Protiv GMO

Džefri M. Smit, autor kultne knjige “Seme obmane”, upozorava na rizike od genetskog inženjeringa (2)

Profit važniji od zdravlja

Biotehnološki eksperimenti ukršanja vrsta kombinacijom DNK počeli su sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Naučnici do danas nisu pronašli bezbedne načine za veštačke mutacije, pa stvaraju bolesne životinje i otrovne biljke. Ipak, kompanije poput "Monsanta", uz podršku političara, nastavljaju da razvijaju i proizvode GMO hranu. U Severnoj Americi gotovo svaki obrok sadrži bar neki sastojak koji je nastao genetskim inženjeringom. Magazin Tabloid će u nekoliko sledećih brojeva objaviti delove knjige "Seme obmane", čiji autor Džefri M. Smit raskrinkava načine na koje biotehnološke kompanije zataškavaju činjenice o opasnostima kojima njihovi GMO proizvodi prete ljudima i životnoj sredini.

Džefri M. Smit

Virusni promotori, koji se koriste u genetskoj modifikaciji organizama, mogu da aktiviraju i druge, nevirusne gene u vrsti u koju se ne prenesu. Naučnici smatraju da jedna od posledica tako neprikladne preterane aktivnosti gena može da bude i rak.

Stenli Iven, jedan od vodećih škotskih stručnjaka za bolesti tkiva, slaže se s tim. Kaže da promoter GaMV "može da utiče na unutrašnje zidove želuca i debelog creva tako što uzrokuje posledicu koja je slična delovanju faktora rasta s nedokazanom mogućnošću ubrzavanja razvoja raka u tim organima". Iven, koji je sarađivao u radu objavljenom u Lancetu, bio je svedok prvih znakova takvog rasta u zadebljanim crevima pacova. Zapravo, sva tri istraživanja koja su izvestila o neobičnoj deobi stanica možda su otkrila učinke promotora GaMV.

U decembru 2002. godine Iven je uputio ozbiljno upozorenje Odboru za zdravlje i socijalnu zaštitu škotskog parlamenta, koji je razmatrao sudbinu budućih polja za testiranje GM kultura. Iven je rekao da bi možda hrana i voda na području u blizini tih useva mogle da budu zaražene GM materijalom. Takođe, opisao je rizike ishrane životinja genetski modifikovanom hranom. Moguće je da će i kravlje mleko da sadrži GM derivate, koje ljudi mogu da konzumiraju u obliku mleka ili sira. Dugotrajno kuvanje verovatno uništava većinu GM materijala i želučane kiseline bi mogle da ga unište, ali postoje dokazi koji to osporavaju.

Iven je zabrinut da bi ljudi, koji imaju oštećenu probavu, kao rezultat običnih želučanih infekcija mogli da budu izloženi mnogo većem riziku od netaknutih GM gena, kao i od učinka faktora rasta izazvanog promotorom GaMV.

- Ne želim da budem prorok - kaže Iven - ali zabrinut sam da bi ljudi koji se oslanjaju na lokalnu poljoprivrednu proizvodnju mogli da ugroze svoje zdravlje.

Rizici od udisanja

U leto 2003. godine 39 ljudi koji žive pokraj polja Bt kukuruza na Filipinima dobilo je disajne i probavne probleme i promene na koži dok je kukuruz cvetao i otpušao polen. Analize krvi, koje je sproveo norveški Institut za ekologiju gena, potvrdile su reakciju antitela na Bt otrov, ukazujući na reakciju imunog sistema na polen. Rezultati tada nisu utvrdili da li su simtomi povezani sa kukuruzom. Nekoliko godina ranije britanska Državna kancelarija sa bezbednost i standarde hrane pisala je američkoj FDA ukazujući na moguću opasnost od udisanja GM polena, pa čak upozorio da bi se geni mogli preneti u ljude.

Iako je spomenuto istraživanje tražilo reakcije na Bt, a ne prenos gena, druga istraživanja norveškog Instituta otkrila su netaknute promotore GaMV u tkivima pacova dva sata, šest sati i tri dana nakon što im je genetski materijal ubačen u jedan obrok. Takođe, dokazalo se da promotor GaMV deluje u stanicama ljudi, pacova i riba. Ta otkrića su opovrgnula tvrdnje industrije da se horizontalni prenos gena ne može dogoditi i da promotor deluje samo u biljkama.

