KiM

Srbi na Kosmetu su izloženi nasilju, koje je Vučićev režim dogovorio

Ćutimo, ne progovaramo...

Zločin veleizdaje Kosova i Metohije, koji Aleksandar Vučić privodi kraju, teško je sagledati iz perspektive ovog doba. Osim što je taj kriminalni poduhvat mahom sproveden u tajnosti, nije moguće izmeriti ni ozlojeđenost, poniženje i sve ono kroz šta Srbi na Kosovu i Metohiji prolaze tokom ovog odricanja od teritorije na kojoj žive a gde su unazad već preko dve decenije, opstajući u uslovima ispod granice ljudskog dostojanstva, čekali da se stvari preokrenu u korist pravde.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Registarske tablice bile su potvrda da država Srbija na Kosovu i Metohiji, nije poražena a narodu nada da će opstati. Dodatno ih je, u tom uverenju, učvrstio i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković kada je krajem novembra prošle godine izjavio da "Srbi na severu mogu mirno da spavaju, sačuvali smo naše srpske tablice".

Izustiti ovako nešto, Petkoviću, kao bezosećajnom prevrtljivcu koji nakon što je od najžešćeg protivnika postao najveći zagovornik Briselskog sporazuma, nije bilo teško ne zato što je to bila istina, a nije, već zato što je to u skladu sa njegovom prirodom čoveka koji lako izneveri.

Ništa manje nego oni južno nekoliko godina pre njih, negde duboko u sebi verovali su da će biti pronađeno neko rešenje i da barem KM tablice neće biti ukinute.

A razloga da veruju u to, kada se razmisli, već tada nije bilo. Na jednoj od dnevnih konferencija za štampu, nekoliko dana pre Petkovića, Vučić je i sam izjavio da „Mi nećemo izdavati nove, čak nećemo ni obnavljati tablice u narednom periodu".

Jednim potezom desnicom rukom, u kojoj tada nije osećao nepodnošljivu bol, Vučić je svojim potpisom ubio i ovu nadu presecajući veze dela naroda sa sopstvenom državom.

Sve to prošlo je u neobičnom miru i tišini kakvi su nezamislivi kada govorimo o mirnodobskom odricanju najvažnijeg dela državne teritorije i očekivane reakcije u takvim prilikama. Ni "opozicija, ni poslanici, ni razni borci za patriotsku stvar i Kosovo i Metohiju, ni prstom nisu mrdnuli. Naprotiv, pomogli su Vučiću u tome.

Već 06. decembra prošle godine, Vlada Srbije bez buke u javnosti usvojila je Uredbu "o posebnim uslovima važenja registracije motornih vozila koja imaju registarske oznake gradova i opština na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija", za koju se navodi da sena osnovu Rezolucije 1244 nalazi pod privremenom upravom Misije Ujedinjenih nacija.

Inače, kako UNMIK misija i dalje postoji iako u desetkovanom formatu u odnosu na propisano, predstavnici Vlade Srbije i dalje održavaju redovne sastanke sa tom misijom a što se strogo krije od javnosti. Ovo je potvrđeno Magazinu Tabloid od strane UNMIK osoblja a veruje se da je razlog skrivanju namera da se javnosti nametne kako je sada Briselski sporazum taj koji određuje prilike na Kosovu i Metohiji čime se albanskim separatistima pruža podrška u nastojanju da ovaj deo srpske teritorije bude trajno otcepljen i njima predat.

No, Uredba o zabrani produžetka registrovanja automobila na tablice gradova sa prostora KiM stupila je na snagu 7. decembra, što govori o nečijoj hitnosti da se ovaj "problem" reši i to, očigledno, na štetu Srbije.

Kako se u članu 4 te Uredbe navodi, Ministarstvo unutrašnjih poslova neće izdavati nove registarske tablice sa registarskim oznakama (KM, PR, UR, GL i imenima drugih gradova na području KiM) iz člana 2 ove uredbe "do postizanja trajnog rešenja u okviru Dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi međunarodnom i pravnom okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 64/298 iz 2010 godine".

