Banat

Žarko bi se u grobu prevrnuo što su mu uprljali prezime

Pacijenti u Zrenjaninu kao kolateralna šteta

Obzirom kako jadan status ima bolnica u Zrenjaninu koju su izgradili građani samodoprinosom, a stavili pod pokrajinsku šapu, pravo je čudo da rukovodstvo iste najavi besplatne preventivne preglede štitaste žlezde. Redovnim putem za preglede ove vrste može da se čeka nepristojno dugo i to na listama koje zakazuje lekar iz doma zdravlja i ambulanti pa je neko od idejnih tvoraca brzopoteznih pregleda zaboravio da postoji mogućnost da se stvore gužve. I bi tako.

Milica Gardinovački

Pristigao narod je samo mogao da konstatuje da je utopija verovanje da će moći da obavi pregled.Previše onih kojima je lekar trebao je stiglo ispred bolnice pre zakazanog termina, a i novi pacijenti su pristizali. Zaista jadna i tužna slika je koliko zdravstvo i oni koji organizuju zdravstvene radnike mogu da ponize građane kojima je lekarska pomoć neophodna.

Umesto da se ovakvi pregledi vrše organizovano i svakodnevno narod je postao kao paćeno lice u redu koji mu obećava zdravlje, ali ga niti deli, niti čini ma šta da bi se pregledi obavili. Koga u vlasti interesuje zdravlje građana? Svi pristigli su imali uredno overene zdravstvene knjižice i plaćene doprinose za lečenje, ali ne i mogućnost da im lekari pomognu. Najjednostavnije lečenje je bilo u vreme kada je korona virus harao. Tada se samo Korona lečila i niko nije imao vremena da razmišlja o šećerašima, bubrežnim pacijentima na dijalizi ili obolelima od kancera. Visoki pritisak se lečio belim lukom, prehlade inhalacijom nad loncem kamilice, a povrede bokvicom, bolesti semenom bundeve ili belim slezom.

Narod je otupeo. Ne shvataju zrenjaninci da nisu oni radi lekara tu nego obrnuto. Još uvek je lekar na pijadestalu, a pacijenti su ili kolateralna šteta ili bapski lekovi. Na sednici skupštine grada su i zvanično priznali režimci da su u poziciji da traže pomoć iz drugih gradova sa ciljem angažovanja stručnjaka za preglede i konsultacije.

Ko ima para ide da se privatno leči i onda one koji čekaju u redu za mamograf (pre nekoliko nedelja) ,a sada za štitastu žlezdu gledaju podsmešljivo. Samo istaknuti članovi SNS sekte imaju beneficiju lečenja po svetu. To smo imali prilike da vidimo kada je bivši ministar Knežević krenuo da traži rešenje za svoju bolest. Ostali i nisu bitni....ionako 3/4 neće dočekati penziju. O ovome imamo tri misli u dve reči, ali bolje je da prećutimo.

Inače, prvi put posle izbora održana je sednica skupštine grada, istina u starom sastavu, ali sa novim elanom. Najavljeni dnevni red je bio mahom vezan za industrijske zone u gradu i kako pomoći stranim investitorima da maksimalno unište grad, a kao naknadno dodate tačke bile su one teme koje zaista interesuju građane. Javno preduzeće za urbanizam dobilo je novog direktora- Gorana Fijata.

Dovoljno je reći da mu u biografiji piše da je bio rvač i da je predsednik mesne zajednice u selu Tomaševac. Čovek je u nekoliko pokušaja SPS u Zrenjaninu imo priliku da se ostvari kao neko od znanja i poverenja, ali....Predugo se govorilo da je svoju kupljenu diplomu proslavio u restoranu KAMEL sa više od osamdeset zvanica. Komšije su mu se čudile kako je i to uspeo da organizuje, a onda su se pojavili insajderi u SPS i pričali po gradu kako mu je diplomu omogućio predsednik GO SPS jer u tom momentu nisu imali kadar za popunjavanje direktorskog mesta u JP Čistoća i zelenilo, a ta pozicija im je sledovala nakon dogovorene koalicione podele JP u Zrenjaninu sa SNS.Sve u svemu biće zanimljivo kako će posao vezan za urbanizam i izgradnju da organizuje jedan bivši rvač koji je prepoznatljiv samo po tesnim likrastim pantalonama do članaka i sakou dva broja manjem.