Iako se promoto GaMV može naći u povrću, Mae Van Ho, genetičarka i biofizičarka pri britanskom Otvorenom univezitetu, ističe da su virusi koji se u prirodi nalaze u biljakama, zaštićeni proteinskom opnom, kojom je obavijena DNK. To sprečava ulazak promotora GaMV u stanice sisara. Međutim, promotor GaMV u GM hrani gola je virusna DNK, bez takvih ograničenja, tj. bez proteinske opne.

Sintetički geni

Genetski inženjering zasnovan je na dugoj listi prepostavki. Prema glavnoj pretpostavci, strani geni uvek deluju na isti način u organizmu novog domaćina. Slede još četiri pitanja koja osporavaju ove pretpostavke.

Najveći broj stranih gena, koji se koriste u GM kulturama, nije prirodan, nego sintetički. Budući da se geni biljaka i bakterija koriste različitim nizovima da "opišu" određene aminokiseline, kodovi bakterijskih gena moraju da se izmene kako bi biljka mogla da ih tačno "pročita".

Istaknuti naučnik Džozef Kamins kaže: "Upotreba sintetičkih gena učestala je praksa u genetskom inženjeringu, jer polazi od pretpostavke da su sintetički geni jednaki prirodnima. No, postoje mnoge razlike koje su zanemarene. Posebno su promenjeni bakterijski geni koji se koriste u Bt usevima i soji Roundup Ready i kukuruzu." On kaže kako državne agencije olako prihvataju pretpostavke kompanija o jednakosti prirodnih i sintetičkih gena jer "im nedostaje duboki stručni uvid u genetiku i molekularnu biologiju".

Nije potpuno razumljivo zašto umetanje istog gena u različite sorte iste vrste biljke može imati potpuno različite razultate. Majkl Hansen je prilikom svedočenja pred Savetodavnim naučnim odborom EPA izjavio: "U nekim se sortama svojstva mogu pojaviti u dovoljno visokim nivoima da imaju željeni učinak. Na drugim nivoima pojavljivanja su previše niska da bi se dobio željeni učinak." Isto tako, sorte iste vrste mogu da budu podložne opasnim nuspojavama posle umetanja novog gena. Nepredvidljivi uticaj genetske dispozicije najčešće se ne pominje u testovima bezbednosti.

- Kada dodate strani gen, menjate ceo metabolički proces - kaže Šerad Fatak sa univerziteta u Džordžiji: "Ne možete da promenite samo jednu stvar. Svaka promena utiče i na druge procese. Hoće li neki gen podstaći niz promena? Ne možemo da budemo sigurni."

Geni mogu da utiču jedni na druge. Belančevine mogu da utiču jedne na druge. A promenjene belančevine mogu da aktiviraju ili deaktiviraju gene. Sa svakom promenom može da počne nova interakcija koja pokreće nove promene. Ovaj tip nepredvidljivih lančanih reakcija možda je stvorio otrov koji je odgovoran za određene smrtonosne epidemije.

Ponekad proces genetskog inženjeringa rezultuje preuređenim nizom genetskih informacija, iako ta pojava nije jasna, možda je povezana sa učinkom genskog pištolja u kombinaciji s pokušajem stanice da zaleči rane.

Mogućnost za nepredvidljive interakcije višestruko se povećava kad se GM kulture ne modifikuju samo s jednim stranim genom, nego sa višestruko "naslaganim" genima. Na primer, jedna verzija Monsantovog krompira "New Leaf" bila je obogaćena sa osam različitih svojstava - stvarala je svoj vlastiti insekticid, otpornost na bolesti, toleranciju na herbicide, razvijala je veću tešinu i manju osetljivost na oštećenja. Neke GM kulture unakrsnim su oprašivanjem "slučajno" primile dodatne strane gene. Na primer, u Kanadi se pojavila uljana repica s dva strana gena za otpornost na dva različita herbicida; jedna vrsta GM uljane repice proizvedena je u jednoj kompaniji i bila je otporna na jedan herbicid, a druga je proizvedena u drugoj kompaniji i bila je otporna na drugi herbicid.

