(P)likovi

Strah i nasilje su jedini Vučićev adut

Gotov je, sateran je u ćošak

Aleksandar Vučić je političko-kriminalni dinosaurus. Ima veliko stranačko telo, a mali mozak. Vreme mu je isteklo, ali još je opasan. U borbi za opstanak na vlasti koristiće sva sredstva, primitivne populističke trikove i brutalnu silu. O tome šta će sve vođa naprednjačkog kartela upotrebiti u poslednjem jurišu na Srbiju piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog telegrafa, Nacionala i Pravde, i bivši Vučićev bliski saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Sve Vučićeve političke avanture doživele su neslavan kraj. Na vlast je došao zahvaljujući besprizornim lažima. Obećavao je da će iskoreniti kriminal i korupciju, obnoviti privredu i stvoriti šansu za bolju budućnost. Umesto toga, napravio je pljačkaški sistem, koji je izbrisao granicu između državnih funkcionera i gangstera.

Ekonomske reforme su doprinele jačanju dijaspore. Ko god je mogao, pobegao je iz Srbije. Ko je ostao, egzistenciju može da traži kod belosvetskih robovlasnika, tzv. stranih investitora, ili domaćih prevaranata, koji su privatizovali sve što je vredelo. Uspešno radi samo Vučićeva medijska fabrika laži. Na "Duing biznis" listi Svetske banke privreda Kosova se nalazi na 44. mestu, a srpska na 48, što ne sprečava Vučića da priča kako je Srbija postala "ekonomski tigar" u regionu. Diplomatiju je shvatio kao kapitulaciju. Bespogovorno je ispunjavao vašingtonske i briselske zahteve, zaklinjao se u prijateljstvo sa zapadnim moćnicima, njima za ljubav učvrstio je državnost albanskog Kosova, da bi, na kraju, priznao poraz: "Gotovi smo, Srbija je saterana u ćošak". Tu je delimično u pravu, iako u ćošak nije saterana Srbija, nego on.

Vučića su otpisali svi strani centri moći. Rusija je strpljivo čekala da ispuni obećanje i omogući diplomatski status njenom humanitarnom centru u Nišu. Od toga nije bilo ništa. Ruska podrška u međunarodnim institucijama nije izostala ni nakon što je Srbija stala na stranu Ukrajine u sporu oko Donbasa i Krima, pa ni posle najave da će naprednjačka vlast, u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije, uvesti ekonomske sankcije i raskinuti sve trgovinske sporazume s Rusijom. Međutim, Vučić je prevršio meru kad je svom prijatelju Sebastijanu Kurcu otkrio identitet austrijskog oficira osumnjičenog da je ruski špijun. Posle toga, Rusi su pustili Vučića niz vodu.

Isto su, drugim povodom, uradili i njegovi zapadni mentori. Dugih šest i po godina trpeli su Vučićeve petparačke štoseve, kojima je kupovao vreme i odlagao izvršenje svoje glavne obaveze oko kosovskog problema. U početku, kad je trampio Kosovo za vlast, Vučić je vredno ispunjavao sve što su mu tražili mešetari iz Vašingtona i Brisela. Kad ih je upoznao, shvatio je da i oni liče na njega, da su podli i pohlepni primitivci. U takvom okruženju dobro se snašao. Davao im je samo ono što nije njegovo, srpsku imovinu na Kosmetu, a dobijao je podršku za uvođenje diktature. Neke briselske birokrate korumpirao je poslovnim kombinacijama i skupocenim poklonima, kao što je ogrlica vredna 30.000 evra koju je dao Federiki Mogerini. Svojoj šefovici Angeli Merkel, uz poltronske hvalospeve, dao je na raspolaganje ostatke imovine Srbije, firme i oranice. Nemačkim kompanijama omogućio je ogromne subvencije. Promenio je zakon o poljoprivrednom zemljištu, kako bi "Tenis" imao pravo da kupi pola Vojvodine. Nemci su ipak odustali od tog posla pod izgovorom da u Srbiji vlada epidemija afričke svinjske kuge. Nažalost, ovde postoji naprednjačka kuga, koja Srbiju vodi u Afriku, a ne u Evropsku uniju.

Vučić je uspeo da zamrsi odnose i s gazdama iz Sjedinjenih Američkih Država. Mislio je da s američkim ambasadorom može da manipuliše kao s evropskim diplomatama. Kajla Skota je zasipao poklonima, uglavnom slikama i knjigama, a njegovim sinovima Marku i Kristijanu dao je dresove Crvene zvezde. Ambasadorova supruga Nevena i Tamara Đukanović-Vučić postale su nerazdvojne drugarice, uživale su u večerama, izlascima i šoping-turama. Taman kad je Vučić stekao uverenje da će mu Skot, kao "iskren prijatelj", postati zaštitnik i saradnik, nadu mu je raspršila surova realnost.

