Vest za nesvest

Kompanija Ziđin kupuje zemlju, kuće, firme i sve ostalo u Srbiji

Kineska četvrt na Balkanu

Ziđin je prošle godine izvezao bakar vredan 1,35 milijardi evra, a Srbiji je platio ukupnu rudnu rentu od 70 miliona evra. Kinezi izvoze koncetrat zlata, platinuma i selena bez obaveze da to prijave Narodnoj banci Srbije. S druge strane, uvoze otrovni otpad, koji prerađuju u topionici u centru Bora. Usled povećane emisije arsena, teških metala i drugih štetnih materija životni vek stanovnika Bora je već kraći za deset godina, a tokom sledeće decenije smanjiće se za 25 godina u odnosu na danas. Kineska kompanija ne poštuje ekološke zakone, ali zato ekspresno primenjuje zakon o konverziji zemljišta, pa se upisuje kao vlasnik parcela, koje su pripadale Republici Srbiji. Ziđin je već upisao vlasništvo nad zemljištem širom države, u Boru, Zaječaru, Majdanpeku, pa i u Beogradu.

Predrag Popović

Srbija je postala kineska kolonija. Kineske banke i fondovi kontrolišu finansijski sistem Srbije kroz kredite čija ukupna vrednost prelazi cifru od 14 milijardi evra. Kineska građevinska preduzeća dobijaju najunosnije infrastrukturne poslove. Kineska kompanija Serbia ZiJin Cooper doo Bor najveći je srpski izvoznik, a i zemljoposednik na istoku Srbije.

Vlada Srbije je prošle godine donela Zakon o planiranju i izgradnji, kojim je omogućen prenos prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koje je bilo u vlasnitvu Republike Srbije. Osim domaćih tajkuna, koji su iskoristili priliku da učešćem u pljačkaškoj privatizaciji besplatno dobiju državneo zemljišta, sporni zakon o konverziji koriste i sve kineske firme, koje rade u Srbiji.

Ziđin je 28. juna 2024. podneo zahtev za uknjižbu vlasništva nad celokupnim zemljištem, koje pripada rudniku u Majdanpeku, ukupne površine 3.219.791. kvadrata. Ziđin je već upisan kao vlasnik zemljišta u Vražogrncu kod Zaječara, kao i nad parcelama u Kuršumliji. Takođe, ta kineska kompanija poseduje nekoliko zgrada u Beogradu: dve u Knez Mihailovoj ulici, jednu u Francuskoj ulici i jednu u Ulici kraljice Natalije. Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da u tim zgradama "površina nije evidentirana" i da je u pitanju "poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost".

Vrednost nekretnina, zemljišta, objekata, postrojenja i opreme, koju Ziđin poseduje u Srbiji iznosti 166,9 milijardi dinara, odnosno 1,4 milijardi evra.

Predstavnici kineske kompanije Ziđin su u Srbiju došli krajem 1997, a preduzeće Serbia ZiJin Cooper osnovali su 10. decembra 1999. godine. Osnivački kapital je iznosio sto dinara. Ziđin je 18. decembra 2018. preuzeo Rudarsko-topioničarski basen Bor i do danas je postao najveći srpski izvoznik. Prošle godine je izvezao bakar vredan 1,35 milijarde evra, a u budžet Srbije je uplatio 70 miliona evra na ime rudne rente od samo pet odsto. Kad se u to uračuna profit koji Kinezi ostvaruju izvozom zlata i ostalih ruda i minerala, vidi se visina štete koju trpi budžet Republike Srbije i domaća privreda.

Ziđin radi u skladu sa zakonima Srbije, ali samo onima od kojih ima finansijsku korist. Ekspresno je iskoristio prednosti zakona o konverziji zemljišta, kako bi prisvojio državnu imovinu, ali apsolutno ih ne zanima set zakona, kojima se regulišu obaveze u zaštiti životne sredine. Posledice su očigledne i tragične.

Grad Bor i okolina bili su izloženi enormnom zagađenju i pre dolaska kineske kompanije, naročito kad je, 2015. godine, ponovo počela da radi topionica. Ziđin je preuzeo RTB Bor 2018, a istraživači, koji su učestvovali u izradi studije Instituta za javno zdravlje "Batut", utvrdili su 2021. da je životni vek lokalnog stanovništva već kraći za deset godina. Prema toj studiji, na osnovu dosadašnjeg nivoa zagađenja, procenjuje se da će do 2032. godine životni vek stanovnika Bora biti kraći za čak 25 godina.

Taj trend će se nastaviti kad Kinezi dostignu planirani nivo proizvodnje u topionici, koji će biti dva i po puta veći nego sada. Ziđin izvozi kavlitetne rudne koncetrate iz rudnika Čukaru Peki, a uvoze jeftin i opasan otpad, koji tope i prerađuju u topionici, koja se nalazi u centru grada. Ziđin kupuje otrovni otpad širom sveta, pa ga prevozi do Srbije i tu topi. Na tom izuzetno opasnom poslu Kinezi ostvaruju dodatnu zaradu i prave nesagledivu štetu po zdravlje ljudi i ekosistema.

