Prof. dr Mila Alečković
Sa uvažavanjem za vaš list koji čitam redovno, obraćam vam se jer moram da reagujem u ovom teškom vremenu kada sam u borbi protiv ko zna kog po redu mraka u Srbiji i kada sam svoje odbrambene mehanizme podigla na najvišu tačku. Da bih sačuvala snagu u odbrani od užasne difamacije koju protiv moje porodice vode državni službenici, u prvom redu ministar zvani "Šuga" (Zoran Đorđević) i njegov "tim" (centar za hraniteljstvo i socijalni centar Obrenovac uz siluete iz vrha vlasti), kao i brojni njihovi produženi prsti, moram da reagujem na bilo koji pomen bilo kog člana moje porodice, ili pedagoškog uticaja koji je on imao na javnost i omladinu. Jer, baš PEDAGOŠKI UTICAJ NA MLADE jeste u pitanju.
Pitanje vašeg autora teksta Cenzure u demokratskoj tišini : "treba li mlade generacije i dalje da se vaspitavaju na takvim delima i da slušaju....", gde se pojavljuje ime mog roditelja, za mene danas nije naivno pitanje, kada se sudim sa državom, koja pokušava da ospori vrednosnu orijentaciju koju sam dala stotinama studenata, preko jednog siročeta koje su mojoj porodici oteli , najverovatnije da bi ga liberalno prodali za veću sumu novca. Zato danas svako pominjanje imena moje porodice ili vrednosnih poruka koje to ime daje mladima, iz moralnih razloga moram da branim. Uostalom, mene ne zanima estetika , niti estetske vrednosti vašeg autora, niti ih ja osporavam, jer on na njih ima pravo. Recimo, da ovo odgovaram javnosti, a ne vašem autoru, protiv koga nemam ništa,jer ga ne poznajem.
Mene kao profesora PSIHOLOGIJE MORALA zanima samo etika, pa ću ovde braneći pedagoške poruke moga roditelja, u vašem listu pomenutog, reagovati da bih uporedila današnje vrednosti protiv kojih se borim, sa datima.
Svaki čovek ima pravo da veruje u neku ideju, zamisao ili utopiju, jer to spada u polje slobode ljudske misli koju niko , čak ni u doba najtežih diktatura, nije mogao da zarobi. Moja majka je verovala u svet jednakih mogućnosti i u svet socijalne pravde, ili barem, najmanje moguće nepravde.
Pa da vidimo u čemu se sastoji “tolstojevski stav” u umetnosti (o kome lepo piše Ludvig Vitgenštajn). Srpski rečeno: ako želiš da shvatiš PORUKE koje je neko dao mladima, onda gledaj ŠTA JE ON SVOJIM ŽIVOTOM POKAZIVAO I KOLIKO JE OBRAZOVAN BIO, a ne da li je bio za ovog ili onog političara. Poruke se ne nalaze u pesmi ili u slici, nego u samom životu. To je ono što se, kako bi rekao Vitgenštajn "ne kazuje, nego po-kazuje".
1. Mira Alečković , pominjana imenom i slikom u vašem listu, koja je jedva preživela batine Gestapo policije u Beogradu , doživela je streljanje svojih drugova spevavši poeme iz ranog perioda : "Sveli su mladi ljiljani" ili "Balada o Olgici Grin", zabeležene u analima antifašističke borbe porobljenog Beograda. NjENA PEDAGOŠKA I MORALNA PORUKA bila bi sledeća: ne dajte da vam ikada iko ubija drugove ili pobunjene studente. ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
2. Mira A. bila je pisac svečane pesme "Jugoslavijo" i u Rusiji čitane balade o Vjazmi koju je sama doživela hodajući u smrznutoj koloni u toku drugog sv rata. Nikada se toga nije odrekla. Uopšte uzevši,nikada se ničega iz svoje mladosti nije odricala, niti je bilo šta prikrivala. Govorila bi prosto: "Ako bih danas to poricala, to bi značilo da tada nisam bila iskrena "...MORALNA PORUKA: ako si bio iskren ne odriči se svoje prošlosti, jer to rade samo oni koji se prilagođavaju svakom vremenu. ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
3. Već svo pominjanje jednog pesnika pored prozaista nije odgovarajuće, jer su to drugačiji životni i kognitivni stilovi. Nadalje, pominjanje imena moje majke pored imena Isakovića ili Ćosića, s dužnim građanskim poštovanjem za ove ljude, jeste neadekvatno. Za razliku od njih, Mira Alečković nije bila akademik SANU i nije pripadala toj generaciji posleratnih srećnika. Za razliku od njih, ili barem jednog među njima, moja majka je završila studije književnosti i lingvistike, a zatim fakultet u Parizu i pisala je tečno na šest jezika, a govorila deset. Poznavala je kulture drugih naroda. MORALNA PORUKA mladima: OSTANITE SRBI, ALI UPOZNAJTE KULTURE DRUGIH NARODA I NAUČITE STRANE JEZIKE . ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
4. Mira Alečković je kao urednik edicije u izdavačkoj kući Nolit prva u posleratnoj Jugoslaviji, uprkos jakim protivljenjima, štampala tada zabranjenog "antikomunističkog" pisca Franca Kafku, a zatim za mnoge drugove nerazumljivog Prusta, pročitavši, ih naravno, u originalu. MORALNA PORUKA mladima: čitajte deco i komunističku i "antikomunističku" literaturu. ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
