Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (105)

STOČARSTVO SRBIJE NA IZDISAJU

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Brojke na istorijskom minimumu!

U Proizvodnoj grupi "Agroprofit" više od polovine odgajivača nisu dobili novac za subvencije ni po jednoj osnovi za 2022. govedarstvo. U Srbiji je stočarstvo na istorijskom minimumu, naspram broja goveda skoro svih kategorija. Jedini napredak imamo u povećanju broja kvalitetnih priplodnih tovnih rasa, što je počelo 2009. godine. Muzne rase krava i kombinovana rasa simentalca beleže smanjenje broja grla na manje od 400.000 (?), a postoje sumnje da je taj broj i mnogo manji. Naime, evidentirano je na kraju minule godine svega 87.000 teladi starosti 1-6 meseci i 26.000 teladi od 6-12 meseci. Broj kvalitetnih priplodnih krava i junica tovnih rasa je u stalnom porastu i iznosi oko 15.000. Odgajivačima goveda nisu isplaćene očekivani podsticaji za 2022. godinu. Najave da će dug biti isplaćen još nisu realizovane i to je glavna tema među stočarima. Sa ovim poslom najviše odustajanja je među tovljačima goveda - oko 5.000 gazdinstava i proizvođačima mleka.

Udruženje „Agroprofit" je upoznato sa planovima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa nastojanjem da se sredi finansijska situacija i poboljša rad Uprave za agrarna plaćanja i te planove podržavamo, verujući da to obuhvata isplatu svih stečenih prava za stočare. Ukoliko ostane na snazi model isplate subvencija po „javnom pozivu" naša grupacija je za tri datuma tokom godine, zbog bioloških termina stasavanja i telenja goveda. Za nas je bitno da se prema broju grla planira stavka podsticaja, a ne da zavisimo od trke ko će pre da podnese zahtev. Naime, navikli smo na predvidiljivost državnih mera i to želimo i u nastavku odgajivačkog programa, što znači da je potrebno u budžetu navesti realnu potrebu. Posle niza razgovora među farmerima Upravni odbor je 17. januara 2023. uputio konkretne predloge Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine, čije zalaganje pozdravljamo, kaže predsednik ovog udruženja Čedomir Keco.

Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Udruženje ,,Agroprofit'' predlaže:

Osnovno polazište za aktivnost Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije, kao i neophodne mere u oblasti tovnog govedarstva:

Polazeći od ukupne situacije u tovnom govedarstvu i potencijala ove grane, smatramo da Vlada i Ministarstvo mogu da uvaže da je ova Vlada - vlada kontinuiteta i da ima odgovornost i snagu da obezbedi prevazilaženje finansijskih problema u ovom sektoru, koji su nastali u podužem periodu za vreme njenog mandata. Ne smatramo prevashodnim da navodimo sve što je uticalo na ogromno zakašnjenje i dug prema stočarima, već sugerišemo da Vlada u ovom sektoru ostvari svoj slogan „uradimo najbolje za Srbiju"! I mi znamo šta je zaista sada najbolje.

Predlaže se Ministarstvu da razmotri predloge i da se nastavi napredak u tovnom govedarstvu. Kao neophodno smatra se sledeće:

Isplata podsticaja i sredstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla i premija za tov za 2022.godinu. U našoj Proizvodnoj grupi više od polovine odgajivača nisu dobili novac ni po jednoj osnovi. Poseban finansijski i statusni problem je zakašnjenje isplate za krave i nabavku priplodnih grla;

Povećanje podsticaja za krave dojilje sa 40.000 na 50.000 dinara u 2023. godini stabilizovao bi ovaj sektor, kao i utvrđivanje iznosa od 10 miliona dinara po gazdinstvu za nabavku kvalitetnih grla, sa 50 odsto učešća gazdinstva. Podržavamo predlog da se za kvalitetne mlečne krave izdvoji 40.000 dinara po grlu, što bi uz premije za mleko od 15 din/litri ekonomski učvrstilo stanje u mlečnom govedarstvu;

Kao meru za povećanje stada kvalitetnih tovnih rasa vidimo u sledećem: da se u zakon o stočarstva unese „tovni simentalac"; da se odgajivaču koji zadržava junice za priplod sa sopstvene farme izdvaja podsticaj u iznosu od 120.000 dinara, za najviše 10 junica, starosti 210 dana, bez prava prodaje 36 meseci;

Za dalji napredak kvalitetnog tovnog govedarstva neophodna je hitna intervencija Ministarstva poljoprivrede da se pašnjaci vrate stočarima uz upravljanje od strane države. Uprava za zemljište je bespravno dodelila pašnjake za oranice i dugoročan zakup, polazeći od tvrdnje da je to „poljoprivredno zemljište", a ne od interesa stočara. Tako se pašnjaci preoravaju na severu Banata i u južnom Banatu;

Potrebno je da se spreči i sankcioniše uvoz teladi za tov bez primene karantina, što je u prošlosti nanelo ogromne štete farmerima, a omogućilo veliku korist uvoznicima;

Molimo za podršku udruženju za sprovođenje programa edukacije o tovnom govedarstvu i sistemu krava-tele u regionima gde postoje dobri pašnjački uslovi, gde nam je potrebna aktivnost savetodavnih službi. Istovremeno očekujemo podršku za realizaciju projekta proizvodnje kvalitetnog junećeg mesa pod sloganom „Junetina iz prirode-RS", što podrazumeva primenu posebnog programa držanja i tova. Udruženje ima i okvirni program za osposobljavanje farmera za dobijanje sertifikata „odgajivač goveda - junetina iz prirode";

Moli se Ministarstvo da razmotri ove naše predloge mera i spremnost da obrazložimo nastalu situaciju, koja ako se ne zaustavi ide u lošem pravcu i ako se ne zaustavi stočarstvo će u ukupnom proizvodu poljoprivrede pasti na svega 20 odsto. Verujemo da razumete što nismo želeli da navodimo razloge zbog kojih je „pukao agrarni budžet", jer bi time skrenuli aktivnost na druge sektore, od kojih smo mi daleko i bez mogućnosti da utičemo na promene. Dabome, to nije slučaj sa Ministarstvom poljoprivrede ni drugim delovima državne administracije, kaže se u pismu ,,Agroprofita'' koje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije.