Dok je bio predsednik Vlade, 23. decembra 2014, Aleksandar Vučić je prisustvovao puštanju u rad jednog pogona renovirane topionice. Vučić je tada rekao da "ovim projektom počinje nova etapa u razvoju metalurgije i proizvodnji bakra", kao i da će se "modernizacijom topionice u Boru emisija štetnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu kretati ispod zakonom propisanih vrednosti, a u isto vreme sumpor-dioksid i bakar biće iskorišćeni 98 odsto, što će zadovoljiti ekološke standarde koji važe u Srbiji". Nova topionica je projektovana za proizvodnju 80.000 tona bakra godišnje i preradu 400.000 tona koncentrata.

Od tih obećanja nije bilo ništa. Kineska kompanija ne preduzima sve mere zaštite od zagađenja životne sredine. Instalirani filteri smanjili su samo emisije sumpor-dioksida, ali vazduh je i dalje zagađen arsenom i teškim metalima. Aerozagađenje je izazvalo ekspanziju svih vrsta kancera, osim raka kože. Opozicione stranke, građanski pokreti i nezavisni eksperti upozoravaju na katastrofalno stanje u Boru, gde svaki četvrti stanovnik boluje od raka.

Osim "Batutove", i studije Svetske zdravstvene organizacije i dve evropske agencije zaključile su da su životi ljudi ugroženi aerozagađenjem. Podaci SZO pokazuju da je Srbija svetski prvak po broju smrtnih slučajeva, koji su uzrokovani zagađenjem vazduha. Na zahtev SZO, srpsko Ministarstvo za zaštitu životne sredine sprovelo je vlastito istraživanje u Boru 2022. godine. U studiji, koju je priredila radna grupa Ministarstva, ističe se potreba da industrijska postrojenja treba da rade na odsumporavanju, a ne pominje se opasnost od izuzetno povišenog nivoa arsena, koji je najveći zagađivač.

U Ziđinovoj topionici obrađuje se sulfidna ruda, koja ispušta arsenopirit, prateći mineral rude bakra, koji sadrži opasne supstance. Kineska kompanija odbija da uloži novac u nabavku i instaliranje zaštitnih sistema, jer bi to povećalo cenu proizvodnje, a republička i gradska vlast na pristaju na takvu vrstu poslovanja.

Vlada Srbije do te mere radi u korist Ziđina, a na štetu zdravlja stanovnika Bora, da falsifikuje vlastite izveštaje. Na primer, u studiji Ministarstva za zaštitu životne sredine navodi se da se sporna topionica nalazi u centru Bora, u blizini bolnice i fakulteta, ali ne pominju se osnovne škole. Istovremeno dok ignoriše ugrožavanje života, vlast Srpske napredne stranke već 12 godina podržava zagađivače i to predstavlja kao veliku privredni uspeh. Vučić, Ana Brnabić i resorni ministri uporno ponavljaju neistine o Ziđinu kao "svetskom gigantu koji primenjuje najsavremenije tehnike u ekološkom, 'zelenom' rudarenju".

Osim toga, predstavnici srpske vlasti naglašavaju da je Ziđin preporodio privredu u Borskom okrugu, zaposlio više od 10.000 ljudi, koji imaju prosečnu platu iznad 2.000 evra. Podaci pokazuju da srpski državnici više lažu od kineskih menadžera. U zvaničnim izveštajima o poslovanju Ziđina navodi se da je u toj kompaniji zaposleno 6.045 radnika, sa prosečnom platom od 177.055 dinara.

Pritom, oko dve trećine radnika su Kinezi. Plate su, zaista, iznad republičkog proseka, baš kao i opasnost od smrtonosnih oboljenja.

Aleksandar Vučić je svesno i namerno pretvorio Borski okrug u zonu žrtvovanja. Od toga nikakvu korist neće imati ni Bor, ni Srbija. Rudna renta, koju Srbija naplaćuje Ziđinu, nije dovoljna ni da sanira zdravstvene probleme, koji su izazvani rudarenjem i topljenjem otrovnog otpada. Zakoni Republike Srbije i ugovor sa kineskom kompanijom regulisali su poslovne odnose i oko eksploatacije, prerade i prodaje ostalih ruda i minerala. I sve to je na štetu Srbije.

Na primer, Ziđin ima obavezu da iskopano i obrađeno zlato prvo ponudi Narodnoj banci Srbije. Ukoliko NBS proceni da ima dovoljno zlatnih rezervi, Ziđin ima pravo da ga izvozi. S druge strane, kineska kompanija nema obavezu da NBS-u prijavljuje izvoz i prodaju koncetrata zlata. Isto važi za eksploataciju i preradu bakra, tokom koje se stvara koncentrat selena i platinuma, kao još nekih skupih metala.

Kineska kompanija procenjuje da rezerve bakra u Borskom okrugu iznose 20 miliona tona, a zlata od 700 do 800 tona. Od iskopavanja 450.000 tona bakra i 10 tona zlata, koliki je godišnji kapacitet Ziđina, Srbija nema nikakvu finansijsku korist, a trpi nesagledivu materijalnu štetu i gubitke u ljudstvu. Kad Kinezi završe sa eksploatacijom, iza sebe će ostaviti pustoš, bez ljudi i uslova za život. Svaka kolonija ima takvu sudbinu, pa i Srbija, koju je Vučić prodao svojim "čeličnim prijateljima".