Analiza

Prevaranti koriste ludake da bi nas eksploatisali, a oni nas, u želji da obave zaduženje, guraju u duboki ponor

Lažljive predizborne reprize u Kučuk-Alekovom pašaluku

Jedan od američkih predsedničkih kandidata svojevremeno je protivnicima poručio da ako prestanu da pričaju laži o njemu, on će prekinuti da govori istinu o njima. Kritičari Vučića i njegove javne i tajne ekipe, to njemu i njima ne mogu da poruče. Bilo bi besmisleno. Zar je realno od njih, koji predstavljaju kartel sposoban jedino da lovi u mutnom, tražiti da ukinu ono što im je suština? Bez laži i prevare ne mogu da opstanu. A napravili su sistem javne komunikacije i političke akcije u kome im se totalno laganje isplati. Što je gnusnije, to je produktivnije. Bar do sada. Veliki deo građana Srbije odsekli su od svakog drugog izvora informisanja osim svog, odnosno do te mere su ih hipnotisali da ništa drugo i ne žele da čuju sem SNS neistina.

Dragomir Anđelković

Vučić se sa svojom medijskom bulumentom i partijskim saradnicima, samo njima obraća. Važno mu je da ga ti idejno drogirani građani direktno slede ili da budu kontrolisano preusmereni na one koji mu služe kao lažni opozicioni prateći orkestri (sada je to pre svih „Nestor Mi" frakcija). Otuda, ono što veliki vođa govori sa svojim „pomoćnicima", svima drugima deluje sumanuto. Ali on se zbog toga ne brine. Tačno zna šta kod konzumenata njegovih neistina prolazi. Svejedno mu je što se ostatak populacije smeju onome što deluje kao debilna propaganda. Da nije tako, zar bi njegovi medijski lažovi nedavno ustvrdili da ga partijski poltroni zlostavljaju?

Na sve strane pojavili su se naslovi slični onome u listu „Informer": „Raste pritisak članstva SNS na Vučića - Imamo većinu, napravimo vlast u Beogradu". Kako se tvrdilo, funkcioneri naprednjaka i njihovih koalicionih partnera, pritiskali su nesrećnog Vučića da odustane od svojih visokouzvišenih „legitimističkih standarda", i pristane na formiranje vlasti sa nekom od frakcija, usled unutrašnje borbe za plen spontano podeljene, BIA grupacije „MI - Glas iz naroda".

Ali nesalomljivi Vučić na to „nije pristao". To je ljudina. Oličenje čojstva i junaštva. Savremeni đakon Avakum koji je izabrao da ga Turci nabiju na kolac 30. decembra 1814, a ne da se odrekne srpske vere i poturči, kako bi ga pomilovali. Tako i Vučić „nije hteo" protiv „legitimističkih uverenja", makar mu Vučević i Dačić pretili batinama, a pomahnitali Šapić, svom snagom akumuliranom tokom sportske karijere, uvrtao ruku.

Na mukama se junak poznaje. Nema veze ako su i virtuelne. Zato je Alek - iz sopstvenog uvrnutog ugla posmatranja, pretočenog u još luđe izveštavanje njegovih sredstava masovnog dezinformisanja - skoro pa svetac za života. Koliko je „dobar, čestit, neporočan i posvećen naciji", gotovo da mu je - toliko „skromnom" kao što „jeste" - neprijatno. Nisu spram njega ništa ni Sveti Sava, ni pomenuti Sveti Avakum Beogradski, koji su oreol dobili posthumno. Alek može i mora, više, i bolje.

Nema veze što su u pomenutom primeru, iza nesuvislih laži, stajali krajnje pragmatični razlozi. Vučić nije formirao vlast u Beogradu da ne bi dolio ulje na vatru. Da je drugačije uradio, izazvao bi nove proteste zbog izborne prevare besnih građana. Više mu se isplati da je ponovi i kupi vreme, pa da onda vidi šta dalje. Jer, mnogi se naivno nadaju da će režim posle novih gradskih izbora istinski izgubiti prestonicu, što bi, navodno, predstavljalo početak njegovo pada.

