(P)likovi

Koji opozicioni lideri, nezavisni analitičari i "profesionalni" novinari služe diktatoru

Vučićevi spavači

Aleksandar Vučić je na velikim mukama. Stižu ga posledice političkih, finansijskih i kriminalnih avantura u koje je uvukao sebe i celu Srbiju. Preslab da sam reši probleme za pomoć se obratio lažnim opozicionarima, stručnim i medijskim kritičarima. "Spavači" su mu korisniji od rođaka, kumova, stranačkih kolega, podmićenih državnih službenika i ostalog ološa iz naprednjačkog kartela. Kako Vučiću pomažu Dragan Đilas, Marinika Tepić, Jelena Zorić, Milan Ćulibrk, Miša Brkić i ostali opozicioni lideri, multimedijalni amoproklamovani profesionalci i nezavisni eksperti analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Pod teretom vlastitih flagrantnih zločina i slučajnih grešaka, izazvanih neznanjem i nesposobnošću, Aleksandar Vučić pokušava da opstanak na vlasti obezbedi uz pomoć saveznika iz korpusa lažnih opozicionara i kritičara. Sad, kad mu je dogorelo do nokata, nikakvu korist nema od parazita iz svog okruženja.

Uzalud ga hvale Ana Brnabić, Aleksandar Vulin, Miloš Vučević, Tomislav Momirović, Vojislav Šešelj i ostali mentalni dvojnici Sime Spasića. Sve njihove idolopokloničke ode Vučiću vrede milion puta manje od jedne subverzivne rečenice koju izgovore Dragan Đilas, Jelena Obućina, Aleksandar Jovanović Ćuta ili neki njima sličan lažni protivnik naprednjačkog režima. Poruke, koje emituju funkcioneri Srpske napredne stranke, ili ne dopiru do normalnih građana, ili su ocenjene kao elementi poltronskog beščašća.

Međutim, kad pojedinci s opozicionim imidžom aboliraju Vučića od odgovornosti za bilo kakav greh, to značajno utiče na zdraviji deo javnosti. Takve izjave i postupci kod jednog dela opozicionara izazivaju revolt, kod drugog apatiju, a kod trećeg, najvećeg, preispitivanje stavova i procena. Za Vučića nema ništa korisnije nego kad neki njegov oponent izvrši takvu političku ili medijsku sabotažu. To je najupotrebljiviji repromaterijal u režimskoj fabrici laži i prevara.

Vučić je i ranije, povremeno i dozirano, koristio usluge "spavača" iz opozicije. No, sad, kad je u velikoj nuždi, prinuđen je da upotrebi koga god može. Za tajnim saradnicima iz unutrašnjih rezervi posegnuo je usled problema na političkoj sceni, kolapsa privrede i raskrinkavanja kriminalnih afera u kojima glavne uloge imaju on, članovi njegove porodice i saradnici iz vrha kartela.

Najveću muku Vučić ima u svojoj osnovnoj delatnosti, u kriminalu. Propale su mu izlazne kombinacije u najkrupnijim slučajevima. Nije uspeo da ispuni dogovor s Darkom Šarićem, od koga je uzeo 420 miliona evra. Sudeći po dokazima, koje je iza sebe ostavio posrednik u pregovorima Vladimir Cvijan, za taj honorar Vučić je trebalo da izvrši pritisak na sud i obezbedi da Šarić ne bude osuđen na više od 15 godina robije. Vučić je odradio svoje. Balkanski narko bos osuđen je na baš toliku zatvorsku kaznu, da bi ga, posle odluke Vrhovnog kasacionog suda da poništi tu presudu, Apelacioni sud pustio u kućni pritvor sa nanogicom. Dogovor su pokvarile strane službe, koje kontrolišu taj postupak.

Na njihov zahtev, potkrepljen optužbom da je Šarić iz pritvora naručio dva ubistva, on je vraćen u beogradski Centralni zatvor. Vučić neće moći da mu pomogne ni u slučaju u kome je optužen za šverc droge, a kamoli na suđenju za ubistva. Naravno, briga Vučića za Šarića, ali ne želi da vrati novac za posao koji nije obavio.

