Tabloid
istražuje
U čijim
džepovima je nestalo još 50 miliona evra iz državne kase?
Bogataši iz sablasne kontrole
Desetine miliona evra iz budžeta
Srbije se godišnje operu preko Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore
(SMATSA) i netragom nestanu. Samo u prošloj godini, po zvanično dostupnim
podacima, iz Agencije se odlilo oko 250 miliona dinara, a prilikom izgradnje
novog Centra oblasne kontrole letenja ukradeno je najmanje 50 miliona evra. Na
sramotu ove zemlje služi činjenica da NATO određuje gde će se postaviti i
radari civilne kontrole letenja u Srbiji.
Igor
Milanović
Sadašnja vlast se grčevito bori da zaštiti
lopove i prikrije lopovluke prethodnih vlasti, ako ništa drugo, a ono da bi i sama mogla da se omrsi. Brojni su primeri
koji dokazuju ovo, a jedan od njih je i Agencija za kontrolu letenja Srbije i
Crne Gore (SMATSA).
Državna revizorska institucija (DRI) je
tako 21. decembra 2012. podnela Izveštaj broj 400-243/2012-01 o radu SMATSA
samo za prethodnu godinu. Razlog zašto je DRI uopšte kontrolisao rad ove
agencije je dopis koji je bivši zaposleni SMATSA dr Nikola Žegarac
uputio državnom revizoru Radoslavu Sretenoviću.
U svom pismu dr Žegarac iznosi veći
broj slučajeva u kojima je SMATSA oštetila državni budžet i to ne samo u
2011. godini. Da bi zaštitili izvor finansiranja, novi vlastodršci su preko DRI
našli male nepravilnosti jedino u 2011. godini, a tadašnjem direktoru Nikoli
Stankovu se na dušu jedino stavljala kupovina 11 automobila marke Subaru,
uprkos preporuci Vlade da sve državne institucije obustave nabavku vozila radi
štednje?! Nasuprot tome, dr Žegarac ukazuje na pljačku desetina miliona evra u
poslednjih nekoliko godina, koje navode revizor nije smeo da proverava.
Da bi se utvrdilo stvarno stanje u SMATSA,
neophodno je da nadležne državne institucije i organi nalože inspekcijski
nadzor sistema poslovanja od 2002. do 2011. godine za čitav period vladavine
Nikole Stankova. Kakvo je stvarno stanje znaju najbolje zaposleni radnici, ali
ne smeju o tome da govore. Veliki broj zaposlenih koji nije hteo i mogao nezakonito
raditi oteran je sa posla. Doživljavali su brojna maltretiranja, šikaniranja, pretnje i bili su upućivani na prisilan rad u
inostranstvo.
Isto tako, javni tužilac Slobodan Radovanović u svom dopisu broj KTR
2081/06 od 23. februara 2009. godine upućenom Ministarstvu pravde Srbije
potvrđuje kako postoji veći broj krivičnih prijava protiv Stankova.
"Po
podnetim krivičnim prijavama, preduzete su provere njihovih navoda zahtevima za
prikupljanje potrebnih obaveštenja..." - navodi tužilac Radovanović. Od
tada do danas, dakle posle skoro pet godina, istraga nije krenula sa mrtve
tačke, jer su i prošle, isto kao i sadašnje vlasti, čvrsto rešene da ne ugroze
vezu koja im godišnje donosi preko četvrt milijarde dinara prihoda na crno.
Konačni dokaz da niko u zemlji ne želi, niti sme da ispituje rad kako bivšeg
tako i sadašnjeg rukovodstva SMATSA, jeste i činjenica kako je Stankov preko
kolektivnog ugovora obezbedio sebi, ali i svom nasledniku, da posle odlaska sa
funkcije nastavi da prima direktorsku platu još godinu dana. Da je htela,
država je mogla da spreči sprovođenje kolektivnog ugovora, ali je njegovim ostavljanjem
na snazi signalizirano funkcionerima SMATSA da su bezbedni u svakom smislu,
dokle god kradu za svoje zaštitnike. Zbog toga Stankov i danas mesečno
dobija desetak hiljada evra, kao da je još uvek direktor, a velika je
verovatnoća da će korumpirano pravosuđe da prihvati njegov zahtev da mu država,
zbog navodno nezakonite smene, isplati i višemilionsku odštetu!
