Crkva

Kako se osilila i obogatila grupa visokih sveštenika SPC pod zaštitom patrijarha Irineja

Grupa iz grada Čikaga

Grupa uglednih vernika ali i bogoslova i teologa, odanih članova Srpske pravoslavne crkve, uputila je 26. novembra 2018. godine pismo patrijarhu Irineju Gavriloviću pismo u kome govore o nepravdama i nepočinstvcima koja se događaju unutar SPC i šire u društvu. Magazin Tabloid objavljuje ovo, javnosti još nepoznato obraćanje najvećoj crkvenoj instanci, kako bi se reč ogorčenih potpisnika čula daleko. Jer, godišnje se u svim eparhijama "nakupi" oko 150 miliona evra priloga, pa su i iskušenja pojedinih gramzivnih sveštenika povelika. A, tu je i vladajući režim da pomogne svakom nečasnom čoveku, spremnom da radi ovozemaljskih ugođaja zaboravi šta mu je zadatak u kratkom i prolaznom veku.Pismo je prosleđeno i glavnom uredniku Magazina Tabloid, koje objavljujemo

***

Vaša Svetosti,

Obraćamo Vam se, zbog zabrinjavajućeg stanja u kome se nalazi naš narod, jer nam preti biološki nestanak. Na to i Vi u poslednje vreme upozoravate i pozivate srpske majke da rađaju decu. Zaista, lepo je to od Vas. Ali, šta činite Vi i Crkva da se ta deca odgoje i normalno odrastaju u čestite i poštene ljude-hrišćane i pravoslavce?

Živimo u vremenu velikih iskušenja gde vladaju korupcija, pohlepa za sticanje materijalnih dobara, raskošan i raskalašan život bogatih pojedinaca, od čega nisu imuni ni pojedini sveštenici i neki episkopi, posebno u Beogradu. Mi stari Beograđani pamtimo elitne, kulturne i čestite sveštenike, koji su bili primer pravih duhovnih pastira u ono teško vreme za Crkvu i veru Svetosavsku. Godinama u Beogradu i okolini nije izgrađen nijedan jedini novi hram, niti je bio dozvoljen nastavak radova na započetom svetosavskom spomen hramu na Vračaru. Tek promenom odnosa prema veri i Crkvi, dolaskom stotine hiljada prognanih naših sunarodnika i novih uspešnih i bogatih preduzetnika, u Beogradu podignuto je desetine novih hramova i privodi se, Bogu hvala i ukrašavanje Hrama Svetog Save na Vračaru.

Crkvi je vraćena oduzeta imovina-nekretnine. Vidimo da je ovih dana Država Srbija poklonila Patrijaršiji milionske sume za penzijsko osiguranje naših sveštenika- kako je saopšteno na RTS. Bogu hvala, to je dobar i ohrabrujući znak. Vraćena je i veronauka u škole, otvoreni Paraklisi i postavljeni duhovnici u kasarnama pri vojsci, u bolnicama, ali primećuju se neka negativna i neprilična dešavanja u Beogradu među sveštenstvom o čemu je i šira javnost saznala iz sredstava javnog informisanja. To nas zabrinjava, pa uzimamo slobodu da Vam se na ovaj način obratimo i najdobronamernije ukažemo na to, kako bi zaustavili urušavanje ugleda naše Crkve i Vašeg autoriteta.

U poslednjih nekoliko godina u crkvenom malom kalendaru koje izdaje Sveti Arhijerejski sinod SPC, vidimo da je dodat i "Šematizam Arhiepiskopije beogradske" , gde se nalaze imena i prezimena svih beogradskih sveštenika sa adresama i telefonima, kao i svih hramova u Arhiepiskopiji beogradskoj. To su neoborivi dokazi da se radi o nepotizmu. To se vidi po prezimenima, po rodbinskim, kumovskim, rođačkim , zemljačkim i drugim raznoraznim i interesnim vezama.

Vaši najbliži saradnici svih pet Arhijerejskih namesnika: Branko Topalović, Božo Bakajlić, Dragan Stanišić, Branko Mitrović i Vladimir Vukašinović su iz Bosne i Hercegovine (da li je to slučajno?), pa su oni doveli i mnoge svoje rođake i postavili na najbogatije i najveće parohije u Beogradu, među njima i one sa "deviznog dolarskog" govornog područja iz dijaspore, tako da danas oni čine oko 70 % svešteničkog kadra u Beogradu. Najmanje je sveštenika iz Srbije, pogotovo naše dece iz Beograda. Pitamo Vas zašto je to tako i da li je to pošteno i hrišćanski ? Pouzdani izvor informacija u Patrijaršiji tvrde da bez više hiljada evra nije moguće dobiti parohiju u Beogradu! Takođe, i ako niste u rodbinskoj ili kumovskoj vezi sa Vašim saradnicima. Da je to istina dokaz je što Vi držite dvadesetak penzionisanih sveštenika još na parohijama, koji Vam plaćaju u evrima, a oni primaju penziju od PIO fonda i ne baš male prihode sa parohija. Čija je ovo sramota Vaša Svetosti, zašto ste ovo dozvolili ? Ovo nije kleveta već istina koja se može ispitati i potvrditi.

