Pogledi

Ultimatum EU i Sjedinjenih Država Srbiji

Puzajuće priznavanje Kosova

Prof. dr Slobodan Komazec

Velika konfuzija, nesnalaženje, kontroverze i lutanja u moru dezinformacija ili poluinformacija u vezi primene Briselskog sporazuma i Ohridskog „EU sporazuma" o normalizaciji odnosa Kosova (Prištine?) i Srbije (Beograda?). Dakle sve to traje do Ohridskog „implementacionog aneksa".

Odmah postavljamo pitanje: Šta u stvari znaci „normalizacija odnosa" Srbije i Kosova?

U pravoj „pravnoj papazjaniji" i dezinformacijama a i različitom tumačenju učesnika u pregovorima, jasno je da ništa nije jasno. Samo su vidljive posledice dosadašnjih „pregovora" od Brisela do Ohrida.

U oceni šta je Vučić prihvatio u Briselu, Vašingtonu i Ohridu javila se velika grupa naših naučnih radnika (40) sa ozbiljnim kritičkim analizama i preporukama.

Dakle, intelektualci o ovom životnom pitanju Srbije ne ćute.

Tvrdi se da je to „Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a ne o priznavanju" (Lajčak, Eskobar). Lajčak kaže: „Hteli smo da Kosovo i Srbija potpišu sporazum" (u Ohridu). Šta, Kosovo treba i može da prizna Srbiju, ali je bitno da Srbija prizna Kosovo.

Prvo, kakvi su to međudržavni ugovori bez bilo kakve međunarodne pravne norme, gde se radi o ugrožavanju integriteta i suvereniteta jedne države i međunarodno - pravnog nastanka nove države (Kosova).

Drugo, protivustavno i nelegitimno vođenje razgovora. Vučić je do sada vodio sve pregovore bez utvrđene osnove, utvrđene od strane vlade, koja vodi spoljnu politiku, određuje pregovaračku delegaciju i ovlašćuje je da potpiše ugovor.

Po završenim pregovorima pregovarači podnose Vladi izveštaj o rezultatima pregovora i predloga ugovora na odobrenje i parafiranje.

Od toga do sada nema ništa, pri tome skupština potvrđuje ovakve međunarodne ugovore. Tek po ratifikaciji ovih ugovora oni stupaju na snagu i obavezuju Srbiju.

Ustavni sud proverava usklađenost sa ustavnim odredbama. Ni jedan od do sada sklopljenih sporazuma ne bi prošao proveru - jer svi su protivustavni. Konačno, ovaj mrtvi Ustavni sud treba jednom da se oglasi, do sada to radi samo kada se oglašava nenadležnim. Inače, ovakav kakav je i kako radi - nije nam ni potreban. Stoga sklopljeni sporazumi i njihove posledice za Srbiju i ne postoje.

Dakle, ništa od ovoga nema ni u Briselu ni u Vašingtonu, ni u Ohridu.

Predsednik Republike je uzurpirao funkciju Vlade i kršio Ustav, Rezolucije 1246, a u svoje lično ime vršio je pregovore sa nizom popuštanje i odricanja od državnih funkcija Srbije u korist nepriznate države Kosovo.

Konačno, obećava se brži ulazak Srbije i Kosova u EU, kada se potpišu sporazumi. Kako da Kosovo uđe u EU sa Srbijom, kada nema otvoreno ni jedno poglavlje, a Srbija već dvadesetak. Ako mu se daje sve što je Srbija otvorila (poglavlja) tada se tretira kao sastavni deo države Srbije. I samo Srbija jedinstvena (sa Kosmetom u svom sastavu) može da uđe u EU. Ako im je stvarno cilj „normalizacija odnosa" to su mogli učiniti odavno da jedinstvenu Srbiju uključe u EU, a ne da je ucenjuju priznanjem Kosova kao države i isporukama Haškom tribunalu celokupnog državnog i vojnog rukovodstva Srbije - koje j samo branilo državu od agresije NATO-a.

Ima li normalizacije odnosa kada svakodnevno Albanci napadaju Srbe, pljačkaju imovinu, hapse, optužuju, a EU ćuti i toleriše.

2. Nove prevare i obećanja

Sada idu i korak dalje sa prevarom, najavom donatorske konferencije EU i SAD da se prikupi novac za Srbiju i Kosovo, a u sastavu te „ponude" je potpis za priznavanje Kosova kao države - sa svim teškim posledicama koje iz toga proizilaze.

