Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (129)

(NE) BRIGA O AGRARU I SELIMA SRBIJE

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Oživljavanje naseljenih mesta

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, čiji su rezutlati objavljeni počtkom 2024. godine, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! U selima stoku gaji više od 508.000 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, živi oko 1.150.653 osobe. Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije.

Van gradskih sredina živi oko 40, odsto žitelja Srbije;

Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra;

Ukupan vrednost agrarne proizvodnje nije nikada bilo ni blizu vrednosti od šest milijardi dolara!

Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!

Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!

Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;

Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;

U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru oko 94.000 žena;

Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!

Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu!

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024. godine izlazi važnost duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav poljoprivrede sad zovu strategija pada. Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. godine. To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja'' agrara u poslednje tri i po decenije!

Nema odgovornih za neodgovornost!

Pre jednu deceniju, 2014. godine doneta je strategija, koja umesto rasta, predstavlja pad proizvodnje u agraru Srbije. To je štetan dokument po državu za čiju kreaciju i posledice koje je ona donela niko još uvek nije odgovarao. Zbog njene štetnosti vrednost prihoda po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra, dok godišnja vrednost proizvodnje nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara! U svetu je to najmanje 10 puta više! O rastu proizvodnje bile su samo naše želje! Dakle, u Srbiji deset godina posle donošenja ovog štetnog dokumenta po državu i narod, nema odgovornih za takav neodgovoran i štetan rad! Njeni tvorci su sami sebe čak i nagradili sa 8,2 miliona evra pristiglih donacija iz nekoliko evropskih zemalja za taj posao!

Neostvarena Strategija razvoja poljoprivrede Srbije!

KOMENTAR - RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 - 2024

Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede bila je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazale su da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to ostvarilo.

Naime, autori su projektovali da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto značilo je da je poljoprivreda do 2023. godine trebala da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebalo je da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori su projektovali rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

Nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije. Jer one u strukturi ukupnih sdi u Srbiji od 2004. do 2012. godine učestvuju samo sa 0,7 do 1,6 odsto!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 hektara). Što je bio čisti promašaj. Jer, u 2023. godini prema podacima RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 47.259 hektara ili tek 1,4 odsto obradivih njiva.A, šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključivši i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori su ispustili iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznosio 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze bio je u potpuno nerealan. Naime, autori su predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je bila precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden" na 2014. godinu (262).

Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije. Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivaju na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje!

Vaš predlog za izmenu odeljka „Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima''.

Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivaju na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa. Prva pretpostavka na kojoj se zasniva Strategija o obilju agrarnih resursa je potpuno neosnovana. Srbija raspolaže sa ispod prosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevenost sveta u proseku za 2012. g. iznosi 0,704 hektara, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu).

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina. Posle demorkatksih promena 2000. godine obavljena je pljačkaška privatizacija agrara, uz pomoć države. U toj akciji nestala je prerađivačka industrija iz sela, koja je opljačkana. U tome treba i tražiti uzroke nestajanja sela i nemogućnosti zapošljavanja u njima danas (primedba autora - B.G.)

Na osnovu dela 2.4.5 autori kasnije zasnivaju viziju razvoju poljoprivrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih nesumnjivo demantuje. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija će ostati potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač" na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to se pokazalo 2012. g. kada je došlo do eskalacije i 2013. g. kada je došlo do „sunovrata" cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije usklađen sa CMO (Zajedničkom oraganizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove". Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno" i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i „novi" Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija, bio je potpuno neutemeljen.

