Do koske

Rušenje Vučićeve diktature iznutra, potraga za „slamkom spasa", pad socijalista i magla na putu u budućnost

NESTOR STRAŠNI I NAPREDNA PROPAST

Na stotine otvorenih pitanja stoji pred svakom budućom vladom Srbije, odmah nakon pada Aleksandra Vučića i njegove stranačke i koalicione horde. Svaku sledeću vladu čekaju haos u državnoj upravi, milijarde evra unutrašnjih i spoljnih dugova, uništeno pravosuđe, školstvo, zdravstvo, vojska koja ne zna čemu služi, podeljena i korumpirana policija, diplomatija koja ne zna da objasni u kom pravcu ova država ide, na hiljade protivzakonito započetih građevinskih projekata, a pre svega, oko 600.000 ljudi koji su zaposleni u državnim preduzećima, preko Srpske napredne stranke, od čega barem polovina tih radnih mesta nema nikakvu svrhu. Polednji događaji, raspad SPS-a, neuspeo pokušaj formiranja stranke dr Nestorovića i haos u Skupštini i oko nje, govore da budućnost neće biti laka.

Luka Mitrović

Samo manji deo sa spiska urgentnih stvari koje bi svaka vlada nakon desetogodišnje diktature Aleksandra Vučića morala da rešava, govore da ne idu dobra vremena.

Najgore što čeka svaku novu vladu, ukoliko ona bude spremna da napravi najdublji „rez" i otklon od skoro četvrt veka klero-šovinističkog izluđivanja građana Srbije (na žalost, i veći deo regiona boluje od istih bolesti), jesu već formirane mafije koje imaju „operativnih" na stotine miliona evra, „kumulativno" i milijarde u raznim nekretninama, investicijama i stranim bankama i off shore kompanijama širom sveta.

Tu mafiju je stvorio režim Aleksandra Vučića, a njoj se pridružila u vidu „savetnika" i „koalicija", i prethodna finansijska oligarhija, zapravo mafija iz dve epohe: režima Slobodana Miloševića i „nove klase" nastale u vreme vladavine takozvanih demokratskih lidera.

Čitava ova bulumenta, poseduje moć da u svakom momentu potkupi ne samo novu vladu nego i da stvori nove lažne političke pokrete, kojima bi „predstava" mogla da se i dalje igra, kriminal da cveta i prljavi novac da se okreće.

Današnji moralni, etički i intelektualni potencijal Srbije, na najnižem je nivou unazad skoro pola veka. To pokazuju sva novija istraživanja socijalnog, sociološkog, materijalnog i ukupnog društvenog stanja ove države. Ništa od toga ne nudi nadu da će padom tiranije Aleksandra Vučića i njegove mafije, stvari biti rešene odmah. Naprotiv, prava bitka novih ljudi, rešenih da iskorene Zlo zaostalosti, Zlo zarobljenog uma i Zlo siromaštva, kako materijalnog tako i duhovnog, tek tada treba da počne.

Da li je Srbija spremna da prihvati tu borbu?

Odgovor na to pitanje će tek doći. Neće biti lako sutra kad u stvarnom životu dođe do svakodnevnih susreta onih koju su se od režima Aleksandra Vučića „uzdigli", materijalno i na svaki drugi način, sa onom realnom većinom koja je patila ili u najboljem slučaju preživljavala u tom režimu. Mogući su vrlo lako i građanski sukobi (realni su već sada), lični obračuni i mnoge prateće masovne frustracije, suočenja sa nekim strašnim istinama i mega-pljačkama naprednjačkog režima.

Danas, u prvim mesecima 2024. godine, kad' Srbija prisustvuje novom cirkusu Vučićevog režima koji formira neki navodni Pokret za narod i državu preko koga očajnički pokušava da nađe neke nove glasače, raspada se nakon trideset godina Socijalistička partija Srbije (SPS), kao recidiv jednog ružnog vremena.

Jedanaest godina koalicije sa Vučićevim radikalsko-naprednjačkim plemenom, polako je raubovalo tu stranku. Dačićevi socijalisti više ne trebaju čak ni Aleksandru Vučiću, kome nema spasa i sa njima i bez njih.