Kreće izvoz jagnjadi i junadi

Udruženje „Agroprofit" iz Novog Sada primilo je više zahteva za kontakte sa farmerima odgajivačima junadi i jagnjadi od izvoznika. S obzirom da se ovo udruženje bavi okupljanjem tovljača junadi, taj upit je i prihvaćen. Kako su obavešteni u Udruženju, reč je o izvozu junadi i jagnjadi u zemlje Bliskog istoka.

Cene koje se trenutno nude su veće od dosadašnjih: za junad 3 evra/kg, a za jaganjce 350 dinara po kilogramu žive mere. S obzirom da će životinje biti utovarene na brod u Baru, izvoznici žele da što pre obezbede potrebnu količinu. U međuvremenu stigli su i kupci iz Sarajeva, koji nude veće cene, ali precizni podaci još ne postoje.

Rast interesovanja inostranih kupaca za junad i jagnjad iz Srbije

Udruženje Agroprofit iz Novog Sada primilo je više zahteva od izvoznika za kontakte sa odgajivačima junadi i jagnjadi. S obzirom na to da se ovo udruženje bavi okupljanjem tovljača junadi, taj upit je i prihvaćen. Kako su obavešteni u Udruženju, reč je o izvozu junadi i jagnjadi u zemlje Bliskog istoka. Cene koje se trenutno nude su veće od dosadašnjih: za junad tri evra po kilogamu, a za jaganjce 350 dinara po kilogramu žive mere. S obzirom da će životinje biti utovarene na brod u Baru, izvoznici žele da što pre obezbede potrebnu količinu. U međuvremenu stigli su i kupci iz Sarajeva koji nude veće cene, ali bez precizne ponude. U EU je inače sve manja ponuda utovljene junadi, što je posledica minulog poskupljenja hrane.) Domaći trgovci još uvek za kvalitetnu junad nude 2,80 do 3,20 evra po kilogramu, što domaći farmeri retko prihvataju. Prema taktici kupaca sledi ispitivanje tržišta, bez sklapanja ugovora. Farmeri, uglavnom, izbegavaju da primaju avans za ranije utvrđenu cenu, jer se često događalo da se cena poveća tokom utovara u brod, javlja Agroservis.

U EU je sve manja ponuda utovljene junadi, što je posledica minulog poskupljenja hraniva. Međutim, stočari razvijenijih zemalja, kao što su Francuska, Nemačka, Holandija, Danska... imaju dovoljno junećeg mesa za svoje potrebe, a neki kreću i obnavljanje proizvodnje prasadi i tovljenika. Pomenuti izvoz junadi i jaganjaca priprema se nakon poduže pauze. Kako je saznao „AgroServis plus", pojavili su se i kupci za lakšu jagnjad, što naši farmeri u ovom času nemaju u ponudi, iako je cena za trećinu veća od postojeće.

Ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Tanasković održala je sastanak sa poljoprivrednicima Mačve i sa njima razgovarala o trenutnim problemima u poljoprivrednoj proizvodnji i pronalaženju zajedničkih rešenja. Ona je prethodno posetila domaćinstvo farmera Milovana Ivankovića iz Zasavice i u severnoj Mačvi, kao i njegovu farmu tovljenika, kapaciteta 3.600 svinja.

- Fokus nam je na povećanju subvencija. Kada su u pitanju kvalitetna grla, odnosi se na krmače i nerastove, dosadašnja subvencija je iznosila 15.000 dinara, od sada će to biti 18.000 dinara. Uvodimo novu meru, kao što smo uveli za junice, paralelno uvodimo i za nazimice, za čiju nabavku ćemo davati 22.000 dinara. To su novosti, koje će značajno doprineti uvećanju stočnog fonda - rekla je ministarka.

To je, kako se navodi u saopštenju ministarstva, pozdravio i domaćin iz Zasavice, Milovan Ivanković, koji gradi novu farmu za krmače. - Radimo na tome da imamo naše prasiće, jer ih sada uvozimo. A, takva prasad su skupa i koštaju preko 500 dinara. Kad budemo imali svoje, imaćemo i povoljnije tovljenike. Ovih 400 krmača bi trebalo da ima dovoljan broj da podmiri naše kapacitete - objasnio je Ivanković.

Ministarka je potom održala sastanak sa poljoprivrednicima Mačve i sa njima razgovarala o trenutnim problemima u poljoprivrednoj proizvodnji i pronalaženju zajedničkih rešenja. Mačva i Srem su, kako podsećaju iz Ministarstva, stočarski kraj Srbije, koji na godišnjem nivou daje najveći broj tovljenika.