Deo 2. 7. (Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu) osim opisa daje niz netačnih podataka. Najeklatantiji primer je Tabela 14 na str. 66 u kojoj se predstavlja da je cenovna podrška (premija) za merkantilnu pšenicu iznosila od 89,57 do 96,46 evra po toni u 2004. godini. Iz tadašnjih zvaničnih podataka Ministrarstva poljoprivrede i Republičkog zavoda za statistiku izlazi da je cenovna podrška za pšenicu bila veća od otkupne cene (prosečna otkupna cena je iznosila 6,96 dinara po toni). Ukoliko se primeni kurs dinara prema evru koji su autori tada koristili izlazi da je prosečna otkupna cena iznosila 61,52 evra po toni. Pitanje je kada se desilo u našoj istoriji da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristup izradi Strategije. U ovom delu Strategije se može navesti bezbroj sličnih nelogičnosti i nekonzistentnosti na kojima se zasniva Strategija, te su i projekcije, o kojima će u narednim delovima biti reči potpuno ekonomski nelogične i besmislene.

Vaš predlog za izmenu odeljka „Vizija razvoja i strateški ciljevi''

Nema sumnje da je prvi strateški cilj adekvatno odabran (Rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača). Međutim, iz daljeg teksta proizilazi da je to bio samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlagao nije obezbeđivao rast proizvodnje, a već opisane aktivnosti Direkcije za robne rezerve ne obezbeđuju stabilnost tržišta. Šta više predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji" nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. Naime, mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, bio je potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, i u skorije vreme od kada se primenjuje ovaj mehanizam, zbog diskrepance između cenovne elastičnosti tražnje i cenovne elastičnosti ponude poljoprivredi je od direktnih plaćanja pripalo svega 69,6 odsto, dok je ostatak pripao ostalim učesnicima u lancu, uključiv i krajnje potrošače.

Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju" razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja" cena je potpuno neefikasan mehanizam.

Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena.

Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanju EU i STO) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji primenjuje i EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza).

A, Srbiji iako je bla osnviač, STO, još nije postala zvanično njena članica, posle osamostaljivanja. Kada će? (primedba autora analize).

Vaš predlog za izmenu odeljka „Mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva''

Iz svega, prethodno navedenog, očito je da ni ovaj deo Strategije nije mogao izbeći nelogičnosti i aljkavosti u pristupu. Npr. na str. 109-110. autori tvrde da je nivo podrške po hektaru i po stanovniku niži za oko 50 odsto u poređenju sa zemljama iz studije „Agriculture in the Western Balkan Countries". Međutim, ako se uporede podaci upravo iz navedene studije izlazi da je naš nivo podrške ispod 30 odsto proseka za analizirane države.

Konačno, iz strategije se ne naziru ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora.

I pored ovakvih upozorenja na štetnog donošenja predložene strategije od trusotva mozgova agrara u Sribj, vlada ništa od primedbi na javnim raspravama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao ni iz ove recenzije, koju je radio nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, dr Koviljko Lovre, ništa nije prihvatila usvojila! Vlada je donela Strategiju, koja i važi i danas, do 31. jula 2024. godine. Jedina razlika je u tome što je to umesto strategije rasta, u praksi se dokazala kao strategija pada! I nema odgovornih za tako loše urađen i štetan dokument. Najveće štete su po državu Srbiju i njenu proizvodnju hranu. Jer, je u zemlji je svako dana gladno više od 500.000 žitelja, opada izvoz hrane, a zemlje je od izvoznika postala zavisna od uvoza hrane! Pre svega, mesa!

Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede

BEOGRAD, 31. jula 2014. (Beta) - Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina. Cilj tog dokumenta bio je unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.

(Suša je u 2022. godini smanjila proizvodnju najmanje za trećinu ili 30 odsto, prema procena sredinom avgusta 2022. godine. Vrednost agrarne proizvodnje se decenijama godišnje procenjuje između četiri i pet milijardi dalara. U toj godini nezadovoljni seljaci, posle niza upozorenja aktuelnih vlasti, kod kojih nisu naišli na razumevanje, izašli su na ulice gde traže pravdu i nadoknadu. Teško je poverovati da država može da prizna elementarnu nepogodu jer za to nema novca. Posle toga izlazak seljaka na ulice je sve šečći jer se tamo jedino čuje njihov glas.

