Feljton

Svet bez hrane: Izreka "kako sejemo, tako ćemo žnjeti" na geopolitičkom planu će odrediti sudbinu civilizacije (8)

(Ovaj feljton objavljen je u Magazinu Tabloid, počev od broja 206 od 13. 5. 2010. godine)

Svinja se ne pari sa paradajzom

Od 130,5 miliona kvadratnih kilometara "čvrste zemlje" na planeti Zemlji, 49,6 miliona je posvećeno poljoprivredi. Od toga 34,6 miliona sa stalnim pašnjacima, a 15 miliona sa različitim tipovima kultura. Za taj delić Zemljine kugle vode se oružani, ideološki i drugi ratovi, a istorija proizvodnje hrane je istorija genocida, mnogo većih od onih koji se obično uzimaju za istorijske primere. Knjiga dr Zorana Petrovića Piroćanca "Geopolitika hrane - Bitna razvojna komponenta društva u XXI stoleću", Beograd, oktobar 2008, iz koje objavljujemo opširne izvode, bavi se hranom kao geopolitičkom činjenicom te strateškim i vojnim argumentom

Dr Zoran Petrović Piroćanac

Odgovornost agro-semenskih firmi u slučaju GMO je ogromna. Proizvođači GMO nastoje u Francuskoj da ih nametnu preko peticije koja je obznanjena septembra 2007. Lansirao ju je izvesni g. Topan, kadar firme Biogemma, filijale kompanije za proizvodnju semena Limagrain. U njoj se osuđuje uništavanje eksperimenata transgenskih biljaka usred polja. Prema potpisnicima, ovi eksperimenti "ne predstavljaju nikakav rizik ni za čoveka, ni za prirodnu sredinu".

Druga peticija, koju je ovog puta potpisalo nekoliko stotina naučnika i istraživača, postavila je problem ovako: "Mi smo postali svesni da su izvan istraživanja, GMO činili istinsku komercijalnu ratnu mašinu za izvesne multinacionalne grupe koje ciljaju da totalno kontrolišu seljake i poljoprivredu planete, čineći ih zavisnim, preko patenata, za ono što je oduvek bilo besplatno: genetski biodiverzitet".

Kukuruz, koji igra ulogu insekticida, soja koja se "ne boji" herbicida, paradajz koji neprestano sazreva, lubenica koja je nešto slađa od obične, i onda - šta, pitaju aktivisti pokreta anti-GMO svuda po svetu.

Majka priroda je neprestano napadana pronalascima savremenog čoveka. Takvim manipulisanjem živom materijom istraživači su se dobrovoljno stavili u uloge đavolovih učenika...

Kada se žestoka represija obrušila na militante koji su uništavali eksperimentalna polja, i još više kada su se proširila GM-polja, postalo je jasno da je ta neposlušnost nedovoljna da bi se dobio rat. Čin uništavanja tih polja nije ni omogućio dijalog sa celokupnim stanovništvom, izazivajući reakcije kod raznih legalista. Danas ekologisti i prijatelji organske bio-proizvodnje smatraju da ostaje veliki posao narodnog obrazovanja u domenu GMO u čitavoj Evropskoj uniji i Evropi. Cilj je da se ubede građani kako ih koriste kao oruđe finansijskih interesa. Mediji temu prikazuju jedino u spektakularnoj dimenziji uništavanja GM-polja, ali se na njih ne može osloniti za prenošenje argumenata anti-GMO pokreta, smatraju aktivisti ovog pokreta. Sveži podaci iz jula 2007. došli su iz Ministarstva poljoprivrede Francuske koje je objavilo podatak kako je u zemlji zasejano 19.815 hektara transgenskog kukuruza. Sejači GM kultura su se najpre nadali da će zasejati 30.000 do 50.000 hektara, ali su verovatno ustuknuli pred akcijama seljaka i ekologa.