Viškove kukuruza i pšenice ratari nemaju kome da prodaju

Udruženje poljoprivrednika "Stig" uputilo je, sredinom marta 2023. godine, poziv ministarki poljoprivrede Jeleni Tanasković da ponudi rešenje za problem kome da prodaju viškove pšenice i kukuruza kada ih niko ne traži, a kada su mogli da ih prodaju vlada je zabranila izvoz! Predsednik tog udruženja Nedeljko Savić rekao je za Betu da, prema pouzdanim podacima, višak pšenice kod proizvođača je oko 1,5 miliona tona, što je pola prošlogodišnjeg roda.

Ratari su pozvali Tanasković da do 17. marta dođe na razgovor u Požarevac, u suprotnom počeće pripreme za protest. ,,Prošlog proleća, 2022. godine, cena pšenice bila je više od 40 dinara po kilogramu, a Vlada Srbije je zbog straha od nestašice zabranila izvoz. Sada kada su cene pale na ispod 30 dinara po kilogramu niko ne kupuje te poljoprivredne proizvode i imamo ogroman problem jer ne možemo da finansiramo prolećnu setvu i smeštajni kapaciteti su skoro puni, a za tri-četiri meseca je nova žetva'', rekao je Savić.

Vlada Srbije je 11. marta 2022 godine, zbog nestabilne situacije na tržištu nakon invazije Rusije na Ukrajinu, obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja. Proizvođači tih žitarica tvrdili su tada da ima dovoljno za domaće potrebe i da postoji ogroman višak koji može da se izveze. Krajem aprila 2022. godine Vlada Srbije je dozvolila ograničen izvoz tih žitarica po kvotama, a tek početkom jeseni skinuta je zabrana, ali je cena sa više od 40 dinara po kilogramu pala na ispod 30 dinara za obe žitarice i sada gotovo da nema tražnje. Situaciju će dodatno otežati produžetak sporazuma za 60 dana između Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinske pšenice, što će "zasititi" međunarodno tržište tom robom.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su ratari u ogromnom problemu jer nemaju novca za prolećnu setvu, a da su bankarski krediti preskupi i da se ne isplati novo zaduživanje. Nemamo novca, a za setvu hektara kukuruza potrebno je minimum 150.000 dinara, bez troškova rada, osiguranja i amortizacije. Da bi se zasejao hektar soje potrebno je, najmanje 140.000, za suncokret 125.000, a za šećernu repu 220.000 dinara, rekao je Jakšić. Dodao je da je neshvatljivo da je država za šećernu repu, koju seju skoro isključivo poljoprivredni tajkuni, odobrila subvenciju od 35.000 dinara po hektaru i da mu nije jasno kako je šećer postao strateški proizvod, a da to nije pšenica. Po rečima predsednika Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragana Kleuta ratari su u ozbiljnom problemu jer su im ostali viškovi pšenice i kukuruza do 90 odsto od ukupnih prinosa, a prodaja je skoro potpuno stala u vreme kada treba započeti setvu kukuruza.

Vlada Srbije i ministarka poljoprivrede nemaju sluha za probleme ratara. Treba da ih vučemo za rukav da rešavaju probleme koje su napravili, ne slušajući procene stručnjake da nije bilo neophodno zabraniti izvoz pšenice. Ljudi su ogorčeni, dodao je Kleut. On je rekao da je nerazumno da subvencija po hektaru pšenice iznosi 9.000 dinara, a regres za kozu ili ovcu 7.000 dinara! Ratari su, po njegovim rečima, u bezizlaznoj situaciji jer su izgubili na ceni pšenice i kukuruza po 13-14 dinara po kilogramu, a mineralno đubrivo su prošle godine plaćali i po 160 dinara po kilogramu, trostruko skuplje nego godinu dana ranije, javila je Agencija Beta, sredinom marta 2023. godine.

Poljoprivrednik iz okoline Zrenjanina prosuo dve i po tone mleka jer nema kome da ga proda. Poljoprivrednik Jugoslav Tomić iz Stajićeva pored Zrenjanina juče je prosuo dve i po tone kravljeg mleka, jer kako je naveo, nije imao kome da ga proda, pošto nijedna mlekara nije bila zainteresovana. Tomić je za portal Autonomija rekao da će biti prinuđen da počne sa klanjem grla goveda, jer proizvodi dnevno dve i po tone sirovog mleka, ali nema kome da ga proda. "Dobijena je kapara za 30 grla koje će u ponedeljak, najkasnije u utorak, ići na klanje", kazao je Tomić, koji je farmu osnovao 2005. godine i danas ima 300 grla goveda, od čega je 150 muznih krava. Tomić je naveo, da su hteli da poklone mleko, ali da to nije bilo moguće, pošto zakon ne dozvoljava da se pokloni sirovo mleko. "Da bismo ga poklonili, morali bismo prvo da ga pasterizujemo, što predstavlja dodatni trošak", objasnio je Tomić i precizirao da u poslednjih sedam godina proizvode milion litara mleka godišnje. Na pitanje koliko je uložio novca rekao je "mnogo, ali novac nije bitan". "Kako ja sad da vaspitavam svoje troje dece? Supruga i ja smo u ovo uložili sve. Nisam ni mogao da zamislim da će ovo da se desi. Poslednja dva meseca niko ne želi da kupi mleko. Ako država nešto ne uradi u dogledno vreme, moraćemo da zatvorimo. Nemamo drugi izbor", kazao je Tomić.

Portal Autonomija je došao do snimka od pet minuta na kojem se vidi kako Jugoslav Tomić pušta da sveže mleko iz cisterne kapaciteta dve i po tone iscuri u kanalizaciju i objašnjava da to mora da uradi, jer nijedna mlekara koju je zvao nije htela da ga otkupi, a on mora da nastavi da muze i nema gde da skladišti dodatno sveže mleko.

