Postdemokratija

PADA VLADA

U Srbiji vlade ne padaju zbog propusta i afera, kao u normalnom svetu, nama vlade padaju sneba kad se postavljaju. I do poslednjeg časa niko ne zna, pa čak ni Vučić koji ih sastavlja, kako će izgledati, jer ne odlučuje on, na osnovu nekih jasnih kriterijuma, nego okolnosti. Nije on odabrao Brnabićku zbog nekih posebnih kvaliteta, nego zbog potrebe da se sam predstavi svetu kao moderan demokratski lider, pa je bilo zgodno da bude žensko i još gej. Sad su prilike drugačije, pa ima četiri navodno ozbiljna kandidata za premijera, ali ne kaže u čemu je njegova dilema, po čemu se oni razlikuju i na osnovu kojih kriterijuma će se odlućiti za jednog od njih. Zašto? Zato što će o tome odlučivati okolnosti presudne za njegovu sudbinu. Kako njemu padnu karte, tako će nama pasti vlada, zaključuje kolumnista Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu

Piše Mile Isakov

Primakao se i taj dan kada će morati da se formira Skupština a onda i vlada. Vučić je to odlagao najduže moguće u nadi da će se rat u Ukrajini nekako okončati i promeniti okolnosti u kojima je on razapet između života i smrti. Pre svega politički, ali i bukvalno, jer ako okrene leđa zapadu slede mu sankcije, gubitak vlasti i suđenje za korupciju i kriminal, a onda i robija, što baš i nije neki život. A, ako se okrene protiv Rusije sudiće mu narod, koji je decenijama ubeđivao u bratske odnose, tražeći čak i ujedinjenje sa njom, sve do juče tvrdeći da joj sankcije nikako neće uvoditi. Takva sudbina čeka i vladu koja će formalno na sebe da preuzme odgovornost za tu odluku.

Moje prvo pitanje je, koja će se budala sad prihvatiti premijersko mesto pa da formalno potpisuje njegove odluke u ovoj nemogućoj situaciji. Na našu nesreću, ima ih dosta koji nemaju izbora. Kad to bude tražio od nekog od njih moraće da pristane. I pri tom uopšte nije važno šta ko od njih zna i koliko je sposoban, jer o tome ko će to biti odlučiće Vučićeva procena podobnosti u zavisnosti od situacije kad on reši na koju će stranu. Samo od toga će zavisiti ko će biti taj žrtveni jarac i kako sklepana njegova vlada.

Ako bude morao da se pokloni pred zapadom, onda to može ponovo biti i Brnabićka, ili tako neka nova tzv nestranačka ličnost, kao što je ona bila predstavljena na početku. Ako mu, pak, bude više trebalo da se nekako približi Rusiji ili pravda pred njom i njoj naklonjenim biračima, biće to ponovo Dačić ili neki sličan kvazipatriotski evroskeptik sa dobrim vezama u Moskvi.

A, ako mu bude najvažnije da najpre nekako ispliva iz mutnih voda ekonomske poplave, koja opasno preti, onda će to biti doktor za finansijske i druge i mućke Siniša Mali, koji bez problema i moralnih dilema može da se okreće kakvi god geopolitički vetrovi budu duvali. Može to da bude i Miloš Vučević ili bilo koji drugi slugeran spreman da bespogovorno izvršava direktive i gazi sve koji se tome eventualno suprotstave, kao što je ovaj to i dokazao ovih dana angažovanjem siledžija protiv protestanata u Novom Sadu.

Sva je prilika da će, kao i do sad, napraviti neku mućkalicu od svega toga u pokušaju da zadovolji sve strane, tako da će svi ostati nezadovoljni. Što bi se narodski reklo, smućkaj pa prospi.

Sedeći kod kuće zbog silnih vrućina, u dokolici sam po drugi put gledao akcioni film „Metak u čelo" i ponovo zapazio jednu rečenicu nekog mafijaškog kuma, koji kaže: „Nikad ne veruj onom kojem nije dovoljno stalo do novca". To pravilo koje je oduvek važilo među kriminalcima, vremenom je ustoličeno i među modernim političarima, ne samo kod nas. Ko nije tu zbog love, nema šta da traži u politici. Sa stanovišta odnosa koji u njoj vladaju nešto sa njime nije u redu i ne može mu se verovati. Prošlo je vreme kad su za „ideale ginule budale".