Postoji više različitih načina kako se preko SMATSA izvlače pare iz budžeta.
Tako je Agencija za kontrolu letenja kupila čitavu zgradu na Trgu Nikole Pašića
10 u Beogradu i to bez javnog tendera.
Ko je u
toj proceduri stavio pare u džep budući da je u vreme kupovine te zgrade već
počela izgradnja nove zgrade oblasne kontrole u Surčinu. Kredit za novi centar
u visini od 67 miliona evra SMATSA je još 2005. uzela od Evropske banke za
obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
Nova zgrada Oblasne
kontrole je, konačno, izgrađena na zemljištu čiji se raniji vlasnik, odnosno
korisnik, ne zna sa sigurnošću. U svakom slučaju, i to zemljište je nabavljeno
bez javnog tendera, a zatim je na njemu izgrađena zgrada za čiju izgradnju i
opremu je država potrošila neverovatnih 120 miliona evra. Poznate su i mnoge
rekonstrukcije i adaptacije objekata i sistema kontrole letenja bez tendera i
javne kontrole.. Kao primer, treba izdvojiti zgrada Školskog centra kontrole
letenja na Surčinu, koja je adaptirana, utrošena su velika finansijska
sredstva, zgrada je prazna, a Stankov je pokušavao da je proda privatnim
firmama. Ogromna sredstva su utrošena na adaptaciju zgrade starog Oblasnog
centra kontrole letenja, a istovremeno se pravila nova zgrada Oblasnog centra
na udaljenosti od samo 80 metara.
Gospodin
Žegarac je od državnog revizora tražio i da se proveri nabavka novih radara za
stanicu Srpska Crna Gora iznad Podgorice. Urađena je kompletna
infrastruktura radarske stanice, ogromne pare su potrošene za skupocenu opremu,
a stanica nema mogućnosti velikog prekrivanja vazdušnog prostora (prati se let
vazduhoplova samo u prilazu), pa se avioni navode iz Beograda.
U
svom dopisu nadležnim organima Žegarac otkriva jednu dobro čuvanu tajnu,
a to je izgradnja Radarske stanice na Kopoaniku. Unapred se znalo da
instalaciju radarskog sistema neće dozvoliti NATO-pakt, mada nije poznato zašto
ova alijansa ima ingerencije u Srbiji. On navodi da je svojevremeno
kupljena kompletna oprema za radarsku stanicu, a deo nje je istrulio u
skladištima na Kopaoniku, deo je bio u drvenim sanducima na otvorenom prostoru
na aerodromu Beograd, a veći deo je netragom nestao. Pored ovih investicija
izvršena je nabavka novih radara za tri lokacije u Srbiji. Za vreme Jugoslavije
na ovim prostorima bila su dva radarska sistema. Sada ih ima četiri!
Hitno bi
trebalo ispitati nabavku aviona za potrebe Pilotske akademije, kao i dva
aviona za kalibražu. Jedan od tih aviona je ambulantni avion?!
SMATSA je,
takođe, zadužena i za obuku kontrolora iz Bosne i Hercegovine i
Makedonije. Naplata za ovu obuku vršila se preko jedne privatne firme iz
Hrvatske, a gde je novac odlazio ostala je tajna koju ni revizor nije smeo da
razreši. Zašto se angažovala privatna firma da naplate idu preko posrednika?