Proizvođači mleka traže uvođenje taksi na uvoz sireva

Predstavnici trgovinskih lanaca traže od mlekara da smanje cene i da od aprila budu iste kao cene mlečnih proizvoda uvezenih iz Evropske unije, izjavio je juče predstavnik proizvođača mleka iz Banata Vukašin Baćina. Naveo je da je cena sirovog mleka i dalje u padu, prenosi Tanjug. „Upravo smo dobili informaciju da predstavnici trgovinskih lanaca traže da mlekare obore cenu svojih proizvoda i da ona od prvog aprila bude ista kao cena mlečnih proizvoda uvezenih iz EU. Apelujemo na državu da što pre uvede prelevmane na uvoz sireva. Ako država ne uvede uvozne takse u visini od 330 dinara po kilogramu u narednih 10 dana, mlekare obaraju cenu sirovog mleka i staju sa otkupom, jer neće moći da prodaju svoj proizvod", kazao je Baćina. Takođe, upozorio je da bi veliki broj zaposlenih u mlekarama mogao da ostane bez posla, kao i da će proizvođači mleka biti prinuđeni da prodaju krave klanicama. Dodao je da se nastavlja trend pada cena mleka i mlečnih proizvoda u EU, usmeren ka izvozu u zemlje koje su van EU. „Uvoz mlečnih proizvoda naročito sireva, u prva dva meseca ove godine, bio je oko 2.380 tona. Ovaj uvoz sireva stvara dalji pad cene sirovog mleka u Srbiji. Zahtevamo hitnu i brzu reakciju države. Ne smemo dozvoliti da uvoznici i trgovinski lanci gase farme i mlekare po Srbiji", poručio je Baćina.

Agrarni budžet

Budžet ministarstva poljoprivrede za 2022. godinu nakon rebalansa je uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosio je 78,5 milijardi dinara, što predstavlja gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije. Posle nekoliko decenija od donošenja Zakona o agrarnom budžetu to je bilo prvi put da je on bio veći od zakonskoih pet odsto! Ovo je bilo prvi put, posle 1996. godine, ali zahvaljujući isključivo rebalansu, da je Agrarni budžet bio veći od zakonskih pet odsto. Međutim, to je kratko trajalo, samo do donošenja budžeta za 2023. godinu. Jer, agrarni budžet je donet 1996. godine u vreme kada je Agrarni ministar poljoprivrede Srbije bio pok Ivko Đonović. I jedino tada je on iznosio šest odsto. Zakonski on je uvek bi trebao da bude pet odsto. Međutim, vlast nije poštovala zakon koji je sama donela pa je uglavnom budžet bio od dva do četiri odsto!

Ostavka ministarke poljoprivrede!?

Zbog sveukupnog teškog stanja u domaćoj poljoprivredi i ratarstvu i državnih mera koje su donete, a ne poštuju se, banatski ratari zatražili su ostavku ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković! Kako je saopšteno iz Saveza udruženje poljoprivrednika Banata, a kako nakon sastanka više udruženja poljoprivrednika, smena ministarke traži se zbog izostanka moratorijuma na poljoprivredne kredite, kašnjenje subvencija i činjenice da nije oslobođeno tržište, a cene poljoprivrednih proizvoda se veštački drže niskim. „Zahtevamo ostavku ministarke poljoprivrede i razmišljamo o protestu. Izostao je moratorijum na poljoprivredne kredite koji je obećan jesenas, a ni posle šest meseci se nije desio. Mnogi poljoprivrednici su sa svojim gazdinstvima ušli u pasivni status misleći da je mera primenjiva, a nije, dovedeni su u zabludu i tešku situaciju", navode u Savezu.

Poljoprivrednici su bili revoltirani i merom ministarstva poljoprivrede, uvođenjem elektronske registracije poljoprivrednih gazdinstava.„Elektronska registracija poljoprivrednih gazdinstava je jedini način registracije i uslov je za isplatu subvencija i ostalih vrsta pomoći od ministarstva poljoprivrede, a predviđenih budžetom Republike Srbije. To je način na koji nam ministarka poljoprivrede otežava i odugovlači isplatu subvencija u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se poljoprivrednici već nalaze", kažu u savezu poljoprivrednika Banata.

Oni upozoravaju da je od 450.000 registrovanih gazdinstava, u procesu uvođenja u elektronski registar, za bar kod predato samo 80.000 zahteva i samo toliko je gazdinstava registrovano i uzelo bar kod do nedavno. „To je mala brojka, poljoprivrednici nisu edukovani na vreme i trebaće im mnogo više vremena da se to spovede. Samim tim, bez nedovršene elektronske registracije, poljoprivrednici ne mogu da ostvare subvencije", upozoravaju Banaćani. Oni traže reakciju nadležnih i sistemska rešenja jer ne vide kako bi drugačije srpska poljoprivreda mogla da opstane. „Tražimo povećanje subvencija u biljnoj proizvodnji na minimum 150 evra po hektaru, uvođenje regresiranog evro-dizela u količini 60 litara po hektaru, bez akcize, i otvaranje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda i izjednačavanje cena srpskih proizvoda sa Budimpeštanskom berzom, kao što je bilo u vreme ministra Saše Dragina", poručuju iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. Poljoprivrednici traže i ombudsmana za agrar, pa državu upozoravaju da sve zemlje imaju i agrarnu banku, osim Srbije koja nju ugasila! Sveto bi trebali da imaju kao i sav drugi normalan svet!

