Pogled iz Moskve

SAD gubi liderstvo u oblasti visokih tehnologija

Da li je hegemon oduvan?

Višegodišnjoj vladavini SAD u sferi visokih tehnologija, izgleda da se primiče kraj. Kao što je navedeno u studiji „Tragač za kritičnim tehnologijama" (Critical Technology Tracker) koju je upravo objavio Australijski institut za stratešku politiku (ASPI), Kina je dospela na prvo mesto po broju naučnih istraživanja u mnogim ključnim tehnološkim oblastima.

Piše: Andrej Sokolov

Prema podacima stručnjaka ASPI-ja, Kina vodi u 37 od 44 proučavane oblasti: od stvaranja nanomaterijala i robotike do naprednih radio-frekventnih komunikacija, odbrambenih i svemirskih tehnologija. U poslednjih pet godina, kineski naučnici su stvorili 48,49% najvažnijih naučnih radova o savremenim avionskim motorima, uključujući hipersonične motore za rakete. Na teritoriji Kine nalazi se sedam od deset naučnih centara vodećih u razvoju u ovoj oblasti.

Kina je već lider, ne samo u naučnom razvoju, već i - što je najvažnije - u oblasti njegove implementacije, u proizvodnji visokotehnoloških proizvoda i stvaranju napredne infrastrukture.

Gubitak svog liderstva u oblasti visokih tehnologija počinju da shvataju i u SAD, gde su tim povodom već počeli da brinu. Oni sve jasnije razumeju da Kina nije više ogromna „fabrika" koja na osnovu jeftine radne snage i tehnologija pozajmljenih sa Zapada preplavljuje svet robom široke potrošnje, već zemlja koja počinje da izaziva liderstvo SAD u oblasti visokih tehnologija, gde se činilo da, donedavno, Amerika nije imala takmaca.

tome svedoči i analitički tekst u časopisu Foreign Affairs, koji je napisao Den Van, tehnički analitičar u svetskoj istraživačkoj kompaniji u oblasti ekonomije Gavekal Dragonomics, a koji je obavljen pod naslovom „Skrivena tehnološka revolucija u Kini. Kako Peking ugrožava dominaciju SAD."

„Uz dominaciju u oblasti opreme za obnovljive izvore energije, Kina je danas predvodnik u oblasti novih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i kvantno računarstvo... Kina je iskoristila svoja znanja o procesima - sposobnost skaliranja čitavih novih industrija - kako bi premašila SAD u širenju spektra strateških tehnologija."

Kao što je poznato, SAD već odavno na svaki način pokušava da ograniči Kini pristup najvažnijim zapadnim tehnolgoijama, posebno u oblasti mikročipova. Bajdenova administracija je 2022. uvela nova ograničenja na njihovu prodaju kineskim firmama, istovremeno podržavajući američku tehnologiju putem Zakona o čipovima i nauci u iznosu od 280 milijradi dolara. Takođe, i donošenjem Zakona o smanjenju inflacije, što, kako smatra autor članka, „suštinski pomaže SAD da obnovi svoje liderstvo u proizvodnji poluprovodnika i obnovljivih izvora energije".

Ipak, pritom SAD ne uzima u obzir burni razvoj proizvodnog potencijala Kine. Ako su ranije kineske firme, kao po pravilu, izbegavale domaće tehnologije, smatrajući da je bolje da kupe najbolje, obično američke tehnologije, sada, kada ih Vašington sprečava u tome, u Kini više rade na stvaranju prosperitetne domaće industrije čipova.

Kineske firme već su ispred svojih evropskih i japanskih kolega u proizvodnji naprednih alatnih mašina, kao što su robotske ruke, hidraulične pumpe i druga oprema. Kako pokazuje iPhone, Kina se sada po svom umeću takmiči sa Japanom, Južnom Korejom i Tajvanom za svoje mesto u lancu snabdevanja elektronikom. Kineske kompanije već mogu ozbiljno da se takmiče sa tehnološkim gigantima iz Silikonske doline, kao što je to uradio TikTok (u vlasnišstvu kompanije ByteDance) sa Fejsbukom.

U proizvodnji većine industrijskih proizvoda, kineske firme su već prešle put od montaže komponenti strane proizvodnje do sopstvene proizvodnje napredne tehnologije.