Od tih sredstava nema ništa, osim nove prevare, a i eventualno korišćenje vezano je za ispunjavanje sporazuma o priznavanju Kosova kao države.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da je postignut dogovor o Implementacionom aneksu Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa. „Imamo dogovor kako da se sprovede sporazum koji su Srbija i Kosovo postigli 27. februara u Briselu", rekao je Borelj.

Dodao je da nije reč samo o Kosovu i Srbiji, ne i o miru, sigurnosti i prosperitetu celog regiona. „Kosovo i Srbija moraju da normalizuju odnose, nema drugog puta".

3. Kosovo kao protektorat, nametanje silom

Kosovo kao protektorat se izjednačava u pogledu statusa sa Srbijom kao međunarodno priznatom državom i članicom UN. Stoga ni izjednačavanje simbola, isprava, nezavisnosti, teritorijanog integriteta i sticanju članstva u EU - nije po međunarodno pravno moguće. Sve se do sada silom i ucenom nameće.

Univerzalna međunarodna vrednost je vladavina prava, a ne vladavina „stvarnosti" i nametanje silom „nove realnosti".

Zar intervencijom NATO-a i bez odobrenja bilo koje međunarodne institucije (SB), divljačkim razaranjem i trovanjem - dakle smišljenim i programiranim uništavnjem jedne suverene države, članice UN, zbog njene politike otpora imperijalizma i dominaciji zapada, nije otrgnut deo teritorije samostalne države. Dakle, kosovska „nezavisnost" i „država" su rezultat nasilja, otimačine i NATO divljačke agresije na SRJ.

Nastala na agresiji, razaranju i otimanju teritorije Srbije - Kosovo po Bečkoj konvenciji ne može biti državni subjekat. Dosadašnji razgovori na tu temu bili su suvišni i nepotrebni. Mogli su se voditi samo na drugoj platformi, ne kao međunarodni (pre svega samo tehničke prirode). Zašto su sve do sada vrlo slabe i poltronske vlade uopšte na to pristajale?

Kosovo nije ispunilo za deset godina ni jednu jedinu obavezu (ZSO), što toleriše EU, a pri tome zauzima i stav da ZSO bude nevladina organizacija u ustavu Kosova, a sa stvarnim dometima jedne mesne zajedice. Sada istražuju i koji model da primene za ZSO. Sada će se po novom sporazumu zdravstvo i školstvo uključiti u pravni sistem Kosova i neće rukovoditi Srbija, već Kosovo preko formiranja ZSO (Eskobar). To je stvarno pravni nered i pokrivanje očiju srpskoj javnosti sa očito režiranom prevarom. Konačno, zbog neizvršenog dogovora 10 godina, Srbija može raskinuti dogovor i sve vratiti na početak (čl. 60)

Vučić za javnost Srbije tvrdi da se nije saglasio sa priznanjem Kosova kao države i njegovim članstvom u UN i da „nije ništa potpisao", ali priznanje može biti i prećutno - samo se odredbe sporazuma prihvataju i daje izjava za spremnost za njegovo sprovođenje, što je Vučić izjavio. „Ne može se izbeći zaključak da je pristupanje Kosova UN dogovoreno" ( po mnogim članovima prihvaćenog od Vučića, sporazuma).

Bečka konvencija (čl. 3) polazi od toga da pravnu valjanost ima međunarodni sporazum koji nije zaključen pismeno, već je prihvaćen usmeno.

Česte su tvrdnje da je čekanje da se formira ZSO samo dobijanje u vremenu, jer Kurti to odbija i pod pritiskom EU i SAD. Međutim, vlast Srbije stalno pri tome popušta i čini ustupke, prepuštajući Kosovu brojne državne funkcije. Pa i kad bi se formirala ZSO - to ne može biti konpenzacija za sve ono što se traži od Srbije u sporazumu.

Vučić kaže da je „formiranje ZSO prioritet", mada je bitnija njena funkcija i sadržaj delovanja od samog naziva i usvajanja.

Kakve su joj samo nadležnosti i to u okviru ustava, parlamenta i vlade Kosova, a ne Srbije. Novom ZSO čak i zdravstvo i školstvo ulaze u pravni sistem Kosova.

Eno vam zajednice srpskih opština u Slavoniji i njenih dometa i značaja! Iskustvo sa takvim ZSO je veoma poučno. Da ne bi bilo kakve dileme Kurti izjavljuje „za Srbe na Kosovu nema autonomije niti samouprave", „postoji samo defakto priznanje između Kosova i Srbije"." Oni su građani naše republike, a ja sam i njihov premijer".