Zahtev poljoprivrednika za oslobađanje tržišta dolazi, kažu, u trenutku kada su cene poljoprivrednih proizvoda, tačnije troškovi proizvodnje visoki dok je cena njihovih proizvoda niska. „Odnos ulaganja i cene poljoprivrednih proizvoda je nepovoljan i neodrživ. Veštačko đubrivo je 160 dinara, nafta 200 dinara po litri, subvencije za ratarsku proizvodnju po hektaru niske i poljoprivrednici jednostavno ne mogu da istrpe takve poremećaje na tržištu. Cene kukuruza sada su oko 23 dinara za kilogram, a 23,50 dinara za kilogram pšenice, a soje, kaže Milena Pajičić, iz novosadske Produktne berze. S obzirom na to da je Vlada Srbije prošle 2022. godine bila zabranila izvoz ovih proizvoda, sprečila je poljoprivrednike da zarade na ovim kulturama koje su bile 40 dinara po kilogramu. Ovaj veštački pad cena, koji organizuje vlast zajedno sa otkupljivačima, jer mi nemamo slobodno tržište, omogućava samo nekima da zarade. Istina je da je na svetskom tržištu pad cene kukuruza ali je njegova nedavno bila 2,9 evra po kilogramu, što je 33 dinara, a ne 27 dinara", pitaju banatski ratari.

Kuda idu cene hrane - šta je pravi razlog beskrajne spirale poskupljenja?

Cene hrane padaju od marta prošle 2022. godine, ali samo u izveštajima Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO) i bilansima svetskih berzi primarnih poljoprivrednih proizvoda. Nameće se pitanje zašto pojeftinjenje sirovina ne utiče na nižu cenu prehrambenih proizvoda. Cene hrane padaju svuda osim na policama i tezgama. To što bilansi FAO pokazuju da žitarice i uljarice pojeftinjuju od marta prošle 2022. godine, nema nikakav značaj da novčanike. Svakog dana sve više ih prazne poskupljenja namirnica. I inflacija koja je sredinom marta veća od 16 odsto. Građani se pitaju kako je moguće da je luk iz domaćeg uzgoja skuplji od uvoznog limuna i banana. Zato i pitaju kako je moguće da je ono što možemo da proizvedemo sami skuplje od uvoznih luksuznih proizvoda koje ne moramo da kupujemo. Zar je moguće da je uvozni lobi nadjačao sve u zemlji. Gasimo proizvodnju svinja, a povećavamo uvoz. Odgovor na to je da se više zaradi na uvozu nego u domaćoj proizvodnji. To je i lakše, a ali je štetno za državu!

Pijačni prodavci poskupljenja objašnjavaju rastom cena goriva koji uslovljava i poskupljenja bazičnih žitarica kao što su pšenica i kukuruz što lančano dovodi do rasta cena voća i povrća. U Lidlu kažu da su na poskupljenje voća i povrća u Srbiji uticale loše vremenske prilike u Španiji, odakle se u ovo doba uvozi najveći deo robe. Nadaju se da će u aprilu, kada stignu domaći plodovi, doći i do pojeftinjenja. Delez ističe da su krompir i luk poskupeli zbog suše protekle dve godine, a šampinjoni zbog veće cene energenata.

Napominju i to da je kupus pojeftinio. Agroekonomista Milan Prostran smatra da nema više prostora za povećanje cena hrane. Treba imati u vidu da su i prerađivači a posebno trgovci u svoju cenu poljoprivrednih, a, pre svega, prehrambenih proizvoda anticipirali, odnosno ugradili deo inflacije unapred, dodaje Prostran. On ukazuje na to da su istovremeno pokušali da kroz više cene pokriju deo izgubljenog dohotka za one proizvode za koje je država držala pod režimom čitave godine. Veća konkurencija kao čuvar životnog standard.Ograničene cene osnovnih životnih namirnica, brašna, ulja i šećera, trebalo bi da sačuvaju životni standard građana. Udruženja potrošača kažu da standard najbolje čuva veća konkurencija. Prvi razlog je u suštini nedostatak konkurencije. Kad imamo situaciju da većinu snabdevanja hranom na tržištu glavnog grada kontrolišu praktično dve korporacije, zašto bi se one takmičile da spuštaju cenu i da same sebi spuštaju profit. Drugi aspekt je neelastičnost i nemogućnost nas kao potrošača da ne kupujemo hranu, prosto to je nešto to ne možemo da ne kupujemo, naglašava Nenad Bumbić iz "Potrošačkog savetnika". Pijaca ili market, to je dilema koju ima sve više potrošača. U nabavku se ide na više mesta a akcijske ponude se prate više nego vremenska prognoza. Čini se da baba marta ima manje promenljivu ćudi.

U 2022. godini Srbija je izvezla hrane u vrednosti kako vlasti kažu rekordnih 4,8 milijardi dolara, a uvezla za 3,1 milijardu dolara. Suficit iznosi 1,7 milijardi dolara. Otkud je sad rekord od 4,8 milijardi dolara, a posle 2021. godine te iste vlasti su dale saopštenje da je izvoz bio rekordnih 4,9 milijardi dolara. Otkada je manje vrednjije od većeg? Čudni arišini onih koji saopštavaju ove podatke. Zaborave šta je i koliko bilo i koštalo prethodne godine. Agrar je u suficitu kada je u pitanju izvoz i uvoz. To je samo na prvi pogled dobro. Ali, za Srbiju i njene mogućnosti sa 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina i sa 4,1 miliona hektara obradivih njiva, nije ni približno dovoljno!