Dakle procena autora Strategije (nju je pisalo 240 eksperata iz Srbije na 145 strana), nije ostvarena! Na žalost ništa na šta je upozoravao prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji, nije prihvaćeno? Zašto, to znaju samo oni koji su vodili zemlju i kreirali agrarnu politiku tih godina.

Inače agrarna proizvodnja u Srbiji za protekle tri i po decenije, do pojave bolesti Korone 19, imala je skroman rast od samo 0,45 odsto!

Ali, njegovo upozorenje je ostvareno. Autorima takve Strategije razvoja agrara Srbije isplaćeno je za loš rad oko 8,2 miliona evra. To je bio novac za trud koji je Srbiju odveo na nivo od pre Prvog svetskog rata, kada je u pitanju agrar i proizvodnja, posle toga!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto. (Istraživanje je obavio Ekonomski fakultet u Subotici)

Vlada obećala med i mleko!

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, Vlada, čiji je premijer tad bio današnji predsednik Srbije, obećala je poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih devet godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija, za te namene.

Bitno je istaći da u Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Mada je to obećano prilikom usvajanja na sednici Vlade Srbije. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.

U Srbiji, prema tom popisu postoji i 4.720 naseljenih mesta, kako to piše (u Ustavu) jer po njemu nema nijednog sela! Od tog broja oko 3.000 tih kako narod kaže sela, nema nikakvu demografsku budućnost. Kako se predviđa, u tom broju, neće ih više ni biti na geografskim mapama već posle 2050. godine. Ovo ističe za javnost demograf Ivan Marinković iz RZS, posle obavljenog popisa poljoprivrede 2023. godine. Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala još od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od po 100 stanovnika. Pre svih, takva sela se gase, nemaju šansi da se revitalizuju niti da opstanu i ostanu!

Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spašavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak.

Sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela koja nestaju!

U oko 86 odsto naselja opada broj stanovnika;

U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!

Blizu 3.000 sela nema vrtića!

U dve trećine sela nema ambulante!

U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.000 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žene vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina!

Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.000 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;

Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!

Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;

U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!

Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;

U 2.894 naselja, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!

Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!

Analitičari ističu daje najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.

Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!

Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, veći zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja mesa u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.700 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje ima i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Sva ta naselja, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju.

Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

Procene pokazuju da čak 500 naseljenih mesta, odnosno sela, nema nikakvu asfaltnu vezu sa svetom. Pored toga čak 90 odsto seoskih puteva nema asfaltirane ulice, a da se ne govori o asfaltiranim seoskim putevima;

Popis poljoprivrede u 2023. godini pokazao je da su najveće površine oranica i bašta (sa 55,8 odsto) zastupljene baš u regionu Vojvodine koja ima blizu 1,7 miliona hektara oranica;

Broj voćnjaka koji se nalaze u Srbiji na oko 193.000 hektara, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađene anketa o agrarnim gazdinstvima, porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda, koji se nalaze na oko 21.000 hektara, manjii za 11,1 odsto. Iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze, vinogradi se smanjuju!

U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto koje je pokazao popopis poljoprivrede, a to je više od 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo;

Eksperti kažu da moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane. Sad smo već zavisni od uvoza svinjskog mesa (čija potrošnja je po stanovniku pala na 15 kilograma godišnje po jednom stanovniku).

Istovremeno je i potrošnja hleba u Srbiji za poslednju deceniju pala sa 93 na 49 kilograma po jednom stanovniku!

Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje sad u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto). A, ono je ,,teška industrija'' poljoprivrede!

Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu, dok je broj grla svinja manji za trećinu nego pre tri decneije. Sad je taj broj na nivou koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata!

Korišćeno poljoprivredno zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u poslednjih pet godina, a od 1960. do 2012. godine, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjio se za 1,5 miliona hektara. Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih 7,5 miliona stanovnika!

