Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (141)

NESTAJANJE HUMUSA, MANJE HRANE, LOŠA POLITIKA

Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Bransilav Gulan je 7. januara 2024. godine od ,,Štajerskih novica'' u Mariboru (Slovenija) dobio priznanje, ,,Zlatno pero'', nagradu, koja je četvrto njegovo priznanje za životno delo! Dakle, dobitnik je tri međunarodna i jednog domaćeg priznanja - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', objavljena je i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Žitnica postaje ubica!

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,4 miliona hektara) bi od žitnice Evrope mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci i napominju da je u poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično opao! Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu Srbije imalo više od pet odsto humusa, dok danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemljišta koji hara Srbijom.

Ukoliko se ne zaustave negativan odnos prema zemljištu u Srbiji, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci. „Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

To se već odrazilo značajno na proizvodnju hrane u Srbiji. Sve je manje imamo i sve manje proizvodimo. Nemamo dovoljno ni za sebe, a ne i za izvoz, kako to obećasmo budućim partnerima Kini, Egiptu, Rusiji i mnogim drugima koje obmanjujemo kako smo velesila u proizvodnji hrane i da možemo hraniti pola Evrope. Sad nismo u stanju više ni da hranimo 6,6 miliona stanovnika Srbije! Umesto rasta imamo pad proizvodnje iz godine u godinu. To je pokazala i analiza Ustava za hranu, odnosno Strategije razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine. Na krah poljoprivrede Srbije ukazalo je i 120 učesnika u javnoj raspravi o ovoj grani, kada je 12. jula 2024. godine u Skupštini Srbije održana javna rasprava o poljoprivredi. Jer, Srbija je od izvoznika hrane postala zavisna od njenog uvoza. Jer, samo u 2023. godini za uvoz mesa i prerađevina, kao i mleka i prerađevina potrošeno je oko 600 miliona evra. Samo za prvih pola godine 2024. godine za taj uvoz potrošeno je već 660 miliona evra!

Upozorenje iz javne rasprave!

Od ministarstva bi bilo korisno i dobro kada bi i uradili nordijski koncept razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji po hektaru ostvaruje bar 10.000 evra prihoda. I kada bi ukupan prihod u agraru bio bar 10 milijardi evra godišnje. A, on nikada nije bio veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu! Zato novi ministar, odnosno, ono što će on da radi, novi državni sekretar neće biti novo, mimo dosadašnje loše agrarne politike. Jer, on ne može ništa sam da odlučuje da donosi odluke o rezovima u ovoj oblasti, ali nije mu to ni bliska materija u njegovom znanju. Jer, partija, odnosno vlast koja ga je postavila na to mesto da joj služi, ni do sada nije podržavala agrar kao stratešku granu! I to će biti dalji kontinuitet politike koja se sprovodi i koja donosi pad proizvodnje!

lošem stanju u poljoprivredi Srbije, posle godinu dana pauze, bilo je i reči u Skupštini Srbije gde je na javnoj raspravi o agraru bilo prisutno oko 120 proizvođača iz raznih oblasti. Saglasni su bili samo u jednom da su problemi prisutni, da ih treba sistemski rešavati, a ne samo gasiti požar. Jer, kada se izađe na ulicu, onda se to rešava uredbom. A, ona nikada nikome nije donela dugoročno rešavanje problema. Koliko se za sada zna u zemlji postoji oko 88 udruženja proizvođača i svako za sebe ima različite predloge za rešavanje problem. Razjedinjenost i različitost između stočara i drugih proizvođača videla se i na ovom skupu.

Najubedljivija svedočanstva o uništavanju poljoprvirede, od strane vlasti, što se može reći i za ceo agrar u zemlji, pružena su od strane stručnjaka MI - SNAGA NARODA. U govoru i saopštenju za javnost je istaknuto da su statistički podaci poljoprivrede poražavajući. Slika sa terena, je još gora! Podvučeno je da Srbija po onom što uvozi, danas, bukvalno ni nema poljoprivredu. Tako je ukazano da u stajama imamo samo 157.000 krava mlekulja, dok je pre deset godina bilo milion! U oborima je samo 2,2 miliona svinja. Toliko ih je bilo i odmah posle Drugog svetskog rata. U oborima je sad manje od 100.000 krmača prasilja i pre jedne decenije ih je bilo više od milion! Sad tim fondom i uvozom nema obnove fonda svinja. I više decenija nam preti obavezan uvoz za prehranu Naroda.

Posebno je ukazano na problem uvoza mesa i mesnih proizvoda kao i mleka i mlečnih proizvoda koji je u ovoj godini već premašio vrednost od 660 miliona evra. Jer, samo u ovoj 2024. godini uvezli smo mleka više nego u celoj 2023. godini. A, to je tada bilo više nego u 2022. godini kada je u Srbiju bilo uvezeno 84.000 tona konzumnog mleka, zatim 10.000 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Što se tiče mesa u 2023. godini bilo je uvezeno oko 30.000 tona zamrznutog mesa lošeg kvaliteta, zatim 300.000 svinja za klanice i oko 500.000 prasića!

Proizvođači su istakli da u Srbiji danas nema kontrole tržišta! Jer, se uvozi sve što se želi. I što sami možemo proizvesti. I uglavnom lošeg kvaliteta. Na sednici u Parlamentu Srbije se čulo kako se zemlja, odnosno njive rasprodaju tajkunima, a da poljoprivrednici ne mogu da ih kupe, jer nemaju novca. Čak nemaju para ni da je uzmu u zakup!