Kakvog
kvaliteta je obuka kako naših, tako i stranih kontrolora letenja i drugog
osoblja, vidi se iz jednog ranijeg izveštaja komisije Direktorata civilnog
vazduhoplovstva za ispitivanje pada energetskog sistema kontrole letenja u
Oblasnom centru u Beogradu, početkom maja 2008. godine. U svom izveštaju
komisija navodi sledeće: "Obuka radnika za rad na novim uređajima
vrši se u sopstvenom internom školskom centru (ne zna se po kom programu i ko
je te programe odobrio)."
Pomenuta komisija je ispitivala razloge zbog kojih se početkom maja 2008. skoro
dva sata nije znalo gde se nalazi oko 80 letelica, od kojih je samo nad
Beogradom bilo njih dvadesetak. Dana 9. maja 2008. izvršen je zbog toga inspekcijski
nadzor u prisustvu predstavnika AKL SCG: Miroslava Miloševića, šefa
Odeljenja za energetiku i klimatizaciju i Miloša Milutinova, tehničara u
službi. Nadzor su vršili Srđan Tirnanić, vazduhoplovni inspektor
i Nina Ležajić, načelnik odeljenja za CNS.
Iste
osobe su još jedan inspekcijski nadzor
obavile i 4. juna 2008. godine.
"AKL
više godina zanemaruje elektro energetiku kako sa aspekta službe, tako i sa
aspekta zanavljanja uređaja, što se može videti iz više inspekcijskih
rešenja", tvrdi Komisija u svom konačnom izveštaju. Desetine
miliona evra su se, znači, godišnje trošile za potrebe političke elite ove države, ali se istovremeno nije
imalo para da se obnovi najosnovnija oprema?! Osim toga, novac se nemilice
trošio i na putovanja radnika u inostranstvo, pa tako Komisija konstatuje da je
u maju mesecu 2008. registrovano čak 15 odsto radnog vremena kao službeno
putovanje, a u trenutku incidenta od ukupno devet radnika zaduženih za
održavanje agregata čije je iskakanje zamalo izazvalo tragediju na srpskom
nebu, njih četvoro je bilo na službenom putu u inostranstvu.
Dakle,
u trenutku pomenutog incidenta na radnom mestu je bio samo jedan tehničar, koji
uz to nije savladao ni obuku za rad na agregatima vezanim za navedeni događaj.
Više hiljada putnika u letelicama nad Srbijom dovedeno je zbog toga u životnu
opasnost, ali ni pet ipo godina posle ovog događaja niko nije krivično
odgovarao, jer bi se u jednom takvom postupku neminovno otkrilo gde su odlazile
pare namenjene obnavljanju opreme i školovanju radnika.
Izveštaj je
službeno dostavljen resornom ministru Milutinu Mrkonjiću, koji je
zaštitio direktora Stankova. O ovome se raspravljalo i na sednici Skupštine
Srbije, a često je o svemu diskutovala Jorgovanka Tabaković
ukazujući Mrkonjiću na nezakoniti utrošak novca. Od kako je postala funkcioner
u novoj vladi, o ovome više ne priča.
Da bi
se ućutkao neugodni svedok svih ovih mahinacija, rukovodstvo SMATSA je otpustilo
svog najstručnijeg radnika: doktora tehničkih nauka, magistra,
diplomiranog mašinskog inženjera sa najvišim domaćim i svetskim priznanjima iz
oblasti nauke, inovacija i patenata Nikolu Žegarca. Slučaj je dobro poznat
svima, do najvišeg državnog vrha. Ovo je primer kako se ne poštuju i ne uvažavaju stručni ljudi.
A 1.
Nadzornici,
direktori, predsednici...
Novo -
staro rukovodstvo SMATSA čine: predsednik Skupštine Agencije Mirel Radić Ljubisavljević, predsednik Nadzornog odbora Bratislav
Grubačić,
vršilac dužnosti direktora SMATSA doo Slobodan
Cvijan i zamenik Direktora Lazo Maksimović.