KiM

Ko i kako sprema izdaju Kosova i Metohije

Štab albanskih separatista u Beogradu

Aleksandar Vučić je mnogo štete naneo Srbima i državi na Kosovu i Metohiji a da ni na kakav otpor nije naišao. Ako uspe da stvori okruženje u kome se niko neće buniti ni zbog čega, pa ni zbog konačne izdaje Kosova i Metohije, biće to njegov najveći uspeh do sada. A davno je još rečeno da je „najveću prevaru đavo načinio onda kada je svet ubedio da ne postoji". Pažljivom i negativnom selekcijom predstavnika lokalne vlasti izvršenom u kabinetu Aleksandra Vučića, Srbi na Kosovu i Metohiji dovedeni su pred svršen čin, sopstveni nestanak koji već polako prihvataju kao neminovnost. Sa tom razlikom da ovaj put gube svaku nadu da će moći da opstanu.

Ivan Maksimović (Kosovska Mitrovica)

Opština Kosovska Vitina po srpskom a Klokot-Vrbovac po sistemu takozvane „republike Kosovo" na istoku pokrajine, obuhvata nekoliko sela nastanjenih Srbima i ubedljiv je primer da se i iz Beograda politika vodi u smeru zatiranja Srba. Lokalna vlast koju je Vođa nametnuo putem svoje „Srpske liste", sistematski razgrađuje i najjaču želju za opstankom. Ova „opština" je jedina u kojoj je jedan predstavnik „Srpske liste" Božidar Dejanović, grčevitom borbom za vlast smenio drugog, Strahinju Spasića, sina bivšeg „gradonačelnika Srećka o čijem smo odnosu prema tamošnjim Srbima pisali u broju 379. Magazina Tabloid.

Božidaru Dejanoviću je Vlada Srbije (čitaj SNS) u poslednjem trenutku, iz nepoznatih razloga, pružila svu podršku odbacivši do tada lojalne Spasiće. U prvom krugu lokalnih separtističkih izbora, koji su bili održani 22. oktobra 2017., Dejanović je predvodio GI Klokot-Vrbovac ispred koje je bio kandidat za „gradonačelnika". Međutim, par dana pre održavanja drugog kruga Dejanović se priključio „Srpskoj listi" koja je to prikazala kao „želju Srba za jedinstvom" i da su „srpski birači u poslednja dva izborna ciklusa jasno poručili da im je dosta političkih podela".

Ovo je naišlo na opštu nevericu pa su iz okruženja bliskog Strahinji Spasiću ocenili da je to "privatna odluka Marka Đurića koja nanosi štetu interesima Srba na KiM. Marko Đurić mora da zna da interesi Srbije na KiM nisu njegovo privatno vlasništvo".

„Kod Srba sa Kosova i Metohije ovakve stvari izazivaju bes" oglasili su se retki tada tvrdnjom da je Vlada Srbije, odnosno Kancelarija za KiM, ta koja unosi razdor jer je „dodatno uzburkala strasti i unela nemir u živote preostalih Srba u Vitinskom kraju".

Dejanovićeva kampanja je bila zasnovana na omalovažavanju i iznošenju prljavog veša „Srpske liste" u javnost u čemu su njegove pristalice bile nepoštedne a i materijala je bilo na pretek. Ipak, prelazak je obavljen glatko, bez ikakvih natezanja u javnosti.

„Po ovome se jasno vidi ko su ljudi kojima se manipuliše i naređuje da rukovode životima Srba na Kosovu i Metohiji i na koji način se prema njima odnose" govorili su rezignirani Srbi.

Dejanović je naprasno izneo suprotan stav kako se tobož „politika Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića o jedinstvu Srba uspešno realizuje na Kosovu i Metohiji, a jedinstveni nastup pod barjakom Srpske liste je jedini ispravan put koji ima podršku ogromne većine građana".

Koliko je bila ubeđena u podršku gađana „Srpska lista" je pokazala običnim trikom dan pred kvazi-izbore plasirajući u javnost vest da je Strahinja odustao od kandidature međutim ispostavilo se da je saopštenje poslato sa lažne e-mejl adrese ali mediji ipak nisu propratili demanti Spasića.