Najveći su problem neisplaćene premije. One se uvek obećaju kod nas pred izbore, ali najveći deo nikad ne dobije dobije, neko posle 500 dana, a do dobrog dela proizvođača, bez obrazloženja one nikad ne stignu.

Ljudi su očajni!

Potom je istaknuto, a kad se na sve te probleme doda i izveštaj državnog revizora o sistemu kontrole bezbednosti hrane od 27. decembra 2023. godine može se zaključiti da je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije postalo leglo korupcije koje guta sva sredstva koja su namenjena za poljoprivredu. Jer, nema nikakvih pomaka u reformama, a baš ništa se ne radi niti nešto funkcioniše,a da je sistemski rešeno. Ti ljudi u ministarstvu agrara sede na tim pozicijama, već deset godina. Ne menjaju se ni pomoćnici ministra, ni konsultanti ni savetnici, a oni u stvari kroje kapu poljoprivrede Srbije. Rezultate svi vidimo, a poljoprivrednici i običan narod to osete u svom životu i radu. Jer, oni su sve lošiji i lošiji što vidimo i po važnosti i procentima izlazeće strategije. Jer, nije ostvareno što je obećavano. Ovi gubici koje agrar ima neće moći da se nadomeste ni za sledeće tri decenije! Užas!

Da bi se ovo stanje popravilo, potrebna je politička volja, na tim problemima mora da se radi. Jer, bez bilo kakve akcije uskoro nećemo imati poljoprivredu uopšte u Srbiji. Uskoro će sve preći u korporativne ruke, a sela će nam zamreti. Sad nestaje njih 1.200, a prema rezultatima popisa poljoprivrede, do 2050. godine će nestati ukupno 3.000 sela! Sad se već u dobrom delu njih čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo. Prema popisu RZS sad imamo 4.720 sela. Ali, u stvari po Ustavu nemamo nijedno selo, kako stoji u ovom aktu, sve su to naseljena mesta. Dakle, nemamo više nijedno selo. Ustav Srbije ih je već ugasio. Ukazano je i na problem kako se zemlja nekontrolisano prodaje pojedincima, jer subvencije se dobijaju na osnovu obradivih površina... I mali i srednji poljoprivrednici postaju nekonkurentni u tom smislu, jer onda budžetska sredstva idu uvek bogatima!

A, stočari su prinuđeni da krave šalju u klanice, kako bi održali ostatak farmi i bukvalno ubijaju svoju osnovicu da bi preživeli. U poslednjoj deceniji u Srbiji je ugašeno oko 62.000 raznih farmi!

Tako se smanjio stočni fond kako bi ostatak grla sačuvali, a subvencija nema! Ni tržište ne funkcioniše. Jer, proizvođači od uvoznog mleka u prahu ne mogu da prodaju svoje, niti mogu da postignu cenu da pokriju bar troškove. Sad tu cenu im otkupljivači drže na 40 do 50 dinara na litar, kako koja mlekara hoće. To nije dovoljno, to nije ni puna proizvođačka cena, jer je sve poskupelo. Inflacija je za poljoprivrednike otišla na skoro 37 odsto, kada je agrar u pitanju, o tome se ne priča u javnosti, i sve ostalo je poskupelo. Primera radi i đubrivo, i hemija i stočna hrana... A, obećanih premija, ni iz prethodnih godina još nema! U svetu kome težimo novac se godišnje obrće najmanje 50 puta, a u Srbiji najviše jednom! U tu se nalazi rešenje njihovog uspeha, i našeg neuspeha.

Poseban problem predstavlja i to što je granica Srbije prema drugim država otvorena za uvoz svega i svačega, kada je hrana u pitanju. Uvoz se utrostručio u odnosu pre godinu dana! Iz Privredne komore Srbije je stigla informacija da je Srbija u 2024. godini izvezla samo 72,5 tone mesa! Razlog je da ga nema u Srbiji! Jer da su prazne staje, prazna sela, da nema mesa za izvoz. Ali, za uvoz imamo novca, jer smo za šest meseci 2024. godine već platili više od 660 miliona evra. Dakle, zašto mi ništa ne izvozimo, a uvozimo sve što se ponudi kada je hrana u pitanju? Odgovorna je vlast koja nije analizirala sprovođenje strategije, odnosno Ustava o poljoprivredi, od 2014. do 2024. godine! Zato bi novim kreatorima agrarne politike, najpametnije bilo, prvo da srede agrar u svojoj zemlji! Da se više i jefitnije proizvodi! Da se poveća vrednost proizvodnje po hektaru sa 1.000 najmanje na 5.000 evra po hektaru godišnje u prvih pola decenije, a posle da se udvostruči. Čak, ni to nas neće odmah približiti svetu! Jer, danas je vrednost ukupne agrarne godišnje proizvodnje u Srbiji najviše 5,6 milijardi dolara. Predlagači novog koncepta poljoprivrede kažu da bi to moglo da bude i do 70 milijardi dolara!? Ali, uz novi koncept agrara i nove ljude koji bi ga sprovodili u praksi. A, toliki je u 2023. godini bio ukupan BDP Srbije 2023. godine. Tek onda bi mogli da dajemo obećanja za izvoz. Ne, ovako daju se lažna obećanja koje nismo u mogućnosti da izvršimo. Jer, su nam prazna sela, prazne staje, obori za tov svinja... Dakle, uništavamo selo, a bez sela nema ni Srbije! I na kraju, džaba nam slobodna trgovina sa Kinom, Rusijom i sa Egiptom. Jer, mi to što njima obećavamo, nemamo da im prodamo! To što obećavamo, a nemamo, varamo sebe, narod i te kupce. Jer, sećate li se da smo Kini bili obećali izvoz junetine od preko 500.000 tona, a proizvodili smo samo 83.000. Šta ćemo sad prodati kad proizvodimo samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje! A, reeksport je dozvoljen dok vas ne uhvate!