Godišnje se u Srbiji izgubi čak 25.000 hektara najplodnijih oranica za infrastrukturu, bespravnu gradnju, puteve, fabrike... U svetu na taj način nestane čak 30 miliona hektara godišnje. To je - veličina jedne Italije"!

Nestaju mala sela i gazdinstva

Analize pokazuju da se tu, gde nestaju sela i gazdinstva, mahom radi, o zaseocima i naseljenim mestima, o selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje od 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! Tada je ugašeno čak 62.000 stočarskih farmi! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela - nestati! Sad je vreme da se spasavaju i varošice!

Tri programa ministarstva za Brigu o selu

Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa ciljem oživljavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, popravljanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 100 evra.

"Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije - prazne kuće i mlade ljude koje useljavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi ljudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 2.650 ukupno sa 10.000 ljudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan, ya 3.000, do početka 2024. godine", rekao je Krkobabić za Tanjug. Osim tri istaknuta programa, naglasio je ministar, u pripremi je još jedan - pokretanje privrednih aktivnosti. "Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu - frizerski salon, apoteka, radionica... Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje", najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državljanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina.

Misija za izmenu demografske slike!

U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom mini busevima. "Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira gorivo i onda ljudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe", kaže ministar. Do početka 2024. godine u 207 sela finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravljeni i mali poljoprivredni pogoni.

"Uz sve to organizovani su i 'Miholjski susreti sela' pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 ljudi", naveo je Krkobabić. Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!

Krov nad glavom, posao i prevoz

Zahvaljujući ovoj akciji do sada je 10.000 ljudi dobilo "krov nad glavom" u selima Srbije, dodeljen je 61 minibus za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava, oživljeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara.

Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. ,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlji, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. "puste zemlje". Zato, naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: ekonomski, populacioni i bezbednosni'', navodi Krkobabić.

Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doseljava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim ljudima od znanja i veština koji oživljavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavljaju neobrađeno poljoprivredno zemljište pored okućnica, ali i zemljište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavljeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta.

Naseljavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu - odmah menjamo demografsku sliku Srbije. Podmlađujemo seoske sredine u kojima žive stariji ljudi koji su pred penzijom. Tako oživljavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših ljudi. Značajno je da se do početka 2024. godine dodelilo ukupno 2.650 kuća sa više od 10.000 ljudi. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika Crne Trave ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, kao što je Rekovac!

Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo-grad, u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.

Najviše dodeljenih kuća je u opštini Bačka Palanka - 138, zatim sledi Sombor, dok na jugu Srbije prednjače opštine: Knjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad itd. Selo sa najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo - 77, dok je na jugu Srbije selo Željuša, opština Dimitrovgrad, sa 12 useljenih kuća. Postoji interesovanje i u Medveđi i Bujanovcu, što posebno ohrabruje. Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela u Srbiji, je posao za sve naredne generacije i ministre. Dakle, sve ovo je tek početak. Sve ovo je i misija za oporavak sela u Srbiji.

Poseban značaj ima kupovina mini buseva za ruralna područja. Jer, dobar deo sela nema veze sa svetom.Treba otići do lekara, do prodavnice, do drugo sela. Zato je osmišljena kupovina mini buseva, koji kruže od sela do sela i prevoze narod. To se posebno pokazalo dobrim, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hiljada ljudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na taj način, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost ljudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodeljen je 61 minibus u isto toliko jedinica lokalnih samouprava. U svim poslovima, dodele kuća, kupovini mini buseva i Miholjskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost. Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija "Miholjski susreti sela", koja je velika smotra kulturnog narodnog stvaralaštva za tri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.

Selo nije samo poljoprivreda!

Selo u Srbiji nije samo poljoprivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole... Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice.

Sela, najvitalniji deo Srbije

U 2024. godini pokrenuta su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti - obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma... Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.

Sve to je značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlje, ona su i najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani ljudi, koji tamo ispoljavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal.

Razvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemljama. Jer, problemi sela su zajednički - i u mnogim drugim zemljama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi u MBS razgovarano je sa ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana.

Problemi vezani za kretanje ljudi iz sela ka gradu nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlje EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan... Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A, to je najteže. Akcija se nastavlja, a prvi veći rezultati će se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštena više od sedam i po decenija.

,,Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbiljno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta'', navode u Ministarstvu za brigu o selu Vlade Srbije.

Selo je kompleksna zajednica ljudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se MBS i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će ljudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A sredstva za realizaciju, svega toga, mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude radilo, ljudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. Već postoji takvih primera.

Slika sela, danas!

Pravu, ali još uvek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Jer, mnoga sela liče na ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce... I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik! Nekada se u SRrbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilograma. Sad je proizvodnja smanjena za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 40 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godišnje u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle toga ni gram nije prodat u EU. Ne da niej prodat, nego već više decenija nije dozvoljen ni njegov transprot preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Godišnje se troši samo oko 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku. Nekada sirotinjska hrana čvarci su najjeftiniji 1.700 dinara po kilogramu. Nema ih i skupi su, jer u Srbiji nema svinja. A, srednje razvijena zemlja bi trebalo da ima svinja koliko i stanovnika! A Srbija mora da ih uvozi! A nekada davno 1866. godine na 1.000 stanovnika u Srbiji je bilo 1.300 svinja, a u SAD samo 800. Bili smo razvijeniji od njih! Slično je i sa junetinom. Proizvodi se oko 80.000 tona godišnje, a troši po stanovniku manje od četiri kilograma godišnje. Slično je i sa ribama koja se uvozi, više od 35.000 tona godišnje i troši po stanovniku tek 3,1 kilograma godišnje. Najupečatljivije je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa'' godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 do 400 tona!

Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,2 miliona - jedna svinja na tri stanovnika.

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 32 miliona svinja. U Srbiji nekada trošilo 83 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to je tada na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Ali, sad se troši samo 59 kilograma hleba sa pecivom.

Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Sad je to još mnogo manje. Delom je to znak siromaštva i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, tek 200 kilograma godišnje, sa sirevima. To je najmanje u EU. U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Rezultati popisa

Prema rezultatima agrarnog popisa, najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbij. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima o ko tri košnice pčela.

Prvi rezltati Popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti. Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju ne postoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to manje od dva miliona. Na prvom mestu, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinjska kuga, a tek koja je smanjila ' ovo malo tova je - afrička kuga!

Najveći broj ovaca, a ukupno ih ima oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti.

Najveće površine oranica i bašta zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023.Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.

U popisu je tokom anketiranja na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine, bilo angažovano 253 opštinskih koordinatora i 2.842 popisivača koji su obišli oko 742.000 poljoprivrednih gazdinstava.

Povratak zadrugarstva

Programom obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela" vratilo se poverenje u udruživanje. Sve do 2017. godine gasilo se i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. Ali, nije još neopravdano oduzeta zadružna imovina posle Drugog svetskog rata. Jer, to je vrednost od nekoliko milijardi sad evra. Ali, siromašna država nema toliko para da sad vrati njive i imovinu. Da bi ljudi počeli da se u većem broju vraćaju u sela potrebno je da u svakom tom selu gde se osniva zadruga postoji i neka, bar, mala prerađivačka industrija. Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnosno prerađivačka i kapaciteti u okviru zadruga u selima. U tom slučaju u njima će biti zaposleni seoski radnici, prerađivaće se proizvodi iz njihovog okruženja, a zadruga će im obezbeđivati jeftiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tom slučaju nećemo više imati 1.000 sela u kojima nema prodavnice! Osnivanjem velikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdano oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata. Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 5,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to ne učine poješće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od čega i tri na Kosovu i Metohiji.

Predlog proizvođača hrane

NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE I KABINET PREDSEDNIKA SRBIJE: Predlozi za nova ministarstva i uprave!