Zaista izuzetno važna karakteristika za ionako srozanu delatnost koju treba da prezentuje. Takođe je neverovatno da je Fijat prešao iz SPS i SNS i ustoličio se u direktorskoj fotelji. Zar je moguće da niko kvalifikovan i radno sposoban za jedno takvo radno mesto nije mogao da preuzme tu odgovornost? Sada je i neka vrsta panike u urbanizmu jer je očigledno da će novi direktor da bude samo figura, a da će neko drugi morati da se bavi poslovima tog javnog preduzeća.

Odbornici su nakon skupštine grada uredno analizirali sastav zaposlenih i zaključili da u JP Urbanizam ima više penzionera pod ugovorom nego stalno zaposlenih kao i da većina i ne zna zašto je na platnom spisku obzirom da nisu radno raspoređeni. Trenutni izvršni direktor i dosadašnja desna ruka odlazećeg direktora Ljilja Tomović je možda jedina obrazovno kopetentna, ali nedovoljno autoritativna. Biće ovo zanimljiv period za ovo javno preduzeće jer je jedno od retkih koje samo zarađuje plate bez oslanjanja na gradski budžet, a sezonski građevinski radovi su se već zahuktali.

Zahuktali su se i režimci sa otvaranjima vinarija i firmi za alkoholisanje. Počev od Gorana Kneževića za koga kažu da ima neku vinariju u Čoki pa do predsednika skupštine i doskorašnjeg gradonačelnika Čeda Janjića i njegovog potrčka Dragana Ćapina preko potrčkovog potrčka Perice Kiridžića i dojučerašnjeg direktora JP Urbanizam Gorana Kravarušića svi imaju (uglavnom) registrovane i brendirane vinarije ili pecare. Shodno tome neobično je važno tržište, a gde je najbolja kontrola tržišta i uslovljavanje za prodaju nego u sopstvenom gradu. E, upravo zbog toga je grad izglasao na poslednjoj sednici skupštine grada još jednu manifestaciju od neverovatne važnosti za grad.

U pitanju je Banatski festival vina zakazan za maj mesec i to po ideji JP Turistički savez.....Definitivni idiotizam.Pored dana piva koji su se pretvorili u dane pijanstva i kiča, prljavštine i izmrcvarenih pljeskavica i pećinske muzike dobijamo i dane vina.Divota. Sada će novopečeni vinari i rakijaši moći da uslove restorane i kafiće prodajom onoga što su oni proizveli. U gradu u kome nema vode za piće imamo festivale piva,vina i rakije.

Nadamo se da će pomenutu vinarsku promociju da otvori gradonačelnik koji se apsolutno ostvario u debilizmu neograničenih razmera (pored slikanja sa klincima kobojagi sportistima). I to nije kraj...mašta je neograničena kod pohlepnih tako da su tako da sada najavljuju Zrenjanin kao prestonicu kulture 2025. Promocija je počela, a zvanično kreće 21.3. 2025. Zanimljivo je da u centru grada koji se savršeno vidi iz kabineta gradonačelnka Salapure svaka druga fasada na zgradama otpada, crepovi padaju, a izlozi su prazni ili oblepljeni pakpapirom ili starim novinama. Pokušaji da se lokali izdaju su propali jer su sve maloprodaje od butika do trafika preselili van grada u nekadašnji AVIV, sadašnji BIG.

U gradu koji se najavljuje kao kulturna prestonica Srbije nema vode za piće, kvalitet vazduha je prešao u crveni alarm, putevi su u kraterskim rupama, reka odavno nije reka nego je močvarna mrtvaja obrasla trskom i puna fekalija i industrijskog otpada od fabrika stranih investitora. Zanimljivo je da u celom gradu od 120.000 stanovnika nema ni jedan javni toalet....ni klozet....Nema ni cisterne za pijaću vodu. Nema gradskog osvetlenja ili ima tek po neko.

Ne postoji ni jedan parking koji je napravljen po nekim standardima . Sve su to obeleženi delovi kolovoza koji su preoteti od redovnog saobraćaja samo radi naplate parkiranja. U centru postoji započeto gradilište koje je trebalo da bude parking, ali kako su u posao uključeni "ljudi od struke" u pripremnim radnjama se počela da ruši zgrada koja je trebala da bude uz parking i koja je stambena. Sada dok taj problem ne reše (a ne znaju kako) izgradnja parkinga stoji, a materijal za izgradnju se rasipa i razvlači do daljeg. Gradonačelniku ne pada na pamet da obiđe tu bruku kao ni bilo koji trenutni problem koji građanima zacrnjuje dane.