Poslednji po navodnjavanju!

Srbija je među poslednjim zemljama u svetu po navodnjavanim površinama. Jer, svet navodnjava u proseku 17 odsto obradivih površina, a Srbija samo 1,4 odsto.

A, bez vode i stoke nema ni visoke proizvodnje. Je ona zavisi i od prirodnog gnojiva, a njega nema jer su staje prazne! Da bi bilo gnojiva i visoke proizvodnje, potrebno je da samo u Vojvodini u stajama bude 100.000 junadi, a južno od Beograda još 100.000. To Srbija niti ima niti hoće da uloži potreban novac u agrar. Prema podacima RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Bez navodnjavanja nema ni veće proizvodnje, a bez prirodnog gnojiva nema ni dve ni tri žetve godišnje! Gnojiva nema, jer nema goveda u selima ni stajama!

Kada je građen hidrosistem D-T-D, i pušten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je bilo napisano da će se suvišne vode odvoditi sa milion hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u njemu trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je građen iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini da bi on bio plovan i koristan za privredu i turizam. Ako on ostane ovakav kakav je, biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!

Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi ministar poljoprivrede.Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi ministar za to nema ni iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to zna, on, zna partija koja ga postavlja, ali je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu postavila od njega traži! Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u agraru, taman dovoljno da ovaj mandat uspešno dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju, dugove i dalje pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Strategije razvoja poljoprivrede čija je validnost istekla 31. jula 2024. godine. Nova nije urađena pa je do kraja 2024. godine, postojećoj, lošoj, produžena važnost.

Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid - 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto je ovoj strategiji PADA istekla validnost 31. jula 2024. godine, izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Tako je nezvanično i najavljeno da će nova strategija biti završena do kraja 2024. godine, pa je do tog roka produžena i validnost ovoj staroj, lošoj.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa kao i 300.000 svinja za klaničare. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Posle toga su stigle sankcije, ratovi i sve ostalo, pa ni jedan gram ovo mesa nije otišao u EU. Niti se zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge,smelo preko zemalja EU transportovati, ovo meso, osim ako nije bilo prerađeno na temperature od najmanje 72 stepena! A, EU nije ni trebalo naše meso jer uvek imaju višak od 50 miliona svinja. Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko oko 34.000 tona ,,bebi bifa" godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje.

Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. O ko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!

Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemljišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.

Prema rezultatima najnovijeg popisa poljoprivrede u Srbiji danas ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Oni hranu proizvode na 3.257.100 hektara. Prilikom popisa RZS je zabeležila da u Srbiji postoji i 725.408 goveda, pa 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.39 živine, 1.261.323 košnica pčela. Poljoprivredom se u Srbiji bavi 1.150.653 lica.

U čemu je problem

Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond - prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara. Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. "Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara" dodaje Vladimir Aćin, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Pada plodnost zemljišta, šta učiniti?

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto...Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci.

Bez stajnjaka ne vredi zalivati njive

Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Sad se najavljuje da će u budućnosti od 100 godina čak 52 biti sušne! Najkritičnije će biti od 2070. do 2100. godine. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površina nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,4 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Inae, u Srbiji se od 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina koristi, odnosno obrađuje 3.257.100 hektara. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju! Ne afričku po pesku, već po prinosima!

Prema najnovijim podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je tek 47.529 hektara poljoprivrednih površina (2023.g). to je samo 1,4 odsto obradivih površina.

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hiljada m3 vode, što je bilo za 7,3 više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Najbolja potvrda takvog lošeg stanja je činjenica da vrednost ukupne agrarne proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Uzroke tome treba tražiti i u dobrim prinosima. Jer, oni su pre četiri decenije bili, mnogih kultura bili znatno viši, nego danas, pa čak i rekordni.

U 2023. u Srbiji je navodnjavano manje poljoprivrednog zemljišta nego 2022.

U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu.

Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto.

Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS.

Godine rekorda

Tako je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku rekordna proizvodnja pšenice bila 1991. godine od 3.763.503 tone, zatim kukuruza je iste godine bilo rodilo 8.062.000 tona, zatim 1974. godina proizvodnja krompira u Srbiji bila je 1.148.660 tona, pasulja koji sad uvozimo 1995. godine na njivama u Srbiji bilo je rodilo 101.030 tona, pa je u 1977. godine tada proizvedeno 244.960 tona paradajza, a to povrće se danas dobrim delom uvozi. Beleže se i rekordi u proizvodnji šargarepe pa je u 2010. godini zabeležen rod čak od 101.180 tona. Zatim u 2002. godini ubrano je i blizu 18.000 tona duvana. Danas uvozimo i beli luk, a u 1984. godini proizvodili smo ga blizu 35.000 tona, a uvozi se i crveni luk, a njegova rekordna proizvodnja u Srbiji bila je 202.860 tona u 1981. godini! Sada se piše da u svetu nema dovoljno šećera, a u Srbiji je rekordna proizvodnja šećerne repe bila 4.920.000 tona u 1989. godini. Takva proizvodnja je obezbedila podmirivanje domaćeg tržišta i nekoliko stotina hiljada tona za izvoz, što je danas nezamislivo pa je sad i dvostruko manja proizvodnja slatkog korena u četiri šećerane, ali i šećera u Srbiji.