5. Mira Alečković radila je posle drugog sv. rata na smeštaju ratne siročadi, besplatno i dobrovoljno, što je danas, kada se srpska deca izvoze i prodaju za velike pare, mnogima teško da zamisle. Napisala je desetine knjiga za decu.... MORALNA PORUKA: nije sve na prodaju. ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
6. Miru Alečković lično je odlikovao najmoćniji evropski čovek za vojsku toga vremena, glavni De Golov admiral Žorž Kabanije koji nikome nije uručio najviše odlikovanje bez detaljne provere biografije i ličnosti. 1983. odlikovanje joj je uručio i predsednik Miteran (u čijoj je kući i moja malenkost bila), što znači da je barem umela da razgovara sa ovim ljudima. Svako ko želi da vidi verodostojnost tih odlikovanja iz dalekih šezdesetih godina prošloga veka kada je takvo ordenje nešto značilo, može lično u to da se uveri u spomen sobi u ulici Bul.Kralja Aleksandra br 17. MORALNA PORUKA mladima: očuvajmo kulturu bez obzira na ratne igre određenih lidera i naučite da govorite sa ljudima u svetu. ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
7. U Rusiji je o Miri Alečković u svojoj knjizi pisala heroj Sovjetskog Saveza Ana Jegorova koju je iz nemačkog logora spasao majčin ujak, profesor Pavle Trpinac (nepartijac,kasnije dekan medicinskog fakulteta). Tada im je dodeljeno najviše rusko odlikovanje: Otadžbinska medalja. MORALNA PORUKA: hrabrost u struci je iznad svih ideologija. ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
8. Mira Alečković je drugovala je sa Andre Malroom, Sartrom, Pablom i Matildom Nerudom, indijskom pesnikinjom Amritom Pritam , Sergejom Mihalkovim (ocem Nikite Mihalkova) i Leopoldom Serdarom Sengorom. O svemu ovome ostavila je zapise u svojim memoarima, a njihovi darovi su u njenoj sobi. MORALNA PORUKA mladima: najkulturniji ljudi sveta treba da dolaze u Srbiju. ZAR OVO NIJE AKTUELNO I DANAS?
9. Mira Alečković ostala je ceo život verna svom najboljem životnom prijatelju Desanki Maksimović, čije je savete slušala u najtežim vremenima i svome kumu Branku Ćopiću, sve do njegovog samoubistva, odnosno do skoka s mosta. MORALNA PORUKA mladima: izaberi prave prijatelje i ostani im zauvek veran. Zar ovo nije aktuelno i danas?
10. Mira Alečković ostavila je za sobom pesme posvećene Srbiji: "To idu vekovi", "Proricali nam da nas neće biti, "Na Kajmakčalanu", "Srbija iz detinjstva" i mnoge druge u antologijskoj zbirci "Poruka jedne senke"...Moralna poruka: nikada ne zaboravi svoju otadžbinu, bez obzira gde živiš, a živi gde hoćeš. Zar ovo nije aktuelno i danas?
11. Mira A. pomagala je stotinama ljudi, izbeglice sa Kosova su već tada, sedamdesetih godina prošloga veka dolazile u našu kuću gde ih je majka primala , dok se ne bi snašli u Beogradu. Moralna poruka mladima: pomaži kada god možeš onima koji su ostali bez ičega. Zar ovo nije aktuelno i danas?
12. Svi studenti iz velikog studentskog bunta 1968. znaju da je Mira Alečković zajedno sa Desankom Maksimović izašla da im čita pesme u danu kada je vlast naredila da se u njih puca. Kada je sestra hapšena, majka je ostala sa njom u zatvoru dok je nisu pustili. Moralna poruka: ne odriči se onoga koga si ti vaspitao. Zar ovo nije aktuelno i danas?
13. Gojko Đogo ostavio je svedočenje ko se kako ponašao za vreme njegovog hapšenja. Moralna poruka mladima: same Mirine reči: "Izem ti društvo koje sudi pesniku!" Zar ovo nije aktuelno i danas?
14. Svedok ovog vremena je i čuveni Vladimir Mijanović koji je i danas živ, i neka onaj ko želi pročita memoare Bore Pekića koji u svom opisu Sale Heroja piše o svim učesnicima studentskog protesta daleke 1968. godine. Možda je jedna od retkih osoba o kojoj Bora Pekić u svojim sećanjima ne piše ironično upravo Mira Alečković za koju je prosto napisao: "Kćerka joj je u Pokretu. Deluje iskreno, kao da žali za svojom mladošću".
15. Mira Alečković nikada se nije preselila na Dedinje, mi smo ostali da živimo u stanu koji je majka dobila zamenom stana njene majke Drage koja je bila inspektor pošta u kraljevini Jugoslaviji. Sećam se da je često telefonom izgovarala reči: "E, moj Dobrice, vi ste svi na Dedinju..." Bile su to reči namenjene njenim ratnim drugovima i njihovim posleratnim životima....
16. Najzad, Mira Alečković učila je decu da budu ono što je njoj Borislav Pekić napisao u knjizi : "Mi smo srećan spoj Vojvodine i Hercegovine, brda i ravnice" (Pekićev citat). Verovatno je hteo da kaže: mirnoće, ali i borbe do pobede.
Eto, to bi bilo sve. Recimo, da je sve ovo bila samo majčina poruka. "Poruka jedne senke".
Ja ovo danas ne poručujem vašem autoru, nego poručujem onima sa kojima se sudim (socijalnim centrima, ministarstvima i inima čije produžene ruke svuda deluju).
Ali, stvari su vrlo jednostavne: Boriću se onako kako se i moja majka borila, za prave vrednosti naše dece i onih koji još nisu posrnuli. I pobediću.