Smrtonosni alergeni

Spojeni geni i njihove belančevine mogu da stupe u opasne interakcije. Tradicionalni pesticidi potvrđuju ovo pravilo. Kada se pomešaju s drugim pesticidima ili hemikalijama, njihova snaga može da se umnogostruči.

Zapravo, naučnici su slučajno otkrili da Bt otrov, koji stvaraju sorte GM kukuruza, pamuka i uljane repice, postaje "smrtonosniji" za insekte kad se pomeša s vrlo malim količinama prirodnih antibiotika - bakterijskim nusproizvodom. Još nisu sprovedena ispitivanja kojima bi se utvrdilo da li je "značajno uvećana" toksičnost opasna za ljude ili životinje.

Promene u DNK - namerne i slučajne - mogu da utiču na nutricionistički sadržaj biljke. Mnogi mogući problemi, koje smo već pomenuli na ovoj listi, mogli bi da promene zdravstvenu vrednost genetski modifikovane hrane. Istraživanja su ukazala na brojne razlike u sastavu GM kukuruza i soje u odnosu na njihove prirodne genetski nemodifikovane srodnike. Promenjena prehrambena vrednost može da dovede do neočekivanih nuspojava. Na primer, krave hranjene sojom "Roundup Ready" proizvodile su mleko s povećanim udelom masti. To je ilustracija domino efekta, gde jedan problem vodi prema drugom.

Na najmanje tri načaina genetski inženjering može da transformiše bezopasnu hranu u hranu koja sadrži potencijalno smrtonosni alergen: 1. može da se povisi nivo prirodnog alergena; 2. gen izvađen iz jedne vrste hrane može da prenese svojstva alergena kad se umetne u drugu hranu i 3. strani geni i belančevine koje nikada pre nisu bile deo ljudske prehrane mogu da rezultuju nepoznatim alergenima.

Uz zastarele teorije i ograničeno razumevanje, genetski inženjeri deluju na području u kome postoji mnogo prilika za ljudsku grešku. Neke se otkriju, a neke ne.

Jedna od neotkrivenih opisana je krajem marta 1999. godine. Prema britanskom litu Independent on Sunday, Monsanto je pomešao "ključne informacije" o stranom genu koji je umetnut u kukuruz otporan na herbicid. Netačni podaci prosleđeni su britanskom Advisory Commitee on Releases into the Environment (Savetodavnom odbor za životnu sredinu) na procenu bezbednosti. "Članovi odbora bili su besni što je Monsanto tražio od njih odobrenje za tržišni proizvod na osnovu netačnih informacija", pisalo je u tom tekstu: "Optužili su Monsanto za slanje nepreciznog istraživanja, lošeg tumačenja i rada daleko ispod propisanih standarda." Monsanto su nazvali "nekompetentnim", a standard rada "potpuno neprihvatljivim".

- To je vrlo zabrinjavajuće. Znači da neko negde u Monsantu radi nešto pogrešno - kaže Dženi Vajt, molekularni biolog.

Očito je da je greška promakla zakonodavcima u Sjedinjenim Državama, gde je taj kukuruz već odobren.

Uz greške u stvaranju ili proceni genetski modifikovanih organizama, postoji još jedan tip uobičajenih grešaka zbog koji se neodobreni GMO pušta na tržište. Na primer, 2003. godine Rojters je izvestio: "Gotovo 400 svinja upotrebljenih u američkom bioinženjerskom istraživanju možda je ušlo na tržište jer su, umesto da se unište, prodate trgovcu stokom". Osim toga, godinu dana ranije 11 genetski modifikovanih prasadi slučajno je samleveno u hranu za kokoške. Postoje i mnogi drugi slučajevi neodobrenih sorti useva koje su završile u hrani. Najpoznatiji je primer kukuruza "Star Link". Modifikovane kulture, kako bi proizvodile farmaceutske ili industrijske hemikalije, zagadile su obližnja polja prenosom polena ili slučajnim mešanjem.