Pad navodnjavanih površina

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodanjvalo samo 47.579 hektara obradivih poljoprivrednih površina. To je za 12,9 odsto manje nego prethodne 2022. godine. Hrana se proizvodila na 3.257.100 hektara.

Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000 m3 vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, objavio je Republički zavod za statistiku. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.

Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Želje na dugačkom štapu

Decenijama su se postavljali ciljevi da se navodnjava više od 510.000 hektara njiva, ali je voda, prema podacima RZS u 2018. godini stizala samo na 46.823 hektara poljoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini. Slično je bilo i u 2019. godini kada je prema podacima RZS, manje nego prethodne godine navodnjavalo 77 hektara. Prema podacima RZS i u 2018. godini u Srbiji se navodnjavalo u proseku oko 1,4 obradivih površina. I tada su se u Srbiji navodnjavale oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno bilo zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bilo je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto njiva. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša (to je recimo 1,5 milijardi dolara bilo samo u 2017. godini) mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje. Sve to je još uvek na dugačkom štapu!

U 1969.godini sa više od 42 miliona stabala šljiva u Srbiji bilo je ubrano 886.540 tona roda, pa je iste godine bilo proizvedeno i 748.530 tona grožđa. Analize pokazuju da je 1979. godine proizvedeno na poljima Srbije i 441.710 tona dinja i lubenica. Rekordna proizvodnja višanja od 165.730 tona zabeležena je 2020. godine.

U toj godini RZS je zabeležila rekordnu proizvodnju malina 2020. godine od 128.971, a evropski rekorder Srbija je bila u proizvodnji dunja 2013. godine, kada je ubrano 15.754 tone. Zahvaljujući nauci u Srbiji je naglo porasla proizvodnja jabuka, pa ih je 2013. godine bilo ubrano čak 510.411 tona, što je duplo više od potrošnje u Srbiji. U 2011. godini bio je i rekordan rod kajsija pa je ubrano oko 44.100 tona, a iste godine ubrano je i 91.366 tona bresaka. Vlasnici voćnjaka zasađenih kruškama prosečno godišnje imaju po 55.000 tona roda, ali je rekordna berba bila 1989. godina kada je ubrano oko 96.500 tona...

Po ovim podacima, o rekrodnim prinosima, budućnost proizvodnje hrane u Srbiji se nalazi u povratku u prošlost! Jer, to potvrđuju i podaci RZS! Oni ukazuju na visinu proizvodnje od skoro pre pola veka, ali ona ostaje samo želja kreatora današnje agroekonomske politike, ali i proizvođača sirovina za hranu u Srbiji!

Nizak nivo humusa...

Analitičari su izračunali da je agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije, do pojave bolesti Korone 2019. imao godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Po poslednjoj validnoj Strategiji razvoja poljoprivrede koju je usvojila Vlada Srbije krajem jula 2014, a koja važi, do kraja jula 2024. godine, rast je trebalo da bude 9,1 ili u blažoj varijanti 6,1 odsto godišnje. Podsećamo, da je strategiju trebalo da usvoji i Skupština Srbije, ali posle ukazivanja na njenu nerealnost, dokument nikada nije upućen Parlamentu na razmatranje i usvajanje.

Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od „zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva. „Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših ponašanja u poljoprivrednoj praksi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod 2,5 odsto", navodi Vasin.

Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke. Da bi se na nekom zemljištu ostvarili dobri prinosi najpre je potrebno znati kakvog je ono kvaliteta. Preporuka je da se pre zasnivanja poljoprivredne proizvodnje na određenoj parceli uradi analiza zemljišta.

Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemljišta kao što su PH vrednost, sadržaj kalcijum-karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi, objašnjava za javnost dr Radmila Pivić, naučni savetnik u Institutu za zemljište.

Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta

Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva i vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.

Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda (procena stočara i nauke je da sad u stajama u Srbiji postoji samo 332.000 goveda i u oborima manje od dva miliona svinja) što znači da u zemlji nema dovoljno ni stajnjaka! Zato se moraju primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije. Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije.

Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti. Po preporukama struke i nauke za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno je poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti među useve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje... Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranljivih materija u zemljištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe veštačkih đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemljišta. „Jedan od primera novog zelenog modela je sekvestracija ugljenika u poljoprivredi i podsticanje praksi koje skladište ugljen-dioksid u organskoj materiji zemljišta. Ovo se može postići primenom kvalitetnih kompostiranih đubriva, uvođenjem širih plodoreda, pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i po potrebi meliorativnim merama - kalcizacijom i gipsovanjem zemljišta", dodaje u izjavi za javnost Pivićeva.

Država treba da podstakne poljoprivrednike da povećaju nivo humusa u zemljištu. Prema mišljenju stručnjaka za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.

„Recimo sideracija ili zelenišno đubrivo je mera koja može značajno da poboljša situaciju. To podrazumeva da se gaje biljke koje su namenjene za zaoravanje. Kompletna i podzemna i nadzemna masa služi da se u periodu kada je najveća vegetacija zaore u zemljište. Time se povećava sadržaj humusa i ostale osobine zemljišta koje su vezane za organsku materiju. Problem u takvoj meri je što poljoprivrednik nema direktnu korist od te jedne vegetacije. Ima on korist od toga, ali ona je dugoročna. Kratkoročno nema tržišni proizvod koji može da proda, a ima troškove ulaganja u gorivo i seme. Zato su potrebne subvencije države da se pomognu poljoprivrednici koji rade meru sideracije'', objašnjava Miroslav Vasin.

