Za vreme vladavine Slobodana Miloševića građani su godinama, protestujući na ulicama, tučeni od policije kao stoka. Nemilosrdno, bez povoda, policijske starešine su, uvlačeći se i dodvoravajući režimu i starešinama, izdavali naređenja - postupi po naređenju. I policajci, naoružani do zuba, počeli su da, bez upozorenja, kidišu na demonstrante, lomeći im rebra, ruke, noge, lobanje... I tada je bilo, kao i danas, poštenih policajaca, koji su odbijali da pucaju u građane. Hoćemo li rehabilitovati one koji su stradali, jer nisu hteli da štite zločine Vučićevog kartela. Hoćemo li kaznuiti one koji su to činili i dobijali sve počasti?
M. Brkić
Na dan kada je 5. oktobra 2000. režim pao, a demonstranti probili kordone ispred zgrade Savezne skupštine i Televizije Beograd, nekoliko hiljada je slobodu platilo životima. Na pola miliona okupljenih građana u pobuni, policijska brigada, stacionirana u zgradu Savezne skupštine, bacala je nekontrolisano bojne otrove. Građani su padali ko snoplje, sve dok nije pala komanda da Džo bagerista (Ljubisav Đokić) upotrebi bager da se u skupštinu, preko prozora, ubace demonstranti, koji su zapalili skupštinu i primorali policiju da se ćutke i pognute glave, izmesti iz zgrade. Jedinicom je komandovao pukovnik Boško Buha!
Dvesta metara dalje demonstranti su, nakon paljenja TV Beograd i ulaska ''čačanske oslobodilačke brigade'' ušli u Policijsku stanicu Stari Grada i oteli oružje od policije. Demonstrante je predvodio izvesni Nikola Sandulović, aktivista Demokratske stranke, koji je, dve godine kasnije, u tzv Beloj knjizi MUP-a Srbije, imenovan kao pripadnik ''Zvezdarskog klana"'.
Nekoliko desetina hiljada građana, širom Srbije, pamtili su zločinačka lica policajaca koji su, postupajući po naredbi, lomili njihova rebra, ruke, noge, unakažavali njihova lica.
Svi su čekali taj dan, kada će zlikovci biti privedeni pravdi.
Šokirani su i oni koji su bili zajedno sa vođama DOS-a, koji su, takođe, od policije bili batinani.
Vest da je DOS postavio pukovnika Boška Buhu za načelnika SUP-a Beograd bila je šokantna.
Batinaši i načelnici koji su izdavali naloge da se puca na demonstrante, da se hapse, zatvaraju i osuđuju demonstranti i organizatori protesta, ostali su nekažnjeni. Cerekali su nam se u lice. Uh, al smo vas gazili. I opet ćemo.
Pukovnik Buha se pokazao kao pristojan čovek, ali je brzo smenjen. Takvi nisu trebali policiji. Na to mesto Vladimir Beba Popović postavio je izvesnog Milana Obradovića, bivšeg portira iz "Politike".
Policija je počela da stenje pod njegovim teretom. Ostaće upamćen po tome što je u zgradi SUP-a Beograda udavljen poznati slikar Dragan Malešević Tapi. Udavio ga je inspektor Nevenko Marić stavljajući mu kesu na glavu. Tapi je bio priveden u akciji hapšenja navodnih ubica Boška Buhe i navodnog spremanja atentata na Zorana Đinđića!
Inspektor Marić je danas na mestu zamenika načelnika Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.
Nasilje policije na građanima je pospešivano. Partijski policajci su brzo napredovali u službi. Nekompetentni, bez ugleda, znanja, staža i morala, postavljani su na ključna mesta u policiji. Važno je bilo da su služili partijskim vrhuškama, da su pokrivali njihov kriminal, obezbeđivali njihov biznis, kriminal, lumperajke...
Sada se očekuje smena režima i odlazak Aleksandra Vučića i njegovog kartela. Ta odluka je doneta u centrima moći. I ona se mora sprovesti.
Danas je srpska policija u punom rasulu.
Po Zakonu o policiji, njom rukovodi direktor policije. Ali srpska policija nema direktora od 1. januara. Nema ni zamenika direktora.
Po nezakonitom rešenju pomoćnik direktora policije obavlja te poslove, ali bez statusa vršioca dužnosti! Sva njegova rešenja su, dakle, nezakonita, bez obzira što ga je ministar ovlastio 5. januara da vrši ovlašćenja direktora policije, ali bez statusa! Sva rešenja doneta su dakle, od funkcionalno neovlašćenog lica. Svoja ovlašćenja može, na drugo lice, preneti direktor policije, a ne u njegovo ime i ministar policije.
Srpskom policijom rukovodi Dragan Vasiljević.
Određene poslove iz delokruga rada direktora policije trenutno obavlja Dragan Vasiljević, pomoćnik direktora. Vasiljevića je za tu poziciju ovlastio ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin.
Vladimir Rebić, bivši direktor policije, otišao je u penziju 9. januara, a mandat na funkciju mu je istekao krajem decembra prošle godine.
