Carina
Reeksport, lopovski sport: ko i kako
koristi carinsku službu kao svoj privatni servis
Papiri idu danju, roba noću
Dok kukaju kako je budžet prazan, ministri
istovremeno ne žele uopšte da se pozabave mahinacijama koje se dešavaju u
Upravi carina, gde se godinama, uvek na isti način, novac umesto u budžet preusmerava
u privatne džepove. Zavođenjem reda u ovoj upravi u državnu kasu bi se slilo
dovoljno para da se kupe deficitarni lekovi i izleče hiljade bolesnih građana
Srbije. Ali, interes "važnih ličnosti" u državi je iznad toga.
Mersiha Hadžić
Uprave carina u svetu koriste kako bi se
sprečavao ilegalni uvoz i punio državni budžet naplatom carine i drugih taksi
iz njihove nadležnosti. U Srbiji je suprotno: Uprava carine ovde štiti interese
svojih zaposlenih koji odlično zarađuju saradnjom sa onima koji bi da zaobiđu
uvozne formalnosti. Tako pojedinci voze nove džipove, dok pošteni radnici sa
istom stručnom spremom i na identičnim radnim mestima primaju jednokratnu pomoć
od 10.000 dinara kako bi obezbedili ogrev i nešto hrane za svoju decu.
Jedan od omiljenih načina ilegalnog bescarinskog
uvoza jeste fiktivni reeksport. U ovom slučaju zakon predviđa da se roba
formalno ne uvozi, već se u Srbiji samo privremeno lageruje da bi se prevezla
konačnom kupcu u inostranstvu. Pošto se roba ne stavlja u slobodan promet u
Srbiji ne plaća se ni carina, niti porez, a jedini trošak reeksportera
svodi se na ležarinu koju plaća za korišćenje magacina.
U srpskoj praksi sve ovo izgleda
drugačije. Naime, prema spisku Uprave carina Republike Srbije koji je
dostavljen redakciji Tabloida, pojedina roba duže od pet godina, navodno, čeka
u nekom od magacina da bude dalje transportovana. Najstarija sa ovog spiska je
količina od preko pet tona težine koja je na lagerovanje data još 10. aprila
2008. godine. Po izjavama zaposlenih ne zna se ni šta tačno sadrži ova roba,
niti gde se nalazi. Jedino je poznato da je zvanično njen status - oslobođena
carine.
Fond Princeze Katarine je, po pomenutom spisku, radi reeksporta 23.. marta
2010. lagerovao preko dve tone robe, a istu količinu iz istog razloga je predao
i 31. marta 2010. Nije poznato gde se pomenuta roba nalazi, a i ona nosi oznaku
"oslobođeno carine". Navodno, ona već duže od tri godine čeka na
transport do konačnog odredišta u inostranstvu!?
Obe isporuke nose istu šifru: 99999. To
je, prema verodostojnim izjavama zaposlenih, dobro poznata lozinka pomoću koje podmićeni
carinski radnici ulaze u kompjuterski sistem Uprave carina i zavode robu koja
potom, neocarinjena, ulazi u Srbiju radi navodnog reeksporta, dok u stvarnosti
ostaje ovde. Svima je to poznato, ali niko ne reaguje. Unutrašnja kontrola UC-a
na svaku prijavu odgovara uvek istom rečenicom: "Predajte sve to
policiji".
Jednostavnom proverom samo robe zavedene
pod pomenutom šifrom, inspekcija bi brzo utvrdila ko je i koliko robe ilegalno
uvezao u Srbiju i ko je iz Uprave carina to omogućio.
Po zakonu bi pri skladištenju robe za reeksport
morao da bude poznat konačni korisnik. Da bi se ispunila ta formalnost, špediteri
predaju falsifikovane ugovore sa krajnjim kupcem. Pomoću nepotpisanog i nepečatiranog
ugovora iz novembra 2013. sklopljenog, navodno, između kompanije iz Rusije i
jedne iz Poljske, domaće preduzeće Terra Srbija d.o.o. je radi "reeksporta"
na skladištenje predalo robu u vrednosti od 55.000 evra kojoj se zatim gubi
trag.
Kod podmićenih funkcionera Uprave carina
prolazi i neuredna dokumentacija špeditera koji su znali kome i koliko treba da
plate.
Tako je, na primer, Inter Hermes trade
d.o.o. iz Beograda predao fotokopiju ugovora od 10. decembra 2013.
sklopljenog sa slovenačkom firmom Skiro Inženjering d.o.o. o reeksportu
nepoznate količine robe nepoznate vrednosti, poreklom sa Šri Lanke.
Savesni carinski radnici su utvrdili da je predati ugovor neuredan, a i da nije
ne bi mogao da bude prihvaćen u fotokopiji. Uprkos tome, potplaćeni šef
Carinske ispostave lično odobrava reeksport, a robi se gubi trag.
Slične špekulacije se rade i sa robom i
opremom unetom u zemlju za potreba sajamskog nastupa. U većini slučajeva sve
uneto, protivno zakonu, ostaje u Srbiji i to bez plaćanja carine i poreza na dodatnu
vrednost. Ova prevara funkcioniše već godinama unazad, svima je poznata, ali
niko ne želi ili ne sme da reaguje.
Koliko se para obrće u ovom poslu i za
koliko je oštećen državni budžet može da se proceni na osnovu slučaja
slovenačkog preduzeća Primorje koje je još u danas zaboravljena vremena radi
navodnog reeksporta lagerovalo građevinske mašine u vrednosti od tadašnjih
22.000.000 dinara. U međuvremenu je Primorje u Sloveniji likvidirano, a ovde
posluje neki njegov fantomski ogranak zaveden u Agenciji za privredne registre.
Iako su pomenute mašine, između ostalih i
bager, zvanično bili u magacinu čekajući dalji transport, u stvarnosti su
obavljale poslove za domaće kompanije. Kada je kontrola došla da proveri gde se
oprema nalazi, ona je privremeno povučena sa gradilišta, postavljena na neko poljanče,
a zatim ponovo iznajmljena domaćim građevincima.