Drugi problem, ništa manji, takođe čami u tami pritvorske jedinice Centralnog zatvora. Već godinu i po dana Vučić sprečava Specijalni sud da počne s postupkom protiv Veljka Belivuka i članova njegove organizovane grupe. Za razliku od Šarića, koji odbranu ograničava na svoj predmet, Belivuk i Marko Miljković ne žele da potonu sami. Na dno vuku i svog šefa, Vučića. Već su, na dva pripremna ročišta, govorili o susretima, pregovorima i saradnji s Vučićem, Vulinom i još nekim pojedincima iz naprednjačke vlasti. Kad dobiju priliku da iznesu odbranu nikoga neće iznenaditi ako, kao što su najavili, objave audio i video snimke sastanaka s Aleksandrom i Danilom Vučićem.

U nevolji, Vučić vrši pritisak na sud i kupuje vreme dok ne nađe način da svoje bivše vojnike Velju Nevolju i Marka Mesara ne prinudi na ćutanje.

Dok požari sa Šarićem i Belivukom još tinjaju, Vučić se peče na plamenu koji je razbuktao slučaj "Jovanjica". Suđenje po prvoj optužnici protiv Predraga Koluvije, vlasnika najveće evropske plantaže marihuane, tapka u mestu. Suđenje po drugoj optužnici još nije ni počelo, a toga se Vučić najviše plaši. Druga optužnica demontira mafijaški sistem u koji su uključeni pojedinci i grupe iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativne agencije, Vojne obaveštajne agencije i drugih državnih institucija. Dovoljno je da neko od okrivljenih propeva, pa eto i treće optužnice za "Jovanjicu". A, ona bi morala da obuhvati politički vrh, odnosno braću Vučić.

Svestan da ne može negirati postojanje brojnih dokaza o nelegalnoj proizvodnji marihuane, Koluvijinu i svoju odbranu Vučić zasniva na minimiziranju značaja, prebacivanju odgovornosti na druga lica i, naravno, medijskim spinovima. Vučić je jedini predsednik države koji je javno podržao kriminalca okrivljenog za proizvodnju i pripremu za prodaju 1,6 tona droge. Pošto nije licenciran u Advokatskoj komori Srbije, Vučić je ulogu zvaničnog branioca Koluvije dodelio svom alter egu, Vladimiru Đukanoviću.

Režimski mediji su pokrenuli kampanju u kojoj su Koluviju predstavljali kao uglednog biznismena, "Jovanjicu" kao uspešno preduzeće i izvoznika organskih poljoprivrednih proizvoda, a marihuanu kao bezazleno sredstvo uživanja, koje je legalizovano u najnaprednijim zapadnoevropskim državama. Sve je bilo džabe, javnost je zadržala utisak da je Koluvija kriminalac, a marihuana opojna droga.

U kritičnom trenutku, pred početak sudskog postupka po obe optužnice, Vučić je izvukao najjači adut - Jelenu Zorić. Što nisu uspeli Dragan J. Vučićević, Predrag Sarapa i ostali režimski medijski batinaši, uspela je "profesionalna i objektivna" novinarka BIRN-a i nedeljnika Vreme. Zorićka je dobila zadatak da iz afere "Jovanjica" izvuče Andreja Vučića, a odgovornost prebaci na Bratislava Gašića i Zorana Stojkovića, direktore BIA i VOA.

- Laž je da Andreja Vučića ima u "Jovanjici"! Andreja Vučića nema u "Jovanjici", to sam više puta ponovila, koliko god to nije popularno u opoziciji, ali to je laž! Andreja Vučića zaista nema u "Jovanjici", ali je neko imao interes da ga ima, a to nije samo opozicija - rekla je Zorić pre nekoliko dana u intervjuu na jednoj od televizija "United Grupe".

Kao dokaze, koji aboliraju Andreja Vučića, Zorićka je ponudila tri laži. Prvom je pokušala da kompromituje Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke, koji je bio najangažovaniji opozicionar u raskrinkavanju afere "Jovanjica.