Insekticidni protein

Problem GMO je suštinski politički, vezan za smanjivanje površina pod obradivom zemljom. Na sednici Narodne skupštine Francuske, 31. oktobra 2007, ministar Žan-Luj Borlo je umirio zabrinutu javnost, potvrdivši poslanicima da "Francuska primenjuje klauzulu očuvanja, koja joj omogućuje da suspenduje komercijalizovanje i kulturu genetski modifikovanih semena, to jest GM kukuruz mon 810. Francuska vlada je sredinom januara 2008. godine najzad i odlučila da se zvanično pozove na evropsku klauzulu očuvanja, koja joj omogućuje da zabrani poljoprivredne kulture GMO dozvoljene u Francuskoj, tj. insekticidnog kukuruza mon 810 multinacionalke Monsanto.

Da bi u Evropskoj uniji jedna zemlja mogla da aktivira ovu klauzulu očuvanja protiv određenog GMO, neophodno joj je da predstavi nove naučne elemente koji su se pojavili od vremena autorizovanja tog GMO na evropskoj razini. U ovom slučaju, te elemente je pokazao Visoki privremeni autoritet o GMO, koji je prethodno ubeđen zahvaljujući sindikalnim, asocijativnim i građanskim mrežama. Konstatacije Visokog autoriteta su bile: nemoguće je da se izbegne kontaminacija ne-GMO agro-alimentarnih mreža u slučaju kultura GMO. Procedure procena GMO sadrže ozbiljne šupljine, posebno zato što se zasnivaju na ekvivalentnosti u supstanci između GMO i njegovog roditelja, ne-GMO. Dok se u slučaju, konkretno kukuruza mon 810, pokazalo da laboratorijski proizveden insekticidni protein nije sličan onom proizvedenom prirodno, putem bakterije čiji je gen izvučen, dakle neophodno je da bude testiran barem isto toliko rigorozno kao i neki hemijski pesticid.

Zahvaljujući koordinisanoj akciji organizacija anti-GMO, čiji je deo i Attac, i zahvaljujući štrajkačima glađu, nijedan poljoprivredni GMO ne bi smeo da bude uzgajan od 2008. godine u Francuskoj. Štaviše, krucijalni zaključci Visokog autoriteta bili su preko ove vladine odluke oficijalizovani, pa moraju da uspostave odgovorno institucionalno ponašanje. Zaista je reč o istorijskom događaju u Evropi, ali borbe tek predstoje.

Francuska vlada je istovremeno uznemirila aktiviste anti-GMO svojom paralelnom i kontradiktornom odlukom da investira 45 miliona evra u istraživanje biljnih biotehnologija. Sve su ovo teme novih kampanja militanata u kojima će učestvovati anti-GMO front, pa i Attac. Jedan od glavnih ciljeva narednih godina biće da se izbori pravo građana na proizvodnju i potrošnju bez GMO.

Zajedljive optužbe

Nije se, međutim, svuda u Evropi jednako kao u Francuskoj napredovalo na ovom planu. Trendovi nisu istog smera ni u možda najznačajnijoj zemlji EU, Nemačkoj.

Ona je zauzela u jednom trenutku stav Francuske, pa je potom, svakako pod pritiskom agro-alimentarne moćne industrije, napravila zaokret prema GMO orijentaciji. Dolazi čak i do žestokih protesta pro-GMO orijentisanih. Drugde opet, javnost se pridružuje Francuzima. I dok su se u ostatku planete ovi GM proizvodi širili (pirinač u Aziji, kukuruz u SAD, Kanadi i Argentini, da ne govorimo o pamuku pomalo svuda), Evropa je mogla još da izgleda kao poslednji prostor otpora.

Uz nju je i Rusija, koju zajedljivci iz EU optužuju da, više zbog političkih nego sanitarnih razloga, i dalje odbija uvoz GM semena. Jedna agencijska vest iz Grčke svojevremeno je ovako glasila: "U ovoj čuvenoj zemlji frakcija, postoji jedna stvar oko koje su svi Grci saglasni: oni ne žele uzgajanje genetski modifikovanih useva, niti prodaju ili jedenje ovde".

