Dežurna

Globalni ekonomsko politički slom u vreme “zlatnog doba” srpskog diktatora

KARTE ZA PUT U PAKAO

Evropa i svet se nalaze na ivici samouništenja, i to nije parafraza već rečenog o opasnosti od globalnog rata, već činjenica koju ne vide samo plutoktratske elite kojima diriguje neformalna svetska vlada. Na Balkanu i u Srbiji, postoje stari "nenamireni dugovi", pa i mogućnost da se prizori starih obračuna ponove. No, Aleksandar Vučić, kao poslednji evropski diktator, sve nade polaže u 2027. godinu i cirkus koji Srbija treba da plati ne manje od 20 milijardi dolara. Blagorodno mu u tome pomažu Svetska banka, EBRD i islamski kapital iz arapskih despotija, novim kreditnim zaduženjima i reprogramima starih dugova. Pomaže mu i ocvali američki diplomata Kristofer Hil čiji se mandat bliži kraju. Kraj tog mandata biće i kraj Vučićevog režima. Istovremeno, kako (ne)prilike govore, moguć je i kraj evropske civilizacije kakvu svet poznaje, jer je rat sa islamom na ovom kontinentu vidljiv već duže vremena. Evropa, usled otvorenih sukoba njenih starosedelaca sa "uvezenim" islamskim fašizmom, ratuje i protiv svojih vlada koje "brane poredak". Šta srpski tiranin i njegov režim u takvim okolnostima mogu da očekuju u najskorijoj budućnosti? Strahuju li od narodnog besa?

Nikola Vlahović

Na dan 4. avgusta 2024. godine, dok traje takozvana "mrtva sezona" političkih spletki Aleksandra Vučića i njegove razbojničke koalicije, ministar kulture Nikola Selaković, izjavio je da će Srbija i Republika Srpska na jesen pripremiti Deklaraciju o zajedničkom objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju nacionalnih minimuma i principa za opstanak srpske nacije i srpskog naroda.

Selaković je za RTS odmah na tu izjavu dodao da to neće biti samo deklaracija, već i neka vrsta programskog dokumenta. Navodno će na jesen, 25. ili 26. novembra, kad se navršava stota godina prisajedinjenja Srema, Banata i Bačke Kraljevini Srbiji, ili 1. decembra povodom formiranja Kraljevine SHS "Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik predstaviti Deklaraciju".

Čitav ovaj režimski cirkus služi samo jednoj svrsi, da se onoj već izluđenoj, ili onoj korumpiranoj masi koja prati takozvane "naprednjake", omogući još malo bilo kakve motivacije da podrži kriminalnu vlast Aleksandra Vučića kako se ne bi srušila.

Za ovakve sprdnje sa narodom, Selaković je u ministarski kabinet doveo i jednu grupu ljudi koju je označio kao: "Srbi iz regiona". Ko su ti "Srbi iz regiona", šta i koga uopšte predstavljaju?

Za odgovor na ovo pitanje treba se vratiti na početke rada Socijalističke partije Srbije a kasnije i Srpske radikalne stranke, i njihovom "načinu rada" sa narodom. Narod, Srbi u ovom slučaju, duže od trideset godina, za te dve razbojničke organizacije, predstavljaju obično smeće, jednu apstraktnu masu bez glave i repa koja sva ludila ovdašnjih političko-kriminalnih klanova mogu da prihvate kao "nacionalni program", "ekonomski program" ili bilo šta treće ili četvrto što im bude tako predstavljeno.

Na pomenutom sastanku Aleksandra Vučića sa "Srbima iz regiona", ovaj diktator je krajnje ozbiljno rekao da je najvažnije pitanje kako država Srbija i njene institucije da daju veći doprinos poboljšanju izučavanja srpskog jezika i kulture među Srbima u okruženju, ali i dijaspori. „To je stožer očuvanja nacionalne svesti i bića", podviknuo je Selaković.

Sve se ovo dešava u Vučićevoj Srbiji, čiji režim svakog dana ponižava i srpsku kulturu i njeno nasleđe, i jezik srpski koji se koristi u takozvanom javnom prostoru, gde je ovaj tiranin uveo govor mržnje i delegirao najprimitivnije podanike da laju kao psi na svakoga ko nešto pametno ili, ne daj bože, kritički progovori.