- Ovo je počelo tako što se hapšenje Koluvije zataškavalo od strane policije. Kada je jedan opozicioni poslanik rekao da se desila akcija, policija je to priznala. Već na sledećoj konferenciji za novinare, opozicioni poslanik je postavio pitanje da li je Koluvija tokom hapšenja zvao Andreja Vučića. Tada je Andrej Vučić tužio Miroslava Aleksića i sud je presudio da Aleksić nije imao dobru informaciju - rekla je Zorićka.

U vučićevskom stilu pokušala je da manipuliše dokazima i saznanjima. Zorićka je otpočetka pratila aferu "Jovanjica" i dobro zna da veštaci, koje je angažovalo Tužilaštvo za organizovani kriminal, a kasnije i sud nisu analizirali podatke sa svih aplikacija na tri Koluvijina telefona, a četvrti, "Blackberry" nisu uspeli ni da otvore. Miroslav Aleksić je, u postupku po tužbi Andreja Vučića, osuđen na osnovu zaključka veštaka da u Koluvijinim telefonima nije momorisan kontakt s imenom Andreja Vučića. Naravno, to ništa ne dokazuje. Koluvija je broj mlađeg Vučića mogao da memoriše pod bilo kojim imenom. Ako nisu veštačeni svi Koluvijini telefoni, ni sve aplikacije, kako je Jelena Zorić utvrdila da nije bilo razgovora između vlasnika "Jovanjice" i Andreja Vučića?

- Andrej Vučić me tužio za uvredu časti. Osuđen sam na osnovu jednog dokumenta, vrlo spornog, koji je kao informacija stigao iz tužilaštva. U tom dokumentu se apsolutno ne dokazuje činjenica da nije bilo poziva, samo se kaže: "Utvrdili smo da nije bilo poziva". Nisu priloženi nikakvi dokazi, samo ta tvrdnja. Moj advokat Borivoje Borović i ja predložili smo gomilu dokaza i svedoka, pa i policajca Slobodana Milenkovića, koji je bio direktno uključen u hapšenje. Nije prihvaćen nijedan svedok, nijedan dokaz. Sve je odbijeno. Taj mladi sudija imao je zadatak da to što pre završi, da oni kažu: "Evo, dokazali smo, opozicija laže, Aleksić je slagao, Koluvija nije zvao Andreja" - objasnio je Aleksić, koji je osuđen na kaznu od 150.000 dinara, koliko je sud procenio da vrede čast i ugled mlađeg brata Vučića.

Presuda je Vučićima poslužila kao potvrda da, kao što kaže Zorićka, "Andreja zaista nema u Jovanjici, to je laž". Zorićka je, svesna svojih laži, umesto Andreja Vučića u aferu ubacila čelne ljude BIA i VOA.

- Što više vreme odmiče imam utisak da je netačna informacija o Andreju Vučiću opoziciji podmetnuta od stranebezbednosnih službi, pogotovo civilnih. Sve više ljudi govori da je informacija došla od bivšeg šefa beogradskog Centra BIA Mirka Škera, pošto je on bio zadužen za praćenje opozicije. To je za njih savršena zavesa. Došli smo do informacije da je Bratislav Gašić bio u telefonskoj komunikaciji sa Predragom Koluvijom. Ko je Gašiću radio bezbednosnu procenu, pa je on godinu i duže bio na telefonskoj vezi sa Koluvijom? - istakla je Zorićka.

Bez obzira što, kao pravi Šolakov profesionalac, kao izvor informacija navodi "sve više ljudi", Zorićka dobro zna da je Koluvija bio sponzor Bezbednosno informativne agencije, što se navodi i na sajtu BIA. Kao takav, Koluvija je bio prihvatljiv sagovornik za direktora BIA. A, procenu bezbednosti napravio je lično Aleksandar Vučić. Koluvija se nalazio u privrednoj delegaciji, koju je krajem oktobra 2015. godine Aleksandar Vučić vodio u Moskvu. Tri nedelje kasnije, Koluvija je s Vučićem putovao u Kazahstan, takođe kao član državne delegacije. Bratislav Gašić je 2017. godine postavljen na mesto direktora BIA. Uz tu funkciju, Vučić mu je uvalio i Koluviju, kao uglednog privrednika i sponzora.

Sve to zna Jelena Zorić. Po istoj mustri, ona prikriva i informacije koje objašnjavaju Koluvijinu vezu sa Vojnom obaveštajnom agencijom.