Humus nije bitan samo za poljoprivredu

Humus u velikoj meri utiče na vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Zemljište koje ima dovoljno organske materije zadržava vlagu u dužem vremenskom periodu od zemljišta u kojem je sadržaj organske materije nizak. Time obezbeđuje biljkama dodatnu vlagu i one na takvom zemljištu bolje podnose sušu. Ovo je jako bitno u današnjim uslovima. Zato obično kažemo da je organska materija za zemljište isto što i med za čoveka! Ona je procentualno mala u ukupnoj zapremini zemljišta, svega nekoliko procenata, ali je sa aspekta značaja i uticaja na biološku aktivnost i na sam prinos koji je poljoprivredniku bitan, vrlo značajna.

Jer, osim za poljoprivredu, humus je bitan i zbog toga što sprečava štetne procese u prirodi. Mnogi smatraju da je rešavanje globalnog zagrevanja upravo u tome da se poveća sadržaj organske materije, tj. organskog ugljenika u zemljištu. On se time vezuje i ne odlazi u atmosferu, ne stvaraju se gasovi staklene bašte koji uzrokuju zagrevanje. Pitanje sadržaja organske materije nije bitno samo za poljoprivredu ili neku lokalnu zajednicu, nego ima globalni značaj za današnju civilizaciju. Jer, menjaju se klime, rastu temperature, pa je na nauci da stvori nove sorte i hibride koji će se prilagoditi vremenskim uslovima. Znači da imaju raniju setvu i žetvu. Da lakše i bez posledica podnose više temperature.

Dolaze sušne godine!

Jer, u vremenu koje dolazi u narednih 100 godina čak 52 će biti sušne! Istraživanja pokazuju da će najkritičnije biti od 2070. pa do 2100. godine!

Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje u 2023. godini sa 28,1 odsto, sa tendencijom pada, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja.

Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru! Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru. U Evropskoj uniji na koju se ugledamo ima po jedno uslovno grlo po hektaru. U Srbiji je to danas tek 0,3 uslovnih grla! Razlog je što su staje u 508.365 gazdinstava uglavnom prazne. U njima je danas oko 332.000 goveda. Samo pre jedne decenije bilo ih je blizu 900.000!

Interesantno je da šest najvećih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Srbiji raspolaže sa oko 120.000 hektara oranica. Prema malopređašnjoj računici samo bi oni trebalo da imaju 220.000 junadi. A, Srbija sada nema dovoljno junadi ni za jedan utovar na brod - pa je nedavno nedostajalo oko 2.000 grla. Prema najnovijim podacima, na šta ukazuje tekući popis poljoprivrede, u Srbiji trenutno ima samo oko 332.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno! Posledica toga je da se danas u svet iz Srbije izvozi godišnje samo oko 400 ton ,,bebi bifa' godišnje. To je za 100 puta manje nego sad daleke 1991. godine kada je iz tadašnje Jugoslavije bilo izvezeno oko 54.000 tona ovog kvalitetnog junećeg mesa. Od toga iz Srbije je bilo oko 34.000 tona!

Međutim, sve dok poljoprivreda u Srbiji je ne bude strateška grana, a to znači da se problemi rešavaju sistemski ne reše, neće biti boljitka za proizvođače hrane. Jer, problemi se rešavaju uredbama, a to je samo ,,gašenje požara". Posle toga ponovo izlaze na ulice i traže pravdu, jer se njihov vapaj jedino tada čuje! Tek posle toga dobiju poneka obećanja, ali problemi ostaju nerešeni, dok se problemi ponovo ne izvade ispod tepiha. A, da se problemi ne shvataju ozbiljno pa se i ne rešavaju, najbolji podatak je da je ministar poljoprivrede, 14. po redu od 2000. godine, odmah obećao gradnju novih zalivnih sistema na površinama većim od 100.000 hektara. A, da su nerealna obećanja ministra, ukazuje i činjenica da je u vreme vlasti ,,žutih" tadašnji ministar iz Šapca odmah obećao gradnju sistema za navodnjavanje na milion novih hektara, i naravno da je otišao sa vlasti, ali ništa od toga nije ostvario.

Sad , u 2024. godini u Srbiji je na vlasti 15 ministar poljoprivrede od 2000. godine. Da je svaki pod njih za vreme svoje vladavine izgradio sistem na po 10.000 hektara, Srbija bi sad već imala novih sistema za zalivanje njiva na 150.000 hektara!

Slično su radili i svi prethodni ministri. Međutim, površine se ne povećavaju, što govore i aktuelni podaci iz RZS za 2022. godinu kada se navodnjavalo samo 54.639 hektara, a godinu dana kasnije samo 47.529 hektara. I tako da je svaki od 15 ministara u poslednje dve decenije, umesto praznih obećanja, izgradio samo sistema na po 10.000 hektara - Srbija bi danas pored postojećih imala i - nove sisteme na još 150.000 hektara! Ako, se ovako nastavi oni u Srbji neće biti izgrađeni za još nekoliko vekova. Dakle, toliko će se i čekati boljitak i blagodet kao i dobar život u agraru, Jer, bez stoke i punih staja i obora, neće biti ni veće proizvodnje hrane niti zarade po hektaru koja danas iznosi samo do 1.200 dolara. Istovremeno u Holandiji je to više od 25.000 evra,a u Danskoj dostiže i 37.000 evra po hektaru!

Nerealan popis stoke!