Rezultat toga je da se po hektaru ostvaruje samo 1.000 dolara ili evra. To je dokaz nerazvijenih zemalja. Sa takvom proizvodnjom Srbija ne može da bude konkurentna ni u jednoj zemlji. Razvijeni sa takvim blagom i bogatstvom ostvaruju po hektaru u proseku oko 25.000 dolara ili evra! Spoljnotrgovinska razmena sektora agrara Srbije u 2022. godini iznosila je 7,9 milijardi evra, što je za petinu više nego godinu dana ranije. Najveći udeo u izvozu Srbije u ovoj oblasti čini hrana od skoro pet milijardi evra. Domaća poljoprivreda je, kako je saopštila Privredna komora Srbije (PKS), i u kriznoj 2022. godini uspela da ostvari dobar rezultat u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, s obzirom da je Srbija u prvih deset meseci prošle godine razmenila prehrambenih proizvoda u vrednosti od 7,9 milijardi evra. To je, kako se navodi, povećanje od 20 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. Od toga je veći deo izvoz hrane, u vrednosti od 4,8 milijardi evra, odnosno za 13,4 odsto viši nego što je bio 2021. godine. Učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu srpske ekonomije čini 17,3 odsto. S druge strane, uvezeno je robe u vrednosti od 3,1 milijardi evra, što je za 32 odsto više u odnosu na 2021. godinu, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od osam odsto - navodi PKS. Ono što Srbija najviše izvozi, gledano po vrednosti izvoza, jeste voće i povrće (24,3 odsto), slede žitarice (20,4), a potom duvan (9,7) i alkoholna pića (8,1). Što se tiče uvoza, takođe je najveći udeo u njemu voća i povrća (19,4 odsto), a potom slede kafa, kakao, čaj, začini i proizvodi od njih (11,2), i duvan (9,2 odsto).

Sve poskupelo 32,3 odsto!

Proizvođačke cene poljoprivrede i ribarstva za godinu dana povećane su za 32,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Poredeći cene iz januara 2023. godine i januara iz 2022. godine najveći rast cena je utvrđen kod žita - 21,9 odsto, stočnih proizvoda 71 odsto, stoke i živine za 26 odsto. Januarske cene bile su manje za 2,4 odsto u odnosu na decembar 2022. godine. Najveći uticaj na međumesni pad koji je ostvaren preko pada od sedam odsto cena stoke i živine, te indutstrijskog bilja, gde je pad bio 2,6 odsto. Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar - decembar 2022. godine, u odnosu na isti period 2021. godine, u proseku su povećane za 25,7 odsto. Na takav rast najviše su uticala žita, gde je cena bila veća za trećinu, stoka, stočni proizvodi sa rastom od 32,5 odsto i živina sa rastom cena od 26,9 odsto.

Rekordna vrednost trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU!

Mesečni trgovinski tokovi EU poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dostigli su novu rekordnu vrednost od 36,9 milijardi evra u novembru 2022. Od početka 2022. trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU dostigla je ukupno 369 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 23 odsto u odnosu u istom periodu 2021. (januar-novembar). Ovo se može objasniti povećanjem vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU, za 17 odsto i 34 odsto respektivno. Trgovinski bilans EU iznosi 53,5 milijardi evra od januara do novembra 2022. Ovo je glavni nalaz najnovijeg mesečnog izveštaja o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima koji je objavila Evropska komisija. Proizvođačke cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva za godinu dana povećane su za 32,3 odsto, objavio je RZS.

Izvozilo se najviše u Veliku Britaniju i SAD...

U odnosu na oktobar 2022. godine, izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU je neznatno povećan u odnosu na prethodni mesec i dostigao 21,2 milijarde evra, što predstavlja povećanje od dva odsto. Od januara do novembra 2022. izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU dostigao je 211 milijardi evra. Kada se posmatraju konkretni sektori, podaci potvrđuju veći izvoz pšenice u EU od januara do novembra 2022. godine. Dve glavne destinacije za EU ??proizvode su Velika Britanija i Sjedinjene Države. Izvoz EU na ova dva tržišta značajno je porastao od početka 2022. godine, za 21 odsto u Veliku Britaniju i za 13 odsto u SAD. Izvoz svinjskog mesa, žitarica i biljnih ulja iz EU u Kinu opao je u istom periodu, dok je izvoz EU u Rusiju značajno opao i u količini i u vrednosnom smislu za niz sektora.

Uvozilo se iz Brazila, Velike Britanije i Ukrajine

Uvoz EU poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostao je prilično stabilan u novembru 2022. godine u poređenju sa prethodnim mesecom. Međutim, zbog viših cena hrane na svetskim tržištima, vrednost uvoza iz EU je porasla i dostigla 157 milijardi evra u 11 meseci 2022. godine. Tri glavne zemlje porekla koje izvoze poljoprivredno-prehrambene proizvode u EU su Brazil, Velika Britanija i Ukrajina. Uvoz ovog porekla je porastao uglavnom u vrednosti, ali i u količinama za pojedine proizvode.

Najveći rast u odnosu na 2022. godinu zabeležen je kod uvoza primarnih proizvoda, kao što su kukuruz (+9 miliona tona), sojina pogača (+737 hiljada tona) i seme uljane repice (+1,3 miliona tona).