Uredbu je potpisao Prvi potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, isti onaj koji je sa Hašimom Tačijem stavio svoj paraf na Briselski sporazum koji predstavlja najveću izdaju u istoriji Srbije.

Istovremeno, pozivajući se na pomenutu Uredbu, Policijskim upravama koje vrše registraciju vozila dostavljeno je obaveštenje u kome se navodi da „na tehničkim pregledima koji su ovlašćeni za izdavanje registracionih nalepnica počev od 7.12.2022. neće biti moguće produžiti registraciju za vozila koja imaju registracione tablice sa oznakama gradova i opština na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija".

Ovo je prošlo, žargonski rečeno, ispod radara i to zahvaljujući koordiniranim akcijama između Kurtija i Vučića. Već 8. decembra na sever KiM umarširalo je oko 300 pripadnika takozvane "Kosovske policije" nakon što su nešto pre toga pripadnici srpske nacionalnosti demonstrativno napustili ovu službu.

Javnost je 9. decembra još uvek bila obuzeta lažiranjem Vučićevog zahteva da se deo srpske vojske vrati na KiM, koji je upućen lokalnom NATO štabu umesto Savetu bezbednosti UN koji jedini ima mandat i nadležan je da o tome odlučuje.

Već 10. decembra, nakon što je sa porodicom sasvim uobičajeno prešao administrativni prelaz Jarinje, u povratku je uhapšen Dejan Pantić, bivši pripadnik tzv. "Kosovske policije" i optužen "za terorizam".

Odmah nakon njegovog hapšenja podignute su barikade na severu pokrajine ali je usledio i niz drugih, neobičnih poteza. Barikade nisu podignute ka prilazima srpskim iz albanskih sredina što je omogućilo priliv povećanog broja policajaca ali i civilnog sektora. Ovo su iskoristili lokalni Albanci da pošalju svoje predstavnike u zgradu opštine "Severna Mitrovica" koja funkcioniše u okviru sistema kosovskih separatista i a na taj način, pored policijske, u potpunosti preuzmu i civilnu vlast.

Tako je Vučić je, koordinišući poteze sa Kurtijem, uspeo da kompletnu sudbinu Srba sa severa Kosova i Metohije preda u ruke neprijateljski raspoloženim kosovskim Albancima.

Nije dugo prošlo a već u februaru je takozvani "zamenik kosovskog premijera", Besnik Bisljimi, izjavio je da sporazum o registarskim tablicama, koji je postignut u Briselu 23. novembra, ima rok - do kraja marta.

Nazivajući obavezu registracije vozila na srpske tablice "nelegalnom" i "štetnom", Bisljimi je istakao da automobil koji se kreće na Kosovu, bez "odgovarajuće" registracije, biće zaplenjen, a vozač kažnjen sa 150 evra.

Kako su ovi navodi ostali bez adekvatnog odgovora od strane Vlade Srbije, narod je do kraja marta sa zebnjom i strahom iščekivao šta će se dogoditi i šta treba uraditi. Ne skrivajući ljutnju, zadnja dva dana marta ispred agencije za registraciju u Kosovskoj Mitrovici, nastali su redovi vlasnika automobila koji su želeli da u zadnjem trenutku makar umanje štetu koju im nanosi politka Aleksandra Vučića i preregistruju svoja vozila na tablice takozvane "republike Kosovo".

Ovo je poprilično uznemirilo duhove Vučićeve kaste te su, verovatno preko svojih "neformalnih centara moći" počeli gerilsku akciju sprečavanja vlasnika automobila da izvrše preregistraciju na delu teritorije koju je Vučić već predao i to u više navrata. Tako je bio prinuđen da umesto za redovnim, pravnim metodama, posegne za banditskim. Zapaljeno je nekoliko tek preregistrovanih vozila kako bi se poslala poruka ostalima da to ne čine. Javne potvrde nema ali to zna svaki Srbin koji živi na KiM, niti ko drugi za to ima kapacitet, niti interes da to čini nasumično.

Međutim, ove mere nisu dale očekivane rezultate, jer narodu je tog zastrašivanja preko glave, onda je vlasniku agencije za preregistraciju vozila je "sugerisano" da prestane sa tim. Tako se dogodilo da poslednjeg dana marta agenciji naprasno nestane "jedna faza", zbog čega nije bilo moguće obaviti tehnički pregled.