Dakle Srbi na Kosovu su postali nacionalna manjina u svojoj državi. Pri tome nezaštićeni i mete za odstrel i stalni progon.

4. EU nije neutralna - provodi svoj koncept i odluke

Kakva je EU kao posrednik u pregovorima i njena „neutralnost" kada je priznala Kosovo kao državu? EU dokazano je, nije neutralna i ne može biti više posrednik u pregovorima. Dalji razgovori mogu biti samo u okviru Saveta bezbednosti - koji sada, samo povremeno „razmatra izvršenje o Kosovu".

Drugo, sam Lajčak navodi da je „američka pozicija, da je Kosovo nezavisna zemlja sa teritorijanim integritetom i suverenitetom i da veruju da bi međusobno priznanje bilo od koristi za ovaj region". Uz navedeno on dodaje: „što se tiče članstva Kosova u UN, mislim da bi to donelo bržu integraciju u EU ne samo Kosova i Srbije, već i celog regiona". Opet „novo" višegodišnje lažno obećanje.

Može li, konačno i Lajčak da bude posrednik u pregovorima Srbije i Kosova, obzirom na njegovu dosadašnju aktivnost u S. Makedoniji, BiH, CG, a sad u Srbiji? i njegovu pristrasnost (prljave poslove koje je obavio).

5. Poslednja faza destruktivnog procesa

Šta trenutno imamo, dokle smo došli? Ovo je finalna faza jednog destruktivnog procesa političkih garnitura Srbije prema kosovskom problemu.

Sve je počelo u stvarnom procesu izdaje nacionalnih i državnih interesa od Briselskog sporazuma i ukidanja svih institucija države Srbije na Kosovu.

Proces stalnog poništavanja države Srbije traje godinama sa navodnim procesom pregovaranja. Pregovori su postali mehanizam neosetnog popuštanja svih elemenata državnosti Srbije u procesu osamostaljivanja Kosova.

Svi pregovori su se odvijali uz posredništvo predstavnika EU - koja je priznala državnost Kosovo (osim 5 od 28 članica). Tu ravnopravnog i objektivnog posredovanja ne može biti. Sve se svodilo na puzajuće priznanje državnosti Kosova na šta je politički ucenjeno i dovedeno rukovodstvo Srbije pristajalo.

Da navedemo sledeće.

6. Predato Kosovu - funkcije i delovi sistema

Puzajuće priznavanje Kosova

Šta je do sada kroz pregovore predato u nadležnost „države Kosovo"?

Da navedemo osnovne elemente državnosti i samostalnosti.

Sva javna preduzeća,

Telekomunikacije,

Pozivni broj,

Vodovod (jezero Gazivode),

Elektroenergija,

Infrastruktura,

Pošta i telekomunikacije,

Železnica,

Pravosuđe,

Zemljišne knjige,

Poreski sistem,

Monetarni sistem,

Policija (integrisana u policiju Kosova),

Vojska (KZK), bez reakcije Srbije,

Ukinuta je civilna zaštita na severu Kosova,

Carina i carinski prelazi,

Stvaranje granice prema Srbiji i granični prelazi,

Registarske tablice,

Pasoši i lične karte i druga dokumenta,

Prihvatanje članstva u brojnim međunarodnim institucijama,

Učešće „Srpske liste" kao ikebane u vlastima Kosova (i izlazak iz

njih),

Vašingtonskim sporazumom ostvareno međusobno priznanje Izraela i Kosova i dr.

Šta je Srbija dobila kroz razgovore - ništa.

Da li ima još nešto da se preda osim školstva i zdravstva? I to bi ušlo u kosovski sistem nakon osnivanja ZSO. Konačno, sada se tvrdi u sporazumima da su to odnosi Kosova i Srbije, a ne više odnosi Beograda i Prištine.

Do sada je predato oko 25 funkcija i delova sistema „u ruke" političke garniture Kosova.

Sve je to Vučić dao kroz pregovore, bez ovlašćenja, platforme i uvida javnosti, ali i odluke Vlade Srbije (koja je nadležna i odgovorna za spoljnu politiku države).

Dakle Srbija je, sve dogovoreno ostvarila (ispunila), Kosovo ništa, a i dalje se održavaju razgovori, uz stalne pritiske i pretnje.