Vučića zanima samo njegova vlast i da ta vlast bude sigurna, bezbedna, lagodna, da mu niko ne smeta i da mu niko ne protivreči. Njegov strah za opstanak na toj vlasti je neopisiv. Ide toliko daleko da svaki protest, narodni bunt, bilo gde na svetu, hitno osuđuje. Jer zna da i njega takva jedna nezadrživa masa može da ukloni za jedan dan sa vlasti.

Zato je tako ekspresno 30. jula 2024. godine čestitao predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru predsedničke izbore sledećim rečima: „Vremena u kojima živimo sigurno nisu laka, a ja vam želim uspeh u Vašim profesionalnim naporima i izazovima u vođenju Bolivarske Republike Venecuele".

Istog dana je stigla i reakcija Evropske unije koju je pojasnio Peter Stano, portparol ove zajednice naroda i država: „Evropska unija očekuje od zemalja-kandidata da se usklade sa spoljnom politikom EU".

Mnogo direktnije, o ovome je govorio politikolog Tobi (Toby) Vogel, iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Briselu, koji je rekao da Vučić na ovaj način „samo nastavlja svoju politiku balansiranja između Zapada i Istoka", te da „nikoga nije briga šta Vučić ima da kaže o Venecueli, ali Vašingtonu i Briselu je stalo da ga 'zadrže' u svom taboru jer je to temelj njihove celokupne politike", kaže Vogel, te podvlači: „Sve dok SAD i EU budu voljni da igraju ovu igru, on će nastaviti da je igra."

Podmukla razbojnička politika uvek bira pogrešnu stranu, tako je to i u slučaju Aleksandra Vučića koji je formalno stao na suprotnu stranu u odnosu na Evropsku uniju i Sjedinjene Države.

Ali, to ga sigurno neće pomeriti sa mesta osim u slučaju masovnog sukoba sa narodom Srbije (za koji se priprema) ili u slučaju da ga vlade SAD i Velike Britanije ukinu, brzo i jednostavno kako su ga i instalirali za sopstvene potrebe.

Da je sve baš tako i nikako drukčije, potvrđuje i jedan neobičan događaj od 28. aprila 2024. godine kad se američki ambasador Kristofer Hil sastao se sa predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara, Balintom Pastorom, navodno u cilju očuvanja identiteta Mađara u Vojvodini.

Ali, na veliko iznenađenje neupućenih u "paralelne politike" vlade SAD, ambasador Hil se ovako obratio prisutnima: "Posebno bi trebalo obratiti pažnju na način na koji je mađarska zajednica ovde našla rešenja za mnoge stvari u odnosu na druge narode i kako je svoj položaj rešila. To bi mogao da bude obrazac koji valja slediti i u drugim delovima Srbije, jer bez obzira što tamo nema Mađara, ima drugih manjina i vredelo bi usvojiti neke odnose i načine ponašanja koji ovde postoje".

A, koji su to "odnosi i načini", pojasnio je predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor: "U koaliciji smo sa Srpskom naprednom strankom, čuvajući našu samostalnost, ali i gradeći odnose partnerstva i to želimo da nastavimo i u budućnosti. Počelo je istorijskim pomirenjem srpskog i mađarskog naroda koje je donelo mnogo toga dobrog i za pripadnike naše zajednice, kao i za pripadnike srpske zajednice u Mađarskoj, ali i za sve građane ove dve zemlje. Nakon postizanja tog istorijskog pomirenja, uspeli smo da se fokusiramo na zajedničke infrastrukturne i privredne projekte. Smatram da ono što su Srbi i Mađari postigli može da posluži kao primer i u ostalim relacijama ovde u regionu i što se nas tiče, mi i dalje želimo da radimo na izgradnji što boljih odnosa između Srbije i Mađarske i da čuvamo samostalnost i identitet naše zajednice".