Kako saznajemo, srpska policija sada je bez prvog operativnog čoveka, jer Dragan Vasiljević nema ovlašćenja kao direktor policije niti je u statusu vršioca dužnosti na toj funkciji, kaže naš sagovornik iz MUP-a.
Prema zakonu o policiji, kada nekoga imenuju na poziciju vršioca dužnosti, nadležni su u zakonskoj obavezi da u roku od 14 dana raspišu konkurs za to radno mesto. Po svemu sudeći, konkurs za mesto direktora srpske policije sačekaće dok ne prođu izbori na proleće ove godine.
Inače, direktora policije na predlog ministra unutrašnjih poslova imenuje Vlada Srbije, a na mandat od pet godina.
Dragan Vasiljević rođen je 1970. godine u Kragujevcu, srednju školu završio je u Priboju, a Vojnu akademiju Kopnene vojske 1993. godine u Beogradu. Nakon godinu dana službe u vojsci, svoju profesionalnu karijeru nastavlja u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije! Karijeru u policiji započinje u SUP Novi Pazar, najpre na dužnosti pomoćnika komandira, zatim oficira za Posebne jedinice milicije, komandira policijske stanice i zamenika načelnika Odeljenja policije u Novom Pazaru.
Od 2003. prelazi u jedinicu Žandarmerije, u kojoj do juna 2018. obavlja dužnosti šefa Odseka za operacije u komandi Žandarmerije, pomoćnika komandanta i od 2007. komandanta Odreda Žandarmerije u Beogradu.
Potom prelazi na mesto komandanta Interventnih jedinica u Direkciji policije. Od 2020. godine do imenovanja na mesto pomoćnika direktora policije, obavljao je dužnost komandanta PJP Policijske brigade u Policijskoj upravi za Srbiju.
Gospodin Vasiljević je, tvrde upućeni, obdaren fizičkom inteligencijom. Ipak, za mesto direktora policije, potrebno je i makar malo pameti, morala, iskustva, upućenosti, čime se ovaj čovek, pred penzijom, ne odlikuje. Do penzije mu je ostalo još dve godine. Idealan čovek za služenje, za pokornost.
Ovih dana junak Vučićevog kartela postao je gospodin Vasiljević, tako što je potpisao rešenja kojima je 40 žandarma iz Žandarmerije kaznio premeštanjem 500 kilometara od mesta rada, u policijske ispostave u Grockoj, Mladenovcu...
U Žandarmeriji je gospodin Vasiljević proveo 17 godina, ali je, ne trepnuvši, doveo pred svršen čin 40 žandarma, terajući ih da napuste službu, jer su otkazali poslušnost da na septembarskoj paradi ponosa pokažu lojalnost režimu.
Naime, očekujući da na peder paradi u Beogradu, na kojoj srpska gey zajednica očekuje svoju toplu braću, može doći do ''iskakanja'' pojedinih navijačkih grupa, građana, opozicije, ministarstvo planira akciju preventivnog hapšenja nekoliko hiljada građana, pre početka parade. Žandarmi, za sada njih 40, izjasnili su se da neće učestvovati u protivpravnom hapšenju i u državnom udaru.
Gnjida, poput Vasiljevića, spreman je da izda svako naređenje. Kada dođe do stani pani, svi će krivicu svaliti na njega, a on na svoju nekompetenciju. Hoće li, međutim, građani, imati smisla za njihove marifetluke?
Padom Vučićevog zločinačkog režima, moraju se očistiti redovi od onih gnjida, poput gospodina Vasiljevića.
Red je, da se rehabilituju inspektori, poput Dejana Jovića, koji je vodio istrage u slučajevima Veljka Belivuka, ubistva Vladimira Cvijana i drugih Vučićevih žrtava, koji je prvo suspendovan, pa hapšen, suđen, oslobođen, ražalovan, a na kraju su ga i umrli, kao nezgodnog svedoka.
Generala Boška Buhu ubio je Sretko Kalinić, što je u istrazi detaljno opisao Dušan Krsmanović, uhapšen a vreme ''Sablje'', ali je taj izveštaj sklonjen i optuženi su nevini ljudi. I oni imaju prava na rehabilitaciju.
Slučaj zločina Dijane Hrkalović, koja će biti oslobođena od optužbi, uz dozvolu Vučića, od svih kriminalnih i zločinačkih radnji, ukazuje da olako oslobađamo one koji su vršili tiraniju nad nama, s pozicije vlasti.
Nedavno je i suspendovani inspektor Milan Dumanović, koji je od Hrkalovićke stradao, ostao bez posla, optužen, suđen, pa sada suspendovan, uključio se u službu odlazećeg diktatora, tvrdnjom da je Jovanjica podmetnuta Andreju Vučiću! On je otišao i korak dalje, pa je ponudio Dijani da se nađu na kolačima, što je ona, s gađenjem odbila.
Policiju treba suočiti sa svim njihovim pravima i obavezama. Proganjani se moraju rehabilitovati, a nasilnici privesti pravdi.