I pored toga pobedu je odneo Strahinja Spasić sa 12 glasova više ali je nadmoć Dejanovića ubrzo obezbeđena „glasovima pristiglim poštom iz centralne Srbije". Pa i takvu promenu je slavio ne mali broj ovdašnjih Srba. Tako se danas čini, to je bio jedini momenat koga su imali razlog da slave. Doduše ne svi, neki od ljudi iz Dejanovićeg okruženja i te kako imaju povod za slavlje i danas kao što su to onda imali oni lojalni bivšem „gadonačelniku". Što se većine tiče, desilo se ono najgore - gotovo ništa se nije promenilo uključujući i činjenicu da Srbi trpe psihičko ali i fizičko zlostavljanje i prebijanje od strane svojih „predstavnika" iz „Srpske liste".

Od nekada lokalnog suverena Spasića, koji je 2013. godine u predizbornu trku na tadašnjim separatističkim izborima ušao tučom, odnosno pretukao je „Boga pitaj koliko njih" po svedočenju ovdašnjih Srba, njegov politički naslednik Dejanović pokriva nasilnike koji prebijaju ni manje ni više nego učenika osnovne škole.

Polovinom decembra opštinu Vitina potresao je incident kada je u selu Vrbovac nastavnik fizičkog vaspitanja Marko Stefanović, po kazivanju sagovornika Magazina Tabloid, pretukao 13-togodišnjeg učenika udarajući ga pomahnitalo otvorenim šakama „i sa jedne i sa druge strane" u predelu glave nanevši mu teške telesne povrede praćene podlivima i modricama.

Otac učenika, Slobodan Jovanović, sina je odveo u lokalnu ambulantu u Vrbovcu odakle su povređenog dečaka hitno uputili u bolnicu u Pasjanu. Nakon pregleda ustanovljeno je da dečak nije zadobio unutrašnje povrede. Otac dečaka je u međuvremenu mobilnim telefonom načinio više fotografija koje je priložio uz lekarski nalaz i dijagnozu te prijavio slučaj direktoru O.Š. „Milovan Rajković" u Vrbovcu u kojoj se incident desio. Direktor je odmah pokrenuo proceduru ali je, kako naš sagovornik navodi, savetovao oca da ipak odustane. Tog trenutka počinje agonija porodice Jovanović jer su se „svakog dana i časa" smenjivali razni ljudi i funkcioneri „opštine" Klokot - Vrbovac koji su Slobodanu sa jedne strane pretili a sa druge nudili novac i „sve i svašta" ako bi odustao od podnošenja prijave.

Najjači pritisak vršili su nastavnici ali i roditelji drugih učenika, koji su i sami bili zastrašivani kako bi njihova deca promenila prvobitne izjave. Sve ovo jako je zabrinulo meštane koji su sada mogli ogoljeno da vide koliko su zapravo nezaštićeni i izloženi samovolji bahatih saradnika lokalne vlasti „od kada je porodica Dejanović u opštini preuzela apsolutnu vlast".

„Svi se pitamo da li ovde ima pravde i da li ima nekog da nas zaštiti sabilo koje strane, lokalna vlast neće ali bi trebalo da to čini policija ili makar prosvetna inspekcija jer ovo nije prvi slučaj da se nastavnik ovako bahato ponaša" navode meštani u razgovoru za Magazin Tabloid.

Naš sagovornik, koji iz očiglednih razloga želi da ostane anoniman za javnost, tvrdi da se sve više Srba iseljava zbog bahatosti lokalnih moćnika. „Pitali smo neke kosovske policajce kako je moguće da policija nije reagovala a povređeno je dete? Jedino su odgovarali da o tome pitamo komandira policije. Jasno je, smrdi na sve strane" kaže ovaj žitelj Vrbovca.

Što se povoda za napad tiče, učenik ništa nije skrivio na času Fizičkog već je bio „malo nemiran" prethodnog časa, kod nastavnice koja je majka napadača. Ona se u zbornici spontano požalila svom sinu, Marka Stefanoviću, koji je „odmah krvnički reagovao".