Kina je lider u svetu kada je reč o stvaranju savremene infrastrukture, uključujući dalekovode ultravisokog napona, brze železnice i 5G mrežu. Kina je 2019. godine postala prva zemlja čiji je rover sleteo na drugu (tamnu) stranu Meseca; pre godinu dana kineski naučnici su ostvarili kvantno-šifrovanu komunikaciju preko satelita, približivši se stvaranju neprobojne kvantne komunikacije.

Jedno od glavnih nedavnih tehnoloških dostignuća Kine postala je proizvodnja opreme za obnovljive izvore energije. Kada se početkom veka pojavilo komercijalno tržište solarne tehnologije, većina inovacija dolazila je iz SAD i činilo se logičnim da će američke firme upravljati ovom oblašću. Ipak, 2010. godine Državni savet Kine proglasio je korišćenje solarne energije „novom strateškom industrijom" i dodelio velike državne subvencije za njen razvoj. Rezultat te odluke je to što danas kineske firme dominiraju gotovo u svim segmentima te grane industrije, od recikliranja polisilicijuma koji se koristi u solarnim ćelijama do sklapanja solarnih panela. Kineski solarni paneli danas ne samo da su najjeftiniji na tržištu, već su i najefikasniji.

Za poslednjih nekoliko godina kineske firme su, takođe, zauzele jaku poziciju u proizvodnji baterija velikog kapaciteta za napajanje električnih vozila. Kako se svet udaljava od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, napredna tehnologija baterija je postala najvažnija komponenta u automobilskoj industriji. Kineska kompanija CATL, osnovana 2011. godine, danas je najveći proizvođač baterija na svetu. Pored znatno većeg proizvodnog kapaciteta od konkurencije, što je bitno za smanjenje troškova, CATL je inicirao i razvoj novih i efikasnijih hemijskih mešavina, na primer, u svojim natrijum-jonskim baterijama koje mogu da se proizvode bez korišćenja deficitarnih litijuma i kobalta.

Ipak, autor članka smatra da je najznačajnije tehnološko dostignuće Kine za poslednje dve decenije - oslanjanje na stvaranje i razvoj obimne i visokokvalifikovane radne snage koja se po potrebi može prilagoditi za industrije koje se zasnivaju na nauci i zahtevaju najviše znanja

Na primer, kompanija Apple i dalje računa na Kinu kao na jedinu zemlju koja može da u kratkom roku regrutuje stotine hiljada visokokvalifikovanih radnika, brzo pristupi širokoj mreži dobavljača komponenti i osloni se na podršku vlade za rešavanje brojnih problema vezanih za proizvodnju miliona iPhone-a svake godine.

U svom poslednjem petogodišnjem planu iz 2021. godine, kineska vlada je najavila kampanju za pretvaranje Kine u „proizvodnu supersilu". U tom cilju, Peking je tokom poslednjih nekoliko decenija usmerio ogromne količine jeftinih kredita kompanijama sa najsavremenijim tehnologijama, čak i ako one nisu profitabilne.

Kineske tehnološke inovacije napravljene su u fabrikama, a ne u laboratorijama. Pristup Pekinga, orijentisan na proizvodnju, postao je kritično važan za njegovu sposobnost da izazove Zapad u oblasti naprednih tehnologija, smatra Den Van.

„Za SAD i njegove saveznike, pojavljivanje Kine u ulozi velike tehnološke države, ima važne lekcije", zaključuje autor članka u časopisu Foreign Affairs. „Za razliku od Zapada, Kina nije izgradila svoj tehnološki sektor na glamuroznim istraživanjima i najsavremenijoj nauci, već na manje privlačnom zadatku poboljšanja proizvodnih kapaciteta. Ako Vašington namerava da se ozbiljno takmiči sa Pekingom u oblasti tehnologije, on mora da se fokusira ne samo na inovativnu nauku. On mora da nauči da koristi svoju radnu snagu onako kako to radi Kina, kako bi povećao inovacije i stvorio bolje i efikasnije proizvode. Da bi SAD vratile liderstvo u novim tehnologijama, one moraju da gledaju na proizvodnju kao na neodvojivi deo tehnološkog napretka, a ne kao na njen sporedni deo", upozorava SAD autor članka u Foreing Affairs.

Ali glavno pitanje je može li SAD to sada da uradi? Duh je već pušten iz boce. Industrijska proizvodnja iz SAD i drugih zapadnih zemalja u velikoj meri je već odavno preseljena u Kinu ili druge zemlje jugoistočne Azije, kao i na Tajvan, koji u Kini smatraju svojom teritorijom i u najbliskijoj budućnosti se nadaju da će ga prisajediniti.