U Narodnu Skupštinu Srbije i kabinet predsednika Srbije, stigli su predlozi i sugestije za formiranje nove Vlade Srbije u kome se predlaže formiranje Uprave za stočarstvo u okviru Ministarstva poljoprivrede. Pored toga predlaže se i formiranje Ministarstva za preduzetništvo i zadrugarstvo.

Obrazloženje o Upravi za stočarstvo: ,,Sektor stočarstva se smanjuje u skoro svim proizvodnjama. Posebno je kritično u tovnom i mlečnom govedarstvu, ali i svinjarstvu. Oni u BDP agrara učestvuu samo sa 28,1 osto što je na nivou nerazvijenih zemalja. Razlozi su višestruki, a uglavnom je reč o teškoćama primarnih proizvođača, koji su često sputavani niskim otkupnim cenama, bespotrebnim uvozom i nedostatkom stručne pomoći (ima izuzetaka). Uprava za stočarstvo je potrebna da bi pospešila primenu standarda u stočarstvu (odgajivačka selekcija) i zaštita domaćih proizvođača od uvoza, razvila bi potrebnu evidenciju i informisanost o stanju u celom sektoru i na osnovu toga odobravali ili ne uvoz'', kaže Čedomir Keco, zastupnik novosadskog Udruženja ,,Agroprofit". Uprava će na osnovu ustanovljene evidencije o vrsti i kategoriji stoke biti u mogućnosti da kreatorima agrarne politike, pre svega, Ministarstvu poljoprivrede, pruži i niz podataka za donošenje programa i podsticajnih mera. Uprava bi bila i predlagač svih odluka i propisa odgajivačkog programa, kao i kontrolor programa rada savetodavnih službi u sektoru stočarstva.

Za rad ove uprave, uglavnom, postoje kadrovi u odeljenju za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a prema naglašenoj potrebi može da se po ubrzanom postupku donese sistematizacija za poslove i zadatke u Upravi za stočarstvo.

Predlog teksta o Upravi za stočarstvo, koji je sastavni deo teksta o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

UPRAVA ZA STOČARSTVO, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, obavlja poslove državne uprave i poslove koji se odnose na: razvoj i praćenje stočarstva, povećanje broja i kategorija stoke, primenu odgovarajućih programa inovacija, odobravanje izvoza i uvoza životinja, kontrolu rada savetodavnih poljoprivrednih službi u sektoru stočarstva, proveru opravdanosti ulaganja i održivosti za programe investicija, neophodnost i primenu Zakona o dobrobiti životinja, mere za očuvanje i zaštitu genetskih resursa i povećanja korišćenja pašnjaka, posebno mera za podjednak razvoj stočarstva u regionima sa otežanom poljoprivrednom proizvodnjom, programe za razvoj ekološkog stočarstva, izradu propisa i mera za učešće u podsticajima, realizaciju mera i strategija u ovoj oblasti, praćenje sektora tržišta i predlaganje mera i izrade procena na tržištu, saradnju sa evropskim institucijama i projektima iz ovog delokruga, sprovođenje zootehničkih mera i koncipiranje pravila za udruživanje proizvođača, sprovođenje programa selekcije, implementaciju novih biotehnologija u stočarstvu, upravljanje bankom gena domaćih životinja, kontroliše organizaciju tržišta u sektorima govedarstva, svinjarstva, ovčarstva, kozarstva, živinarstva, pčelarstva i ribarstva, posebno se zalaže za uzgoj kopitara, kao i druge poslove određene zakonom.