Daleko je od toga, ali Vučić se lukavo poigrava idejom da to nije bez osnova. Pušta glas i da bi, radi mira u kući, ovako ili onako opoziciji mogao da prepusti značajan deo beogradskog kolača (što je spreman da uradi jedino preko zajedničke lažne ekspertske vlade). Tako predupređuje novu protesnu eksploziju. Pune ulice demonstranata nikako mu ne trebaju u okolnostima kada Evropska komisija vaga da li da prihvatiti predlog Evropskog parlamenta da bude pokrenuta zvanična istraga u vezi sa SNS krađom proteklih izbora

To bi za režim bilo mnogo gore od izveštaja OEBS-a. Alek dobro zna da bi u slučaju obnovljenih demonstracija, ta odluka, uprkos delovanju njegovih lobista, po njega bila negativna. A koliko god glumo junaka, ne bi da na vratu stvarno ima Zapad. Taman je pomislio da je kosovskom izdajom potvrdio njegovu blagonaklonost, a ono ne lezi vraže.

Da nije toga, Vučić bi još juče formirao vlast sa „prepoštenim" Nestorovićem zvanim Mula Nestor ili njemu sličnim Jerkovićem (samo treća „Mi" frakcija, bar verujem, ima šanse da se delom otrgne od režima). Nije džabe BIA sejala, da Aca ne požanje. Samo ga je to što dara može da bude skuplja od mere, sprečilo u tome.

Kada smo već kod BIA hibridnog semena „Mi-2023", da se pozabavimo još jednom debilnom neistinom u vezi sa njim. I to onom koju je glavom i bradom, izrekao Nestorović, a onda su je raširili režimski mediji i internet portali koji zakulisno sarađuju sa Vučićevim službama, glumeći opoziciono usmerenje.

Reče i ostade živ: „Dragi Mi, mogu da vam saopštim da je pokušaj puča u našem pokretu neslavno propao". Pod pokušajem prevrata podrazumeva to što je legalno predsedništvo, koje donosi odluku većinom glasova, odlučilo da on ne postane svemoćni predsednik. Pošto mu nije pošlo za rukom da proturi sebe za malog Vučića, on se naljutio i napustio pokret. Onda se predomislio, pa ustvrdio da ga nije napustio, već da je pokret pošao za njim, uprkos većinskom stavu njegovog legalnog rukovodstva.

Nestorović ne pati od „sindroma legitimiteta" kao njegov stariji dahijski brat Vučić. Za sebe, očito, takođe veruje da je svetac u pokušaju, pa je samim time svako ko se sa njim ne složi pučista i zlotvor. Legitimitet mu ne treba jer su izvori svetosti vanzemaljskog porekla drugačiji od onih zemaljske prirode. Ipak, laž je i tamo ista. Što prepoznajemo po SNS prevarantskom stilu koji upražnjava. Valjda se i tako kvalifikuje za zapaženu ulogu u Pokretu koji Vučić pokušava da formira ili pak za ministarsko mesto ako kao Milica Zavetnica na drugi način odradi posao koji mu je dodeljen.

Da bi u tome uspeo sada kada je usled porodične svađe prerano ugrožen pokret koji mu je, kako se pokazalo, od nepouzdanog materijala sklepala BIA, režim je aktivirao sve svoje botove, tajne i javne medijske kanale, regionalne lažne borce za srpstvo. Ranjeni soko Nestor mora da bude spašen. Radi toga se plasira još jedna masna laž: ni Vučić, ni „Služba" nisu stvarali grupu „Mi", jer da su tu okupljeni njihovi saradnici, ne bi se posvađali. Koješta. Ali pre nego što pojasnim zašto to kažem, samo da primetim da oni koji tu glupost šire „služba" pišu sa velikim početnim slovom jer imaju strahopoštovanje prema političkoj policiji čiji su saradnici. Toliko o njima.

Došla je na red kratka analiza poslednje laži. BIA nije pravila grupu MI od svojih pripadnika, već od ljudi sa kojima, kako tvrde upućeni, Marko Parezanović ima dobre odnose. Daleko je od toga da su svi oni klasični saradnici „službe". Ne. Nekima je ona samo fetiš (UDBA im je sudba), drugi po čudno shvaćenoj patriotskoj liniji sa pomenutim funkcionerom BIA - zaduženim za „službino" angažovanje u sferi onoga što se smatra srpskom stvari u zemlji i regionu - održavaju kontakt.