Kajl Skot je iskusni diplomata, odlično obučen i proveren u 16 misija, među kojima je i ona u američkoj ambasadi u Moskvi, gde je služio kao politički savetnik, da bi jedno vreme proveo na funkciji direktora vašingtonske Kancelarije za odnose sa Rusijom. Specijalizovan za "rusko pitanje", s posebnom pažnjom je pratio odnose Beograda i Moskve. Američka vlada je formirala komisiju čiji zadatak je da utvrdi da li vojna i obaveštajna saradnja Srbije i Rusije predstavlja, kako se navodi, opasnost za bezbednost SAD. U izvršenje tog zadatka uključen je i Skot.

Edi Bernis-Džonson, članica američkog Kongresa, u julu 2017, uputila je pismo Majku Pensu, potpredsedniku SAD.

- Najviše zabrinjava lična ponuda koju je predsednik Vladimir Putin dao prošlog marta (2017. godine) da Srbija obezbedi šest borbenih aviona Mig-29, 30 T-72 tenkova i 30 oklopnih vozila BRDM-2. Verujem da ovakvi potezi destabilizuju ovu osetljivu regiju. Nadam se da ćete obezbediti izjavu predsednika Vučića da li će prihvatiti ovu ponudu i raspitati se zašto je Srbiji potrebna tako teška vojna oprema - navodi se u pismu Bernis-Džonson, čiju kopiju poseduje i redakcija Magazina Tabloid.

- Zabrinuta sam zbog izveštaja da mala grupa, koju vode predsednikov brat Andrej Vučić i četvorica njegovih bliskih prijatelja, Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, Slaviša Kokeza i Nenad Kovač, nastavljaju da konsoliduju sve projekte infrastrukture i javnih radova. Njihov odnos sa Aleksandrom Mihailovičem Babakovom, specijalnim izaslanikom koji je imenovan od strane ruskog predsednika Vladimira Putina, takođe zaslužuje nadzor. Znajući vašu posvećenost slobodnoj tržišnoj ekonomiji i negovanju prilika u zemlji i inostranstvu za američku industriju, nadam se da ćete obezbediti izjavu predsednika Vučića o aktivnostima ove grupe - zatražila je kongresmenka od potpredsednika Amerike.

Pored toga, ona je ukazala na problematične odnose Srbije i Irana. U tom kontekstu, istaknuta su saznanja da je srpski ministar Rasim Ljajić razgovarao s iranskom delegacijom koju je predvodio šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif. Posle tog sastanka u Beogradu je otvoren iranski biznis centar za Balkan, preko koga Iran namerava da se aktivnije angažuje u širenju političkog i poslovnog uticaja u regionu.

Majk Pens je preko Stejd Departmenta zatražio od ambasadora Skota da razgovara s Vučićem o svim spornim temama. Vučić je oduglovačio s odgovorima, tobože da prikupi i proveri informacije. Vrdao je koliko je mogao, da bi naposletku dao odgovore koji nisu zadovoljili majstore iz Vašingtona i Lenglija.

Koliko su mu Amerikanci zadovoljni odgovorima vidi se po tome je Srbija stavljena na crnu listu država osumnjičenih za pranje novca i finansijku pomoć međunarodnom terorizmu, kao i po ultimatumu za ukidanje bezviznog režima s Iranom. Vučićev lanac je pukao tamo gde je najtanji, na Rasimu Ljajiću. Iako je i Maja Gojković učestvovala u iranskom poslu, kroz saradnju s ministrom industrije, rudarstva i trgovine Mohamedom Rezom Nemalzadenom, glavni organizator je Ljajić. Čim je prigustilo, pod pritiskom Amerikanaca, Ljajić je odlučio da pobegne s broda koji tone. Posle 18 godina u vlasti, kao jedini kontinuitet petooktobarskog puča, Ljajić je nedavno najavio rastanak od ministarske fotelje. Njegovo dezerterstvo najbolje pokazuje u koliko ozbiljne i opasne kombinacije se upustio. I on i Vučić. Razlika je samo u tome što Ljajić može da zbriše, dok njegov šef mora da snosi odgovornost.