Predlog za bolju organizaciju ministarstva agrara

U poslednji stav teksta o Ministarstvu poljoprivrede u Zakonu o ministarstvima upisati sledeći pasus: Ministarstvo uvodi u rad ombudsmana za hranu, kao zaštitnika potrošača i proizvođača! Osnovni zadatak je obezbeđivanje pune poslovne i poštene saradnje u lancu prodaje, proizvodnje i potrošnje hrane, sa ciljem da se očuvaju mali farmeri putem jasne cenovne politike u svim sektorima, kao i da se prati realizacija podsticaja i mera u sektoru proizvodnje i prerade hrane. Rad ombudsmana se reguliše posebnim pravilnikom, koje donosi Ministarstvo poljoprivrede.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u julu 2022.godine je odbilo ovaj predlog, uz konfuzno i netačno obrazloženje pomoćnika ministra Nenada Katanića, koji je kabinetu predsednika Vučića, a povodom naše inicijative, odgovorio da oni sve što se predlaže „već rade". Prvo i osnovno, nemaju analitiku, ne znaju karakteristike za pojedine životinje, ne prate produkciju, ne kontrolišu uvoz.... S obzirom da je stočarstvo deo razvoja do 2027.godine, a da je u padu sa učešćem u ukupnoj proizvodnji poljoprivrede, ovo je korisna dopuna rada Ministarstva poljoprivrede.

Zadrugarstvo dobija ministarstvo?

U kabinet predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića stigao je i predlog da se formira Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva. U predlogu se ističe da je Zadružni savez Srbije asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, sa dugom tradicijom. Jer, osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji i to ,,Vranovo" i ,,Azanja". Zadruga ,,Azanja" osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine. Može se konstatovati da je ovo bila i prva osnovana zadruga na području Srbije, a zadruga koja je registrovana i danas postoji. Treća je osnovana u Bačkom Petrovcu, ali ono tad nije bilo u Srbiji, već deo Austrougarske.

,,Ovom prilikom posebno ističemo da je zadrugarstvu Srbije od 2022. godine započeto vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim zemljama. Naime, 2012. godine, posle više godina zemljoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava. Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama u decembra 2015. godine'', navodi Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Razvoj preduzetnitšva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je navjeća podrška opstanku seoskih sredina. Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva biće matica za 700.000 preduzetnika i zadrugara u Srbiji, uključujući i 100.000 kooperanata u preko 5.000 svih oblika organizovanih zadruga u Srbiji. Tokom 2023. godina formirano je 53.992 firmi od čega su 80 odsto preduzetnici i zadrugari.

Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstva, za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga, koja se koriste prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemljoradničkih zadruga, kako na domaće, tako i na inostrano tržište. Ovaj program, koji je od izuzetnog značaja za preporod sela Srbije i razvoj poljoprivrede, realizovan je od 2017.do 2022. godine. Tada je zadružni sistem pomognut sa 2,2 milijarde dinara, a taj novac bespovratno je dobilo oko 207 zadruga. Tako je omogućen njihov bolji rad i život i u isto toliko sela u Srbiji.

,,Povodom završenih parlamentarnih izbora u 2023. godini i priprema za sprovođenje programa ,,EXPO 2027'', molimo Vas da razmotrite predlog za formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva, kao posebnog ministarstva u okviru nove Vlade Srbije'', navodi u predlogu Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. ,,Ceneći Vaše napore da mladi ljudi ostanu u Srbiji i da što pre budu radno aktivni, i uzimajući u obzir široko postavljene planirane mere i projekte u okviru postojećih ministarstava privrede i poljoprivrede, smatramo da će izdvajanje aktivnosti na razvoju preduzetništva i zadrugarstva u posebno ministarstvo doneti merljive rezultate i poseban kvalitet'', navodi Mihailović.

Pored aktivne politike zapošljavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavljalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilju unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, ministarstvo će biti značajno u sferi tržišta rada i zapošljavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima udruženjima poslodavaca, međunarodne saradnje na području rada i zapošljavanja i penzijskog i invalidskog osiguranja. ,,Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva'', navodi Mihailović.

Dakle, formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanja broja preduzetnika, koji bi doprineli sprovođenju politike Vlade Srbije i afirmaciji naše države u svetu.

(Nastaviće se)