Neverovatno je koliko je lako prevariti zrenjanice. Znaju da je laž, vide laž i opet veruju da nije. Koliko puta je građane prevario isti čovek (čovek? pre osoba) je poražavajuće. Vole ljudi lažove i prevarante zato što su im ti i takvi komšije, kumovi, sreli su se negde, rekao im neko za njih. Tužno je da samo neljudi imaju kredibilitet kod naroda, samo se takvim nesvetima oprašta i samo takvi Minhauzeni dobijaju podršku. Poslednji primer je novoizabrani poslanik u republičkoj skupštini Branislav Grubački-Guta.
Milica Gardinovački
Nosilac svih mogućih stranačkih knjižica u sedmoj deceniji života je postao borac za pravdu koju je do sada maksimalno izvrgavao ruglu koristeći sve dostupne rupe u zakonu i prijateljovanje sa primercima iz svih stranaka kojih je mogao da se seti. Sebe naziva institucijom kulture, tačnije kafanu koja je bila pod njegovom NOVOOPTIMISTIČNOM vizijom.
Grad ima sedam ustanova kulture, ali on je zamislio da je kulturološki Kolumbo. Mladi vole da se kulturno uzduži uz koktele, žestinu i muziku. Zaboravio je da napomene da je prošao kroz DS, DOS, LSV, koalicione SPS, šurovao sa zelenima i ekologijom, patkicom žutkicom, NE DAVIMO BGD, listom DANAS kao promoter i ko zna sa kim još. Neplaćeni dug za zakup te njegove kafanske kulturne ustanove oprostio mu je SNS na zvaničnoj sednici skupštine grada istupanjem direktora Fuksa koji je odbornicima uredno objasnio da mu se dug oprašta iz ne zna se kojeg razloga....
Dug je bio prema budžetu grada vezan za JP Stambena agencija i imao je kamatu skoro pa ravnu dugu. Zrenjaninci treba da znaju da je grad častio borca protiv nasilja i opoziciono oredeljenog dedicu za iznos koji je direktno uzeo baš od građana. Voleli bi da znamo čime je to zaslužio i kome bi drugom da je imao takvo dugovanje bilo oprošteno. Sada se kočoperi iz poslaničke klupe, a naivni građani Zrenjanina veruju da je opoziciono predstavljanje ove koristoljubive osobe dobro za grad. Izgubljena merila poštenja izgleda da se lepo pokazuju na rezultatima glasanja po sistemu-ako je krao,krali su i drugi ili ako je krao-neće više. Zapravo to je nesebičnost jer više voli vlast od sebe...Pa šta ako je i lagao i krao...tada nije bio poslanik
Tri dana pre izbora gradonačelnik Salapura je obavestio građane da će agonija zbog mosta na Tamišu između Orlovata i Tomaševca biti brzinski rešena. Umesto popravke mosta kao alternativno rešenje dato je asvaltiranje postojećeg atarskog puta u dužini od 5,5 kilometara. Kako je lokalni Minhauzen rekao, na tom velikom projektu angažovala se i Vlada Republike Srbije i predsednik lično. Blago onima koji veruju u takvu nebulozu. Znamo li mi uopšte koje su ingerencije predsednika države, državnika po Ustavu? Neeee.
Da znamo nikada ne bi poverovali u ovakvu jeftinu laž. Kako je izborni proces završen tako su nestale i mašine sa tog VELIKOG PROJEKTA i radovi su prestali. Table sa rokovima nema na gradilištu ako je to još uvek gradilište. Ceo ovaj postupak pokazuje koliko je lokalnoj upravi stalo do 20.000 stanovnika koji zavise od tog mosta ili puta. No, idu lokalni izbori i debeli obraz-đon gradonačelnika će dozvoliti sebi novo obećanje, tačnije istu laž.
Linglong je u novoj akciji uništavanja grada . Ovog puta su u pitanju otpadne, atmosferske i fekalne vode. Sve od vode što se nakon kiša i topljenja snega sakupi na sto hektara krovova i betonskih saobraćajnica (pored ostalih) Linglonga biće odvedeno u Begej. Za ovu svrhu pre dve godine iskopani su potrebni odvodni kanali, a ovih dana se privode kraju i radovi na mestu gde će se njihov sadržaj ulivati u reku. To novo/staro ušće je stotinak metara nizvodno od mesta gde se prazni i sve smrdljivo što donese
Aleksandrovački kanal koji je zapravo otvoren kanal -septička jama koja prolazi se nalazi uz samo naselje Bagljaš (deo grada) sa oko 30.000 stanovnika. U blizini ušća nove pritoke Begeja, između Linglonga i Mužlje (opet deo grada) , nema nikakve gradilišne table, odnosno propisima predviđene informacije o tome ko i šta ovde radi i kada je rok završetka posla. Na licu mesta se može da uoči da se sva iskopavanja rade zbog Linglonga i da je sve bez dozvole. Najlakše je sve otpadno pustiti u Begej.
