histeričnoj osobi opališ šamar da bi je smirio - rekla je ona u jednom tv intervjuu. Zar da nas u pobuni predvodi ova žena, koja je inače odlična glumica, ali ostrašćeni srbomrzac. Sporan je i Vujošević, jer je pre nekoliko godina išao na proslave SNS-a, ali svaka čast onome ko se setio da isturi Miru Karanović, taj je odradio odličan posao za Vučića.
Kada je kralj Milan Obrenović streljao pukovnika Jevrema Markovića, brata Svetozara Markovića, suprotno molbi generalštaba, koji mu je pukovnika opisivao kao časnog oficira, njegova žena je pokušala da ubije kralja, što joj nije pošlo za rukom. Sudija je odbio da joj sudi za zločinačko uduživanje, već samo za pokušaj ubistva.
Udovica Olivera Ivanovića je došla u Beograd, postala savetnica premijerke, lumpuje i kurva se po Beogradu sa činovnicima iz Vučićevog kartela. Iako je rekla da zna ko je ubio njenog muža, sada brani vlast od svake odgovornosti. Pao nam je moral na najniže grane.
Vučić je najavio pogrom tzv. opozicije i građana koji ga ne veličaju. To je najavio kod Sarape na Pinku, 7. decembra. Neka se za hapšenje pripremi Boško Obradović. Velika propaganda laži je parama javnog preduzeća kupila još dve televizije sa nacionalnom frekvencijom TV Prva i O2!
Američki ambasador Kajl Skot se ushićeno obraća Vučiću, dok ga on prezrivo gleda. On Srbiji uručuje ultimatum za suđenje ubicama braće Bitići, brani javno Aleksandra Rodića, koji je ovejani kriminalac, ali nikada nije upozorio Vučića da je njegova despotija i nasilništvo neprihvatljivo za Vladu Sjedinjenih Država.
U diktaturama, koje su ustrojile Sjedinjene Države, nije moguća pobuna i obaranje diktature, bez otvorene pomoći onih koji su diktatore ustoličili.
Zato i nije čudo što je Vučić stvorio i opoziciju, nametnuvši opasnog lopova i kriminalca Dragana Đilasa da je predvodi. Pre deset dana Đilas je ručao sa Andrejom Vučićem u restoranu na hipodromu, ugovarajući zajedničke poslove.
Dakle, nema nam spasa. Ima, ako bismo se latili oružja i pomlatili belosvetske tipove koji usred Beograda podržavaju ovaj zločinački režim. Prijatelj iz inostranstva mi je prebacio da sam nerealan, da sve ide po planu, da nije lako osloboditi jedan narod od diktature, jer ga podržavaju drugi diktatori.
Laka nam crna zemlja.
Bila jednom jedna zemlja. Srbija. Bila...