- BIRN je nedavno otkrio da postoji dokument koji govori o susretu Zorana Stojkovića, šefa VOA, i Predraga Koluvije. Da li je tačno da su se viđali u niškoj kafani "Mrak"? Stojković je išao na sastanak sa članom makedonske vlade i sa Koluvijom, bez da mu je VOA uradila procenu i bez da mu ministar vojni, a tada je to bio Aleksandar Vulin, ne daju dozvolu. Ako mu Vulin nije dao dozvolu da se vidi sa Koluvijom, onda Stojković mora mnogo toga da objasni. A, ako mu je dao dozvolu, onda Vulin mora da objasni ne samo branje rotkvica na "Jovanjici", već i još štošta nešto - kaže Zorićka.

Vojno obaveštajna agencija je, Rešenjem od 21. oktobra 2019. godine, angažovala Predraga Koluviju da obavlja dužnost referenta za operativne poslove. Taj dokument se nalazi u prvoj optužnici za "Jovanjicu". Zorićka to, sigurno, dobro zna, ali ignoriše, kako bi izgledalo uverljivije njeno prebacivanje odgovornosti s braće Vučić na Gašića i Stojkovića.

- Nemam nikakav problem da optužim Aleksandra Vučića i njegovog brata za šta god nađem, i vrlo sam kritički nastrojena prema vlasti, ali zaista Andreja Vučića nema u "Jovanjici" - kaže Zorićka.

Svi u Srbiji, od Anđelka do Fahrije i nadalje, svi znaju da ne postoji ni promil šanse da su Gašić, Škero i Stojković podržavali Koluvijine inkriminisane poslove mimo znanja braće Vučić. Takođe, svi znaju da se oni ne bi usudili da prikrivaju svoje uloge tako što će odgovornost prebaciti na Andreja Vučića. Oni su na pozicije u BIA i VOA postavljeni upravo zato da štite braću Vučić od zakona, a s tim motivom je Zorićka dobila scenario za predstavu koju je odigrala. Zorićka je Vučiću i njegovim medijima dala povod da od odgovornosti peru zloglasnu braću: "Eto, čak je i ona priznala da Andrej nema veze s Koluvijom".

Vučić je, prošle godine, Jeleni Zorić dodelio Srebrnu medalju za posebne zasluge, navodno zbog izveštavanja u vreme pandemije korona virusa. Braća Vučić, naprednjački blatoidi, pa i njene kolege iz BIRN-a, Vremena i sličnih medija oduševljeni su njenim apologetskim nastupom. Količina laži, garnirana scenskim nastupom, dokazuje da je Zorićka nadmašila čak i Vučića u njegovoj omiljenoj disciplini - primitivnoj medijskoj manipulaciji.

- Sad se vidi da Jelena Zorić nije bez razloga dobila orden. Orden joj je dodeljen zbog profesionalnog izveštavanja - pohvalio je Vučić Zorićku, koja se pokazala korisnijom od Gordane Uzelac.

Usput, Vučić je potvrdio Zorićkine navode da je Gašić imao kontakt sa Koluvijom, ali to je bilo, kako kaže, "nešto bezveze": "Da, znali smo i o tome smo govorili. Rekao sam da su mnogi ljudi iz VBA, VOA, pre svega, i BIA u kontaktu sa Koluvijom i njima. I pre svega iz MUP-a. Svi su bili uvezani na različite načine. Bata Gašić nije želeo da sakrije svoj kontakt, iako mu je to bilo ponuđeno iz MUP-a. Taj kontakt je bio potpuno bezvezan, i o njemu postoje dve službene beleške, jedna u MUP-u, druga u BIA. Imam apsolutno poverenje u Gašića, siguran sam da nije napravio ništa protivpravno, a ako jeste treba da odgovara - rekao je Vučić.