Kome trebaju prečišćivači i neki eko sistem? Grad je bukvalno prepušten kinezima koji shvataju da mogu da rade sve što im se prohte i šta zamisle. Nije uzalud samo prošle godine zvaničan broj prijavljenih stranaca radnika bio 23.290. Prijavljenih. Kinezi su neproverljivi. Svi liče, niko ne zna gde se sahranjuju ili spaljuju i ko i kako dolazi na njihovo mesto. Kroz grad voze bahato oni kinezi koji su u gumari establišment i to džipove iz kojih jedva da se vidi glava vozača. Interesantno da nema starijih od četrdeset godina. Ne proverava ih policija, nemaju dozvole nego potvrde za vožnju i to nikome ne smeta. Zvanična priča odgovornih za boravak i rad kineza i ostalih u LINGLONGU je samo jedna laž više na provincijskom nebu.
Svaki otpor, čak i u mislima je slomljen u gradu. Ove zime je pravo zadovoljstvo videti kolika je otupelost ljudi kroz pristigle račune za daljinsko grejanj u stanovima. Neverovatno je da prevara megalomanskih razmera ne izaziva ni bes, ni pobunu, ni komentar. Postalo je svima svejedno. Naravno da će da bude i gore, ali-možemo mi to. Grejanje u januaru u stanu od 19 ( do 21 ) kvadrat iznosi 19.816 dinara. Neverovatno, ali gas je skuplji za 38,5% ,a struja za 26%. Cena toplotne energije je porasla za 15 %.
To je kraj svakom objašnjenju. Jedino što nam ostaje je da kažemo: Pljačka im materina.
U međuvremenu osamnaest preduzimača sa odobrenjem nadležnih gradi višespratnice po gradu. Niču besmislene zgrade u naseljima sa prizemnim kućama i uspešno daju mogućnost budućim stanarima (ako ih bude) da pljuju, bacaju đubre i iz svojih stanova drže na oku sva dvorišta svih kuća u širokim lukovima. Kuće uz čija dvorišta niču zgrade gube na tržišnoj vrednosti, a sve češće se zbog loših proračuna i odobravanja gradnje bez osnova urušavaju kuće ili pomoćni objekti istih. Sve su to manje-više zrenjaninske firme osnovane u poslednjih pet godina.
Stanogradnjom su se počeli da bave privrednici čije osnovne delatnosti nemaju dodira sa tom izgradnjom. Uglavnom su se bavili proizvodnjom i distribucijom ogreva, transportom, asfaltiranjem puteva, ali i radom u javnim preduzećima. Svi su međusobno umreženi...i investitori i izvođači radova i oni koji kontrolišu izgradnju i naravno SNS moćnici koji uredno uzimaju ušur. Procene pokazuju da će zrenjaninsko tržište tako da dobije preko hiljadu novih stanova (samo od zgrada koje su trenutno u izgradnji) , ali je sasvim nejasno kome su stanovi namenjeni i za koga se isti zidaju.
Grad je od dolaska SNS na vlast izgubio skoro 20% stanovnika i ta brojka je u stalnom porastu. Jedine migracije su preselenja stanovnika okolnig sela u grad jer je svaki oblik života u selima zamro. Zrenjaninci odlaze u Novi Sad i Beograd i u inostranstvo, a ljudi sa sela u Zrenjanin. Budući vlasnici ovih nekretnina računaju da će stanove moći da izdaju tako da je već sada stanarina (kirija) bez troškova u ovakvim stanovima i do 450 evra za 50 kvadrata stambenog prostora.
Kada smo već kod izgradnje treba da se pomene i lokalna nepotvrđena priča o rušenju zgrade tehničke škole koja ,navodno, ima azbestne cigle koje nisu prihvatljive za jednu takvu prosvetnu ustanovu. Za sanaciju te škole tokom godina je dva puta izdvojena suma od 15.000.000 i to je trebalo da namiri troškove sanacije. Do radova nikada nije došlo. Nakon toga je načelnica gradske uprave Jasmina Malinić dala saoštenje da je zgrada izgrađena kao privremeni objekat sa određenim rokom trajanja i da je taj rok istekao i da je zbog toga potrebno obezbediti novu zgradu za tehničku školu.
Ako bi se zgrada srušila gradska vlast bi u tom slučaju dobila savršen prostor za izgradnju Zrenjanina na vodi i to odmah uz naselje Mala Amerika koje je statusno jako i vrlo poželjno. Ako se uzme u obzir da je prekinut ugovor sa firmom EKO GRADNjA (još je nepotvrđeno, ali za koji dan će i to biti ozvaničeno) i da se šuška da sa građevinskim firmama u grad stiže Dodikov sin mnoge stvari vezane za ukidanje škole Uroš Predić ( hemijsko-prehrambeno-tekstilna škola) i rušenje srednje tehničke škole ostaju mnogo očiglednije.