Kina je predložila, 22. maja 2000, da GMO budu uključeni na listu invazivnih vrsta tokom konvencije o biodiverzitetu. Godinama SAD, koje podržavaju Argentina i Kanada, zameraju EU na njenim oklevanjima da omoguće uvoz hrane i semena koji su genetski modifikovani. Kako bi obavezali EU da prihvati GMO, oni su je tužili pred organima za reglementaciju STO. Meksička vlada je, međutim, 2008. godine ustuknula pred gigantima agrobiznisa i dala zeleno svetlo kulturi, uvozu i izvozu transgenskih biljaka, u okviru Zakona o bio-bezbednosti. Ipak, država zadržava i u budućnosti specijalni režim za kukuruz, u primeni liberalizovanja transgenske kulture kukuruza. Razlog je njegova vitalna alimentarna i ekonomska važnost za Meksiko.

Prema ovom dekretu, GMO koji se zasejavaju moraće prethodno da budu predmet detaljnog naučnog opisa, uključujući potencijalne efekte na druge vrste i protokole eliminacije, u slučaju setve na nedozvoljenim mestima. Prethodna vlada, kojom je predsedavao Vinsente Foks, od 2000. do 2006 (milijarder, ali i patriota, očito!), odbila je u tri navrata (oktobra 2005, februara i oktobra 2006) da izda kompanijama Monsanto, Pioneer i Dow Agrosciences, dozvolu za "eksperimentalno" sejanje transgenskog kukuruza. Radikalna ekološka organizacija Greenpeace se suprotstavlja kulturama ovog tipa i jasno je to saopštila u brojnim prilikama Sekretarijatu za poljoprivredu Meksika (Sagarpa), organizujući marševe protesta. Različite meksičke organizacije malih proizvođača takođe se suprotstavljaju zasejavanju GMO po Meksiku.

Grozomorni primeri

Stručnjaci kažu da će GM organizmi prouzrokovati u budućnosti očigledno neželjene reakcije na drugim vrstama: transfer gena sa bakterijama preko pčela, toksičnost polena na leptira monarha, pojavu otporne spirale kod kukuruza koja će ga ubijati, pojavu korova otpornih i na totalne herbicide, čak i ponovno bujanje neželjenih biljaka. Treba oštro denuncirati pretenziju agrohemijskih firmi kada smatraju da će GMO omogućiti smanjenje korišćenja pesticida i herbicida, mada su neki među njima i sami pesticidi i tolerantni su na herbicide. Kako je obeležavanje markicama, sa podacima na proizvod i dalje zabranjeno u SAD, potrošač ne zna šta jede.

Nezavisno vođena istraživanja hrane u SAD pokazuju da što se više jede takva hrana, sve je veća opasnost od potencijalne škodljivosti po zdravlje čoveka.

Praktično, široki potrošački krug u SAD je podvrgnut nelegalnim, i čak zločinačkim eksperimentima nad ljudima, sa još nepoznatim posledicama, tvrde aktivisti eko-pokreta koji su protivnici hazarderske politike agro-džinova u SAD. Oni smatraju da će biti potrebne godine da se spoznaju sve opasnosti, a za očekivati je da će megakorporacije agrobiznisa činiti sve da se istina uvek skriva.

Izveštaj agencije Pew saopštio je svojevremeno da je 29 odsto Amerikanaca, koji predstavljaju uzorak od 87 miliona ljudi, snažno protiv ovakve hrane i veruju kako je ona nebezbedna. To je početak za poštovanje ako se podrži naporima da se izbegne takva hrana. Džefri Smit je osnovao 2003. godine organizaciju IRT "za promovisanje i odgovorno korišćenje tehnologije i zaustavljanje GM grane i setvi, kroz korenske i nacionalne strategije". Ona traži bezbedne alternative i cilja na "zabranu genetskog inženjeringa našeg snabdevanja hranom i svih puštanja GM organizama napolje, barem dok ne bude naučnog mišljenja da se veruje kako su takvi proizvodi bezbedni i odgovarajući, zasnovano na nezavisnim i pouzdanim podacima". IRT traži od potrošača da se obrazuju o rizicima, da se mobilišu u borbi protiv njih, i da delaju u obostranom samointeresu.