7. Smišljeni i razrađeni pakleni plan razbijanja Srbije

Vašingtonski sporazum je još gori u detaljima i štetniji po nacionalne interese Srbije (izgradnja pravca autoputeva, železnica, diverzifikacija izvora energije, američki kapital, mini šengen zona, prelaz Merdare, priznanje diploma i drugih dokumenata, moratorijumi za nepriznavanje Kosova, priznavanje Kosova od strane Izraela i dr.).

Radi se dakle o smišljenom i razrađenom planu zapadnih država za razbijanje Srbije i otcepljenja njihovog „proizvoda" Kosova od države Srbije. To je njihov „proizvod" koga podržavaju baš u svemu. Više ne postoji međunarodno pravo, rezolucije saveta bezbednosti, moralne norme, principi - sve je gola sila i nametanje sopstvenih rešenja i interesa zapada. Kada se tome doda i slaba vlada, ucenjenost masa i bolesna propaganda - pitanje je gde je granica uslovljavanja, ucena i golih pretnji sankcijama i izolacijom. To je jedan od razloga da su sporazumi do sada ništavni, a treba ih poništiti. Na ruku im ide i potpuno pogrešna razvojna politika i dominantan oslonac spoljne izvore na SDI - kojim se može ucenjivati država i rukovodstvo (povlačenje kapitala, investitora, izostanak novih kredita i dr.). Sada nam ambasadori određuju kadrovsku politiku, odluke vlade i rukovođenje državom.

8. Svet na ivici ratnog požara i razbuktavanje krize na zapadu

Kakvo je međunarodno okruženje i politički odnosi u svetu kao „ambijent" u kome žele da brzo reše višegodišnji kosovski problem?

Svet je, uz sve navedeno, došao na samu ivicu svetskog sukoba - povodom ukrajinske krize. Državnom rukovodstvu zapadnih zemalja se veoma žuri da što pre reše „kosovski čvor", jer im operacija „pomoći" Ukrajini (a stvarni rat sa Rusijom) ne ide dobro. Kriza se u tim bivšim kolonijalnim državama samo razvlači i produbljuje, konflikti se umnožavaju - put u recesiju je široko otvoren, nezaposlenje, inflacija i dekadentni društveni procesi se kumuliraju, a masovni protesti sve žešći i češći. Žuri im se da „završe s Kosovom", ali i sa Srbijom koja nije uvela iste ekonomske i druge sankcije Rusiji kao kolektivni inperijalni zapad.

Mada je srpski predsednik mnogo toga uradio u nizu poteza protiv Rusije (vidi sastanak „EU i Zapadni Balkan" u Tirani (2022. godine)).

Ni to nije dovoljno. Pritisak na uvođenje sankcija Rusiji - sa svim katastrofalnim posledicama te odluke i dalje ostaje.

Smeta im na zapadu u ovoj opasnoj igri svetskih razmera jedna samostalna i odgovorna država sa nacionalnom, a ne dominantno tvrdim interesima. Pokušavaju je slomiti! Svim sredstvima! Prljavim političkim igrama, lažima i propagandom - što je i postao sistem ponašanja zapadnih struktura - sve do izazivanja građanskog rata.

Naš narod ne sme da bude uspavan, dezinformisan, neobavešten, sluđen razornom propagandom, jer istorija se ponavlja kao 1939, samo su sada drugi akteri sukoba. Paranje i razbijanje države srpskog naroda je davno programirano kao proces, a održavanje slobodne enklave u srcu Evrope koja je u ratu sa Rusijom, njima ne odgovara - strateški i geopolitički

9. Skup u Tirani - „EU i Zapadni Balkan"

Šta je Vučić potpisao na skupu „EU i Zapadni Balkan", održanom u Tirani. Da navedemo najvažnije:

- Osuda ruske agresije na Ukrajinu (član 1),

- Restriktivne mere prema ruskoj federaciji (član 4),

- „Obavezujući sporazum sa Kosovom" - Vučić pristao i tada potpisao

(član 9),

- Osuda Rusije (član 13 i 14),

- Prihvatanje uvođenja sankcija Rusiji - preko usaglašavanja spoljne politike Srbije sa EU.

Tim sporazumom je Vučić potvrdio sankcije Rusiji i pojačao samostalnost Kosova.

10. Šolc - Makronov plan destrukcije Srbije

Sada dolazi finale ovog procesa otuđivanja Kosova i Metohije kao dela jedne suverene države, čiji je integritet ugrožen.

Došli smo do novog ultimativnog Šolc - Makronovog plana „Osnovnog sporazuma Kosova i Srbije" - koji po njima Srbija mora da prihvati.