Slobodan Jovanović, otac prebijenog dečaka, živi u ovom selu sa suprugom i petoro dece. Njegovog rođenog brata Albanci su kidnapovali 1999. godine i od tada se o njemu ništa ne zna. Slobodan je nezaposlen i bez ličnih primanja a kako je odustao od podnošenja tužbe svi pretpostavljaju da je ucenjen primanjem socijalne pomoći jer, kako meštani tvrde, Božidar Dejanović dodeljuje i ukida socijalnu pomoć „kome i kako mu se prohte". Slobodanova supruga, majka povređenog dečaka, takođe je ucenjena pouzdano tvrdi naš sagovornik. U kampanji ucena i pritisaka učestvovao je i V.D. direktora te škole koji zamenio izjave. Prema našim saznanjima, roditeljima je obećano da će od nastavnika dobiti izvesnu svotu novca kad se sve smiri a na ime „satisfakcije" zbog svega što su pretrpeli.

„Još gore je to što policija u Klokotu i dalje stoji po strani i ako je jedan pripadnik policije upravo iz te stanice, prisustvovao svim sastancima roditelja i ima sva saznanja, jer je roditelj jednog od učenika iz istog razreda. Da li je moguće da je Božidar Dejanović toliko postao moćan da i to spreči. Već je ranije uspeo da spreči istražni postupak kada je „gradonačelnik" Štrpca Bratislav Nikolić pucao iz pištolja u Klokotu provocirajući neistomišljenike kada je Božidar Dejanović proslavljao pobedu na izborima. Svi su videli da je Bratislav pucao ali su komandir policijske stanice, Boban Todorović i Dejanović sve to stopirali navodeći u zvaničnom izveštaju da je pucalo N.N lice i slučaj je zatvoren. To veče je komandir policije sa još pet ili šest policajaca pio i proslavljao zajedno sa Dejanovićem i njegovim društvom. Znači i oni su videli u čijim je rukama bio pištolj i znali su to odlično kao što sada znaju šta se dešava" tvrdi naš sagovornik.

„Dejanović je čedo Bratislava Nikolića. Išao je od kuće do kuće u Klokotu i nudio novac onima koji glasaju za Dejanovića" otkriva naš izvor iz tog sela.

I ostali Srbi ovog kraja navode da su „suze Srba iz Kosovske Vitine odavno prelile čašu" te da se zbog ove vrste nasilja mnogi Srbi odlučuju da prodaju svoja imanja i odu sa Kosova i Metohije a takvih je sve više. Vlada Srbije, identično poput separatističke vlade u Prištini pod ilegalnom upravom Albanaca, na probleme Srba gleda ravnodušno a broj Srba koji napušta ovu opštinu je najveći od martovskog pogroma 2004. godine i to, kako kažu, isključivo zahvaljujući obračunu lokalne vlasti sa neistomišljenicima. Srbi ne znaju kome da se obrate jer im se čini da oni nemaju svoje predstavnike ni u jednom sistemu već da su to predstavnici režima, odnosno Aleksandra Vučića, koji je krijući se iza državnog aparata izabrao navodno predstavnike naroda a koji umesto o opstanku, kao da vode brigu kako će proterati preostale Srbe.

„Iseljavanje je intenzivirano sa dolaskom nove opštinske vlasti, čija se predizborna kampanja zasnivala upravo na sprečavanju iseljavanja i institucionalnog nasilja nad Srbima, čega je nesumnjivo bilo i ranije, ali znatno manje" tvrde neki od ovdašnjih Srba.

Jedan od njih je i Žikica Nišić za koga kažu da je uzoran domaćin do nedavno opštinskom budžetu, „a zbog mobinga koji nad njim vrše braća Dejanovići morao je da proda traktor kako bi otplatio kredit, koji je prethodno uzeo u jednoj kosovskoj banci, a kasnije je spakovao kofere i zaputio se u potrazi za boljim životom". Nažalost, ovo uopšte nije jedini slučaj u ovoj, ali i u drugim opštinama gde su Srbi većina. Ukoliko se nešto ne promeni odmah i to drastično, ovaj deo pokrajine će ostati bez Srba jer im je egzistencija više nego ugrožena bahatim davanjem otkaza i blokadom socijalne pomoći na šta, treba reći, ni prethodna lokalna vlast nije bila „imuna".

Srećko Spasić se takođe ponašao despotski te je otkaze davao bez osnova, jadali su se žitelji. Odluke o socijalnoj pomoći, izgradnji kuća za ugrožene ili jednokratnom vidu pomoći donosio je Spasić kao što to danas čini Dejanović ali uostalom i svaki drugi funkcioner „Srpske liste" na lokalnom nivou.