Nepoznati DNK

Kombinacija ljudske greške i nepridvidljivih posledica genetskog inženjeringa otkrivena je u junu 2000. godine. Monsantova soja "Roundup Ready" nalazila se na tržištu već sedam godina. Kompanija je "mislila" da je dodat samo jedan strani gen (uz promotor GaMV). Ovaj gen, izvađen iz bakterije, omogućavao je soji da preživi visoke koncentracije Monsantovog herbicida zvanog "Roundup". Na iznenađenje kompanije, otkriveno je kako su u DNK soje slučajno dodata još dva fragmenta gena.

Sju Majer, doktor nezavisne istraživačke grupe "Genewatch", smatra: "Ti rezultati pokazuju da je genetska modifikacija izazvana nespretno izvršenim procesom, koji očigledno nije precizan, kao što se često tvrdi. Nije izvršena kontrola koliko je gena dodato, kojim redosledom i gde." Dodala je: "Dodatne kopije ili fragmenti gena mogu da utiču na delovanje drugih umetnutih gena, što može izazvati posledice na sastav biljke, a potom i implikacije na bezbednost ljudi i životne sredine."

Čarli Kronik iz "Greenpeace" dodaje: "Nakon višegodišnje prisutnosti na tržištu, Monstanto otkriva da ni ta kompanija, ni zakonodavci ne znaju koji su sve geni uključeni u procese genetske modifikacije. Šta još ne znamo?"

Ubrzo je otkriveno i još nešto što se nije znalo. Godinu dana kasnije, tim belgijskih naučnika objavio je šokantno otkriće da se pored jednog od slučajno umetnutih fragmenata gena nalazi niz DNK - 534 baze - koji nije deo gena "Roundup", kao ni deo DNK prirodne soje.

Prema New York Times, njihovo otkriće "sugerisalo je kako je nepoznata DNK verovatno DNK same biljke, ali je nekako preuređena ili šifrirana kad je umetnut gen bakterije. Kažu kako je druga mogućnost da je deo DNK biljke izbrisan, što je dovelo drugi deo DNK na taj položaj."

Postoji i treća mogućnost: belančevine same biljke, koje se obično koriste za korekciju grešaka u DNK, možda su preraspodelile niz baza stranog gena. Što god da je razlog, "abnormalna DNK bila je dovoljno velika da stvori novu, potencijalno opasnu belančevinu".

Dag Par, glavni naučni savetnik britanskog "Greenpeace" upozorava: "Niko ne zna šta je ovaj dodatni niz gena, šta će proizvesti u soji i kakvi će biti njegovi proizvodi".

Toni Kombes iz Monsanta branio je novootkriveni deo DNK rekavši: "Bio je to sastavni deo soje 'Roundup Ready" koji je korišćen u svim istraživanjima za procenu bezbednosti".

Procena bezbednosti?

Kakva bi trebalo da budu istraživanja za procenu bezbednosti? Arpad Puštaji kaže kako do sada nije video istraživanje koje bi bilo prikladno za identifikaciju mogućih opasnosti od "namerno" dodatog stranog gena, a kamoli od fragmenata gena ili preraspoređene DNK.

Budimo precizni. Pogledajmo niz istraživanja za procenu bezbednosti "Roundup Ready" soje, koja uključuju i objavljena i neobjavljena istraživanja Monsanta. Videćemo da li su to odgovarajući testovi za proveru mogućih rizika.

Kako bi bili sigurni da matrice nisu preuredile kod na Monsantovim stranim genima i tako stvorile nove, neočekivane belančevine, istraživači bi trebalo da da identifikuju tip i količinu svih belančevina u soji pre i posle modifikacije. Ta prethodna i naknadna provera je potrebna kako bi bili sigurni da promotor GaMV ne uključi slučajno neki od gena domaćina u DNK soje. Istraživači nisu sprovodili takva ispitivanja.

Da bi sprečili neželjeno ponašanje molekula "autostopera", istraživači bi trebalo da provere da li ima dodatnih molekula na njihovoj novoj belančevini. Tu proveru bi trebalo sprovesti na svakom delu biljke i u svim uslovima rasta. to nisu učinili.