Američke obaveštajne službe, očigledno, raspolažu informacijama o svim spornim političkim i poslovnim vezama Aleksandra Vučića i njegovih rođaka, kumova i saradnika. Već su mu presekli finansijske kanale od Dubaija do "Beograda na vodi", a privatne račune u stranim bankama stavili su pod kontrolu. Da mu problem bude veći, Vučić je nedavno obavešten da Interpol vodi istragu poslovanja Aleksandra Koraća, bliskog saradnika bate Andreja.

Firma "Korać automobili" iz Prigrevice bavi se prodajom polovnih vozila, uglavnom skupocenih limuzina iz inostranstva. Zbog sumnje da su falsifikovane carinske deklaranije određenih automobila, podneta je prijava Interpolu. Podnosilac je objasnio da se obratio međunarodnoj instituciji jer nema poverenja u srpsko tužilaštvo, koje nije reagovalo u maju 2016, kad je Korać s grupom naprednjaka u sred belog dana, u centru Apatina, dvadesetak metara od policijske stanice, kidnapovao dr Miodraga Pavlovića, odbornika Srpske radikalne stranke. Bezbednosne kamere su snimile kako otmičari hvataju Pavlovića, ubacuju u auto i odlaze u nepoznatom pravcu. Policija je uhapsila i ekspresno pustila na slobodu Koraća i njegove saučesnike Gordana Damjanovića Jaru, Igora Narančića, Milana Ićitovića, Iliju Bursaća i Nikolu Puaču. Tužilaštvo nije pokrenulo istragu jer je nesrećni radikal slagao da su mu otmičari samo pomogli da ode kod lekara, iako se na snimku vidi kako ga na silu ubacuju u auto. Taj slučaj, koji dobro opisuje Aleksandra Koraća, vladara Prigrevice i Apatina, brzo je zaboravljen u Srbiji. Ipak, neko to prati sve, prikuplja informacije, pa ih, po potrebi, prosleđuje gde treba.

Tako je i Aleksandar Vučić obavešten da se na spisku kupaca Koraćevih vozila nalaze skoro svi viđeniji naprednjaci. Uz zvanične podatke, Vučić je diskretno upozoren da postoje informacije o Andrejevoj vezi s Koraćevom sestrom Radom, u čijoj vili u Banjaluci često gostuje.

Stariji bata ne može da utiče na emotivne ekskurzije mlađeg, ali može da pokuša da ga zaštiti od američkih obaveštajaca. I to o trošku građana Srbije.

Pošto je Andrej Vučić, u pismu Majku Pensu, optužen za saučešće u stvaranju monopola u infrastrukturalnim poslovima, Aleksandar Vučić je smislio način kako da odobrovolji Amerikance. Na njegovo insistiranje, američka kompanija "Behtel" dobila je vrlo unosan posao u Srbiji, na izgradnji tzv. Moravskog koridora Pojate - Preljina. Pre dva meseca, "Memorandum o razumevanju" potpisali su resorna ministarka Zorana Mihajlović i američki ambasador Kajl Skot. Taj projekat Srbija će platiti oko 800 miliona evra. Sporna je i cena, ali još veći problem predstavlja to što je iz posla izbačena kineska kompanija "Šandong". Još pre pet godina, kineska vlada je dala zeleno svetlo Eksim banci da Srbiji odobri kredit od 333 miliona dolara za izgradnju Moravskog koridora. U nekoliko dopisa, koje poseduje Magazin Tabloid, menadžeri "Šandonga" obraćali su se ministarki Mihajlović, zahtevajući objašnjenje zašto se kasni s poslom. Sad je na to stavljena tačka. Vrlo skupa tačka. Aleksandar Vučić je Amerikancima dao pola milijarde više, da bi dokazao kako i oni mogu da se uključe u izgradnju infrastrukture, nije sve rezervisano samo za Andreja i ostale likove koji su taksativno nabrojani u pismu Pensu.

I, opet ništa. Amerikanci su prihvatili odličan posao, ali nisu promenili stavove o Vučiću. Na njihovo insistiranje, prilikom obeležavanja stogodišnjice primirja u Velikom ratu, Vučić je postavljen da sedi u publici, dok je u drugom redu bio Hašim Tači. Takođe, Tači je pozvan na sahranu Džordža Buša, Vučiću je poručeno da nije poželjan.

Vučić je shvatio poruku, zato je rešio da se otrgne s povoca i zapadnim mentorima pokaže kakve sve trikove ima u svom arsenalu prevara i spletki. Za početak, odbio je poslušnost u pitanjima koja se tiču srpske političke scene. Kad je formiran Savez za Srbiju, Vučić je nameravao da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Hteo je da požuri kako Savez ne bi imao vremena da se pripremi za kampanju, pa bi SNS imala veće šanse da obezbedi još četiri godine vlasti. Ideja se nije svidela strancima, koji su procenili da bi to usporilo proces trajnog rešavanja kosovskog pitanja. Umesto da celu jesen izgubi u kampanji, insistirali su da stvori uslove za potpisivanje tzv. Pravno obavezujućeg sporazuma o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova. Vučić je odustao od izbora, ali samo privremeno.