Proizvodnja i potrošnja živinskog i goveđeg mesa u regionima sveta

Izveštaj uključuje deo koji predstavlja istorijski razvoj (od 1961. do 2019.godine) u potrošnji i proizvodnji živine i govedine širom Evrope, Centralne Azije, Azije-Okeanije, Afrike i Amerike. Globalno tržište mesa stalno raste zajedno sa svetskom populacijom uz primetan i stabilan porast potrošnje živine u svim regionima, za razliku od potrošnje govedine. Amerika ima višak u proizvodnji peradi od 1990-ih, dok je region Azije i Okeanije postao neto izvoznik tek 2017. Što se tiče goveđeg mesa, Amerika pokazuje postepeno povećanje proizvodnje i stabilnu potrošnju što dovodi do stalnog povećanja suficita od ranih dvehiljaditih posebno vođen Brazilom. Razvoj u Aziji i Okeaniji podstaknut je povećanjem potrošnje u Kini i smanjenjem proizvodnje u Australiji.

Uskoro mladima uz kuću na selu i pomoć do 10.000 evra!

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je za javnost da je u pripremi program koji predviđa do 10.000 evra bespovratnih sredstava za pokretanje privrednih aktivnosti namenjen mladima u Srbiji koji žele da ostanu na selu, ali i onima koji žele da iz gradova odu na selo, tako da će uz kuću moći da dobiju i pomoć za pokretanje posla. Krkobabić je za Tanjug rekao da će oni sami birati te privredne aktivnosti, navodeći da se očekuje da će prijavljivanje za ovaj program početi do polovine 2023. godine. Takođe, istakao je da je program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća s okućnicom uzeo izuzetno velikog maha i dodao da na dnevnom nivou stiže 13 do 15 zahteva, te da će se sa novim takvim programom krenuti za desetak dana. Kada je reč o novom vidu podrške u vrednosti do 10.000 evra, ministar je kao primer naveo da će to biti podsticajna sredstva za otvaranje prodavnica (jer u 1.000 sela Srbije nema prodavnice - primedba B.G), apoteka, različite zanatske radnje (vulkanizerske, za popravku poljoprivrednih mašina...), obnovu starih zanata kako bi to bilo u funkciji etno turizma, te istakao da postoji veliki broj zahteva, više od stotinak, za obnovu starih vodenica. "Naši mladi ljudi, ako imaju neku ideju koja je bitna da neki kraj naše zemlje, neko selo može bolje i uspešnije da funkcioniše javljaće se na ovaj konkurs, dobijati podsticajna sredstva i mi ćemo onda imati upravo te delatnosti, uslužne ili proizvodne, koje će omogućiti lakši život ljudima na selu", naveo je Krkobabić. On ističe da su sredstava koja će biti odobravana bespovratna sredstva, ali da to neće biti gotov novac da neko dobije, pa da kupuje tek tako šta hoće. "Recimo, za jednu radionicu, apoteku ili bilo šta mladi će izaći sa specifikacijom opreme, mašina ili alata koji su im neophodni i onda ćemo mi po toj speficikaciji obavljati uplatu, ali ćemo to raditi zajedno sa lokalnim samoupravama", pojasnio je Krkobabić.

Dodao je da će poslove koje budu obavljali, raditi u svojim kućama, odnosno da neće iznajmljivati poslovni prostor i plaćati skupe zakupnine. "Adaptiraće deo svojih kuća, pomoćnih objekata i tu će biti te prodavnice, radnje... a onda, zajedno sa lokalnim samoupravama koje će pomagati u svemu tome oko različitih dozvola koje su za sve to neophodne, u toj sinergiji mislim da možemo da odradimo nešto bitno", rekao je Krkobabić. Kaže da su radeći na programu dodele seoskih kuća došli do saznanja da tamo gde mladi ljudi mogu da planiraju i odlučuju samostalno, oni tu žele i da ostanu. "Gde neko drugi to radi umesto njih, iz nekog većeg grada, od tog posla nema mnogo vajde. Mladi žele da samostalno odlučuju", rekao je Krkobabić Tanjugu. Precizirao je da je do sada naseljena 1.631 kuća, najviše u južnobačkom okrugu, a na jugu zemlje u Pirotskom okrugu. "Spremni su da konkurišu u svim delovima Srbije. Uspeli smo zbrinemo 5.000 ljudi i 2.250 dece. To je najbolje delovanje na promenu demografske slike, to je najbolja populaciona mera", rekao je Krkobabić i dodao da je, na primer, u Bačkom Petrovom Selu naseljeno 55 porodica.

Podsetio je na uslove koje zainteresovani moraju ispuniti da bi konkurisali, a to je da budu mlađi od 45 godina, da su državljani Srbije i da imaju prebivalište na teritoriji naše zemlje ne kraće od tri godine, da ne poseduju imovinu, kuću ili bilo šta drugo na teritoriji Srbije i da to nisu otuđili u poslednjih pet godina, ali da mogu da poseduju poljoprivredno zemljište jer, kako kaže, u našoj zemlji uglavnom tri generacije žive pod jednim krovom i na najmlađu generaciju, koja je radno produktivna, ne vodi se ništa.

"Najveći broj tih mladih ljudi želi da se osamostali, pronalazi kuću u komšiluku i dobija svoj krov nad glavom, a nastavi da radi poslove koje je radio u zajedničkom domaćinstvu sa ocem i dedom. To je šansa da krene u samostalan život", rekao je Krkobabić. On je napomenuo da će svi mladi koji žive na selu, kao i oni koji će dobiti na poklon kuću sa okućnicom na selu, moći da konkurišu za program podrške vredan do 10.000 evra za pokretanje privredne delatnosti.