Diktator je i ranije, kad bi se našao u škripcu, pokušavao da štetu kontroliše uz pomoć "spavača". Prošlog marta, kad je Magazin Tabloid, objavio informaciju o tome da je Vladimir Cvijan mrtav od januara 2018, Vučić je probudio "spavače" iz televizije News Max Adria i nedeljnika NIN. Samo Vučić, niko drugi, mogao je da tri godine skriva informaciju o smrti Cvijana, savetnika predsednika države, narodog poslanika i člana predsedništva SNS-a, Za to je znalo nekoliko stotina ljudi, počev od članova Cvijanove porodice, kolega političara i advokata, kao i svi vlasnici i urednici režimskih i tzv. profesionalnih medija. Svi su znali i svi su ćutali. Upravo to ukazuje da postoji ozbiljan razlog za omertu.

Kad je Magazin Tabloid objavio tu vest, sve uz faksimil obaveštenja iz Višeg javnog tužilaštva, prva je skočila Jelena Obućina, urednica u Šolakovoj televiziji News Max Adria. Bez stida i savesti, gledajući u kameru, lagala je da je Magazin Tabloid objavio intervju sa Cvijanom u junu 2018. godine, pa nije moguće da je on mrtav od 6. januara te godine. Jedan portal je u junu 2018, preneo intervju sa Cvijanom, koji je u našem Magazinu objavljen godinu dana ranije. Obućina je to znala. Znala je i da je, do trenutka kad je s tim lažima otvorila emisiju "Pregled dana", nadležno tužilaštvo izdalo dva saopštenja u kojima je potvrđena tačnost naših informacija. Kad njene laži nisu smanjile interesovanje javnosti za taj slučaj, Vučiću su u pomoć priskočili spavači iz NIN-a. Glavni urednik Milan Ćulibrk i novinar Vuk Cvijić su rekli da su znali da je Cvijan mrtav, ali da to nisu objavili jer su utvrdili da je u pitanju samoubistvo, a NIN se ne bavi takvim temama. Naravno, ni to nije tačno. NIN je pisao i o samoubistvima svojih saradnika poput Nebojše Đukelića. Kao ključni dokaz da je u pitanju samoubistvo, Ćulibrk je pomenuo da je Cvijan ostavio oproštajno pismo. Vučić je to odmah iskoristio za svoje medijske prevare, baš kao što je sada upotrebio uspavanu Zorićku. Ni Ćulibrk, ni Vučić, kao ni bilo ko treći, do danas nisu objavili nepostojeće oproštajno pismo Cvijana.

Kad je otkrivena afera "Krušik", ulogu probuđenog spavača dobila je Marinika Tepić. Mediji su nekoliko dana izveštavali o sistemskom pljačkanju te fabrike naoružanja, za koje je optuživan Branko Stefanović, otac Nebojše Stefanovića, tadašnjeg ministra policije. Objavljeni su faksimili ugovora, koji su otkrili da je firma GIM, koju je zastupao stariji Stefanović, na šteti "Krušika" zaradila nekoliko desetina miliona evra. Kad se javnost uzbunila, Vučić je isturio Tepićku.

- Novac, koji je nelegalno izvučen iz "Krušika", vlast je koristila da podmićuje strane državnike u procesu otpriznavanja nezavisnosti Kosova - rekla je Tepićka.

Da je to izjavila Ana Brnabić, niko ne bi poverovao. Svi bi mislili da je to izgovor za korupciju u ličnom interesu oba Stefanovića i ostalih naprednjačkih funkcionera koji su uključeni u tu aferu. Ovako, Tepić je mnogo efikasnije opravdala pljačku. Većina građana je zaključila da nije ni strašno ako naprednjaci, makar i u spornim okolnostima, izvlače novac iz državne firme kako bi branili nacionalne interese i podmićivali strance da "otpriznaju Kosovo".

Tepić je bila Vučiću od pomoći i u aferi "Prisluškivanje". Vučić je pokrenuo kampanju u kojoj je optuživao Nebojšu Stefanovića da je nezakonito prisluškivao njega i članove njegove porodice. Navodno, tajno je snimljeno 1.800 Vučićevih razgovora, među kojima je i 26 s ljudima koji su bili pod merama policije i tužilaštva. Do danas nije objavljeno nijedno ime sa spiska Vučićevih kriminogenih sagovornika, kao ni sadržaj nijednog razgovora. Ništa, osim onoga što je Tepić objavila da je Vučić razgovarao sa Mišom Vacićem. Tako je stvoren utisak u javnosti da je Vučić, ako je Vacić najveći kriminalac s kojim je kontaktirao, čist kao planinski potok.