Svestan da su ga svi otpisali, Vučić više nema šta da izgubi, može da radi šta hoće. A, hoće izbore. O toj odluci prvo je obavestio strane diplomate. S kolegama iz vrha Srpske napredne stranke i koalicionim partnerima još nije razgovarao na tu temu. Nema ni potrebe. Iskusni Ivica Dačić je shvatio šta se sprema čim je video Nacrt budžeta za nastupajuću godinu. Po Vučićevom nalogu, Siniša Mali je za svako ministarstvo opredelio onoliko novca koliko su tražili. Tako se pravi tzv. predizborni budžet. Ako izbore zakaže za mart sledeće godine, do maja će zamajavati domaću i stranu javnost spekulacijama o formiranju nove vlade. Od 23. do 26. maja 2019. biće održani izbori za Evropski parlament. S obzirom na promenjene okolnosti u mnogim članicama Evropske unije, sledeći saziv će biti značajno drugačiji. Sa scene će nestati Junker, Han, Mogerini, a istopiće se uticaj Merkelove. Vučić će to doživeti kao svoju veliku pobedu, politički će nadživeti manipulante koji su potcenili njegovu veštinu laganja i varanja.

U okviru priprema za izbornu kampanju, Vučić se vratio na fabrička radikalska podešavanja. Po starim običajima, širi mržnju i strah. Domaću i stranu javnost plaši zveckanjem oružjem. Još pre dve godine počele su pripreme za formiranje vojske albanske republike Kosovo. Od tada je i sam Vučić nekoliko puta optuživao zapadne sile da podržavaju tu ideju, koja može da ugrozi mir u regionu. Optuživao je Albance koji vrše pritisak na kosovske Srbe, prisiljavajući ih da učestvuju u tom projektu, a zgražavao se nad srpskim mladićima koji su pristali da obuku kosovsku uniformu i polože zakletvu da će braniti ustav lažne države Kosovo. Iako je to stara priča, sad ju je iskoristio za izazivanje panike.

- Imam jako lošu vest, Albanci za 14. decembar pripremaju formiranje vojske Kosova - rekao je Vučić pre neki dan, a njegov bilten "Informer" je odmah najavio: "Rat na Kosovu kreće 15. decembra".

Rat je nekome rat, Vučiću je brat. Kad god se na ovim prostorima ratovalo, dok su drugi gubili glave, Vučić je profitirao. Tome se nada i sad. U huškačku kampanju uvukao je sve opskurne tipove iz vlasti. Premijerka Ana Brnabić upozorava Albance i njihove strane pomagače da "neće dozvoliti novi pogrom Srba, ako bude prinuđena Srbija će upotrebiti svoju vojsku". Tetkino čedo Aleksandar Vulin obilazi trening kamp "Kobri", da, kao iskusni dezerter, ohrabri pripadnike vojne policije za novi boj na Kosovu. Pseudopolitikant Miša Vacić pravi spiskove dece opozicionara koje će lično mobilisati i poslati na front. Goran Rakić i Zvonko Veselinović u Kosovskoj Mitrovici organizuju proteste Srba, koji se nisu bunili zbog ubistva Olivera Ivanovića, ali su, zbog poskupljenja plazma keksa, spremni da uzmu oružje u ruke.

Akciju uzbunjivanja oba naroda, albanskog i srpskog, dogovorili su braća po tuđoj krvi Vučić i Tači. Na tajnom sastanku u Rimu, 4. novembra, napravili su scenario po kome će režirati ratnohuškačku predstavu. Dizanje tenzija iskoristiće da pred strancima dokažu status gospodara života i smrti. Istovremeno homogenizuju svoje narode i osvajaju krvave političke poene. Ako se haos otme kontroli, pa neko zaista pogine, nema veze, kolateralna šteta je unapred uračunata u bilans.

Na širem planu, Vučiću je potreban neprijatelj protiv koga može da usmeri nezadovoljstvo Srba. Za tu ulogu niko nije bolji od Albanaca. U užem fokusu, vrši pritisak na opozicione lidere i ostale kritičare. Bez političke i obične ljudske odgovornosti, Vučić je odavno stvorio atmosferu linča. Serija medijskih kampanja satanizacije političkih protivnika, prošarana atentatima, već je dala rezultate. Ubijen je Ivanović, pretučeni su Borko Stefanović i mnogi drugi opozicionari.