U Americi ima mnoštvo grozomornih primera o kojima mediji retko, ili nikada ne govore u nosećim medijima, na najvećim TV mrežama. Takav su primer varijeteti kukuruza stvorenih da proizvode pesticidni protein zvani BT-toksin. Američki farmeri ga koriste u obliku spreja, a kompanije lažno tvrde da je neškodljiv po ljudsko zdravlje. U stvari, ljudi izloženi spreju razvijaju simptome alergijskog tipa. Miševi koji su ga udisali pokazali su abnormalno uvećanje ćelija. Rastući je broj bolesti ljudi i stoke vezanih za BT-žetve.

Druge studije u SAD pokazale su stomačna krvarenja, abnormalni i potencijalno kancerogeni rast ćelije u unutrašnjim organima, neviđeni razvoj krvne ćelije, viši šećer u krvi, upalu bubrežnog tkiva, uvećane smrtnosti, itd. Američki Monsanto je svetski najveći proizvođač semena i autor Džefri Smit je pokazao kako se kompanija nosi sa ovakvim izveštajima. U odgovoru na zabrinute reakcije zvanične agencije SAD, kompanija je tvrdila da je njihovo iskustvo "bilo posebno oslobođeno teškoća". Iako su sudski spisi pokazivali "da kompanija ima dugu istoriju neodgovornog ponašanja koje uključuje široko podmićivanje, ucene regulatornih agencija, sprečavanje negativne informacije oko njihovih proizvoda", kao i pretnje novinarima i naučnicima koji se usude da o tome govore.

Svet naučne fantastike

I autor Engdal, i drugi, imenuju četiri dominantna agrobiznis-džina sadašnjice: Monsanto, DuPont, Dow Agrisciences, Syngenta. Ova poslednja korporacija ima sedište u Švajcarskoj, i nastala je mešanjem odeljenja za poljoprivredu Novartis i AstraZeneca. Dž. Smit naziva ove gigante Ag-biotech, dodajući petog džina - kompaniju smeštenu u Nemačkoj: Bayer CropScience AG, koja je deo Bayer AG. Tu pridodaje i štabove za Nauku životne sredine i Bionauku, koji se nalaze u Francuskoj.

"Njihov biznis je da čine nemoguće i praktično preko noći - da menjaju zakone prirode i od toga naprave bolju, za sopstveni profit." Smit jasno kaže: "Svinja može da se spari sa svinjom, i paradajz sa paradajzom. Ali, ne može svinja da se pari sa paradajzom i obrnuto".

Džefri Smit dalje kaže: "Proces transferiše gene preko prirodnih barijera koje su razdvajale vrste milionima godina evolucije i uspevale da ona funkcioniše. Biotek industrija sada želi da verujemo da prirodu može da učini boljom, i da genetski inženjering predstavlja samo proširenje superiorne alternative prirodnom uzgoju."

Ono što se dešava u laboratoriji ne može da napravi duplikat prirode, bar ne još uvek. Genetski inženjering ubacuje kombinovane gene koji nikad pre nisu postojali zajedno, proces izaziva prirodno rasplođavanje koje se pokazalo sigurnim hiljadama godina, i nema načina da se osigura da rezultat neće biti "Andromedina loza", dakle ne više svet naučne fantastike.

Iako su GMO korišćeni više od 30 godina u istraživačkim laboratorijama za fundamentalne i medicinske nauke, tek od devedesetih potrošači počinju da o tome govore, kada su ih videli u sopstvenim tanjirima. Početkom 21. veka došlo je do toga da su radikalni "Zeleni" upadali i u polja sa "eksperimentalnim" kukuruzom. Ipak, GMO napreduju u sve brojnijim proizvodima: bakalnice, mesarnice, poslastičarnice, hrana za bebe, itd. Brisel je izdavao direktive o obaveznim etiketama na takvim proizvodima. GMO se ne čine zasad kao put kojim će, na primer, i Afrika odmah krenuti. Afrikanci kažu da postoje drugi putevi: istraživanja o lokalnim varijetetima, poboljšavanje prinosa kišnog pirinča, koji se čini efikasnim.