Ne sme se zaboraviti ni na drugog brzo rastućeg ekonomskog giganta - Indiju, gde trenutno razvoju visokih tehnologija takođe poklanjaju veliku pažnju. A ne sme se zaboraviti ni Rusija, koju SAD još ne može da stigne u oblasti hipersoničnih raketa.

Zato je već sada jasno da je vreme apsolutnog tehnološkog liderstva SAD nepovratno prošlo. Ipak, kako smatraju u Ruskom savetu za međunarodne odnose (RSMD), važno je razumeti da između SAD i Kine postoji veoma visok nivo međuzavisnosti. Kina za sada ne može da obezbedi potpunu zamenu uvoza niza tehnologija. Iako je Kina globalna fabrike elektronike, u sferi postrojenja za proizvodnju poluprovodnika SAD vodi. S druge strane, Amerikanci zavise od snabdevanja raznim industrijskim proizvodima iz Kine, kao i od kineskih finansija (Kina je najveći posednik dužničkih hartija od vrednosti američke vlade). Treba uzeti u obzir i to da u kontekstu povećane međuzavisnosti dveju ekonomija, uspeh politike pritiska nije potpuno očigledan, kao ni moguća kolateralna šteta od trgovinskih ratova i sankcija.

U takvoj situaciji, nemoguće je smisliti ko može da pobedi u ratu za tehnološko nasleđe, tim pre što je ova nova trka jasno proistekla iz 2020-ih godina. Savršeno tačno može da se utvrdi samo to da sukob neće biti bezbolan za Kinu, niti jednostavan za SAD. Ipak, jasno je da više ne može da se govori o pređašnjoj hegemoniji Amerike u toj oblasti.

Bankrot velikih američkih banaka ubrzaće recesiju svetske ekonomije

Propast američkih banaka

Vest da štediše hitno povlače novac iz SAD u svetu je odjeknula kao grom iz vedra neba. Evropska ekonomija je ionako nestabilna, a ovamo finansijski udar po njoj spremni su da joj nanesu partneri sa one strane okeana...

Piše: Jurij Aleksejev

Dešavanja na finansijskom tržištu SAD ovih dana brzo su se razvijala. Početkom marta, tri vodeće američke banke: Silicon Valley Bank, Signature Bank i Silvergate Bank doživele su krah. Nije prošlo ni nedelju dana, a stradale su još četiri velike banke: JPMorgan Chase, Bank of America, Citigroup i Wells Fargo izgubile su desetine milijardi dolara. Investitori su počeli da prodaju svoje akcije u ovim bankama i cena im je pala. Tokom ove berzanske trgovine, u medije je dospela informacija o problemima kalifornijske Silicon Valley Bank (SVB). Direkcija banke je objavila saopštenje o tome da su ogromne količine novca izgubljene nakon prodaje portfelja hartija od vrednosti što ih je primoralo da izdaju još jedan paket akcija. Ali, kupci su posumnjali da SVB može brzo da vrati izgubljeni kapital, pozivajući se na probleme mnogih startapova koji su se zadužili kod ove banke, pa je vrednost akcija banke pala, prvo za 60%, a zatim za još 34%.

Kako tvrdi Fajnenšel tajms, problemi u SVB su počeli još u februaru zbog neuspelog investiranja dividendi njihovih klijenata u hipotekarne i hartije od vrednosti američkog trezora, što je smatrano bezbednim ulaganjem. Ali, Federalne rezerve (FED) su naglo podigle kamatnu stopu i ove hartije od vrednosti su obezvređene. Mnogi startapovi, partneri banaka, pretrpeli su gubitke. Klijenti, zabrinuti zbog svega što se dešava, požurili su da povuku sa računa svoje dolare i podigli su toliko novca da je finanijski regulator Kalifornije bio prinuđen da zatvori SVB.

Još veću paniku ulagača izazvao je krah Silvergate banke u kojoj je akumuliran ogroman novac u kriptovalutama. Nakon što su, posle jeseni prošle godine, jedna za drugom počele da „pucaju" velike kriptoberze, njihovi klijenti su masovno počeli da povlače novac iz banaka. Bankarski depoziti su naglo opali i banci nije ostalo ništa drugo do da proda hartije od vrednosti u kojima je čuvala sredstva klijenata. I tu je FED izneverio.