Naime, preregistrovanjem vozila već postaje krajnje očigledno da je izdaja izvršena. Sve dok to nije tako ostaje prostor da se narodom manipuliše a očigledno da vreme da se saopšte ukupni rezultati Briselskog dijaloga, još nije došlo.

No, Srbi na KiM svakako ne čekaju taj dan. Sve je više onih koji odlaze čak i nerešenih poslova, a ko nije otišao planira da ode. Jedan broj Srba odluči o je da za sada prihvati okolnosti koje su mu nametnute i da živi tu gde je rođen ali, zvanično, više ne kao Srbin već "Kosovar".

Jedan od onih koji sa tim nisu mogli da se izmire, jeste i dizajner, otac petoro dece. Čovek koji se iz Krajine obreo u Srbiju, odatle sticajem okolnosti u jednom trenutku došao na KiM, "napio se vode" i više nije bio isti čovek. Ostao je tu, oženio se i oformio porodicu. Kako kaže za Magazin Tabloid, nakon svega, odlučio je da ode za centralnu Srbiju.

"Otišao sam zbog straha za decu, neću da mi odrastaju u ovakvim uslovima. Pa čak bih i to nekako izdržao da Srbija stoji iza nas i da nam čuva leđa. Prelomni momenat je bio uklanjanje barikada. Delove Briselskog sporazuma sam i mogao da "iskuliram", pa čak na momente i da razumem, a ovaj novi Francusko-nemački ultimatum je samo završnica Briselskog dijaloga. Nema više one energije otpora, jednostavno pušteni smo niz vodu. Živeo sam ovde 16 godina. Došao sam izdaleka, ali pri odlasku deo mene je ostao ovde, a mojoj supruzi je još teže. Jednostavno morali smo zbog dece" kaže kao da još uvek ne veruje da se zaista baš tako odigralo.

Nedavno se vratio da obiđe stan ali, kao da sebi neće da prizna, da još malo bude tu gde oseća da je svoj na svome. Pri ulasku na KiM zaustavili su ga prvo na administrativnom prelazu gde je sve obavljeno rutinski a zatim i na stotinak metara udaljenom punktu kod novoizgrađene baze tzv. "Kosovske policije".

Auto mu okružuje grupa uniformisanih, naoružanih dugim cevima, pripadnika specijalnih jedinica ROSU. Uobičajeno propitivanje se ubrzo pretvara u nametanje potrebe da nauči albanski jezik, da koristi albanizovane nazive mesta na KiM, da bude pokoran jednom rečju...

Na pitanje gde radi odgovara da je frilenser. Policajac počinje da viče i naređuje mu da izađe iz auta pitajući ga "kome ti da je frilenser"? Policajcu prilazi kolega i objašnjava mu šta je frilenser, ovaj priznaje da je pomislio da ga Srbin psuje... Prosto, ako nešto ne razume onda to tumači kao uvredu ili psovku. To je zapravo odraz njihovog izrazito neprijateljskog raspoloženja prema Srbima koje jedva uspevaju da obuzdaju, za sada.

Nakon što je proverio dokumenta policajac naglašava vozaču da mora da registruje na RKS kad' istekne KM.

"Ćutim ne odgovaram.".... kaže.

Na ovo Srbi sa KiM nemaju ni komentar ni dodatno pitanje...

Ovaj, sada već bivši i krajiški ali i kosovskometohijski Srbin, za Magazin Tabloid objašnjava da je "Osećaj pri ponovnom dolasku poražavajući. Sećam se kada je sever KiM bio tvrđava, a sada je spaljena ruševina nad kojom krstare šiptarski orlovi. Da li su u pitanju pogrešne politike ili moj kleti usud ne znam" kaže zamišljeno, kao za sebe. U centralnoj Srbiji misle da preuveličava, da se tako nešto nikada nije dogodilo.

Sve da se Vučiću pred Bogom i ni jedan drugi greh ne uračuna, samo kletve kosovskih Srba baciće ga u najveće muke.