Iza svega stoje kao klisurine gradonačelnik Salapura i načelnica u gradskoj upravi za društvene delatnosti Jelena Dragić. Ona se od početka rukovodila rečenicom : vlast koju narod ne razume mora da radi na prevaspitavanju naroda i time se zaista i bavi. Ohola i drska, narcisoidna- verovatno misli i nezameljiva ne preza od besmislenih svađa po hodnicima sa ljudima koji su došli u gradsku upravu sa nekim razlogom do čuvanja sendviča i paketa za glasače SNS u magacinima prijatelja koji imaju drvaru. Vlast nije pokazala sve što zna....šta ne zna-pokazuje. Ovo dvoje su očigledan primer
Prošla je i dodela budžetskih para za sportske klubove, tačnije za aktivnosti u oblasti sporta u Zrenjaninu. Privatni klubovi su u toj dodeli najbolje prošli. To je valjda zato što su vlasnici tih klubova u samom vrhu vlasti ili su samo povezani lično ili porodično sa klubovima koji su dobili novac.
Fudbalski klubovi NAFTAGAS (Elemir) i RADNIČKI Zrenjanin su dobili po 3.000.000 dinara, a svi ostali između 350.000 i 400.000. Klub SAS , mali fudbal, čiji trener Simo Batinica je optužen za ratne zločine i koji je tukao igrača u toku trajanja utakmice zbog veze sa režimom uvek je privilegovan. Klub je dobio 1.200.000 dinara,a klub malog fudbala iz Lazareva čitavih 50.000 dinara. Dva auto moto kartinga su dobila novac.
Jedan klub 25.000 ,a drugi 120.000. Svi borilački sportovi su dobili u proseku 50.000 dinara, a šah klub PROLETER 300.000. Zanimljivo je da privatni klub plesa Nikolete Dojkić dobija 350.000 , a PAUERLIFTIN klub Gladijator koji ima neverovatne uspehe i u pokrajini i na državnim takmičenjima 50.000 dinara. Obzirom da je koordinator radne grupe Siniša Vukić čija familija snabdeva (moranjem) sva javna preduzeća kancelarijskim materijalom bez izuzetka jasno je koliko pravde ima u dodeli budžetskih para pravim sportistima, a koliko poslušnicima SNS, režimlijama, nepotističarima i prazilukovima vlast.I za kraj opšta radost u turističkom savezu grada.
Na predstojećem sajmu turizma, kažu zaposleni, posetioci će da imaju jedinstvenu priliku da dožive Zrenjanin iz nove perspektive .Ta perspektiva omogućava panoramsko razgledanje sferičnih fotografija snimljenih u 360 stepeni koje pružaju realističan osećaj prisustva u samom Zrenjaninu. Neverovatna drskost. Centar je u apsolutnom mraku sa prvim sumrakom. Svaki drugi lokal je prazan, prljavih izloga i oblepljen starim novinama. Jedino što radi su kladionice i banke i nekoliko stranačkih kafića. U celom gradu nema javnog toaleta. Grad nema vodu za piće. Begej nije plovan i bukvalno je stajaća gradska septička jama. Obale su pod trskom i ševarom i delovalo bi baš rustično da nema tolikog smrada i kesa kao i PVC ambalaže. Fasade u centru se obrušavaju kao i krovni crepovi. Pinova vila je ponos destrukcije. Kod svake druge zgrade je razapeta ili žica ili skela. Te žičane ograde su zabodene u stare auto gume. Jedinstveni smo po tome što nam je atletska staza asfaltirana na godinama nedovršenom sportskom stadionu. Grad je pandam Černobilu. Nadamo se da će uz tu tehniku gledanja svaki posetilac sajma da dobije ružičaste naočare da upotpuni uživanje....
I tako proslavismo u gradu i kinesku novu godinu. Ukrasi u centru su skidani tek nakon što je ta linglongaška nova godina prošla. Možda će sledeću da obeleži koncert PUF_a u skupštinskoj sali jer su i oni iz sale i ovi što bi u salu na istom kulturnom nivou. Što prostačkije i primitivnije to statusno bolje. Ova poslednja nazovi pesma PUFovaca iznedrena iz napada panike plitkoumlja mogla bi da postane himna stranke slobode i pravde. Ionako su u istom porodično- stranačkom loncu, istih htenja i jadne simbolike. Dovoljna kazna je to što je grad pretrpan bilbordima sa likom Obraćatora, a to je prevelika depresija za građane.
Koliko košta saznanje da si u pravu? Ništa. Svako ima svoju istinu zbog koje je život samo spisak onoga što smo izgubili. Većini je radost što grad ima još jednu potencijalnu pevaljku u ZVEZDAMA Granda. Okamenjenog srca zbog prevelike žrtve bez rezultata sakrivamo munje u venama....možda ipak ima onih koji su spremni za više od pobune.