Zašto smo mi diplomirani bogoslovi i teolozi iz Beograda odbačeni i otpisani, zašto nas ne rukopoložite jer godinama čekamo? Neki od nas imamo po troje čak i po četvoro dece. Vas, Vaša Svetosti zabrinjava slab natalitet, tako se bar izjašnjavate, a pomenuto Vas demantuje. Vi znate da je mitropolit Amfilohije (kad je tri godine zamenjivao bolesnog i nemoćnog patrijarha Pavla) asistenciju svog sekretara đakona Stevana Rapajića, rukopoložio desetine raznih osoba, sve "Kurta do Murte", pa čak i narkomane! Mnoge od njih je čak i odlikovao raznim činovima mada neki nisu ni zaslužili, ali kako tvrde u Patrijaršiji da im je sve "oprošteno" i uredno naplaćeno.

Okružite se čestitim i nekompromitovanim poštenim sveštenicima, a pomenutih Arh. Namesnika se oslobodite i nemojte praviti razdor među sveštenstvom i ne budite nekome majka a nekom maćeha. Svaka je sila za vreme, jer kako reče Njegoš "kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom". Treba misliti na smrtni čas i da svi moramo izaći pred strašni i pravedni sud Božiji. Kako je rekao naš Spasitelj "Kakvim sudom sudite tako će se i vama suditi". Ugledajmo se na naše svete pretke, koji su viseći na kocu i konopcu nisu se odrekli svoje Svete Vere Pravoslavne - Svetosavske, ni Imena Srbinovog.

Gde je nepotizam u SPC? Podsetimo: Branko Topalović, Arhijerejski namesniki paroh pri Sabornoj crkvi, rođen je u Bosni (sin prote Milojka, penzionera, sada član bratstva Saborne crkve, bivši sekretar mitropolita Nikolaja Mrđe u Sarajevu). Prota Branko je završio "čuveni i na glasu fakultet u Čikagu" došao sa parohije iz Toronta - Kanada.

Dragiša Topalović, prota u penziji je Brankov stric (klirik sremske Eparhije, sada član bratstva crkve u Sremčici i ispomoćnik parohu Miroslavu Stikiću, koji ima veliku parohiju - inače Stikići su u bliskoj rođačkoj vezi sa Topalovićima).

Miodrag Topalović, sada paroh pri hramu Sv. ap. i evang. Luke na Košutnjaku, sin je prote Dragiše, došao sa parohije iz Toronta, Kanada.

Savo Topalović je drugi iza Dragiše, sada đakon pri hramu Sv.Đorđa na Banovom brdu.

Luka Novaković, bivši starešina Spomen hrama Sv. Save na Vračaru, Direktor Patrijaršije i paroh pri hramu Sv. ap. Luke na Košutnjaku - pobegao je, i sada živi negde u Kanadi. Novakovići su u bliskoj rođačkoj i zemljačkoj vezi sa Topalovićima.

Miodrag Popović, prota došao je takođe iz Toronta -Kanada ( bio paroh, prvo pri hramu na Voždovcu, pa Hramu Svetog Save na Vračaru, a zbog onog događanja u hramu Svetog Save premešten i sada je paroh pri hramu Svetog Trifuna u Malom Mokrom Lugu). Prota Popović je dobio najbolju parohiju od svih premeštenih.

Dragoslav Stikić, prota je rođeni brat pomenutog prote Miroslava Stikića u Sremčici. Pouzdano se zna da su Stikići i Topalovići bliski rođaci i zemljaci, pa nije čudno što braća Stikići drže izuzetno velike parohije na Zvezdari i u Sremčici, jer ih izuzetno pomaže i štiti ih rođak Arh.namesnik Branko, a u Patrijaršiji tvrde da Vi Branka veoma uvažavate. Da li zato što je materijalno bogat i što raskalašno živi?

Slavko Božić, prota penzionisani paroh pri hramu Sv. Đorđa na Banovom brdu-Čukarica, kao penzioner još uvek opslužuje parohiju. Rođen u Brčkom - Bosna.

Nedeljko Božić, prota je brat od strica Slavku, paroh je pri istom hramu Sv. Đorđa. Došao iz Zagreba, a u Beogradu promenio je nekoliko parohija.

Damjan Božić, đakon u Sabornoj crkvi i sa još nekoliko funkcija u Patrijaršiji - sin je prote Slavka. Došao je iz Čikaga, gde je završio tamošnji "čuveni fakultet - na kome je čak na brzu brzinu i doktorirao". U Čikagu je bio oženjen Amerikankom - sa kojom je brak razveden. Sada ovde živi sa drugom ženom, o kome znaju i pričaju mnogi vernici sa Banovog brda.