Stočari ističu da je taj broj krava mlekulja, koji prikazuje statistika posle popisa od 225.000 grla realno i manji za 78.000, od onog prikazanog posle popisa u kome piše da ih imamo goveda 725.000, a mlekulja 228.000! Od domaćeg mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. U vrednosti većoj od 60 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Tendencija uvoza mleka, mleka u prahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja i u 2024. godini. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „...nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio''... Samo za prvih šest meseci 2024. godine, u Srbiju je uvezeno mesa, prerađevina i mleka u vrednosti od 660 miliona dolara! To je rezultat loše agroekonomske politike koja je bila napisana u Strategiji o razvoju agrara od 2014. do 2024. godine.

Potreban novi koncept poljoprivrede

Od ministra bi bilo korisno i dobro kada bi i uradili nordijski koncept razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga. Ali, agrara mora biti strateška privredna grana. On to danas nije. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji po hektaru ostvaruje bar 10.000 evra prihoda. I kada bi ukupan prihod u agraru bio bar 10 milijardi evra godišnje. A, on nikada nije bio veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu! Zato novi ministar, odnosno, ono što će on da radi, novi državni sekretar neće biti novo, mimo dosadašnje loše agrarne politike. Jer, on ne može ništa sam da odlučuje da donosi odluke o rezovima u ovoj oblasti, ali nije mu to ni bliska materija u njegovom znanju. Jer, partija, odnosno vlast koja ga je postavila na to mesto da joj služi, ni do sada nije podržavala agrar kao stratešku granu! I to će biti dalji kontinuitet politike koja se sprovodi i koja donosi pad proizvodnje!

lošem stanju u poljoprivredi Srbije, posle godinu dana pauze, bilo je i reči u Skupštini Srbije gde je na javnoj raspravi o agraru bilo prisutno oko 120 proizvođača iz raznih oblasti, 12.jula 2024. godine. Saglasni su bili samo u jednom da su problemi prisutni, da ih treba sistemski rešavati, a ne samo gasiti požar. Jer, kada se izađe na ulicu, onda se to rešava uredbom. A, ona nikada nikom ranije nije donela dugoročno rešavanje problema. Koliko se za sada zna u zemlji postoji oko 88 udruženja proizvođača i svako za sebe ima različite predloge za rešavanje problem. Razjedinjenost i različitost između stočara i drugih proizvođača videla se i na ovom skupu.

Najubedljivija svedočanstva o uništavanju poljoprivrede, od strane vlasti, što se može reći i za ceo agrar u zemlji, pružena su od strane stručnjaka MI - SNAGA NARODA. U govoru i saopštenju za javnost je istaknuto da su statistički podaci poljoprivrede poražavajući. Slika sa terena, je još gora! Podvučeno je da Srbija po onom što uvozi, danas, bukvalno ni nema poljoprivredu. Tako je ukazano da u stajama ima samo 157.000 krava mlekulja, dok je pre deset godina bilo milion!. U oborima je samo 2,2 miliona svinja. Toliko ih je bilo i odmah posle Drugog svetskog rata. U oborima je sad manje od 100.000 krmača prasilja i pre jedne decenije ih je bilo više od milion! Sad tim fondom i uvozom nema obnove fonda svinja. I više decenija nam preti obavezan uvoza za prehranu Naroda.

Posebno je ukazano na problem uvoza mesa i mesnih proizvoda kao i mleka i mlečnih proizvoda koji je u ovoj godini već premašio vrednost od 660 miliona evra. Jer, samo u ovoj 2024. godini, za prvih šest meseci uvezli smo mleka više nego u cleoj 2023. godini. A, toje tada bilo više nego u 2022. godini kada je u Srbiju bilo uvezeno 84.000 tona konzumnog mleka, zatim 10.000 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Što se tiče mesa u 2023. godini bilo je uvezeno oko 30.000 tona zamrznutog mesa lošeg kvaliteta, zatim 300.000 svinja za klanice i oko 500.000 prasića!

Proizvođači su istakli da u Srbiji danas nema kontrole tržišta! Jer, se uvozi sve što se želi. I što sami možemo proizvesti. I uglavnom lošeg kvaliteta. Na sednici u Parlamentu Srbije se čulo kako se zemlja, odnosno njive rasprodaju tajkunima, a da poljoprivrednici ne mogu da je kupe, jer nemaju novca. Čak nemaju para ni da je uzmu u zakup!

Najveći su problem neisplaćene premije. One se uvek obećaju kod nas pred izbore, ali najveći deo nikad ne dobije, nekome stigne posle 500 dana, dok do dobrog dela proizvođača, bez obrazloženja one nikad ne stignu.

Ljudi su očajni!

Potom je istaknuto, a kad se na sve te probleme doda i izveštaj državnog revizora o sistemu kontrole bezbednosti hrane od 27. decembra 2023. godine može se zaključiti da je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije postalo leglo korupcije koje guta sva sredstva koja su namenjena za poljoprivredu. Jer, nema nikakvih pomaka u reformama, a baš ništa se ne radi niti nešto funkcioniše, a da je sistemski rešeno. Ti ljudi u ministarstvu agrara sede na tim pozicijama, već deset godina. Ne menjaju se ni pomoćnici ministra, ni konsultanti ni savetnici, a oni u stvari kroje kapu poljoprivrede Srbije. Rezultate svi vidimo, a poljoprivrednici i običan narod to osete u svom životu i radu. Jer, oni su sve lošiji i lošiji što vidimo i po važnosti i procentima ostvarenja izlazeće strategije. Jer, nije ostvareno što je obećavano. Ovi gubici koje agrar ima neće moći da se nadomeste ni za sledeće tri decenije! Užas!