Rizik od nekontrolisane diseminacije bio je jedan od motiva koji je pomenuo vođa seljaka u Francuskoj, Žoze Bove i još dvojice seljaka, kako bi opravdali uništavanje zasada transgenskog na polju Centra za međunarodnu saradnju u agronomskom istraživanju (Sirad), u Monpeljeu, 1999 godine. Oni su osuđeni na uslovne zatvorske kazne. U SAD se koristi, po nekim stručnjacima, najperspektivnija tehnika, GMO. Čak ima 90 odsto transgenske proizvodnje u Argentini, i 80 odsto, u Brazilu. U Brazil je stigla i švercovana soja tipa maradona. Nju je moguće sejati i ne obrađivati potom, što pri tom sprečava eroziju tla. Najstrašniji herbicid, round-up, koji se mnogo koristi u ovoj proizvodnji, biodegradirajući je u roku od dva meseca, ali elementi koji ga sačinjavaju ipak ostaju zauvek u tlu! Ovo odlično funkcioniše u Americi, ali Evropljani i dalje odbijaju. Milioni tona oleo-proteida i soje, uvoze se u Evropu bez carinskih prava, jer ta proizvodnja nije podržana u Evropi.

Tri svetska izvoznika, SAD, Argentina i Brazil, snabdevaju uzgajivače čitave planete ovim sumnjivim proizvodima, i dalje bez posledica. U 1996, u Evropi je bilo 1,5 miliona hektara GM površina, a već 60 miliona u 2003, i preko 100 miliona 2006. Proizvođači GMO tako nastavljaju i svoje lobističke kampanje u vladinim instancama širom Evrope i sveta. Naročito u Briselu, direktive o etiketiranju i diseminaciji izgledale su kao da žele da obuzdaju invazivni karakter ovih proizvoda. Stručnjaci ipak umnožavaju upozorenja, ali izgleda da su političari i dalje prilično indiferentni i potajno u sprezi sa moćnim proizvođačima GMO.

Građani iz antiglobalističkih krugova skupljaju međunarodne peticije i zahtevaju referendume unutar zemalja EU. Traže pravo da mogu da se demokratski izjasne o komercijalizovanju i uvođenju industrijskog semena GM. "Da bi živeo kapital, treba sterilisati živo".

Aktuelna generacija molekularnih biologa koji zamenjuju tradicionalne agronome, nema više etičkih skrupula. Finalni cilj novih transnacionalnih "semenaša" je da spreče na bilo koji način biljke i životinje da se reprodukuju u seljačkom polju, tj. da fabrikuju sterilne biljke i životinje. To svakako nije novo, ali kapital koji su ovi moćni investitori utopili u biotehnologije u poslednje dve decenije vodi ih u uvećavanje presija na konfiskovanje živog. Da bi živeo kapital, treba sterilisati živo, kaže Attac. Ubilačka politička ekonomija savremenog kapitalizma, kao i finansijska alavost akcionara nameću taj cilj urgentno.

"Terminator" i nekrotehnologija

Stručno tumačenje ove GM tehnologije nije preterano teško da shvati i šira javnost, pa iz ove oblasti izvlačimo najbitnije. Biotehnologija terminator (otkupljena od agro-džina Monsanto) omogućuje da se genetski modifikuju biljke, tako da, kada dospeju do zrelosti, one razaraju sopstvenu klicu. Pre prodaje, seme je utopljeno u bazen tetraciklina kako bi se "rastočio" sistem. Detonator (promoter) ulazi tada u kontakt sa eksplozivom (gen koji proizvodi toksin). Zrelost biljke aktivira promotera koji stavlja u pogon gen koji proizvodi toksin, koji opet, ubija klicu u formiranju. Zrno koje žnje poljoprivrednik je tada biološki sterilno. "Ova tehnika omogućuje takođe totalnu kaptaciju genskih resursa", kažu stručnjaci za biljnu proizvodnju u francuskom državnom agroinstitutu INRA. U stvari, u poljoprivredi koja je počela kada su naši daleki preci ostavili sa strane deo požnjevenog zrna kako bi zasejali naredne godine, ta konfiskacija najfundamentalnijeg vlasništva živih bića - reprodukcije i množenja - jeste milosrdni udarac.

