Kontrola javnog mnjenja, san na javi vlasnika vlasti u Srbiji sa ciljem punjenja privatnih džepova, spušta se na nivo „pumpanja" medija: što ih je više u opticaju, moral, sve gori. Razlikovati istinu od laži, i za laika je prosto, al', u službi stranačke „elite" objavljuju se i ponavljaju celofan - laži, gde se stvara ili ubija reputacija naciljanog (raja u permanentnom strahu).
Zoltan Horvat
List Zrenjanin (NIP Zrenjanin a.d.), izvikano monopolsko regionalno glasilo, u službi je svih ovdašnjih režima i istih ljudi u različitim strankama na vlasti. Tokom trodecenijske „eksplozije" višestranačja, ovdašnji vlasnici vlasti, raspolagači Zrenjanina iz Javne (Gradske) Kuće, na izvol'te, 'ladno, bez odgovornosti i sankcija, izdajnički javno, prodaju veru za večeru...Kao (pre)bogatuni, okruženi siromaštvom i bedom.
Ovdašnji monopolski nedeljnik, privatizovan pre 15 godina od strane konzorcijuma na čelu sa, danas pokojnim Dušanom Stuparom i Srđanom Vučurevićem, ove godine (1. novembra) obeležava 70 godina postojanja.
Danas, sa sve manjim tiražom u svim javnim preduzećima, ustanovama i SNS preostalim, predstavlja najobičnijeg „jemca" (čitaj: kapara, zalog, garancija, kaucija, polog...) za sve kreditno-poslovne mahinacije (blaga reč), u „šumi" privatnih firmi istih (su)vlasnika. Čist ćar i korist, uz blagonaklon foteljvlasnika gradske kase, gde se, razrađeno perfidno, ogroman novac sliva, u, tek nekoliko privatnih džepova.
Konzorcijum biznismena (Dušan Stupar, Srđan Vučurević, Miodrag Nikić i Nikola Rončević) je 2007. godine, sa ciljem objedinjavanja lokalnih glasila u Vojvodini pod jedan kontrolisani „krov", kupio 2007. godine za 54 miliona dinara većinski paket akcija lista Zrenjanin.
Bajkovita su bila obećanja suvlasnika, novih vlasnika skoro svih pokrajinskih glasila: pridobićemo 70 hiljada sigurnih čitalaca u Zrenjaninu, uložićemo ogroman novac, ništa više neće biti isto, a nećemo se ni preterano mešati u novinarski posao...Proces suvlasničke privatizacije lista, traj(e)ao je godinama, gde je od 12. juna 2009. godine „krov" predstavljala novosadska privatna firma Vojvodina Info d.o.o.
Nakon navodnog odustajanja Nikića i Rončevića od direktnog posla, suvlasnički dvojac Stupar - Vučurević preuzeo je „krov", pa je od 22. oktobra 2010. godine novi, „prefarbani" stari „krov", predstavljala firma Info Lokal Media Group d.o.o. iz Novog Sada, u formalnom vlasništvu Vučurevića.
Pet godina kasnije, tačnije 13. marta 2015. godine, nova konstrukcija „krova" predstavljala je ista privatna novosadska firma sa istim suvlasnicima. Od 3. juna 2016. godine, privatizacija lista Zrenjanin je po rečima Stupara i Vučurevića okončana, gde valjda nema više „krovova". Al', već juna 2016. godine, „pokisao" List Zrenjanin, stavlja se ponovo pod „krov", ovog puta privatne firme Smart Press, čiji logo previše liči na prethodni (Lokal Media...). Smart Press u suvlasništvu Stupara i Vučurevića, bombastično je predstavljen kao najjača i najuticajnija medijska mreža u Vojvodini, u čijem su sastavu, List Zrenjanin, Nove Kikindske novine, Vršačka kula, Somborske novine, Subotičke novine, Nedeljne novine i Novosadski reporter.
Marketinški jedino isplativ, list Zrenjanin je bio povod za sukob oko suvlasništva nad sigurnom mužom love, gde je količina uloženih para u privatizaciju, dovela do (navodnog) razlaza Stupara i Vučurevića. Pokojni Stupar je preuzeo List Zrenjanin, Smart Press je opstao, a 25. jula ove godine je objavljeno da je regionalni nedeljnik, najvažniji deo njegove pokrajinske medijske mreže štampanih glasila.
Ko tu koga...u lavirintu privatnih firmi nekolicine nadmoćnih ljudi pod istim „krovom" u ovoj i ovakvoj zemlji bezakonja, to ni Baba Vanga ne bi rastumačila...Tek, glavni igrači, Stupar i Vučurević su namireni, i sve je podređeno marketinškom zgrtanju para na privatne račune. Jednih, te, istih. Da bi list Zrenjanin bio siguran izvor prihoda, moraš imati, sigurne, proverene ljude, spremne i za sluganjstvo, zarad lične ugradnje u marketinško - medijski biznis.
Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik sa Mirom Radulov, izvršnom direktoricom i šeficom računovodstva, idealno upareni za gazde. Od 2010. godine, da bi se sami ovajdili od novina (videli od gazdi), pomenut par diplomiranih ekonomista, osniva Udruženje Asocijacija novinara Banat Info u ulici Kralja Petra Prvog 2, na adresi lista Zrenjanin, da sve ide, iz sigurne kuće. Pa, uporedo sa zvaničnim marketingom lista, kreću nvo aranžmani pod palicom povijesno obljubljenog (na hrvatskom- popularnog) glodura Dalibora... (čovjek obožava croatsko izražavanje) uz ne malu pomoć i kumašina mu, Dejana Molnara, doktora ekonomije, dežurnog tumača marketing ekonomije u listu. Idealni su nvo aranžmani sa zrenjaninskim firmama, gde se reklamni (afirmativni) tekstovi u listu, posebno plaćaju i Banat - Infu. Pamte se iz 2016. i 2017. godine tekstovi o Šinvozu, gde je ova firma (jedva opstaje) prikazana, kao svetsko privredno čudo.
Izvikana privatna firma Keramika Jovanović je takođe bila na prihodnoj strani Banat Invo (NVO: nezavisno od volje novinara), pa je Bubnjevićev list Zrenjanin, „zaboravio" da objavi informaciju o sumnjičenju gazde za utaju poreza, i pritvaranju njegovih najbližih saradnika. Stigne pomenuti obljubljeni, da se istovremeno bavi i likvidacionim upraviteljstvom fantomske firme JKP Zone objedinjene naplate, a usput je i sudski veštak ekonomske struke. Podrazumevajuće su stavke „...na ime naknade i troškova...", a tek kokteli, ručkovi, večere...sa gradskim foteljašima i izvikanim biznismenima. A ni STR Buki, u vlasništvu njegovog rođenog brata, svojevremeno nije bio lenj da ponudi razrađene ketering usluge. Dugi niz godina List Zrenjanin i Banat Info dobijaju od Grada, pokrajinskih i republičkih ministarstva kulture i informisanja pozamašna sredstva (500 hiljada dinara u jednoj turi), pa se tako Glodur Povijesni bavi i nvo obukom novinara za praćenje privrednih tema...Milina od povijesne rasprodatosti glodur uposlenika preko cijelog bogovetnog dana.
Gde će mu duša, ako je, ima. Ni Mirko Krlić, Bubnjevićev prethodnik u fotelji glodura lista, ovdašnji SNS funkcioner nema dilemu, na sudu se gleda sa njim, kada je reč o javniku javne reči, i njegovom ugledu, karakteru, i svemu podrazumevajućem što ide, uz ovu javnu VIP ugradjjjenu ličnos'.
Dakle, list Zrenjanin je danas, ekonomsko čudo, iz kojeg, nekolicina privilegovanih, izvlače, čiste pare. Kako? Lako, počev od čitulja koje „osvojiše"' po' lista od 48 strana. Svaka, cela, donosi 40 hiljadarki na žiro - račun, čitulje manjeg formata, još veći novac.
Samo od čitulja u jednom nedeljniku, kažu dobro upućeni, isplaćuju se plate zaposlenima (nema ni 10 ljudi) i štampanje lista. Sve ostalo, čist ćar. Ima li dividendi od dobrog poslovanja? Ima, ponekad, nekih godina, neki, dobro uigrani, dobijaju...Šta je sa 12 miliona duga na relaciji Media Info - Kaštel Ečka - Vučurević, i da li se sredstvima ostvarenim dividendama apciguje (oduzima, odbija...) i od bednih novinarskih plata u listu...)? Previše pitanja za gazde u Kralja Petra Prvog 2, čiji generalni direktor i šefica računovodstva o svemu ovome, ne smeju ni da zucnu...Usput, nišane svakog ko se usuđuje da prozbori koju o, dele skromno mišljenje o sebi samima, ovdašnjim marketinškim bogovima...
Sagu o ovoj Naplatnoj rampi - mrtvim dušama koje vode firmu, kako zbog obilja čitulja mnogi etiketiraju List Zrenjanin, nastavljamo i u sledećem broju. Iz ugla obilja ovih i ovakvih naplatnih rampi po Zrenjaninu, i od smrti se, k'o bubreg u loju, može živeti.
(Nastavak u sledećem broj)