Ko je baka starleta Ljubinka Milinčić?

Ona je videla Putina

Ljubinka Milinčić, istaknuta figura srpskog novinarstva, sinonim je za profesionalizam i posvećenost medijskoj industriji. Kao publicista, novinar i prevodilac, njen doprinos obogaćuje srpski medijski prostor. Trenutno radi na mestu glavne urednice ruskog medija "Sputnik" u Srbiji. Svojim radom neprestano dokazuje kako strast prema istini i objektivnom izveštavanju može oblikovati i informisati javno mnjenje. Njena sposobnost da povezuje različite kulture kroz moć reči čini je s cenjenom profesionalkom. Ovim rečima ona opisuje svoju karijeru i uspehe. Uticajna je u Beogradu, kao urednik ruskog Sputnjika. Svi je se plaše u Ruskom domu, jer se predstavlja kao bivša konkubina Vladimira Putina. Njena kćerka Jelena je iz Pariza, živela je u lezbejskom braku, dovedena u Moskvu da uređuje Raša Tudej. Ljubinka je bila službenica u srpskoj ambasadi u vreme ambasadorovanja Jelice Kurjak. Ova napirlitana baka je udarna pesnica odlazećeg ruskog ambasadora, Ukrajinca Aleksandra Bocan Harčenka. Zaplašenim službenicima koji rade u ruskim nadležtvima priča, onako usput, kako se ona istuširirana javlja Putinu, (Va, dođi da mi nasapunjaš leđa i namažeš vazelinom...) Upućeni tvrde da je predsednika Putina videla samo na televiziji. Ovo je njena karijera, napisana njenom rukom

***

Obrazovanje i karijera

Ljubinka Milinčić je rođena 1952. godine u Klini na Kosovu. Obrazovanje je stekla u Kosovskoj Mitrovici i na Filološkom fakultetu u Beogradu. Međutim, njen put ju je vodio ka dalekoj Rusiji.

Tokom trinaest godina, od 2002. do 2015, Moskva je postala njen drugi dom. U ruskoj prestonici, Ljubinka je svoje vreme delila između diplomatskih dužnosti i novinarskog poziva. Izveštavala je za prestižne srpske medije poput NIN-a, Politike i RTS-a. Njen doprinos srpskom novinarstvu nije samo u prenosu vesti, već i u kulturološkom povezivanju dva naroda kroz precizan i emotivan prevod.

Prevodilački zanat doveo ju je do toga da s ruskog na srpski prevede nekoliko desetaka knjiga. Svoj autorski pečat ostavila je kroz nekoliko samostalnih dela. Posebno se ističu dve knjige o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ove knjige su plod njenog detaljnog istraživanja i bliskog praćenja njegove političke karijere.

Ljubinka Milinčić je jedna od retkih osoba u Srbiji koja može da se pohvali da je deo svog života provela u neposrednoj blizini Vladimira Putina. Njena dela i izveštaji nisu samo hronika vremena već i svedočanstvo o jednoj izuzetnoj karijeri koja premošćuje geografske i jezičke barijere, obogaćujući srpsku kulturu i novinarstvo.

"Sputnik" u Beogradu

Sputnik, medijski fenomen u Beogradu nastao je 3. februara 2015. godine. Ovaj medij nastavio je misiju nekadašnjeg Glasa Rusije, ali s novim pristupom i vizijom. Ovaj medijski gigant je inovator u svetu informisanja, koji se uređuje direktno iz srca Rusije, ali i lokalno, u zemljama u kojima deluje.

Pod okriljem medijskog sustava "Rusija danas", Sputnik se brzo pozicionirao kao jedan od ključnih igrača na globalnoj medijskoj sceni. Na čelu ovog medijskog carstva stoji Margarita Simonjan, energična 36-godišnja novinarka čija je vizija i upravljanje doprinelo da RT postane najgledanija strana televizija u SAD-u, sa impresivnim brojem od preko milijardu pregleda na YouTube platformi.