Danas, onaj ko u politiku nije ušao zbog para, može biti opasan po koruptivni sistem kojim se, manje više, vlada svuda u svetu. Stoga, kao nepoželjan svedok mora biti diskvalifikovan i uklonjen, jer ugrožava sve uveliko korumpirane učesnike u politici, koji samo menjaju mesta na vlasti i opoziciji, po principu sjaši kurta da uzjaši Murta, stvarajući privid demokratskih procesa. Kad se tu nađe kakav čistunac i vidi iznutra šta i kako se radi, može i propevati o svemu tome jer nema šta da izgubi.

Zato duboka država, koja iz senke upravlja i najvećim svetskim silama, a onda i brojnim drugim malim državama, bira i na vlast postavlja samo one za koje ima debele dokaze o najrazličitijim koruptivnim i kriminalnim radnjama kojima su stekli bogatstvo i pozicije u društvu. U manjim, uglavnom autoritarnim režimima, kao što je naš, to najčešće radi jedan čovek koji je uz pomoć spolja uzurpirao svu vlast, pa oko sebe okuplja sve same prodane duše, prevarante i lopove, pa i one koji to eventualno nisu bili, tako što ih potkupljuje i uvlači u tu političku žabokrečinu.

Samo takvi mogu u vrhove vlasti ili da se šlepaju uz nju, jer ne smeju da pričaju o prljavim poslovima u koje su i sami upleteni. U politici, dakle, vlada zakon ćutanja, kao omerta u Koza nostri. Doduše, napadaju se vlast i opozicija međusobno i optužuju za sve i svašta, ali i kad promene uloge niko nikoga ne procesuira i ne hapsi.

U našem slučaju to se najbolje vidi na primeru Đilasa, kojeg svi iz vlasti godinama uredno nazivaju lopovom koji je ukrao, ni manje ni više nego 619 miliona evra, ali protiv njega se ne pokreće nikakav postupak, naprotiv, on im je sad glavni sagovornik iz opozicije.

Paradigmatični su i primeri, Šešelja i Čanka, dva nekad ljuta protivnika Aleksandra Vučića, sa dva potpuno suprotna pola političkog spektra, ali pripadnici istog klana političke mafije. Oni ga sad više ne grde, nego mu služe za zamajavanje i sluđivanje naroda preko televizija u službi režima. Po nalogu novog Kuma jedan udara u klin, drugi u ploču, tako da Šešelj traži ujedinjenje sa Rusijom, a Čanak uvođenje sankcija tom agresoru na čelu sa „fašistom i ratnim zločincem" Putinom.

Ni jedan od njih, pritom ne dira Vučića, već naprotiv, smišljaju stotine izgovora za njegovu poziciju. Tako sad govore oni koji su ga do juče čašćavali najpogrdnijim diskvalifikacijama i pretnjama. Treba se samo prisetiti kako su ga Šešeljevi poslanici zbog izdaje i bukvalno kleli onomad kad ih je sa nevernim Tomom napustio dok je gazda bio u Hagu: „Dabogda mu se seme zatrlo..." Sa druge strane, Čanak ga je dugo optuživao za ratne zločine i tražio da mu se lustracijom zabrani bavljenje politikom.

Kako je do tog veleobrta došlo? Pa, jednostavno tako što ih je ovaj obojicu kupio o državnom trošku.

Kad je Šešelj izašao na slobodu, posle dvanaest godina bez ikakvih primanja, postao je ozbiljna pretnja Vučiću ako progovori o svemu što zna o njemu, a što ni pas smaslom ne bi mogao svariti. Pomalo je time i pretio sve dok se nisu nagodili oko cene ćutanja. Milioni eura su u pitanju, nešto na gomili unapred, a ostalo u ratama, ali nikad sve, jer mora tako da ga drži na kratkoj uzici. Čanak, koji se na sličan način već debelo obezbedio ucenjujući Djindjića i demokrate, dobio je mnogo manje u kešu i parče vlasti u Novom Sadu, kako ne bi morao da šrtpa od glavnice stečene dok je bio u poziciji da prima mito sa svih strana, ne praveći razliku između tajkuna, političara i kriminalaca. I to ne da ćuti, nego da po porudžbini pomalo talasa u suprotnom pravcu, za svaki slučaj, neka se i ta opcija nađe na stolu ako zatreba.