Dragan Đilas nije učestvovao u pojedinačnim akcijama koje su imale za cilj aboliciju Vučića od odgovornosti za konkretne zločine. Đilas je to radio na generalnom nivou, tvrdnjama da građane ne zanimaju kriminalne i korupcionaške afere, nego kolika im je plata, da li će moći da dete upišu u vrtić ili na fakultet, hoće li biti grejanja, bla-bla... Tu mantru ponavlja i Đilasov stranački kolega Borko Stefanović, koji objašnjava da ne želi da se bavi aferama, pa ni odgovorima na optužbe iz opozicije jer "to neće zaustaviti odlazak mladih ljudi iz Srbije i neće zaustaviti divljanje cena". Zahvaljujući takvim izjavama i postupcima, a i ne samo tome, Đilasa su evropske obaveštajne službe opisale kao Vučićevog Trojanskog konja, zaduženog za razbijanje opozicije.

Vučić je probudio i spavače koji ga aboliraju od odgovornosti za ekonomske avanture, koje su u crno zavile građane Srbije. Vučić je svesno i namerno organizovao uništavanje Elektroprivrede Srbije. Za samo šest meseci napravio je milijardu evra štete, a ta cena će rasti još tri godine, koliko se predviđa da će biti potrebno da se restruktuira EPS. Račun će platiti građani. I to povećani račun. Za opravdanje skoka cene struje Vučiću nisu dovoljni samo njegovi partijski drugovi, veću korist ima od kritičara režima kao što je ekonomski analitičar Miša Brkić.( ne Milovan brkić)

- Postoji vrlo realan razlog zašto mora da poskupi struja. Čak ni to poskupljenje neće biti dovoljno za pokrivanje gubitaka EPS-a, može samo da pokrije troškove tekućeg poslovanja. EPS nema novca za razvoj i sam ga ne može proizvesti, zato struja mora da poskupi - kaže Miša Brkić, koji ima samo generacijsku sličnost s Milovanom Brkićem.

S istim obrazloženjima, Vučić je objavio vest da će cena struje, od 1. septembra, skočiti za 6,5 odsto. Logično, to će pokrenuti novi talas inflacije, koja je, prema zvaničnim podacima, sada 11,9 odsto. "Srbija ima najjeftiniju struju u Evropi, po ceni koja nije ekonomska", tvrdi Vučić, a to ponavljaju i spavači iz opozicije. Čak i da je to tačno, a nije, činjenica je da plane i ostali troškovi EPS-a nemaju veze s tržišnim uslovima. Prosečna plata u EPS-u, najvećem srpskom gubitašu, iznose 120.000 dinara, a čistačice u tom javnom preduzeću imaju veća primanja od nastavnika i lekara. Umesto da krivično odgovaraju svi Vučićevi saradnici, koji su učestvovali u uništenju EPS-a, posledice njihovih pljački sada moraju da saniraju građani iz svog džepa.

- Srbija ima vlast kakvu zaslužuje - rekao je Kameron Manter, bivši američki ambasador u Beogadu, u intervjuu za jedan nedeljnik.

Svi narodi imaju vlast kakvu zaslužuju, ali nijedan, pa ni srpski, ne zaslužuje vlast kakva je Vučićeva, a čijem usponu je značajno doprineo i Manter. U tom zločinu nad Srbijom učestvovali su i njegovi naslednici u američkoj ambasadi u Beogradu. Na vlast su postavili šefa kriminalnog kartela, čije osnovne delatnosti su proizvodnja i prodaja narkotika, međunarodni šverc oružja, pranje novca i ostala najteža krivična dela. Manter to negira: "Ideja da su neki ljudi sa strane doveli sadašnju garnituru na vlast je samo izgovor koji deo građana Srbije koristi da bi objasnili zašto nisu postigli ono što je trebalo da imaju - vladavinu prava, otvoreno društvo i članstvo u EU". U toj oceni ima i istine. Građani Srbije su najodgovorniji za svoju sudbinu. Umesto izgovora, moraju sami da se izbore za svoju slobodu i da obore diktatora.