Sputnik danas ima svoje ogranke u oko 30 zemalja širom sveta, emitujući program na isto toliko jezika. U Evropi je prisutan u Francuskoj, Njemačkoj, Italiji, Velikoj Britaniji, dok je na Balkanu za sada jedino prisutan u Srbiji. Svaka od ovih 30-ak radnih jedinica ili agencija stvara zaseban program prilagođen kulturi i jeziku zemlje domaćina, ali sa jasno izraženom vanjskopolitičkom dimenzijom. Cilj nije samo prenositi informacije iz Kremlja, već stvoriti sadržaj koji će odražavati lokalne perspektive i istovremeno pružiti alternativu zapadnom medijskom mainstreamu.

Prestižno priznanje "Čitaj Rusiju"

U svetu književnosti, prevodilački zanat je često nevidljiva umetnost koja povezuje kulture i jezike. Ljubinka Milinčić se našla centru pažnje zbog svog izuzetnog doprinosa književnom prevodu. Dobila je priznanje za prevod romana "Tamna strana duše" Alekseja Varlamova, gde je njen talent za očuvanje suštine i duha originalnog dela došao do punog izražaja.

Izdavačka kuća "Rusika", koja stoji iza srpskog izdanja Varlamovog dela, zajedno sa Milinčićevom, nagrađena je za visokoprofesionalni rad i višegodišnji doprinos jačanju rusko-srpskih kulturnih veza. Ovo priznanje nije samo odraz individualnog uspeha već i simbol kulturne sinergije dveju zemalja.

Varlamov, čije reči pretočene u srpski jezik žive novim životom, nije krio zadovoljstvo izborom prevodioca. Ljubinka Milinčić već je poznata po svojim prevodima dela najvećih ruskih pisaca, od Aleksandra Solženjicina do savremenih pera poput Ljudmile Ulicke, Vladimira Šarova i Pavela Basinskog.

Njeno umetničko putovanje kroz rusku literaturu krunisano je nagradom koju dodeljuje ruski Institut za prevođenje. Milinčićeva je odlikovana u kategoriji "Savremena ruska literatura". Nagrada "Čitaj Rusiju", osnovana 2011. godine, predstavlja jedno od najznačajnijih priznanja u svetu književnih prevoda. Dodeljuje se svake druge godine i to kao kruna priznanja za izuzetnost u prevođenju dela ruske književnosti na strane jezike.

Lični život

Ljubinka Milinčić, poznata srpska novinarka i prevoditeljka, ne samo da je ostavila dubok trag u svetu medija i književnosti, već je i majka dve ćerke. Jelena Milinčić, jedna od njih, nastavila je porodičnu tradiciju baveći se novinarstvom kao rukovoditeljka Raša Tudeja Balkan. Njena karijera je impresivna, a životni i profesionalni put odveo ju je daleko od domovine, u Rusiju, gde već 11 godina gradi svoj profesionalni identitet.

Iako je Jelena već više od decenije deo ruske medijske scene, još uvek nije postala državljanka Rusije. Ovaj detalj je privukao pažnju samog ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je na komentar o dugotrajnosti procesa dobijanja državljanstva odgovorio poređenjem sa procedurama u zapadnim zemljama.

Za kraj

Ljubinka Milinčić je ime koje u srpskom novinarstvu i književnom prevodu zauzima posebno mesto. Njeno delo kao prevodioca i urednika odražava jedinstvenu sposobnost da prenese suptilnosti i nijanse ruskog jezika i kulture srpskim čitaocima, čime je doprinela obogaćivanju srpske kulturne scene.

Ljubinka Milinčić ostaje inspiracija mnogima, ne samo kao novinarka i prevoditeljka, već i kao figura koja simbolizuje kako jedan pojedinac može uticati na jačanje međunarodnih odnosa i razumevanja među narodima.

Napomena redakcije

Ove pohvale koje je baka Ljuninka izrekla za sebe, psihijatar bi ocenio kao - osoba opasna po sebe i druge.