Goran Mijailović je zet prote Slavka Božića (muž je Snežane - ćerke oca Slavka). Završio fakultet u Čikagu. U Beogradu prvo je dobio parohiju na Karaburmi. Premešten u hram Sv. Save, a sada je paroh pri hramu Sv. Preobraženja na Vidikovcu.

Snežana Mijailović, rođena ćerka prote Slavka - nema fakultet, sada radi u Patrijaršiji.

Zoran Radojević, paroh u Mirijevu - zet je prote Nedeljka Božića. Zoran je završio "čuveni fakultet u Čikagu".

BOŽO BAKAJLIĆ, prota i Arhijerejski namesnik, takođe došao iz Kanade, gde ga je tamošnji Episkop veoma "rado otpustio"? Bio je nekoliko godina sekretar Arhiepiskopije beogradske u Patrijaršiji, a istovremeno i paroh i starešina hrama Presvete Bogorodice u Zemunu.

Tode Jeftenić, protojerej, u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj bio je dugogodišnji sekretar Crkvenog suda u Patrijaršiji, što je zaista velika čast ali još veća odgovornost. Sebi je oformio veliku parohiju pri hramu Sv. Nikole na Novom groblju, gde je više od dvadeset godina paroh i starešina hrama. Pošto je izgrađeno mnogo stambenih zgrada u Beogradu kao i na Zvezdari, Karaburmi i Mirijevu što je sve oko Novog groblja, pa je normalno osnovano i dosta novih parohija - samo je otac Tode smanjio broj saparoha iako je taj deo grada izuzetno naseljen izgradnjom novih solitera a umesto starih malih kućica nekada prigradskog naselja - što se da videti na licu mesta, a mi starosedeoci odgovorno potvrđujemo.

Važno je da znate da su svi beogradski aktivni sveštenici, a i penzioneri svakodnevno po određenom rasporedu dežurali na Novom groblju sa uvek po jednim parohom hrama Sv. Nikole, pa smo mogli u svako vreme da svojim milim i dragim pokojnicima obavimo pomen sa sveštenikom koga smo uvek mogli naći kod hrama na groblju. Dolazili su vernici iz unutrašnjosti, pa i iz inostranstva, što je za svaku pohvalu.

Radič Radičević, penzioner a još starešina hrama Sv. Simeona Mirotočivog, svoje rođake, kumove, zemljake i još mnoge - doveo je u Beograd i odlikovdo za vreme patrijarha Pavla. Bio je paroh pri Sabornoj crkvi i Arhijerejski namesnik i glavni savetnik patrijarha Pavla. Poznato je bilo svim sveštenicima u Beogradu da je Radič uglavnom odlučivao o kadrovima u Arhiepiskopiji i kome je Patrijaršija dodeljivala velike i povoljne - beskamatne dugogodišnje devizne kredite. Bilo je to vreme Radičeve strahovlade u Arhiepiskopiji. Pomenulo se , al se to zlo vreme njegove sile i vlasti, nikada više ne povratilo. Blago onome - čiji nije. Još samo da dodamo da je od SPO - Vuka Draškovića (kada je ta stranka bila na vlasti u Beogradu), dobio je na poklon u vlasništvo stan od 80 kvadrata, koga je ipak prodao - kako bi zametnuo trag, kao da ga nikad ni dobio nije. (Tada je još šestorica beogradskih sveštenika dobila na poklon stanove, i to: Dimitrije Kalezić, Milan Vilenica, Radomir Perčević, Saša Lukić , Radovan Mićić i Miroslav Rakonjac), sa obrazloženjem "Za posebne zasluge". Ovo znaju svi beogradski sveštenici, a objavila je i beogradska štampa. O liku i delu prote Radiča i njegovih rođaka i kumova, biće neki drugi put.

Vaša Svetosti, molimo Vas da ovo naše pisanje ne shvatite kao zlonamerno da bi nekoga oklevetali i osudili, već iz hrišćanske revnosti, želimo da duše spasete i Vi i mi. Stari režimski način života "ne talasaj" najbolju primenu našao je u današnjoj SPC. Narodna izreka "Slušaj popa šta govori, a ne gledaj šta on radi" i u naše vreme je aktuelna. Čuli smo da ste i Vi rekli za neke loše pojave u Crkvi "ne mora da izlazi u javnost, da se ne talasa". Znači ćutanje je znak odobravanja, čim niste demantovali onda se nije ni dogodilo, poput noja kad zabada svoju glavu u pesak i tako ništa ne vidi, a u stvari nije se sakrio. A Spasitelj je rekao: "Nema ništa tajno što se neće saznati ni sakriveno što se neće otkriti" i "Ne grešite više, da vam ne bude gore".

Vaša Svetosti,

Mi vernici - autori ovog pisma starosedeoci Beograda, smo Pravoslavni Hrišćani, po zanimanju : pravnici, lekari, profesori, službenici, radnici, penzioneri, roditelji, babe i dede. Bogu hvala, preživeli smo teška vremena, jer je Crkva i Sveštenstvo bilo blisko narodu.