Zbog njegove stroge politike, vrednost dužničkih hartija od vrednosti je pala i prošlu godine je Silvergate završio sa milijardu dolara gubitka. Ove godine, akcije banke su pale za više od 80% i glavni partneri više nisu hteli da imaju ništa sa bankom. Nedavno je bankarski regulator države Njujork zatvorio lokalnu Signature banku. Kako je objavila agencija Rojters, ovim su najteže bila pogođena mala preduzeća koja su bila glavni klijenti i ulagači banke. Američki novinari su ovo što se desilo nazvali trećim najvećim slomom u bankarskoj istoriji SAD i uporedili su njegove posledice sa finansijskom krizom iz 2008. godine.

Da bi zaustavilo paniku, Ministarstvo finansija SAD je objavilo saopštenje da će svi deponenti zatvorenih banaka ostvariti svoja prava, a da „poreski obveznici neće trpeti gubitke". Ipak, investitori su posumnjali da će sve obaveze biti ispunjene.

Jer, federalno osiguranje pokriva samo uloge od 250.000 dolara, a ozbiljni klijenti banaka koje su bankrotirale čuvali su daleko više novca. Američke vlasti su obećale povraćaj novca sa svih depozita, čak i sa neosiguranih, ali nisu svi poverovali u to.

Sve više kompanija registrovanih širom sveta počelo je da prijavljuje probleme sa blokiranjem novca. Izraelski venture fondovi (fondovi preduzetničkog kapitala) razgovarali su o merama pomoći svojim startapovima koji su uložili novac u banke koje su bankrotirale. Bankarski metež u SAD odjeknuo je u Evropi. Kako tvrdi Fajnenšel tajms, više od 200 rukovodilaca tehnoloških kompanija iz Velike Britanije, koje su bile klijenti pomenutih američkih banaka, obratilo se vladi s molbom za donošenje mera za nadoknadu njihovih gubitaka.

U svom nedavnom jutarnjem obraćanju naciji, američki predsednik Bajden je uveravao svoje građane da „bankarsi sistem države ostaje bezbedan". Bankama će sada biti dozvoljeno da pozajmljuju praktično neograničene sume od Federalnih rezervi za sledećih godinu dana, pod uslovom da su njihovi krediti obezbeđeni zdravim državnim hartijama od vrednosti.

Štediše, izluđene gubicima, ne znaju kako da tretiraju reči „pospanog Džoa". Dženet Jelen, ministarka finansija SAD, nedavno je izjavila da država neće spašavati banke koje su bankrotirale, već novac štediša. Bajdenova izjava o nameri da „pozove na punu odgovornost one koji su krivi za ovu situaciju" i da nastavi napore za nadzor velikih banaka, takođe je izazvalo pitanja. Bivši američki predsednik Tramp napisao je u objavi na društvenim mrežama da se SAD nalazi na pragu nove Velike depresije i da će ona, prema njegovim rečima, biti mnogo veća nego 1929. godine.

Zapadni analitičari tvrde da se u opasnosti, posle kraha tri velike američke banke, nalazi još nekoliko i ozbiljno su zabrinuti zbog daljeg bankrota banaka.

Ako u najskorije vreme ne uspeju da obuzdaju paniku, to može da isprovocira kolaps celog bankarskog sistema. Bankarska kriza koja se nadvija nad SAD već je dovela do pada kursa dolara. FED je morao da pripremi program hitnog finansiranja banaka. Ministarstvo finansija SAD će iz stabilizacionog fonda za to izdvojiti 25 milijardi dolara. I iako nije reč o grantovima (bespovratnim finansijskim sredstvima) već o kreditima koje treba vratiti za godinu dana, ovaj novac je izvor emisije. Ako uz to dođe do oštrog ublažavanja monetarne politike, onda dolar uopšte neće dobro proći. To će još više ubrzati inflatornu spiralu, ne samo u SAD, već i u državama koje zavise od njega. Posebno teško biće tržištima energenata, sirovina, hrane, na kojima se trguje u dolarima.

Ako počne masovni bankrot velikih i malih američkih banaka, jasno je da neće biti dovoljan novac koji izdvaja država da bi ih spasla. Tako da recesija svetskih razmera, na koju su upozoravali i naši i strani analitičari, može da počne, i to veoma brzo.