Sada već davne 2012. godine, Balintov pokojni otac Ištvan Pastor je sklopio "trajno prijateljstvo" sa Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem, već u jesen te godine, kao deo šire nagodbe ove manjine sa anglo američkom diplomatijom, kako bi ta politička organizacija vojvođanskih Mađara dobila neke oblike "personalne autonomije", ali u okviru multimilionskih poslova koji su britanske, američke i evropske Službe obećale tek formiranoj diktaturi, koja će u deceniji koja je nastupila ojaditi, opljačkati, poniziti i ekonomski unazaditi Srbiju, zaduženjima koja danas spolja i iznutra nisu manja od 80 milijardi evra.

Na drugoj strani, nakon decenije diktature Aleksandra Vučića, u trenutku kad je Evropa u potpunom haosu zbog, zapravo već otvorenog rata islamskog fašizma protiv "hrišćanske tvrđave", kako je Stari kontinent nazvao Redžep Tajip Erdogan, može se očekivati da Srbija pod Vučićem skupo plati posledice raznih "prijateljstava" sa arapskim feudalnim despotijama sa kojima je vladajući režim sklapao neopisive štetočinske poslove od kojih se ova zemlja neće oporaviti decenijama, a možda i generacijama, ako šta ostane od nje.

Jer, kako izvori ovog magazina javljaju, bankrot EU i rat građana EU protiv vlada koje su ih dovele pred bankrot i pred rat sa Islamom u sred svoje kuće, to se i očekuje. Na putu je prekid Vučićevih "velikih" poslova sa tim državama i režimima, ne njegovom voljom, pa čak ni voljom onih koji su ga doveli na vlast, nego opasnim sledom događaja koji se ovih dana nižu (haos i sukobi domicilnih Engleza sa islamistima i policijom u Londonu i čitavoj Velikoj Britaniji, sukoba sa islamskim ekstremistima u Nemačkoj i Francuskoj). Jer, pravi rat tek sledi i ne može ga Evropa izbeći. A, posledice toga osetiće brzo i region Balkana. Stvari idu toliko daleko da bošnjačka stranka u Crnoj Gori "konsultuje" sarajevskog bega, Bakira Izetbegovića, da im odobri da uđu u koaliciju sa premijerom Spajićem. A, Bakir Izetbegović pita Erdogana za svaku sitnicu, pa tako i za ovo, iako više nije formalna vlast, nego "samo" šef SDA.

Da je ovaj deo Balkana zaista zona visokog rizika, svedoči skorašnja scena sa aerodroma u Skoplju gde zamalo nije došlo do oružanog sukoba makedonske policije i obezbeđenja predsednice samoproglašanog Kosova Vjose Osmani, koja je odbila na otvori svoju (sumnjivu) torbu koju je policija htela da pregleda.

Tu je i još nerazjašnjeni slučaj "konvertita", Vehabije koji je takozvanim samostrelom zamalo ubio pripadnika srpske Žandarmerije ispred ambasade Izraela. Centar za instruiranje Vehabija u selu Gornja Maoča kod Brčkog gde su svi stanovnici pripadnici ovog pokreta, odavno je poznat evropskim političkim i obaveštajnim elitama. Ovaj radikalni islamski pokret deluje u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i nekoliko evropskih gradova. Na teritoriji Srbije dešavalo se da izazivaju incidente u džamijama. Vlast Aleksandra Vučića izbegava da saopšti stvarno stanje stvari o islamskom ekstremizmu u Srbiji, ko to finansira i sa kim sarađuje, te na šta se sprema u okolnostima evropskog rata protiv islamizacije.

Umesto toga, njegova propaganda govori da "poznavaoci islama" tvrde da Vehabije ne pripadaju radikalnom islamskom pokretu ne treba gledati kao na religijsku, već kao na kriminalnu grupu koja zloupotrebljava religiju radi ostvarivanja svojih ciljeva.

A, situacija izmiče kontroli na svakoj tački Evrope, pa je to razlog zbog koga je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani sazvao "tajni" online sastanak šefova diplomatija grupe industrijski najrazvijenijih zemalja G7 kako bi razgovarali o predstojećem velikom ratu na Bliskom istoku, koji lako može da se prenese na Balkan i čitavu Evropu. Tajani je kao koordinator G7 pozvao kolege da bi u vrlo delikatnom trenutku razmotrili vojnu krizu u tom regionu, a sve ovo italijanska novinska agencija Ansa prenosi u vrlo dramatičnom tonu.

