Veterani

Diktatorovi sudnji dani: hoće li Vučićeva kula od karata pasti odjednom ili uz pomoć narodnog besa

Godina obračuna

Dolazi vreme naplate pogrešnih poteza i političke kazne za one koji su bili najglasniji u zastupanju pogrešne politike, a za one koji su još kriminalom napunili svoje džepove sleduje i vraćanje tih opljačkanih para i dugogodišnje robije u skladu sa zakonom na fer i poštenim suđenjima. Pošto se takvi neće lako odreći vlasti, privilegija i mogućnosti da nastave pljačku, moramo očekivati i velike sukobe građana sa režimom, zbog socijalne katastrofe u koju ih je on i doveo, zaključuje Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije

Željko Vasiljević

Srbiji sleduje turbulentna godina, kako u ekonomiji tako i u politici. Prošle su skoro dve decenije lutanja pogrešnim putevima, a na potpunu stranputicu ovu državu i njene građane odveo je Aleksandar Vučić svojom tiranijom, pljačkom, samoljubljem i suspendovanjem svih institucija sistema. Velike zablude poput ulaska u EU i lagodnog života više nema ili ih ima kod sve manjeg broja građana ove zemlje ali i u okruženju. Ovu fatamorganu stvaraju bezidejni i ucenjeni političari koji ne smeju da kažu ovom narodu da su nas lagali a nas koji smo sve vreme ukazivali na tu "šarenu lažu" nazivali neznalicama, zatucanim i ljudima koji su protiv progresa. Dolazi vreme da oteramo one koji su nam napravili pakao od života ali i da razmislimo koga ćemo izabrati da se opet ne bismo kajali i ispaštali zbog pogrešnih odluka a njih je mora se priznati bilo dosta u prethodnim decenijama.

Zaoštrava se kriza oko KiM sa tendencijom da preraste u sukob jačeg inteziteta ali i na širem prostoru bez obzira na besmislene izjave Aleksandra Vučića u očuvanju mira po svaku cenu što znači odricanja od svakog nacionalnog interesa i popuštanja pred svim albanskim ucenama. I međunarodna zajednica, naročito oni koji su protiv nas i naših interesa vide spremnost našeg rukovodstva da preda ili proda sve što je srpsko i što se vekovima smatra srpskim pa i oni idu linijom manjeg otpora i podržavaju one koji su spremni da se bore za ono što smatraju svojim pa makar i otimali tuđe. Samo Vučićevim slepim poslušnicima nije jasno da je vreme viteštva i pravde u međunarodnim odnosima odavno prošlo i da je došlo vreme samo golih interesa i sile i da slabe i nespremne za borbu niko neće uvažavati a još manje štiti njihove stavove.

Pred našim očima se stvara Velika Albanija, jača se granica između Srbije i KiM a ukida između Albanije i KiM a naš predsednik koji je uzurpirao vlast na svim nivoima samo o miru po svaku cenu. Možda on taj svoj stav smatra "visokom politikom" koju narod ne razume a kad je ne razume misli da je mnogo pametna ali mi koji odlično znamo u čemu je prevara shvatamo da je ovo način predaje KiM albancima i ostvarivanja Vučićevih obećanja svojim gazdama koji su ga doveli na vlast i čvrsto ga na njoj održavaju a to je odricanje od srpskog prava na svoju južnu pokrajinu.