Dakle, nema tu više „Sporazum Beograda i Prištine", već dve države (Kosovo - Srbija).

Sve je namerno zamagljeno. Dugo ga nema u javnosti. Predsednik najpre neće da ga primi, a sada je osnova za nove razgovore i implementaciju dogovorenog.

Ovo je finale pritiska za priznavanje „Države Kosovo".

Već u prvom članu se kaže da će države međusobno razvijati normalne, doborsusedske odnose na bazi jednakih prava, pri tome će „međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate".

U čl. 2 se pozivom na Povelju UN, traži priznanje „suverenih prava države Kosovo, poštovanje njegove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje" (verovatno u planu stvaranja Velike Albanije).

Svi ostali članovi vode ka „pravno obavezujućem, sveobuhvatnom sporazumu i normalizaciji odnosa". Dakle priznanju države. Evropska unija će „pratiti sprovođenje ovog programa". A kakva je, videli smo.

EU je pravo na veštačkom disanju i objektivno preti joj raspad. Tu nikada i nećemo ući. A i ne treba da ulazimo. Obećanja su lažna.

Predsednik Vučić vodi do sada pregovore protivno rezoluciji 1244 i protivno ustavu Srbije, protivno funkciji predsednika republike. On je ucenjen čovek i instalisan da izvrši preuzeti zadatak.

Guranje koncepta „Otvoreni Balkan", kao projekta u interesu Albanije i SAD, a preko toga uvlačenje Kosova - (indirektno) u NATO. „Mi tu ništa ne možemo učiniti" (Vučić). Protivustavno i štetno nacionalno - razvojno delovanje i razaranje društva i institucija, mora se zaustaviti, a vratiti zakone, morale i normalnost u Srbiju.

Da bi se sprečili brojni razarajući procesi u privredi i društvu, treba da Vučić odmah podnese ostavku, šime dolazi i do razaranja naprednjačkog kartela, interesne zajednice, uz postepeno vraćanje državnih institucija, zakona, prava i morala u državu Srbije.

To je i program Vlade nacionalnog spasa koju predlažemo i koju smo razradili.

Treba raspustiti sve stranke, parlament, Vladu i uvesti „Vladu nacionalnog spasa" ili prelaznu Vladu - kako smo to predložili na godinu dana - da sredi stanje u društvu, privredi i državi. Ovako se samo dalje produbljava kriza i suprotnosti u društvu- do mogućih građanskih sukoba.

Ucenjeni ljudi spremni na sva popuštanja na pritiske zbog održavanja na vlasti - vodi u otvorenu izdaju nacionalnih interesa. Budućnost Srbije je veoma neizvesna.

11. Prinuda i pretnje izvršavanja diktata

Mi moramo, navodno, po njima (EU i SAD), da prihvatimo ovaj plan, jer oni smatraju da mora biti prihvaćen. Ako ga ne prihvatimo suočićemo se sa „prekidom procesa evropskih integracija, zaustavljanjem i povlačenjem investicija, ali i sa sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu".

Ko to sve zacrtano u sporazumu mora da prihvati?

Posao predsednika je da brine o državi i da odbije ono što je neprihvatljivo, a ne da rasprodaje državu i njenu imovinu. „Vučić je prihvatio Makron - Šolcov plan i ide na njegovu implementaciju, uz jedan uslov - da neće prihvatiti članstvo Kosova u UN i NATO, mada je to sve sadržano u članovima prihvaćenog Sporazuma." Zar se neko tako može igrati sudbinom države i naroda?

Kako jedan čovek, uzurpirajući sve nadležnosti vlade i skupštine u gotovo tajnim pregovorima, dogovara o sudbini države? Kakva je to platforma za pregovore? Nema nikakve platforme.

Posle Vučićevog obraćanja javnosti Srbije, politička scena se veoma uzburkala - pobunila se.

Plan se ne može niti sme prihvatiti! U kakvom ambijentu se vrše ovi pritisci zapada na Srbiju? Svet se iz osnova menja. Zapadni kolonijalni i osvajački sistem je u dubokoj krizi i ograničenju mogućnosti, dosadašnjeg delovanja i osvajanja, pretnji i ucena.

Treba naglasiti - Kosovo je stvarno okupirana teritorija od strane NATO-a i takvu ga treba proglasiti. Ono nije pod kontrolom UN i EULEX-a.