Pre nešto više od mesec dana tzv. kosovska policija je izdala saopštenje o privođenju dva lica zbog pretnji „gradonačelniku" Božidaru Dejanoviću zbog ukidanja socijalne pomoći zbog čega je protiv njih pokrenut krivični postupak. Sutradan je ćerka jednog od dvojice Srba pomenutih u izveštaju, napisala pismo i obratila se javnosti kako bi objasnila pozadinu događaja.

„Moj otac i brat su bili isprovocirani od strane gradonačelnika Dejanovića koji želi da moji roditelji završe u zatvoru. Prvo je mog brata otpustio sa radnog mesta u O.Š. „Marko Rajković" u Vrbovcu i pored važećeg ugovora o radu, a potom i uklonio mog oca, koji je srčani bolesnik, sa liste korisnika socijalne pomoći u kosovskom sistemu, oduzevši nam tako jedini prihod koji naša osmočlana porodica ima.

Moram da napomenem i da je najmlađi član naše porodice šestomesečna beba za koju je, između ostalog, tim novcem kupovana hrana.

Inače, po dobijanju otkaza, moj brat se sa grupom ljudi žalio Inspektoratu rada koji je doneo odluku u njihovu korist i naložio lokalnim vlastima da ih vrate na posao. Gradonačelnik je na ovu odluku mom bratu saopštio da dok je on gradonačelnik, on neće biti vraćen na posao. Iako je po ovoj odluci na posao trebalo da bude vraćen još letos, lokalne vlasti to nisu učinile".

Dejanović je za Magazin Tabloid prokomentarisao kratko da „To nije tačno". Međutim, neki od očevidaca potvrdili su nam da je tačno sve što je navedeno u pismu.

Spasić o kome smo prilično oštro pisali dok je u svojim rukama držao vlast, pristao je da govori za Magazin Tabloid o aktuelnoj situaciji u ovoj opštini ali, iako kažu da upravo on najbolje poznaje situaciju, ipak je izabrao da govori svedeno i argumentovano kako ne bi bio pogrešno shvaćen kao ostrašćeni politički oponent.

„Sve što se radi našoj opštini je suprotno interesima Srba" objašava Spasić dodajući da su mnogi otišli i da se mnogi spremaju da odu i upravo zato jer su dobili otkaz i ovde ne mogu da obezbede egzistenciju svojoj porodici. Prema Spasićevim saznanjima Božidar Dejanović je „izbacio s posla više od 75 ljudi a isto tako i veliki broj ih skinuo sa liste socijalnih primanja. Beograd na sve to gleda blagonaklono jer su ga oni i nametnuli, nije ga izabrao narod. Od tog momenta sam i ja stavljen van zakona, bez ikakvih ljudskih pava, bez ikakve zaštite" navodi Spasić. On tvrdi da je propaganda Dejanovića izuzetno jaka i da traje godinama te da su ga potpuno satanizovali u javnosti od koje kriju da su službenici „Kosovske obaveštajne agencije". Spasića je u separatističkoj „Skupštini" poslanik ekstremne desničarske partije Albanaca „Samoopredeljenje" prozvao maltene teroristom i prikazivao snimak nekih naoružanih ljudi tvrdeći da je Srećko Spasić instruktor srpskih paravojnih formacija. Upravo su albanski ekstremisti vrbovali neke od Srba među kojima su braća Dejanović, kaže on.

„...Na tome se godinama radilo, a vlast iz Beograda je na kraju sve to prihvatila bez ikakve provere upravo iz tog razloga što je i Marko Đurić vrbovan od strane Kosovske obaveštajne agencije preko njegovih kadrova iz Štrpca, Bratislava Nikolića i Dalibora Jevtića. Oni se vešto prikrivaju ali u stvari su mnogo opasniji kriminalni klan od onog na severu o kome se mnogo priča (Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića) dok o ovima niko ne govori a oni u svojim rukama drže sve Srbe južno od Ibra. Iza njih ne stoji samo Vlada Srbije (tj. Aleksandar Vučić), već mnogo jače i opasnije službe. Imaju novac i u Beogradu kupuju političare, nevladine organizacije, novinare, medijski prostor...šire svoj uticaj kako bi ojačali moć. Ja sam čak ubeđen da ova dvojica imaju značajniju ulogu u ubistvu Olivera Ivanovića nego što to ima kriminalni klan na severu, ako su medijski navodi tačni. Postojalo je i postoji rivalstvo između severnog i šar-planinskog klana..." kaže Spasić za naš list.