Neki ministri u Vučićevoj vladi, ne nismo pogrešili znamo da je Predsednik Vlade Ana Brnabić, su se pobunili istina vrlo neprimetno i tiho protiv ove izdaje i izneli svoj stav po ovom pitanju. Ministar Nenad Popović izjavi pre neki dan da "Srbija bez Kosova i Metohije ne može da postoji" i pitamo se šta se krije iza ove izjave. Da li je to još jedna Vučićeva prevara i još jedan spin za zaluđivanje naroda ili se stvarno pojedini ministri protive očiglednoj izdaji? Videćemo u narednim danima da li će Popović nastaviti sa iznošenjem ovakvih stavova koji na direktan način optužuju Aleksandra Vučića i njegove istomišljenike za pogrešne stavove prema KiM. Nadajmo se da će se Vladimir Putin prilikom posete Srbiji sresti i sa ljudima iz opozicije, pre svega sa Đilasom i Jeremićem i čuti drugačije stavove o pitanju KiM, čuti stavove većinske Srbije o nemirenju sa izdajom i predajom svete srpske zemlje. Možda će se naći malo vremena i za razgovor sa patrijarhom SPC koji će mu takođe preneti stavove o nemirenju sa gubitkom dela zemlje na kojem je srpska država i stvorena. Ako Putin bude razgovarao samo sa Vučićem i od njega dobijao informacije o srpskim stavovima, lako se može deseti da Rusija bude pogrešno informisana i da donese pogrešne odluke na štetu Srbije i neće biti prvi put da se takvo nešto desi.

Da u srpskoj vladi ima sve manje jedinstva i sve više disonantnih tonova vidi se i po izjavi Aleksandra Vulina koji na otvaranju heliodroma na VMA izjavi da je više puta od Vučića tražio da promeni politiku prema EU zbog njenog ćutanja oko postupaka koji vode do stvaranja takozvane velike Albanije. Kako reče on ga nikada nije poslušao i čvrsto podržava tu politiku EU odnosno prihvata te stavove kao svoje jer se oni uklapaju u njegovu politiku priznanja nezavisnosti KiM. Ovakva izjava Vulina je takođe potvrda naših optužbi na račun Vučićeve politike i mirenja sa gubitkom 15% srpske teritorije. Nije ovo prva optužba Aleksandra Vulina pogrešnih i izdajničkih poteza Aleksandra Vučića, nadamo se da niste zaboravili njegove optužbe na račun Briselskog sporazuma kao veleizdajničkog akta i podnošenje ostavke na funkciju direktora kancelarije za KiM ali mu nije smetalo da onda prihvati mesto ministra u Vladi tog istog Vučića. I ovo je dokaz u interesu naroda i države već isključivo vlast radi ličnih interesa i neograničene pljačke jer ako Vulin ostane u takvoj Vladi, znači da podržava naš nestanak i našu propast, a onda će sve ovakve njegove izjave biti besmislene i otkrivati njegovo licemerje. I ranije smo se uverili da reč ovog političara ne vredi mnogo i da su mu obećanja čvrsta kao "vrbov klin" ali i da je njegova želja za vlašću čvršća od granita.

Izjava Vuka Jeremića "Rusija podržava Srbiju a ne aktuelnu vlast" je sigurno izazvala najviše reakcija SNS funkcionera ali SNS botova koji danima posle te izjave su radili prekovremeno. Svaki funkcioner je imao obavezu da napadne ovu izjavu jer je ona suštinski tačna i direktno udara na koncept opstanka na vlasti zasnovan na manipulaciji i lažima. Tajming ove izjave je poguban za Vučića jer je data samo petnaestak dana pre Putinove posete Srbiji koju je Vučić pokušava da predstavi kao direktnu podršku njemu i njegovoj politici što je istorijski a i faktički gledano još jedna u nizu Vučićevih laži. Postavljamo pitanje: zašto bi Putin baš podržavao Vučića koji ne dozvoljava da se radnicima humanitarnog centara u Nišu dodeli diplomatski status, koji prihvata da mu NATO vršlja po zemlji bez ikakve kontrole i zauzme ceo sprat u zgradi Ministarstva odbrane? I Zašto Vučić veruje da Putin više poštuje njega nego što je poštovao Koštunicu, Tadića ili Nikolića?