Slom Vučićeve kriminalne politike na Kosovu, posledice (koje tek dolaze) Rezolucije Evropskog parlamenta, istraga Evropske komisije i novi izbori, sve su to razlozi zbog kojih ni socijalisti (čak i u fazi nestanka), ne žele više sa Vučićem. Ali, sve govori da je ta stranka bez Miloševića, živela duže nego što je iko očekivao.

Ali, došao je trenutak kad će SPS da nestane ili će ostati kao marginalna stranka, koja više nema nikakav uticaja na politička zbivanja u Srbiji.

Nije slučajno predsednik Izvršnog odbora SPS Vladan Zagrađanin, na pitanje kako dalje sa Vučićevim novim pokretom, rekao: "Svako eventualno presvlačenje ili utapanje u neku novu organizacionu formu značilo bi odricanje od onoga što su socijalisti izgrađivali godinama".

Brzo je Dačić reagovao tvrdeći da njegova partija „podržava formiranje pokreta koji bi objedinjavao aktivnosti vladajuće koalicije i svih drugih patriotskih stranaka" i još dodao kako SPS veoma dobro sarađuje sa Srpskom naprednom strankom (SNS) i naglasio: „ponosni smo na sve što smo uradili zajedno sa Aleksandrom Vučićem u proteklih 11 godina. Kao što sam se i ja zalagao, SPS podržava formiranje pokreta koji bi objedinjavao aktivnosti vladajuće koalicije i svih drugih patriotskih stranaka".

Dačić zna ono što njegov predsednik Izvršnog odbora ne želi da zna: Socijalistička partija Srbije nema mnogo izbora osim da uzme sa stola mrvice ili ono što joj se ponudi. Padom Vučićevog režima, pašće i mala armija SPS „rukovodilaca" na širokom prostoru od lokalnih samouprava do najvećh državnih preduzeća.

Vučić, naravno, nikad nije verovao Dačiću, a danas mu najmanje veruje, računa da će ga on prvi izdati, da će se, kao i prethodnih dvadeset godina, naći nekoj novoj koaliciji, samo kad mu se pruži prilika ili oseti da gubi tlo pod nogama.

Tragikomična je priča o „odbrani nacionalnih i državnih interesa", jer su ti interesi ugroženi bili istog dana kad je ova koalicija, smrtonosna po Srbiju, nastala.

Ako Vučić u svom poslednjem „deljenju karata" nema više nikoga na koga bi računao, osim, „osebujnog" doktora Nestorovića, onda je sudnji dan Vučićeve dikakture već stigao.

Izvori ovog magazina tvrde da se estradna pojava dr Branimira Nestorovića, dopala Aleksandru Vučiću mnogo ranije, kad je shvatio da ovaj šoumen može da privuče dosta glasova koji su mu potrebni. I, onda mu je otvorio sva vrata njegovih televizija, da priča šta god hoće i koliko god hoće. Nekad pametno, nekad potpuno „iščašeno" i suludo, ali svakako intrigantno. Poteglo se i pitanje od strane zdravstvene komore o njegovoj licenci. Međutim, došli su prošlogodišnji izbori, i nisu ništa dobro doneli doktoru.

Tokom noći, 17. decembra 2023., bilo jasno da je Vučić izgubio izbore, ali je „dobio" Nestorovića. Niko, pa ni Vučić, nije računao na njega sa procentom glasova koji mu je obezbedio ulaz u parlament.

Nestorovićev pokret "Mi - Glas iz naroda", naglo su vratili samopouzdanje uspaničenom tiraninu, ali, već u februaru 2024., taj čudan skup ljudi, prestao je da postoji. Počela je bitka za vlast u Nestorovićevoj budućoj stranci, koja nije stigla ni da se formira.

Izjavio je: „U toku procesa preobražaja pokreta došlo je do izvesnih nesporazuma unutar rukovodstva".