Naime, Bratislav Nikolić i Dalibor Jevtić su odmah nakon okupacije počeli da rade pomoćne poslove u američkoj bazi Bondstil nedaleko od Uroševca, tj Brezovice. Posle nekoliko godina, uspeli su da izdejstvuju angažman u američkoj bazi u Avganistanu kada su i vrbovani da na Kosovu i Metohiji rade u korist američkih interesa te su odmah po povratku u Štrpce započeli organizaciju i snaženje albanskih političkih i institucionalnih službi kao visoki saradnici albanske obaveštajne službe u pokrajini i njenih izuzetno brutalnih pripadnika poput Dževata Haljitija kome se pripisuje organizacija i upravljanje ilegalnom „radnom grupom" (tzv. „specijalnom jedinicom policije") sa oko 100 Albanaca sa KiM i iz Albanije sa vojnim iskustvom, koji operišu u Đakovici, Peći, Klini i Istoku i uglavnom eliminišu političke protivnike.

Nikolić je odigrao ključnu ulogu u sprovođenju dogovora Aleksandra Vučića kada je trebalo izvršiti promenu vlasnika Ski-centra Brezovica i iz državnih preneti ga u ruke francusko-andorskog konzorcijuma „Kompanidi Alpi". Upućeni navode da su za prihvatanje ovog „poslovnog plana", odnosno prodaju Ski-centra, Aleksandar Vučić i Marko Đurić bili nagrađeni milionskim iznosima.

Spasić navodi da Nikolić i Jevtić ulažu sav potreban napor da bi u sve institucije južno od Ibra doveli svoje ljude ili one zaposlene potčinili sebi „tako da Srbi ni u jednoj opštini na Kosovu i Metohiji nemaju svoje predstavnike".

Potčiniti se njima jedini je neophodan uslov da se dođe na bilo koju funkciju ili položaj i ništa drugo nije potrebno, kaže Spasić koji dodaje da to važi i u slučaju Božidara Dejanovića čija je diploma lažna.

„To sam lično proverio, išao sam u Peć u Višu ekonomsku školu gde sam dokumentovano utvrdio da je Dejanović samo upisao VEŠ školske 95/96 godine ali tamo nije položio ni jedan jedini ispit o čemu su mi izdali i zvaničnu potvrdu na osnovu arhive koja je ostala kompletna. Dejanović je u indeksu falsifikovao položene ispite i prikazao kao da ih je sve položio pre nego što je škola izmeštena 1999. godine, na osnovu čega mu je u Leposaviću izdata diploma VEŠ. Sa tom diplomom upisuje privatni Fakultet za menadžment „Alfa univerziteta" iz Novog Sada, i dobija zvanje Diplomirani menadžer" objašnjava Spasić koji ističe da je na osnovu tog saznanja podneo krivičnu prijavu protiv Božidara Dejanovića.

Sagovornici Magazina Tabloid ističu da je Božidar i svog rođenog brata Zdravka Dejanovića, takođe vlasnika sumnjivo stečenog akademskog zvanja, zaposlio u Poreskoj upravi, u ispostavi Gornje Kusce. Zdravko se istovremeno nalazi i na platnom spisku institucija u okviru ilegalnog albanskog sistema opštine Klokot.

„To su vrlo opasni ljudi, bez ikakvog morala, bez obraza i bez trunke savesti. Oni su u stanju da učine sve da ostvare svoje lične interese" navodi Spasić.

Povodom ovih tvrdnji Božidar Dejanović je takođe pristane da govori za Magazin Tabloid ali uglavnom negira sve navode naročito da je vlasnik lažne diplome Više ekonomske škole ali ne nudi nikakve dokaze.