Kao svaka kukavica, Vučić se hrani tuđim strahom. Zato sad dodaje gas i povećava pritisak. Kako to u praksi izgleda, opisuju svedoci njegovog razgovora sa Zoranom Milojevićem Zeljom. Kad ga je Zelja obavestio da je obavio odličan posao u pripremi izbora u Kladovu, gde će 16. decembra SNS osvojiti minimum 80 odsto glasova, Vučić nije krio razočarenje što nije bilo potrebe za torturom nad opozicijom. Zadovoljan je što će njegov kartel pobediti na montiranim lokalnim izborima, ali sreća ne može da bude potpuna ako nikome nije razbijena glava. Na popravni ispit, Zelju je odmah poslao u Lučane, da pomogne Bratislavu Gašiću i Mišku Nikoliću Frkanu, da tamo maltretiraju normalne ljude.

Brutalni igrokaz ne bi bio kompletan bez Vučićevog ličnog učešća u torturi. Po hiljaditi put primenio je iste patološke trikove kako bi se predstavio kao žrtva. Svaki čin te drame precizno je režirao. Prvo je na javnom servisu, da ga svi vide, zavapio: "Šta je to što će usrećiti ovaj narod? Šta ja to treba da uradim? Jel treba da se ubijem da biste bili srećni?"

Morbidna retorika, ma koliko bila inspirativna, poslužila mu je kao uvertira za konkretnu akciju. S reči je prešao na dela i naredio hapšenje građana koji tu suicidnu ideju podržavaju na društvenim mrežama i nadograđuju svojim predlozima.

Policajci, s dugim cevima i fantomkama, upali su u novosadski stan bivšeg diplomate Đure Trkulje, doktora ekonomije i teologije. Pošto u stanu nije bilo nikoga, policajci su izvršili pretres, umorili se i seli ispred ulaza u zgradu, gde su sačekali Trkulju. Kad se pojavio, uhapsili su ga i sproveli u Beograd, na saslušanje. Trkulja je osumnjičen za ugrožavanje sigurnosti Aleksandra Vučića, kome je nekoliko puta pretio na Tviteru.

- Vučiću Aleksandre, u meni ne živi strah od tebe, čega sam siguran da si svestan. Otići ću jedan korak dalje kroz najavu da će narednih dana nestati neko tebi (porodično i kriminalno) veoma blizak. Moja jedinica ne pravi greške - napisao je Trkulja, koji je u drugim objavama navodio da ima podršku izraelskog Mosada.

- Priveden je neki magarac koji preti ubistvom drugim ljudima, ali i meni. Ali to nije važno, strašno je što preti članovima porodice - objasnio je Vučić u intervjuu na Pinku.

Uplakan, Vučić je drhtavim glasom pročitao i objavu koju je na Fejsbuk okačio izvesni Rajica Panić: "To je bilo dok su mu usne kao zgažene trešnje još bile dobre, kao i njegov kravlji jezik, koji je sad za dobar gulaš-paprikaš! Od svih Musliu-Vučića zadržao sam samo Milicu da mi radi felacio i kad sam joj rekao da je najbolja od njih, odgovorila mi je da joj to isto kaže i njen tata i deda i stric i brat!" Objava je vulgarna, primitivna i uvredljiva, ali ne predstavlja pretnju ubistvom. Ipak, policija je raspisala potragu za Panićem.

Vučić je javno, pred televizijskim kamerama, jecao, skidao naočari i brisao suze, klonuo zbog bezobrazluka nekog Rajice. To je isti Vučić, koji je slao Simu Spasića da preti Saši Jankoviću i njegovim saradnicima kad su dolazili da protestuju pred zgradom Predsedništva.

- Kupite mrtvačke sanduke za vašu decu! Vas treba nabiti na kolac! Treba vam nabiti kolac u dupe, da vam izađe na usta! - urlao je Spasić, okružen kordonom policajaca, koji su ga štitili od zakona.

Spasić je osuđuvani kriminalac, četiri godine je proveo na robiji zbog silovanja, ali sad ima podršku Vučića, pa može da nekažnjeno preti nabijanjem na kolac i ubistvom tuđe dece.

Kao i ostali dinosaurusi, Vučić neće moći da opstane u promenjenim uslovima, kad Srbija izađe iz političkog i kriminalnog doba jure. Uzalud pokušava da svoje laži brani nasiljem. Vreme čini svoje, a njegovo je prošlo.