Kako bi izbegli pogrešno oblikovanje nove belančevine što ga sprovede belančevine odgovorne za oblikovanje molekule u klupko (chaperone), naučnici bi trebalo, u različitim okolnostima, da usporede oblik dodate belančevine u biljci soje s njenim prirodnim oblikom kod bakterije. Ni to nisu učinili.

Naučnici bi morali pažljivo da provere celu DNK strukturu GM biljke kako bi proverili da proces umetanja gena ili žarište promotora GaMV nisu poremetili nijedan drugi niz. To očigledno nisu učinili, jer su propustili dva fragmenta strane DNK i tajanstven niz DNK koji niko nije video na vreme.

Činjenica prema kojoj učinak položaja stranog gena i drugi faktori mogu da prouzrokuju supresiju gena predstavlja naročito težak izazov. Neki geni domaćina deluju u vrlo ograničenim okolnosima ili na malim delovima biljke. Kako bi istraživaći mogli da znaju da je potisnuto delovanje jednog od retko aktivnih gena? Morali bi da uporede ekspresiju belančevina u svim delovima prirodnih i GM biljaka u velikom broju različitih okolnosti, u različitoj dobi, s različitim bolestima, hranjivim sastojcima, okolinom, parazitima i slično. Tako temeljna analiza možda ne bi bila moguća, a suvišno je pominjati da naučnici iz Monsanta nisu ni pokušali da je sprovedu.

Istraživači nisu obezbedili uslove koje bi sprečili stvaranje novih virusa, što bi se teoretski moglo dogoditi aktivacijom "uspavanih" virusa kod domaćina ili horizontalnim prenosom gena. Isto tako, istraživači ne ispituju uvek nove viruse kako bi otkrili da li je njihov izvor povezan s genetskim modifikovanjem.

Ahilova peta GMO

Otpornost na antibiotike nije problem kod soje "Roundup Ready". To je problem kod GM kukuruza, koji nije dovoljno istražen.

Uticaj okoline na delovanje gena i razlike u genetskom sastavu sorte soja posmatrani su samo u ograničenim uslovima. Njihov uticaj posmatran je samo kroz nekoliko faktora, kao što je žetva.

Sintetički geni smatraju se ekvivalentima prirodnih gena. U istraživanjima nisu uzete u obzir nikakve moguće razlike.

Malo je istraživanja u kojima su uočene neočekivane promene, koje su posledica složenih interakcija ili višestrukih stranih gena, bilo onih stvorenih namernim slaganjem gena, bilo unakrsnim oprašivanjem. Istraživači nisu proučavali prenos genetskog materijala konzumiranjem mesa ili mleka, pa i vode, ili udisanje polena sa GM kultura. Oni naprosto pretpostavljaju da nijedan od tih oblika prenosa nije moguć.

Nisu sprovedena rigorozna istraživanja koja bi iključila zabrinutost naučnika za promotor GaMV, koji bi mogao da ubrza rast stanica i izazove rak.

Iako su rutinski sprovedena, neka nutricionistička istraživanja previše su ograničena da bi ustanovila brojne razlike koje bi mogle da budu prouzrokovane genetskim inženjeringom. Nadalje, neke nutriciionističke promene, koje su detektovane, potpuno su zanemarene.

Konačno, istraživači nisu na odgovarajući način ispitali mogućnost pojave alergije na njihovom soju. Iako su sprovedene neke početne analize mogućih alergenih svojstava, do sada nije osmišljen nijedan odgovarajući test. Taj nedostatak načina za proveru naveo je Pustajia da alergije nazove "Ahilovom petom GM hrane".

kakvoj god proceni bezbednosti je govorio predstavnik Monsanta, nijedna nije na odgovarajući način ustanovila i sprečila mnoge potencijalno ozbiljne probleme, koji možda već postoje u društvu.