Uništavanje ekonomija obično i počinje upravo takvim izduvavanjem ogromnih balona, kada akcije višestruko padaju, bukvalno za nekoliko sati.

Analitičari prognoziraju da će doći do zatvaranja velikih banaka, ne samo u SAD, već i u celoj Evropi. Desetine miliona Amerikanaca, a zajedno s njima i Evropljani „ugrađeni" u američku ekonomiju, izgubiće svoju štednju i štednju u penzionim fondovima. FED može da počne da „zaliva" problem novcem, kao što je to bilo u vreme krize iz 2008. godine. Dženet Jelen moraće ili da spasava bankarski sistem, ili ekonomiju. U prvom slučaju, moraće da obuzda rast diskontne stope (kamatna stopa po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama i koju centralna banka obračunava pri otkupu menica; time utiče na tržišne uslove koji formiraju kamate na novčanom tržištu), u drugom, obratno, moraće da je povećava, snižavajući inflaciju.

Ni na jedan način, smatraju analitičari, neće uspeti da zaobiđe „cikličnu krizu". Ceo paradoks je u tome da je situacija u bilo kom slučaju beznadežna. FED može da učini da kriza bude pod kontrolom, tako što će srušiti finansijska tržišta i brzo ugušiti inflaciju. To će sniziti kamatne stope i povećati cene državnih obveznica, dozvoljavajući bankarskom sektoru da dođe do daha. Najverovatnije će biti izabrana upravo ta varijanta. Na svetsku ekonomiju to će se odraziti recesijom i ponavljanjem krize iz 2008-2009. godine, kada je broj neisplaćenih hipoteka dostigao ogroman nivo i napravio rupu u budžetu. Hipotekarni kolaps u SAD proizveo je velike probleme u svetskoj ekonomiji. Danas je situacija slična.

Bankroti američkih banaka idu po klasičnoj šemi, kao rezultat grešaka koje su dopustili američka vlada i Federalne rezeve (FED) 2020-2021. godine. Spašavajući zemlju od „korona krize", oni su naštampali previše novca, izazivajući 2020. godine najveću inflaciju za poslednjih 40 godina. Da bi je obuzdali, morali su hitno da povećaju nivo diskontne stope, što je dovelo do rezultata neočekivanog za banke, kada su pale cene ne samo rizične imovine (akcije, kriptovalute itd.), već i državnih obveznica.

Nedostatak novca u prvom redu su osetili: visokotehnološke kompanije, banke, kripto platforme, osiguravajuća društva i penzioni fondovi. Oni sada na svojim bilansima imaju trezorske (državne) i korporativne obveznice vredne trilione dolara. Zbog rasta kamatnih stopa, njihovi prinosi su porasli, ali im je tržišna cena pala. Finansijske institucije SAD zbog toga imaju ogromne gubitke. Donedavno se činilo da će državne i američke hipotekarne obveznice koje garantuje država služiti kao vrlo pouzdana investicija. U njih je ceo svet ulagao novac.

Ako bankarsku krizu u SAD uspeju brzo da ugase, malo je verovatno da će ga osetiti ruska ekonomija i kurs rublje se neće drastično promeniti. U poslednje vreme mi sve manje zavisimo od SAD.

Amerika je sama svela na minimum trgovinu sa Rusijom, a mi smo sa svoje strane drastično smanjili investicije u državne obveznice ove zemlje, iz godine u godinu smo povlačili odatle svoj novac, a i objavili smo rat dolaru.

Ako se kriza nastavi, smanjiće se potrošnja resursa u celom svetu, i to će udariti po svima, pa i po Rusiji. Smanjenje izvoznih prihoda otežaće izvršenje budžeta. Pritom, sankcioni pritisak na našu zemlju niko i ne pomišlja da poništi. Ostaje nam da se nadamo margini sigurnosti privrede i brzom delovanju vlade, koja će ovoga puta, po svoj prilici, naći nestandardno rešenje za ublažavanje negativnih posledica svetske krize.

Jedino što drugim zemljama u toj situaciji preostaje da rade jeste da se približe Rusiji i ugledaju se na njen primer: što je pre moguće osloboditi se od dolara, manje zavisiti od zapadnih finansijskih institucija, ulagati velika sredstva u supstituciju uvoza, stvarati svoje, alternativne ekonomske saveze. Ali, na taj korak, nažalost, nisu spremne sve, pa čak ni nama prijateljske, zemlje.