Ne radi se, da ponovim, o plaćenim i izdrilovanim „operativcima", već o umišljenim nacionalnim veličinama (mada su neki od legalnih lidera pokreta stvarno ljudi od intelektualno-nacionalnog renomea), od kojih pojedini imaju BIA „prijatelje", dok drugi, pre svih Nestorović, povremeno piju vino sa Alekom bez Kosova. Kako god bilo, vlast je samo inicirala i pomogla njihovo političko organizovanje, odnosno dogovorila se sa njima šta zauzvrat treba da rade, ali nije ih upisala u „službu", uz prihvatanje obaveze koja iz toga proizlazi.

Što bi rekao Voland (ne baš negativni Đavo) u romanu „Majstor i Margarita": „Ljudi, ko ljudi. Vole pare, ali tako je bilo uvek. Lakomisleni. Ali šta se tu može, obični ljudi". Još kada na to dodamo mega sujete u pokretu bez čvrste organizacije i tradicije, jasno je da je morao pre ili kasnije da se raspadne pošto se pojavi nešto novca i šansi da se deli politički plen. Proporcijalno svetačkim afinitetima po SNS kanonu, prvog među liderima, proces se samo brže odvijao nego što je bilo za očekivati. I to je to.

Nebulozna kombinatorika - od one da u realizaciji projekta „vesela naprednjačka šajkača" nije bilo prstiju Vučića i BIA već se odvijao „spontano", do nešto drugačije, da su se od Nestora uplašili Britanci pa se njihova čuvena agencija Mi-6 okomila na srpski pokret Mi-7, te se on zato raspao - ne pije vodu.

Radi se o jednako tupavim lažima kao što su i one koje u još većim razmerama plasiraju režimski mediji, a odnose se na to da izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), ne govori o neregularnosti izbornih procesa kod nas. Naprotiv! U Srbiji cveta demokratija. Čak i Nestorović sme da napadne Vučića (kada mu on to naredi kako bi spašavao poljuljani „opozicioni" status).

Ipak je poenta izveštaja drugačija. Diplomatskim jezikom, u njemu su date jasne preporuke kako da ovdašnji nenormalni izborni uslovi postanu normalni. Da su protekli izbori bili takvi, a ne od strane režima namešteni, čemu predlozi kako da se ubuduće održavaju u skladu sa demokratskim pravilima? To svako ko pročita pomenuti izveštaj može da zaključi, isto kao i da je Alek počinio veleizdaju kada je 27. februara 2023. lično pristao na Francusko-nemački plan. Za to je dovoljno proći kroz član 2. tog plana, koji nedvosmisleno predviđa prihvatanje od strane Srbije lažne kosovske nezavisnosti kao prave.

Ali bez obzira na to, Vučić nam sa svojim medijima i dalje tvrdi da kao knez Lazar na Kosovu polju štiti suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Iza njegovih leđa, vojvoda Nestorović potvrdno klima glavom, optužujući građanina Srbije Aljbina Kurtija za gaženje kosovskog zaveta i pokušaj ustavnog „puča". Nadaju se režimlije da uporno ponavljanje pretvara laž u „istinu". Veruju da ne može da ne da rezultat to što su oni sa svojim pomoćnicima i korisnim idiotima, u stanju da dan i noć verglaju besmislice. Kome od toga mozak neće proključati?

Na njihovu nesreću, većina Srba oguglala je na teror gluposti. Ne veruje im nimalo, a polako ali sigurno odvija se proces političkog aktiviranja napaćenog naroda. Ne za nekog Murtu, već protiv Kurte koji je ovde veliki gospodar laži. On do sada nije vladao zato što je većinu ubedio da je crno - belo, već stoga što su mnogi od njega zgroženo okretali glave, pokušavajući da žive svoj lični paralelni život. Sada shvataju da je to sve manje moguće. U „zoni sumraka" u koju je pretvorena Srbija, više niko nije siguran.

Prevaranti koriste ludake da bi nas eksploatisali, a oni nas, u želji da obave zaduženje, guraju u duboki ponor! Ako nastavimo to da trpimo, sami ćemo biti krivi za ono što nam sledi. Jer, kako naš narod kaže: „Prevari me jednom - sram te bilo, prevari me dva puta - sram me bilo." A ko zna koliko je već puta sav taj „službeni" i „neslužbeni" ološ obmanuo Srbiju. Na to nas podseća i novi serijal njegovih neverovatnih laži! Što je mnogo, mnogo je i za Srbistan (Beogradski pašaluk plus) pod vlašću vrhovnog dahije Kučuk-Aleka.