Da bi se ovo stanje popravilo, potrebna je politička volja, na tim problemima mora da se radi. Jer, bez bilo kakve akcije uskoro nećemo imati poljoprivredu uopšte u Srbiji. Uskoro će sve preći u korporativne ruke, a sela će nam zamreti. Sad nestaje njih 1.200, koja imaju manje od po 100 stanovnika. Prema rezultatima popisa poljoprivrede, do 2050. godine će nestati ukupno 3.000 sela! Sad se već u dobrom delu njih se čeka ko će biti poslednjii da ugasi svetlo. Prema popisu RZS sad imamo 4.720 sela. Ali, u stvari po Ustavu nemamo njedno selo, kako stoji u ovom aktu, sve su to naseljena mesta. Dakle, nemamo više nijedno selo! Ustav Srbije ih je već ugasio. Ukazano je i na problem kako se zemlja nekontrolisano prodaje pojedincima, jer subvencije se dobijaju na osnovu obradivih površina... I mali i srednji poljoprivrednici postaju nekonkurentni u tom smislu, jer onda budžetska sredstva idu uvek bogatima!

A, stočari su prinuđeni da krave šalju u klanice, kako bi održali ostatak farmi i bukvalno ubijaju svoju osnovicu da bi preživeli. U poslednjoj deceniji u Srbiji je ugašeno oko 62.000 raznih farmi!

Tako se smanji stočni fond kako bi ostatak grla sačuvali, a subvencija nema! Ni tržište ne funkcioniše. Jer, proizvođači od uvoznog mleka u prahu ne mogu da prodaju svoje, niti mogu da postignu cenu da pokriju bar troškove. Sad tu cenu im otkupljivači drže na 40 do 50 dinara na litar, kako koja mlekara hoće. To nije dovoljno, to nije ni puna proizvođačka cena, jer je sve poskupelo. Inflacija je za poljoprivrednike otišla na skoro 37 odsto, kada je agrar u pitanju, o tome se ne priča u javnosti, i sve ostalo je poskupelo. Primera radi i đubrivo, i hemija i stočna hrana... A, obećanih premija, ni iz prethodnih godina još nema!

Poseban problem predstavlja i to što je granica Srbije prema drugim država otvorena za uvoz svega i svačega, kada je hrana u pitanju. Uvoz se utrostručio u odnosu pre godinu dana! Iz Privredne komore Srbije je stigla informacija da je Srbija u 2024. godini izvezla samo 72,5 tone mesa! Razlog je da ga nema! Jer da su pazne staje, prazna sela, da nema mesa za izvoz. Ali, za uvoz imamo novca, jer smo za šest meseci 2024. godine već platili više od 660 miliona evra. Dakle, zašto mi ništa ne izvozimo, a uvozimo sve što se ponudi kada je hrana u pitanju?

I na kraju, džaba nam slobodna trgovina sa Kinom, Rusijom, i sad razgovori sa Egiptom. Jer, mi to što njima treba nemamo da im prodamo! To što je obećano varamo sebe, narod i te kupce. Jer, sećate li se da smo Kini bili obećali izvoz iz Srbije veći od 510.000 tona junetine, a proizvodili smo samo 83.000. Šta ćemo prodati kad proizvodimo samo 78.000 tona godišnje, podaci su RZS. A, reeksport je dozvoljen dok vas ne uhvate!

Poslednji po navodnjavanju!

Srbija je među poslednjim zemljama u svetu po navodnjavanim površinama. A, bez vode stoke nema ni visoke proizvodnje. Je ona zavisi i od prirodnog gnojiva, a njega nema jer su staje prazne! Da bi bilo gnojiva, recimo u Vojvodini je potrebno 100.000 junadi, a južno od Beograda još 100.000. To Srbija nema. Ni vlast neće da uloži novac da se napune staje. Inače, u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto njiva, a u Srbiji tek 1,4 odsto površina. Prema podacima RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Kada je građen hidrosistem D-T-D, i pušten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je napisano da će se suvišne vode odvoditi sa milion hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u sistemu D-T-D trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je građen iskopano je 135 miliona kubka zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini da bi on bio plovan i koristan za privredu i turizam. Ako on ostane ovakav kakav je, biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!

Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi ministar poljoprivrede, koji je 15. po redu sredinom 2024. godine. Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi ministar za to nema iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to se zna, i on, zna partija koja ga postavlja, ali je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu postavila od njega traži! Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u agraru, taman dovoljno da ovaj mandat uspešno dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju, dugove i dalje pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Srategije razvoja poljoprivrede čija validnost ističe 31. jula 2024. godine. Nova nije urađena pa je do kraja 2024. godine, postojećoj, lošoj, produžena važnost.

Agraru oteto četiri milijarde evra!

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. "Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar!

Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid - 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto ovoj strategiji PADA istekla je validnost 31. jula 2024. godine, a izradu nove strategije tek sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa kao I 300.000 svinja za klaničare. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet je biklo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Posle toga su stigle sankcije, ratovi i sve ostalo, pa ni jedan gram ovo mesa nije otišao u EU. Niti se zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge, mogao trasnportovati preko zemalja EU, osim ako nije bilo prerađeno na najmanje 72 stepena. A, EU nije ni trebalo naše meso jer uvek imaju višak od 50 miliona svinja. Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko oko 34.000 tona ,,bebi bifa'' godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje.

Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. O ko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje? Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!