Terminator je odurna nekro-tehnologija. Primer SAD to dokazuje. Kada poljoprivrednik želi da koristi seme monsanto, koje je GM i patentirano, on mora da se angažuje ugovorom da ne seje požnjeveno zrno. Ugovorom naslovljenim "Sejati tehnologiju, žnjeti profite", koje severnoamerički poljoprivrednici potpisuju tokom kupovine transgenskog semena, oni otuđuju ono što opstaje od njihove slobode. Ako se poljoprivrednik snabde ovim semenom bez potpisivanja ugovora, na primer kod suseda, kako je to uobičajena praksa, Monsanto tada može da ga tuži sudu, zato što je to seme - patentirano. Poljoprivrednik je ranije imao osiguranje da je njegova praksa da seje požnjeveno zrno jedno pravo. No, prema kompaniji Monsanto i bio-industriji, to pravo se primenjuje na seme dobijeno običnim metodama selekcije, a ne na patentirano GM seme. Patent je, dakle, okrenut protiv poljoprivrednika, protiv sposobnosti biljaka i životinja da se reprodukuju, protiv živog i, dakle, protiv svakog čoveka. Patent je izvanredno ohrabrenje da se generalizuju tehnike trans-geneze na uštrb biljaka, ili životinja.

Isti "semenari" organizuju svojevrsno silovanje javnosti u vidu proizvodnje genetskih himera, kakve su biljke-pesticidi, ili sa herbicidom (dve trećine sadašnjih GMO). To je zahuktavanje ka poljoprivredi i hrani koji su još više industrijski, uz faktore alarmantnog napredovanja bolesti gojaznosti, kancera i kardiovaskularnih bolesti. Još više se okreću leđa održivoj poljoprivredi i poštovanju biodiverziteta, pogoršava se hemijsko zagađenje.

Nastaviće se

A1

Oružje za nagrađivanje prijatelja

Još jedan levičarski američki aktivista, Stiven Lendman, koji vodi i radio-emisije, i veoma često piše o međunarodnim odnosima i geopolitici, otvoreno kaže: "Praktično, široki potrošački krug je podvrgnut nelegalnim, i čak zločinačkim eksperimentima na ljudima, sa još nepoznatim posledicama. Biće potrebne godine da se spoznaju sve opasnosti, a treba očekivati da će megakorporacije agrobiznisa činiti sve da se istina uvek skriva. Kada bude prekasno jednog dana, i dođe se do zaključka da je u pitanju ireverzibilan proces? Kada se čita Vilijam Engdal, zapanjeni smo i kako su Vašington i četiri najveće angloameričke agrobiznis korporacije planirali svetsku dominaciju patentirajući životinjske i biljne životne oblike, da bi zadobili planetarnu kontrolu našeg snabdevanja hranom. Ideja im je bila da to ostvare time što će sve to učiniti genetskim inženjeringom i njegovim korišćenjem kao oružja za nagrađivanje prijatelja i kažnjavanje neprijatelja. Genetski inženjering je štap i šargarepa 21. stoleća."

A2

Ne može se dokazati

Nemački farmer Gotfrid Glokner uzgajao je GM kukuruz i njime hranio svoje krave. Dvanaest krava je potom uginulo od američkog BT176 varijeteta, a druge krave morale su da budu uništene zbog "misteriozne" bolesti. Američki mikrobiolog Ričard Lejsi tvrdi: "Gotovo je nemoguće da se čak i zamisli testiranje procedure da se vide zdravstveni efekti od GM hrane kada je unesena u lanac ishrane, niti postoji ikakav nutricioni ili javni interes za njihovu proizvodnju".