Branimir Nestorović je ultimativno tražio da on bude predsednik, pa je „izvorni princip" kolektivnog rukovodstva koje čini sedam osnivača, odmah pao u vodu. I ta još neformirana stranka se raspala.

Sve što se to dešavalo polovinom februara 2024., kad je Vučić (prema izvorima MT), „objasnio" Nestoroviću da zaboravi na „kolektivne principe" i polaže račune samo njemu. Sa tom „direktivom", Nestorović organizuje sastanak sa grupom "Mi - Glas iz naroda", i desilo se šta se desilo. Raspad u roku od deset minuta. Sve zato jer Vučić ne veruje „kolektivnim principima" zato što je kod Vojislava Šešelja „dresiran" da uceni jednog čoveka, a preko njega i one kojima bi da upravlja.

Niz izjava članova ove grupe, opisuju da je retko kad manji skup ljudi napravio veći haos. To može biti samo kad se sukobe dve ili tri frakcije iste Službe.

I, sad dolazi poenta: dok se „dirigenti predstave" iz tih Službi ne promene, kao i način rada, povratak profesionalizmu, dok pravi ljudi ne budu radili prave stvari, i dok se ne razvlasti sve što zabada nos u ljudska i građanska prava građana Srbije, haos je jedino čemu se ova država može nadati.

A, to u praksi izgleda ovako (prema tumačenju jednog „hroničara"), kad se saberu sve intrige i sukobi u „ekipi" dr Nestorovića:

Na glasanju za ultimatum Nestorovića (da bude predsednik buduće stranke) on nije dobio podršku većine osnivača pa je potom demonstrativno napustio pokret, a za njim i „geopolitičar" iz „jata" Milomira Marića, Aleksandar Pavić.

Sutradan su se oglasili i glavni akteri kontroverznih događaja. Nestorović i Pavić demantovali su navode kolega da su napustili pokret, i dodali da su samo napustili sastanak rukovodstva pokreta zbog „neprijatnih i neprihvatljivih dešavanja" prethodnih dana.

Dvojica poslanika liste "Mi - glas iz naroda", u saopštenju su se vratili na 16. februar, kada je navodno nakon organizacionog skupa u Pančevu jedan od osnivača pokreta Dragan Stanojević pokušao da isprovocira Aleksandra Pavića „tako što mu je pretio fizičkim nasiljem na javnom mestu i lično ga uvredio".

Da Nestorovića treba podržati da dobije predsednička ovlašćenja glasao je samo Siniša Ljepojević, ali su ostala četiri osnivača glasala protiv, što je dovelo do odluke Nestorovića i Pavića da napuste sastanak.

Oni međutim tvrde da nemaju nameru da napuste i sam pokret, kao što je, kako kažu „navedeno u saopštenju onih koji očigledno pokušavaju da ga prisvoje".

U saopštenju se kaže da su Nestorović i Pavić bili „izuzetno nezadovoljni" neodgovornošću Branka Pavlovića (tranzicionog mešetara malim akcijama) pri izboru Aleksandra Jerkovića za nosioca liste za Beograd, jer smatraju da su upravo oni „uneli nezdravu atmosferu u organizaciju" i pokušavali da „kadriraju u pokretu".

Konačno, dr Branimir Nestorović se „oteo" grupi i saopštio „da njega niko ne može izbaciti iz pokreta, pre svega jer je on ovlašćeno lice, što može da se proveri i u Agenciji za privredne registre, a čak je i račun pokreta otvoren na njegovo ime, jer je bio nosilac liste".

„Znači da nikakve pare dobiti neće!", rekao je Nestorović misleći na novac koji država isplaćuje strankama i pokretima koji imaju poslanike u parlamentu, a kažu, jedan od suosnivača Dragan Stanojević pokušava da neovlašćeno uzme novac sa računa.

Konačno, i nakon svega viđenog: ako postoji bolja slika haosa i ludila povodom gromoglasnog pada Vučićeve diktature, onda su to ove „burleske" sa doktorom Nestorovićem, panikom u SPS i paklom u parlamentu. Kako je počelo, tako će i završiti.