Instalisana je vojna baza Bondstil, bez pristanka Srbije, a EU u potpunosti podržava u razgovorima, Kosovo kao državu. Tu su svi dalji razgovori besmisleni, osim u popuštanju navoda u novim zahtevima i ucenama - gde im je kraj?

Teško je to predvideti. Hoćemo u dalje državno „paranje", ponižavanje i cepanje Srbije?

Zbog ucenjenosti i brojnih drugih razloga, dosadašnje katastrofalne i gubitničke politike u odnosu na Kosovo, Vučić i Dačić ne mogu biti dalji pregovarači sa stranim partnerima, ako se pregovori nastave. Njih treba (5 članova) da odredi ili vlada ili skupština od vrhunskih stranaka i patriota sa određenim ovlašćenjima i izraženom platformom za pregovore.

Sadašnja vlast nema nikakvu platformu i model i politiku Srbije prema Kosovskom separatizmu. Svi gotovo tajni razgovori su se vodili oko nametnutih predloga i rešenja tuđih snaga i interesa, stoga je Srbija stalno gubila i pr

Lagali su javnost Srbije i podilazili stranim interesima da bi očuvali vlast. Stoga smo došli u ovu situaciju biti li ne biti.

Usput su sve rasprodali i privatizovali na jednom totalno pogrešnom modelu razvoja.

Što se tice ucene oko „prekida procesa evropskih integracija, povlačenja stranih investicija", prestanka priliva novog kapitala (dugova) i drugih političkih i ekonomskih mera - to je obična pretnja kada se zna priroda i interesi stranog kapitala. Samo 9 posto kapitala iz Rusije koja je u ratu sa NATO se za godinu dana povuklo.

U vezi sa propagandnim delovanjem navodim primer tvrdnje Vladimira Đukanovića (SNS), koji kaže „preti nam ozbiljna izolacija, jer niko na Zapadu neće hteti da sarađuje sa zemljom koja nije jasno osudila Putina kao ratnog zločinca i nije uvela sankcije Rusiji". Samo da konstatujemo da niko od brojnih novih investitora (4,3 milijarde evra u 2022), nije ni pomenuo sankcije Rusiji, a ni u 2023. godini.

Treba konstatovati da je EU na veštačkom disanju i pred raspadom. Ona vodi pregovore sa neovlašćenim, protivno Rezoluciji 1244, protivno Ustavu Republike, protivno Bečkoj konvenciji i protivno funkciji predsednika.

Istovremeno guranje koncepta „Otvoreni Balkan" od strane Vučića je put stvaranja Velike Albanije i time uvlačenje Kosova u NATO.

Protivustavno i zaista štetno ponašanje mora se zaustaviti, ali i opšti proces propadanja institucija i Srbije u celini. Predsednik je uzurpirao funkcije javnih institucija i svakodnevno svojim odlukama krši Ustav. Zapadne službe su ga dobro proučile i ucenjuju ga.

12. Promena strategije i politike

Ambasador SAD, gosp. Hil se direktno meša u vitalne funkcije države - kao namesnik ili guvernator i kontrolor. Da li smo okupirana država, porobljena, kolonijalna, inprovizacija od države.

Može li vlast da ambasadora Hila proglasi „personom non grata", uz prethodno upozorenje o nedopustivom ponašanju!

Isto učiniti i sa drugim ambasadorima koji se tako ponašaju.

Kada Briselski sporazum već deset godina do danas (prema cl. 51 i 53 Bečke konv.) nije realizovan (ZSO) tada:

Skupština Srbije ga proglašava nevažećim,

Sve po njemu učinjeno se poništava,

Sve ide na početak!

Proglašava se okupacija Kosova,

Kosovo je protektorat pod kontrolom UN i SR i rezolucije 1244.

I dalje svakih šest meseci se daje izveštaj SB o Kosovu.

Prekidaju se dalji pregovori, aktivira se dejstvo rezolucije 1244 SB.

Ako se želi smirivanje situacije i stabilnost regiona, tada je trebalo

odmah uključiti Srbiju (sa Kosovom) u EU. Kosovo, treba vratiti u Ustavni poredak Srbije sa visokom autonomijom.

U eventualnim daljim pregovorima oko Kosova ne mogu dalje učestvovati ni Vučić, ni Dačić - obzirom na sve dosadašnje loše rezultate - ravne državnoj kapitulaciji.

Konačno, po rezoluciji 1244 SB, može se u opštine sa srpskom većinom vratiti tih 990 vojnika da štite sigurnost građana i rad institucija povezanih sa Srbijom.