Prema podacima RZS slika lošeg agrara u Srbiji danas, vidi se po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji:

Strategija pada u procentima

2014. godine + 2,0 odsto

2015. godina - 7,7 odsto

2016. godina + 7,7 odsto

2017. godina -11,4 odsto

2018. godina +15,1 odsto

2019. godina - 1,7 odsto

2020. godina + 2,2 odsto

2021. godina - 5,7 odsto

2022. godina - 7,8 odsto

2023. godina +9,0 odsto?

2024. godina očekuje se +6,0 odsto?

I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko.Naime, Strategija o razvoju agrara Srbije od 2014. do 2024. godine predviđala je rast proizvodnje. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Strategiji validnost je istekla 31. jula 2024. godine. Pošto je navodno tek počela izrada nove strategije, važnost ove štetne je produžena do kraja 2024. godine. Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo.

Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su kao donacija stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije.. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja! Za taj neodgovoran rad, nema odgovornih u našem društvu!

Odgovorni su zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustva piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove bez analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak.

Sad, već tu prošlu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je oko 1.000 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 27.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku! Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

Novi, 15. ministar agrara od 2000. godine, nije došao kao dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici prethodne partije Srpske radikalne stranke i sadašnje SNS. Dakle, on neće biti novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana! Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići novo obećanje, ali neće se ugraditi u praksi. I to ne u celosti nego samo u pojeidnim granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet ,,gašenje požara'', a samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama, može doneti boljitak svima.

Rad kao što je sad, to neće doneti ni vlastima, ni proizvođačima, a ni narodu. Dok god se sistemski to ne reši nema boljitka!

Nestaju mala sela i gazdinstva

Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Četvrtina ima manje od po 100 žitelja. Mali pomak video se od sredine 2017. godine kada je sadašnji ministar za Brigu o selu, Milan Krkobabić, pokrenuo akciju ,,500 zadruga u 500 sela''. U akciji koja je trajala četiri godine vratio se duh zadrugarstva. Tada je 207 zadruga u zemlji dobilo I pomoć od 2,2 milijarde dinara.

Sa padom broja seoskih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede, čiji su rezultati objavljeni na početku 2024. godine. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela - nestati! Za jednu deceniju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2050. godine od 4.720 naseljenih mesta, odnosno sela, kako piše u Ustavu sa mape Srbije će nestati njih oko 3.000! Jer, Srbija po svom Ustavu odavno nema više nijedno selo, već piše da su to naseljena mesta.

U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara

Broj gazdinstava 508.365

Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara

Broj goveda? 725.408 grla

Broj svinja 2.263.705

Broj ovaca 1.702.682

Broj koza 149.558

Broj živine 22.022.439

Broj košnica? 1.261.323

Kreatore agroekonomske politike, ali i političare koji odobravaju takvu politiku, mora da zabrine činjenica da danas, u drugoj polovini 2024. godine u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave. Nekada je po svakom hektaru morala da bude bar po jedna krava.Za krah agrara Srbije, zbog koga je prošle 2023. godine moralo da se uveze hrane čak za 600 miliona dolara, a za još 660 miliona dolara, uvezeno je i za šest meseci 2024. godine, odgovorni su oni koji nisu raspravljali o ne sprovođenju Strategije razvoja poljoprivrede od 2014, pa do 2024. godine. Ćutali su iako je ona beležila više pada nego li rasta. Ćutali su kao i mnogo puta do sada kada se godišnje gasilo 100 zadruga i kada je do gašenja sad dovedeno 1.200 sela, a do 2050. godine nestaće ih u Srbiji čak 3.000. A, govorimo da nema ni Srbije, bez sela!

U tom ćutanju na krah proizvodnje hrane ponajviše se ističu trustovi mozgova u SANU, odnosno Akademijskog odbora za selo. Nekada su podržavali gašenje zadruga i nestanak sela u Srbiji, da bi sad promenili mišljenje i podržavaju povratak zadruga i opstanak sela. Nisu digli glas ni zašto u Srbiji zvanično više ne postoji nijedno selo po Ustavu Srbije. Jer doprinos njihovog rada je da se sela izbace iz Ustava i u njemu napiše da su to samo naseljena mesta! Sve to čine u svom trećem životnom dobu. Cilj im je da operu lične biografije iz vremena kada su gasili zadruge i sela! Zato sad veoma često sa nadležnim ministrima posećuju sela, i narodu obećavaju skori dolazak srećnog i lepog života u selima. Čak su im i naslovi o budućnosti sela na savetovanjima u SANU proteklih godina, isti i ponavljaju se iz godine u godinu. Sela je sve manje, a život u njima je sve teži! Ali, oni koj su gasili zadruge i sela, sad se slikaju se u selima, aplaudiraju govornicima... Često puta ne znaju ni gde se nalaze i u kom i kakvom selu, ali znaju zašto su tu! Da bi oprali grehe iz svoje biografije iz prošlosti! Neće da priznaju da iza sebe i svog rada generacijama koje dolaze ostavljaju ruine!

Rezultat rada sadašnjih vlada, kada je u pitanju poljoprivreda, su sve češći protesti na ulicama. Zato su oni ponovo odlučili da po prvi put odu i kod novog ministra, 15. po redu od 2000. godine, protestuju i zatraže pravdu. Opet su dobili novo obećanje, ali pare još nisu! Poručuju da nemaju više nameru da čekaju da im država ispuni zahteve, a proteste i blokade puteva trenutno vide kao jedini način da ih nadležni shvate ozbiljno. Ovakvu odluku doneli su posle održavane Javne rasprave o agraru u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine, gde je bilo više kritika nego pohvala za vođenje agrarne politike u Srbiji.

(Nastaviće se)