Velika Britanija ne može da izbegne obračun sa otvorenom islamskog revolucijom na svojoj teritoriji. U nekim gradovima je policija u službi novog i već omraženog premijera bila spremna za nerede, pa su "unapred reagovali". U gradu Boltonu su službenicima data dodatna ovlašćenja da "reaguju" prema bilo kome ko prouzrokuje "antisocijalno" ponašanje. A, u pitanju su građani, Englezi, koje je ta vlada proglasila "ultradesnim ekstremistima", pa je pravi rat sa policijom počeo u Mančesteru, Liverpulu, Sautportu i Blekpulu... Tokom prvog vikenda u avgustu, obračun je krenuo u gradovima kao što su Hal, Liverpul, Stouk na Trentu, Notingem, Bristol, Mančester i Belfast. Gorela su čitava naselja.

Sve je počelo pozivom na "spas Velike Britanije" na društvenim mrežama, i to nakon što je islamski fanatik nožem zaklao tri devojčice (Egleskinje) i jezivog napada u Sautportu 29. jula, u kojem su stradale tri devojčice... Neredi se neće zaustaviti, sve su procene da će masovni građanski sukobi da pređu u istinski građanski rat. U Francuskoj, Makronova policija angažovala je narko-dilere koji su pomogli da se haos privremeno, dok traje Olimpijada, zaustavi.

Šta dalje očekivati, kada vidimo da uz to, političke elite tvrdoglavo pokušavaju da proguraju svoju apsurdnu i neprirodnu LGBT agendu, dok došljaci iz Afrike, Bliskog istoka, Pakistana itd. vode otvorenu islamsku revoluciju na tlu Evrope.

Istorija bi se mogla ponoviti. Možda će Makron, ili njegov naslednik, završiti u situaciji sličnoj onoj u kojoj se našao Luj XVI. „Da li je ovo pobuna?" upita car. „Ne, gospodine, ovo je revolucija", odgovorio je njegov ministar.

Ironija je da se degradacija infrastrukture posvećene mladima dešava svaki dan u Francuskoj. Za razliku od Rusije, multietničke imperije koja se organski gradila vekovima, za razliku od SAD, ogromne federacije država koja se izgradila na imigraciji, Francuska je poslednjih decenija iznenada primila ogromnu količinu ljudi neevropskog porekla. Nadati se brzoj integraciji ovog naroda, očekivati njihovo prilagođavanje „vrednostima Republike" je čista iluzija.

Demografski odnos snaga u Francuskoj se nepovratno promenio, a vlasti nemaju rešenje za zlo koje su sami proizveli. U Francuskoj je prikupljanje podataka o etničkoj pripadnosti načelno zabranjeno. U pariskom Senatu, javno je rečeno da nije moguće doneti zakon o imigraciji jer je većina nasilnika rođena pre 17-20 godina, pa je, kako birokratski to kažu: „prekasno".

Francuske vlasti ograničile su kretanje tokom večeri, zabranile prodaju vatrometa i rasporedile 130.000 policajaca i vojnika po zemlji. Tačno toliko vojnika je angažovao režim u Kijevu za pokušaj jedne skorije i bezuspešne kontraofanzive. Francuske, britanske i nemačke elite i dalje potpuno negiraju realnost situacije. Negiranje je takvo, da dok francuski mediji lako govore o „rasnim neredima" kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, francuski novinari isključivo koriste izraz „gradski neredi" da opišu situaciju u Francuskoj.

Vlade evropske svoj narod nazivaju rasisti, fašisti, beli supremacisti, ultradesničari, a otvoreno brane očigledanu nasilnu islamizaciju čitavog kontinenta. Javnost mora da miruje, dok te „elite" koriste drske izraze poput „potrebe solidarnost " i daju milione kako bi vlasnici radnji, preduzeća i pojedinci pogođeni haosom ćutali i popravljali uništenu infrastrukturu, koja će ponovo biti uništena tokom sledećeg kruga nereda.