U nastojanju da okrijemo uzroke nastanka dlakavih svinja, otrovnog duvana i desetina drugih neobjašnjivih pojava, postavili smo više pitanja, nego što smo pružili odgovora. Sad nam je razumljiviji zaključak tima naučnika, koji je odlučio da dokumentuje sve pojmove koji još nisu shvaćeni u genteskom inženjeringu. Rekli su: "Čini se da su protivrečnosti i rupe u znanju prisutne na svim nivoima". Ove rupe u znanju nisu samo akademske. "S obzirom na naše trenutno nepoznavanje posledica tehnologije genetskog inženjeringa, GMO hrana nije sigurna opcija, kaže Šubert. Komoner upozorava: "Nijedan od obaveznih testova nije sproveden, a milijarde transfenskih biljaka uzgajaju se uz rudimentarno znanje o njihovim promenama. S obzirom na to da se neke neočekivane posledice mogu razvijati vrlo sporo, buduće generacije bi trebalo da vrlo pažljivo posmatraju useve tih biljaka."

- Bez detaljne, trajne analize - nastavlja Komoner - nije moguće otkriti koje opasne posledice mogu da se pojave. Genetski modifikovane kulture koje se sada uzgajaju, predstavljaju veliki nekontrolisani eksperiment čiji ishod je potpuno nepredvidljiv. Rezultati bi mogli da budu katastrofalni.

Jednu od mogućih katastrofa može da izazove stvaranje novih otrova. Neočekivana proizvodnja otrovnih sredstava već je zapažena u genetski modifikovanim bakterijama, kvascu, biljkama i životinjama, a problemu su ostali neprimećeni sve dok se nisu pojavile velike opasnosti za zdravlje. Genetski modifikovana hrana i agensi za njenu obradu mogu da imaju trenutne posledice, a može da prođe i više godina pre nego što njihova toksičnost dođe do izražaja. Već je primećena jedna smrtonosna opasnost, koja bi, možda, bila otkrivena tek posle mnogo godina da nije bilo jedinstvenih i akutnih simptoma bolesti, neobičnog detektivskog rada jednog budnog lekara i mnogo sreće.

(U sledećem broju: Monsanto laže, podmićuje, preti i uništava)

antrfile

Krave su pametnije od naučnika

Haurad Vliger je, 1998. godine, na svojoj farmi u Morisu, u Ajovi, požnjeo prirodni i genetski modifikovani Bt kukuruz. Hteo je da vidi kako će njegove krave reagovati na Bt kukuruz koji proizvodi vlastiti insekticid, pa je jednu stranu jasli,dugu devet metara, napuni Bt kukuruzom, a drugu prirodnim. Krave bi, inače, pojele sav kukuruz koji bi im dao i ne bi ništa ostavile. No, kad je 25 krava pustio u obor, sve su se skupile na stranu jasli u kojoj se nalazio prirodni kukuruz. Kad ga više nije bilo, malo su gricnule Bt kukuruz, ali brzo su se predomislile i otišle.

Nekoliko godina kasnije, Vliger je otišao Ames, takođe u Ajovi, kako bi čuo govor predsedničkog kandidata Al Gora. Zabrinut zbog gorovog nekritičkog prihvaćanja GM hrane, Vliger je zatražio od njega da podrži zakon, tada podnet Kongresu, koji zahteva da se označi GM hrana. Gor je odgovorio kako naučnici kažu da nema razlike između genetski modifikovane hrane. Vliger je rekao da se ne slaže i opisao je kako su njegove krave odbile da jedu GM kukuruz.

- Moje krave su pametnije od naučnika - rekao je Vliger.

Gor je upitao da li je još neki farmer primetio razliku u reakciji svojih životinja na GM hranu. Podiglo se 15 ruku.

- Ako je na polju bilo genetski modifikovanog i prirodnog kukuruza, stoka bi uvek prvo pojela onaj prirodni - rekao je Gejl Laš iz Nebraske.

- Komšija je uzgajao Bt kukuruz kompanije Pioneer. Kad je moja stoka zašla u to polje, nije htela da ga jede - rekao je Geri Smit iz Montane.

- Moje krave više vole da jedu stare, nego hibridne sorte kukuruza, ali oba tipa su jela pre nego novi Bt kukuruz - rekao je Tim Isenbis iz Južne Dakote.