Dejanović navodi uspehe i infrastrukturne projekte koje je uspešno sproveo u srpskim selima u okolini uključujući video nadzor, asfaltiranje ulica, revitalizaciju vodovoda i još drugih stvari uz komentar „neka Srećko navede šta je on uradio". Nažalost, nesreća u tome što uspeh bilo koje separatističke „opštine" predstavlja neuspeh i štetu nanesenu srpskim nacionalnim interesima jer se time gradi nova albanska država na Kosovu i Metohiji. Takođe navodi da je „čista glupost" da je 75-toro ljudi izbačeno s posla iako nam je to takođe potvrđeno iz nekoliko izvora. Dejanović dodaje da „nikad više upošljenih nije bilo".

Naši sagovornici sa osmehom dodaju nije - ali njegove rodbine. Naime, supruga Božidara Dejanovića, Slađana Dejanovića radi kao noćni čuvar u sistemu Republike Srbije a istovremeno i kao profesor u sistemu kosovskih institucija i ostvaruje dva lična dohotka za isto radno vreme u Tehničko-Ekonomskoj školi u Vrbovcu. Finansijski su obezbeđeni i Slađan Dejanović, sin Božidara Dejanovića, Žarko Dejanović brat, Sokol Dejanović i Miroslav Dejanović bratanci Božidara Dejanovića, Leposava Dejanović bratanica, Zorica Dejanović i druga rodbina koja većinom ostvaruje lične dohotke i u sistemu Republike Srbije i sistemu tzv. „republike Kosovo" u školama opštine Vitina.

Čak je i Božidar je zaposlen kao šef računovodstva u dve škole, u OŠ Mladen Marković u Vitini i u Tehničko - ekonomskoj školi u Vrbovcu, a istovremeno je i „gradonačelnik" po sistemu separatista.

Poznavaoci kažu da su više puta mogli sasvim jasno da čuju kako „Dejanovići za kafanskim stolom govore o svojoj moći i kako poslove završavaju samo jednim telefonskim pozivom a da im je sve to priuštio Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka te vodeći ljudi u Kancelariji za Kosovo i Metohiju".

Teško je izvući zaključak sa potpunom sigurnošću u njega. Ali, tako je čak i onima koji tu žive.

„Ako posmatraš iz ugla ovih koji su isterani s posla jeste jako teško, a ako sa gledišta ovih koji su dobili posao onda je kod nas zavladao raj. U suštini stanje stvari je isto kao i u vreme Srećka, samo su se uloge promenile. Uopšte je strašno svuda gde upravlja Radoičić, ja mislim da nikada gore nije bilo, jer je zavladalo vreme totalnog straha. 'Ajde, napiši nešto na tu temu, objavi na Fejsbuku pa ćeš videti da li će neko da „lajkuje". Odmah će svi radnici opštine da budu postrojeni uz zid dok se ne otkrije ko je „otkucao". Ljudi se kunu da im je rečeno da su za jedan lajk zvali iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju da pitaju ko je ta osoba? Sadašnji „gradonačelnik" je na vlast došao izbornom krađom kojom je kumovao vrh države Srbije. Drugo što je važno je to da imaju falsifikovane diplome i da školu nisu pohađali i on i brat a ruku na srce, i Spasićeva diploma je vrlo sumnjiva" kaže jedan od "slobodnih" Srba koji ne zavisi ni od jednog političara na lokalu.

Odavno je već poznato da su na KiM škole najpogodnije mesto za manipulaciju svake vrste. A, ovde je školska uprava centralizovana i kontroliše se iz Kosovske Mitrovice.

"...U školama jedan predmet drži nekoliko nastavnika, administrativno naravno. Znam za slučaj gde je zaposleno osam profesora na jednom predmetu! Oni primaju minimalnu platu ali ipak imaju neko primanje a ne rade ništa to ih vezuje obavezom prema onome ko im to omogućava. Najveći broj direktora u ovdašnjim školama su DIF-ovci...Nasadili su ih tu da bi mogli da manipulišu prek onjih svima, a znamo da njih ne zanima mnogo šta se okolo dešava, tako da kad njima prelepiš flaster peko usta ućutkao si sve druge. Ako se ne buni direktor škole ili profesor, a mogu da zaprete čitavoj porodici, seljak ili prost čovek skoro nikada neće prvi da se pobuni. I onda nema koga da se usprotivi što je idealno okruženje da Srbi glatko prihvate izdaju Kosova i Metohije koja je izgleda blizu" smatra jedan od ovdašnjih Srba.

To možda zvuči kao pretpostavka ali za sada jedna od najubedljivijih.