U Francuskoj, gde je izvesno da će početi veliki evropski građanski rat, vojnici i specijalne snage danas su u većinom muslimanskim delovima nekadašnjih kolonijalnih poseda, povezanim sa Islamskom državom, što daje podsticaj za odmazdu na tlu Francuske. Francuski borbeni avioni su već skoro dve godine u međunarodnoj koaliciji koja vodi ofanzivu protiv Islamske države u Iraku i Siriji. Vojni vrh je spreman da političkoj „eliti" otkaže poslušnost i to je pitanje dana, meseci ali ne i godina. Insistiranje evropskih vlada na nemoguću misiju, jačanju integracije islamista, faktor je rata koji treba očekivati u Evropi.

Pitanje: "Može li Nemačka da preživi islam?" ponovo se našlo u središtu javnog diskursa posle nasilnih protesta koji su usledili nakon brutalna ubistva Nemaca, a za koje su osumnjičeni pripadnici muslimanske vere.

Tilo Saracin, bivši berlinski senator za finansije i član Upravnog odbora Bundesbanke (centralne nemačke banke), ne silazi sa naslovnih stranica novina i rezervisano mu je mesto u udarnim emisijama elektronskih medija. Tu, uglavnom negativnu, popularnost može da zahvali knjizi „Nemačka ukida samu sebe" koja se pojavila u knjižarama.

Naravno, retko ko je mogao da je pročita za ovako kratko vreme, ali se zato Saracin u intervjuima potrudio da obavesti javnost o svojim stavovima koji bi se mogli svesti na tezu iz knjige da Nemačka postaje siromašnija i gluplja, "da se muslimani nekontrolisano razmnožavaju tako da će u doglednoj budućnosti ugroziti primat Nemaca". Bundesbank je zatražila od predsednika Nemačke da opozove Saracina iz njenog upravnog odbora. Opisujući islam kao "ideologiju nasilja prerušenu u veru", Saracin tvrdi da će islam prevladati i uništiti evropsko društvo.

Iako je Nemačka, prema međunarodnim standardima, izuzetno bezbedna država (prošle godine širom Nemačke zabeleženo je 731 ubistvo), niz nasilnih zločina iza koje stoje izbeglice, usmereni su protiv Nemačke i Nemaca... Silovanje i ubistvo 14-godišnje devojčice u julu ove godine, za koje je osumnjičen tražilac azila iz Iraka razgnevilo je naciju. Ovom ubistvu prethodio je drugi brutalan zločin: u drogeriji na jugozapadu Nemačke u decembru prošle godine na smrt je izbodena 15-godišnjakinja. Ovoga puta optužen je Avganistanac, koji je u međuvremenu osuđen na osam godina i šest meseci zavora.

Statistički podaci pokazuju da su prošle godine islamisti osumnjičene za oko 20 odsto ubistava u Nemačkoj, procenat je mnogo veći i krije se. Problem islamskog kriminala za partiju AfD je takođe ključni a ne rat u Ukrajini. Ankete pokazuju da AfD ima veliki broj pristalica širom istočne Nemačke.

Kako je sve počelo? Godine 2006. u Berlinu se održala prva nemačka konferencija o islamu koja je sazvana radi uspostavljanja dijaloga između nemačke države i muslimana u Saveznoj Republici. „Islam je deo Nemačke i deo Evrope, deo je naše sadašnjosti i deo je naše budućnosti. Muslimani su dobrodošli u Nemačku. Trebali bi da razvijaju svoje talente i da pomažu našoj zemlji da napreduje". Ovo je govorio javno Volfgang Šojble, a to je deo deklaracije o Nemačkoj islamskoj konferenciji, 28. septembra 2006.

Podsećanja radi: Šojble je posle Angele Merkel bio najmoćnija ličnost Nemačke. U Evropi je važio za vrelo štedljivog komesara, osobu bez milosti. Šojble je za vreme mandata Angele Merkel bio i ministar finansija od 2009. do 2017. godine. Svet ga je upamtio prema „tvrdom stavu" koji je zauzeo prema zemljama južne Evrope tokom krize evrozone, posebno prema Srbiji i vladi Borisa Tadića. Ali, kao što se vidi, nimalo „tvrd" nije bio kad je islam u pitanju.