Govoreći o tome koliko je planirano da ove godine bude naseljeno seoskih kuća, Krkobabić je rekao da godišnje stigne oko 5.000 zahteva, te da bi, prema projekcijama iz prethodnih godina, moglo da se naseli u seoskim kućama oko 15.000 ljudi. To je impozantna brojka, istakao je Krkobabić i dodao da su odobrena inicijalna sredstva koja će biti dovoljna za početak, ali da je za ovakav poduhvat izuzetno važna i politička volja."Imamo stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića, vrlo jasno izrečen i ja ga držim za reč i ti mladi ljudi takođe da će, koliko god bude zahteva tih mladih ljudi, država pronalaziti sredstva. Prema tome, slobodno i hrabro pronalazite kuću, osamostaljujte se, budite svoji na svome. Sa vama je Srbija jača, a i sami ste jači", poručio je Krkobabić.

Na zalihama čak 1,4 miliona tona žita za izvoz

- Izvoz pšenice odvija se izuzetno sporo, trenutno na zalihama imamo 1,4 milion tona hlebnog zrna, koje bi trebalo da prodamo do žetve novog roda. Za osam meseci ove ekonomske godine, odnosno od jula do februara ukupno je izvezeno 611.207 tona brašna i žita - izjavila je za direktorka „Žita Srbije„ Sunčica Savović.

Po njenim rečima razlozi za to što se domaća pšenica ne prodaje bolje su mala potražnja, ali i to što zbog izuzetno niskih cena ruske i ukrajinske robe nismo konkurenti s cenom na crnomorskom tržištu. Ona je pojasnila da se naše spoljnotrgovinsko tržište deli na zemlje regiona gde ubraja i Italiju i na ostale zemlje sveta prema kojima se roba otprema Dunavom, najviše preko rumunske luke Konstanca, pa dalje brodovima.

- Prilikom izvoza na regionalno tržište mi imamo prednost zbog cena transporta, ali imamo i oštru konkurenciju iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije ... kojima se kupci iz regiona okreću čim cena srpske robe nije odgovarajuća. Na regionalno tržište godišnje možemo prodati maksimalno 600.000 do 700.000 tona robe, a svi ostali izvozni viškovi moraju se prodati na FOB-u gde imamo konkurenciju međunarodnog tržišta, najpre od Rusije i Ukrajine, a potom i Mađarske, Rumunije i Bugarske - rekla je Sunčica Savović. Ona je podsetila da smo ovu ekonomsku godinu započeli s većim prenesenim zalihama nego što je to uobičajeno, delom zbog rekordno velikog roda 2021. godine, ali i zbog zabrane i ograničenja izvoza. To je, istakla je naša sagornica, značajno omelo izvoz u periodu mart-jun prošle godine i na početku ekonomske 2022.i 2023. godine nas ostavilo s neuobičajeno velikim zalihama pšenice od preko 700.000 tona iz roda 2021. godine. - U ovoj ekonomskoj 2023. godini imali smo takođe dobar rod pšenice od oko 3,2 miliona tona. Naime, pšenica je bila posejana na 621.000 hektara, a prosečan rod je bio i 5,2 tona po hektaru. U Srbiji se mesečno troši najviše oko 150.000 tona pšenice za sve namene pa je godišnja potrošnja u zemlji maksimalno 1,8 milion tona - kazala je Sunčica Savović.

Brašno, kao glavni pšenični proizvod, prodaje se bolje nego lane, ali i direktor „Žitounije„ Zdravko Šajatović kaže da imamo velike zalihe pšenice i da ne veruje da ćemo uspeti da višak prodamo jer smo lane uspeli da izvezemo svega 1.063.000 tona pšenice i brašna. - Recesija i inflacija u svetu doprineli su da cene pšenice padaju i da se žito sve manje traži - istakao je Šajatović. - Zemlje koje su ranije kupovale pšenicu sada su smanjile količine i verovatno koriste žito koje imaju na zalihama. Italija je bila jedna od naših glavnih kupaca, ali je sada smanjila uvoz iz Srbije, verovatno baš zato što troši zalihe. Po njegovim rečima, za osam meseci od kada je skinut rod pšenice prošlogodišnje žetve, izvezli smo oko 100.000 tona brašna što je za desetak odsto više nego prošle godine. - Mesečno prodamo oko 12.000 tona brašna, najviše u Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, a trenutno je cena 370 evra po toni - rekao je Šajatović. Od kada je pala cena pšenice, koja se u trenutku pisanja ovog teksta prodavala po 28,8 dinara na Produktnoj berzi Novi Sad, brašno je jeftinije, - Pre nekoliko meseci, izvozna cena brašna je bila 440 evra tona, ali od kako je pšenica pojeftinila i cena ove namirnice ide nadole - kaže Šajatović.

Zalihe kod trgovaca, skladištara i mlinara

- Domaće zalihe pšenice nalaze se na više mesta - navela je Sunčica Savović. - Deo je kod trgovaca i skladištara, koji nisu uspeli da izvezu ili utroše proizvod,a deo kod mlinara u silosima gde ima pšenice za prodaju u količinama od najmanje jedne mesečne potrošnje.

Ona napominje da žito na zalihama drži i Republička direkcija za robne rezerve, koja je prošle godine kupovala nešto veće količine pšenice nego ranijih godina. Sad je raspisala konkurs za otkup 50.000 tona pšenice od proizvođača. To nam neće bitino smanjiti zalihe i stvoriti prostor za skladištenje posle nove žetve. To žito nije namenjeno tržištu za prodaju već se čuva - kazala je Sunčica Savović. Po njenoj proceni, bila su očekivanja da će se u ovogodišnjoj žetvi pšenica nuditi po 27 dinara po kilogramu, plus PDV. Za sada to su bila samo očekivanja.

(Nastaviće se)