Imajući u vidu da su Šešelj i Čanak kapitalci, koji su se ustoličili pre Vučića i trajali na političkoj sceni duže od njega, lako je zamisliti kako on tek manipuliše sa sitnom ribom koju je sam izmislio i promovisao. Naravno, i svi oni su podmićeni i uvučeni u svekolike protivzakonite radnje. Mada su mnogo manje koštali i njihova cena je vremenom porasla, jer i oni sad već znaju dosta toga i čuvaju dokaze po raznim sefovima.

To se najbolje vidi po problemima koje Vučić ima u obračunu sa Nebojšom Stefanovićem, naprimer, kojeg su svi podcenjivali a koji se pokazao mnogo mudrijim od magaraca, takođe sa titulom doktora, tipa Martinović ili Orlić, večito ošamućenog Vulina, ili političkih travestita kao što su Maja Gojković, Gordana Čomić, ili sad već burleskna Ana Brnabić. Stefanović je, razvijajući biznis sa oružjem preko oca, kao ministar unutrašnjih poslova i šef svih bezbednosnih službi, vredno sakupljao transkripte Vučićevih i ko zna još čijih telefonskih razgovora sa osumnjičenim likovima za najrazličitije kriminalne radnje. Sve je to uredno razmenjivao sa američkim i evropskim službama, tako da mu oni sad čuvaju leđa. N

a taj način je postao opasniji za Vučića od većine lidera opozicije, koji su takođe ogrezli u korupciji, još iz vremena dok su bili u vlasti, a opsednuti lovom nisu prezali ni od poslova koje im je Vučić nameštao da bi imao sa čime da ih ucenjuje.

Setimo se samo kako je Đilas, kao predsednik košarkaškog saveza Srbije, odlično sarađivao sa Vučićem i biranim rečima govorio o njemu i njegovom Beogradu na vodi. Baš kao i Jeremić, dok je Vučića moljakao za podršku u svom jurišu na najviše funkcije u Ujedinjenim nacijama uz pomoć sumnjivih finansijera iz raznih krajeva sveta, kojima je svašta naobećavao ako postane Generalni sekretar UN i od kojih je očekivao još više love za razne usluge sa te pozicije.

Na tim pravilima izgrađen je Vučićev režim u celini, ugrađujući korupciju u sve institcije sistema i po dubini na svim javnim poslovima i svim nivoima vlasti. Zašto bi se, inače, Vučić toliko borio da njegov SNS pobedi na izborima u svim, čak i najmanjim opštinama, pa i mesnim zajednicama. Pre svega zbog toga da bi i preko lokalnih vlasti i para mogao da podmićuje i ucenjuje što veći broj ljudi koji će da mu služe. Svi koje budu zaposlili njegovi ljudi tamo postaju mu dužni i u stalnom strahu da ne izgube posao spremni na sve. A, svaki malo značajniji činovnik u lokalnoj vlasti i javnim preduzećima, pored plate može da dođe i do ekstra profita, uslugama koje učini građanima i posebno uspešnijim poslovnim ljudima, koji bez toga ne bi mogli da razvijaju svoj makar i najlegalniji biznis. Da ne pričamo o onima na vrhu te piramide koji odlučuju o tome gde i šta će se graditi, kome će to biti dozvoljeno i kome će ti poslovi biti dodeljeni.

Prema tome, nema svrhe lupati glavu sa time ko će biti premijer i ministri u novoj vladi jer to je sasvim svejedno. Sigurno će to biti neki iz plejade Vučićevih starih ili novih dužnika, do guše zaglibljenih u korupciju i kriminal.

Pašće nam vlada onako kako Vučiću padne na pamet.