Nakon podrške koju im je dao Šojble, već 2013. godine organizacija Ahmadia-Moslem-Gemainšaft (AMJ) u Hesenu otvara prvo islamsko udruženje koje je dobilo korporativni status u Nemačkoj i zbog toga je danas pravno izjednačeno sa dve najveće crkve sa najvećim brojem članova (Rimokatoličkom i Evangelističkom).

Usled svega što se dešava u Evropi, kako govore vrlo dobro obavešteni izvori ovog magazina, italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani zatražio je pomoć od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena. Cilj sastanka je da se ministri dogovore o političkim i diplomatskim akcijama kojima bi se mogao izbeći širi vojni sukob u čitavom regionu, navode izvori. Tajani je zatražio od generalnog sekretara italijanskog ministarstva spoljnih poslova Rikarda Guarilje da pozove rukovodstvo Irana da ne dovodi do eskalacije na Bliskom istoku "jer će to dovesti do mogućeg rata u Evropi".

Zločinačka politika takozvanih vladara iz senke nije se zaustavila na useljavanju islamskog ekstremizma u Evropu, planovi su im znatno širi. Prema mišljenju pomenutih izvora radi se na novom globalnom porobljavanju.

Naime, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila je ovih dana doslovno da će sledeću pandemiju izazvati čak 30 patogena (uzročnika), među kojima su grip tipa A, denga i virus majmunskih boginja. To je navodno zaključak istraživanja više od 200 naučnika iz 54 zemlje, što se navodi u izveštaju WHO. Istraživači (neimenovani) su naveli da lista „prioritetanih patogena" može da pomogne organizacijama kako da fokusiraju trud na razvoj terapija, vakcine i dijagnostike.

Među 30 prioritetnih patogena su grupa koronavirusa poznatih kao sarbecovirusi, a uključuje SARS-CoV-2, virus koji je izazvao kovid-19, i mervekoviruse, među kojima je MERS. Na ranijim listama bili su specifični virusi, ali ne i celi podrodovi kojima oni pripadaju.

Među novim uzročnicima predstojeće globalne pandemije novih virusa, na listi je i virus majmunskih boginja. On se smatra prioritetom kao i variola, izazivač velikih boginja, koje su iskorenjene 1980. Razlog za to je, navodi se, to što se ljudi više ne vakcinišu protiv variole, pa nisu imuni na nju, a neočekivano otpuštanje moglo ibi da izazove pandemiju.

Među pet bakterija, od kojih su sve nove na listi, nalaze se sojevi koji izazivaju koleru, kugu, dizenteriju, dijareju i upalu pluća. Dva virusa sa pacova su takođe dodata jer mogu da pređu na ljude povremeno. Nipa virus, koji prenose slepi miševi, na listi je zato što je smrtonosan, a veoma brzo se širi među životinjama i protiv njega nema lekova.

Dakle, Svetska zdravstvena organizacija, korumpirana, kompromitovana i već odavno u rukama farmaceutske mafije, tvrdi sledeće: ako ne bude globalnog rata biće masovnih bolesti, pandemije...

Svet srlja u užasan, samouništavajući sukob, a "muzičari sa Titanika", političke elite, sviraju svoj poslednji valcer, ili pljačkaju u nadi da to "nije njihov rat" kao lopovi u filmu "Balkan Ekspres", sve do momenta dok rat nije udario i na njihove interese. A, rat kao fenomen ljudskog bića, ne poznaje prioritetne grupe. Niti je u njemu iko zaštićen.

Hoće li onda Srbija preživeti opasnog ludaka koga je na njeno čelo 2012. godine postavila beskrupulozna globalna mafija, da u službi krupnog kapitala pljačka, laže i uništava svaku vrednost koju ova država ima? Vučićev strah od događaja na svetskoj sceni, poput onog u Venecueli, sasvim je opravdan. Nemoguće je da država koja doslovno pliva na nafti, nema osnovne uslove za život njenih građana.

Nemoguće je da Srbija uvozi ogromne količine nekvalitetne i preskupe hrane, a sama bi mogla prema potencijalima koje ima, da prehrani najmanje pola evropskog kontinenta. Narod zato ima pravo da odbrani svoju zemlju i svoje živote. Da se suprotstavi stranim i domaćim krvožednim lihvarima prekine agoniju i beznađe u kome se nalazi.