Takođe, Vuk Jeremić, bivši predsednik Generalne skupštine OUN, dakle, čovek koji zna o čemu govori, podseća da će Zapad, odnosno međunarodni činioci, uticati na promenu vladajuće strukture kao i do sada. Na žalost i ova izjava potvrđuje da je vlast u Srbiji već skora dve decenije zavisna od zapadnih faktora koji kroje srpsku politiku i sastavljaju Vlade. Nije tajna da su Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića na vlast doveli zapadni faktori sa ciljem rešavanja problema na Balkanu na način kako oni hoće, a ne kako bi to građani Srbije hteli. Najgore od svega je što se ta obećanja sprovode u delo svakim danom a naš predsednik pod izgovorom mira stopira bilo kakvo logično i razumno delovanje u cilju odbrane naših interesa. Čak i uvođenje taksi za 100% većih nego dosad na robu iz Srbije nije izazvao nikakvu našu reakciju ni kontra meru što je i najvećim Vučićevim obožavacima nejasno ali kada sagledate sve okolnosti njegovog dolaska na vlast i sve njegove političke poteze u zadnjih 6 godina jasno se uklapaju u širu sliku izdaje i vođenja zemlje u propast. Formiranje Vojske Kosova je kršenje svih potpisanih dokumenata od Dejtona do Kumanovskog sporazume i Rezolucije 1244 i opet bez naše reakcije ili čak pretnje i upozorenja. Kao da je srpska politika Vučićeva igračka kojom se on igra i kojom leči svoje frustracije iz mladost, kao da Srbija ne postoji više vekova, formiranih nacionalnih interesa i državnih institucija.

Kao i uvek Vučić nagomilane probleme i situacije iz kojih gotovo da nema izlaza rešava na najjednostavniji način a to su izbori. Njegovi partijski i partnerski klanovi zaborave sve probleme i usredsrede se jedino na proces manipulacije biračima i glasovima i hvatanja pozicija u novoj garnituri. U tom procesu se zaboravlja na kritiku koju upućuju Vulin i Popović a dešava se i najava Rasima Ljajića da jedva čeka rekonstrukciju ili nove izbore kako više ne bio u Vladi.

Po prvi put posle mnogo godina iz opozicije stižu razumni glasovi o bojkotu izbora zbog takvih izbornih uslova u kojima se pobednik unapred zna a što je još gore, što u potpunosti obesmišljava svaki izlazak na ovakve izbore, znaju se u procenat i rezultati izbora. Upravo jutros slušamo rezultate ankete, rađene za potrebe vladajuće stranke u kojoj je podrška SNS-u i Aleksandru Vučiću na oko 53% podrške građana.

Sve je već viđeno i jasno da se izbori spremaju a verovatno će biti kada to opoziciji najmanje odgovora a to će biti što pre jer je evidentno da jačaju snage kojima je dosta ovog terora i haosa. Najbolja slika jačanja je sve duža kolona demonstranata koji subotom u 18 časova kreću u šetnju iskazujući nezadovoljstvo životom zasnovanim na strahu. Svi ti građani žele obračun sa bedom i poniženjem i od opozicije očekuju jedinstvo i dogovor oko formiranja institucija koje bi bez obzira na političke okolnosti štitile građene od poniženja i gladi.

Svaka zemlja koja svoj razvoj ali kao u našem slučaju opstanak, vezuje isključivo za strane investicije, u vreme ekonomske krize osuđena je na izostanak tih investicija ali i odlazak onih koji su već došli što znači sigurno smanjenje privredne aktivnosti, zaposlenosti i povećanja ionako velike bede. Na žalost Srbiju vode neznalice i mešetari koji razvoj vide u prodaji svega što imamo uz izgovor nesposobnog menadžmenta za upravljanje kompanijama. Umesto dovođenja sposobnog i poštenog menadžmenta koji će te kompanije dovesti u stanje nezavisnosti od političkih stranaka i voditi ih u interesu kompanija i svih građana oni nemilice rasprodaju strancima i ostavljaju ovaj narod na milost i nemilost onima kojima sudbina ovog naroda i ove države ne znače ništa. Uz to su cene takvih kompanija daleko ispod tržišne vrednosti, najbolji primer je PKB koji je prodat za 105 miliona mada ni za Bor nije dobijena prava vrednost, prema proceni velikog broja stručnjaka jer je njegova prodaja dogovorena u četiri oka od kojih su dva Vučićeva.