Po čijim pravilima živimo kada samo tugu proizvodimo, delimo je i srećemo? Zašto ne smejanje? Za smeh nedostaju ljudi i dešavanja. Preventivno prevrnemo očima umesto osmeha da se ne zamerimo nekome. A sistem vrednosti je ionako unakažen. Nema potrebe da drugujemo sa licemerjem. Nema nikoga ko može da kaže nešto što budi čoveka u ljudima, da se izbori sa onima na vlasti ...da umesto špacirunga i čučanja ispred nakinđurenih kvazi opozicionih spodoba vikne JURIŠ. Možda je neka baba trenutno srčanija od onih od kojih se svetlost ideja očekuje. Pogledajmo uzroke naših strahova. Raspali su se od prežderavanja. Svi jedu naprasno marakuju, papaju, avokado, čorbu od ajkulinih peraja i rakove u orijentalnim prelivima.

Do juče su čučali i ložili vatru ispod čađavog kotlića sa klot pasuljem, ribljom čorbom ili nekim paprikašem. To znači ono : VREMENA SE MENjAJU. Treba ponovo da ih promenimo...Onako, po inerciji jer zadrigli su i svi su počeli da liče. Oglavatili i izgubili vratove. Dobro se jede u Banatu. .....nego kako. Žderu građane i i jedu, jedu do raspadanja . Kada je fraj svima je milo. Ne postoje purgativi koji to rešavaju.

Treba nešto mnoooogooo jače. Zbog takvih osionih stavova i prostačkog i pohlepnog ponašanja jasno je zašto je sebi dozvolio jedan karatista gradonačelnik da potpiše ukidanje škole u gradu. Srednje škole , smer prehrambeno ,hemijsko tekstilni. Nikoga nije pitao, elaborata nema, nema ni mišljenja merodavnih i pitajućih. Nema ni mišljenja sindikata, roditelja, građana, učenika, pokrajinskog ministarstva prosvete....

Nikog. On- jedini, samopametujući i svepitajući Simo Salapura. Organizovan je bio štajk prosvetara u gradu i jednosatni štrajk podrške u svim školama u Srbiji. I sad nas gura u organizaciju vinskog festivala, dana piva, svih mogućih dana : pasulja,pita,ajvara,pekmeza, paprika, kosidbe, kobasica, čvaraka,slanine,.....dokle? Da...umesto šlaga na torti- prestonica kulture. Ko nije normalan? Ko to sve podnosi i ćuti i zašto?....Idu lokalni izbori...

Tek tu je cirkus u zamahu. Goru konfiguraciju onih koji sebe smatraju promenom grad nikada nije imao. Neuki i bezobrazni pokušavaju da smene upravo takve i da ubede građane da su oni dašak novog života i srećne budućnosti. Nestali su samozvani nosioci promena ili negde pritajeni čekaju da iskoče iz mulja- kompletna ekipa tima DOSTA JE BILO sa Ratkovićem i Korovljevim na lideraškim mestima. Strašno je to što jedan od njih ni osnove pravopisa ne poznaje, a elokventan je samo kada su primitivizmi u razmenama.

Ovaj drugi je toliki narcis da njemu i nije potrebna stranka, tim, ekipa, niko. Dovoljan je sam sebi. Demokrate se utišale na bezglasno, Đilasovci su se pretvorili u kućni savet porodice Pernat i nekoliko autsajdera, a građanske inicijative osim perifernih tema ne dobacuju dalje. Niko nikome ne veruje, najveći prevaranti i hoštapleri su najveći moralisti i probirljivci kada su novi članovi u pitanju. Svi se boje da ne izgube nešto što bi možda mogli da dobiju jednom....ako...kad....Onaj DSS kakav god da je - stari ili novi ima samo jednu odbornicu vrednu pomena. Staloženu, iskazanu i sa određenim ciljem-Mirjanu Grujić. Ostali,počev od predsednika stranke Zorana Sandića ,više liče na retorični haos i udovoljavanje ličnih ambicija.

I tako prolaze dani u banatskoj mrtvaji. Dane pamtimo po kontrolama saobraćajne policije, po povređenim kinezima na arbajtu u LINGLONGU, po cenama grejanja i opomenama za neplaćene dugove komunalnih usluga pre predaje izvršiteljima na naplatu. Ne postoji ni kraj , ni početak. Postoji samo beskrajna strast za životom koju vlast uporno pokušava da ubije. Uzdamo se u tu strast...da će da zaživi i preživi i mi sa njom. Ne hoda se na prstima kroz život već se gazi, ali da li nam je to poznato?