Do koske

Mlađan Dinkić pokušava da se osveti i privrednim komorama u Srbiji

Posledice jednog kompleksa

Trgovinsko predstavništvo Ruske federacije, u okviru razmene podataka, dostavilo je prošle godine Privrednoj komori Srbije dokaze o bankarskim računima ministra Mlađana Dinkića, opisujući njegove malverzacije i rad za interese stranih kompanija, a sve na štetu Srbije, koja će biti nenadoknadiva, a možda i pogubna po našu budućnost. Mlađan Dinkić, ljut što je komora podatke prosledila predsedniku Tadiću, uzvraća udarac

Milica Grabež

Ministarstvo ekonomije predložilo je Narodnoj skupštini Srbije Zakon o privrednim komorama, koji će se, od prethodnog zakona, koji je, inače nije funkcionalan i dobar, suštinski razlikovati u odredbi koja će propisivati da članstvo u komorama privrednih subjekata u Srbiji nije obavezno.
Zebnju privrednika izaziva potez ministra Dinkića, koji, ovim zakonom, želi da se osveti Privrednoj komori Srbije, koja je, od Trgovinskog predstavništva Ruske federacije u Beogradu primila dokumentaciju u kojoj su pobrojani ministrovi mnogobrojni računi u inostranstvu, ogromne provizije koje je primao, kao i lobiranje za strane kompanije, na štetu interesa Srbije. (Dosije će Tabloid objaviti u narednim brojevima).
 Još je knez Aleksandar Karađorđević  28. februara 1857. godine potpisao akt - uredbu pod nazivom Ustrojenje trgovačkog odbora u Beogradu. Tim aktom osnovana je prva privredna asocijacija u Srbiji.
Zakonom o radnjama 1910. godine, osnivana su u Srbiji privredna udruženja pod nazivom "komore", kao javno-pravne ustanove, sa statusom i zadacima koji su imale komore u drugim zemljama.
Privredna komora za Beograd, kao najveća komora u zemlji osnovana je 1962. godine.
Pod okriljem Privredne komore Srbije posluju i Privredna komora Vojvodine i regionalne privredne komore u Leskovcu, Nišu, Kragujevcu, Požarevcu, Valjevu, Zrenjaninu...
Danas je Privredna komora Beograda asocijacija od preko 39.000 privrednih subjekata, 46.000 radnji i 58.000 poljoprivrednih gazdinstava sa područja Beograda.
Imajući u vidu savremene trendove poslovanja i dinamiku poslovnih komunikacija, Privredna komora Beograda kroz svoje aktivnosti daje veliki doprinos progresu svih segmenata privrede.
Uvođenje savremene poslovne informatike i računarskih mreža za efikasno poslovanje, pomoć u razvoju malih i srednjih preduzeća, pripreme programa preduzeća za privatizaciju, konsalting u postprivatizacionom periodu, informisanje i edukacija o svim aktuelnim pitanjima u vezi sa poslovanjem, samo su deo aktivnosti koje Privredna komora Beograda uspešno sprovodi i stavlja na raspolaganje svojim članicama.
Privredna komora Beograda organizuje zapažene nastupe naše privrede na mnogobrojnim manifestacijama u zemlji i svetu, što omogućava privrednicima da, u cilju proširivanja poslovne saradnje, uspešno predstave svoje proizvode i usluge.
Kako se naša zemlja nalazi u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, Privredna komora Beograda realizuje mnoge projekte od interesa za privredu, vezane za usaglašavanje propisa i primenu jedinstvenih normi i standarda.
Evropsku mrežu asocijacije evropskih, trgovinskih i industrijskih komora (EUROCHAMBRES) čine 32 nacionalne asocijacije ovih komora iz 15 zemalja Evropske unije i drugih evropskih zemalja sa 1.200 komora i 14 miliona firmi (pretežno MSP), što joj s pravom daje atribut najveće multinacionalne poslovne mreže u Evropi. Ova asocijacija komora je zvanični i priznati zastupnik interesa trgovinsko-industrijskih komora i njihovih članica pred evropskim institucijama.
Kako pokazuje praksa, dominantnu ulogu u kreiranju politike i programa razvoja u Srbiji i dalje imaju odgovarajući državni organi i paradržavne institucije, dok se komorama dodeljuje   konsultantska i savetodavna uloga.
Naime, prilikom donošenje pojedinih zakona i propisa iz oblasti privrednog sistema, kreditne politike, fiskalne politike, spoljne trgovine, politike tržišta rada i zapošljavanja, obrazovanje itd. od Komore se traži mišljenje primedbe i predlozi o čijoj  "sudbini" odlučuju njihovi predlagači, dok Komora nije uvek u poziciji da neposredno učestvuje u procesu donošenja i usvajanja zakona i brani svoje predloge.
Jedan od razloga što ministar Dinkić želi da uništi komorski sitem u Srbiji, je u činjenici, (vidi zvanični sajt Privredne komore Beograda), što se, u vreme kada mnoge zemlje u svetu imaju rezervisan odnos prema Srbiji, delegacija ove komore, na čelu sa predsednikom Milanom Jankovićem, susretala svuda u svetu sa predstavnicima državne administracije najrazvijenijih država i kompanija, šireći pozitivnu sliku o Srbiji, i njenim potencijalima.
Da je izvršna vlast samo uzimala izveštaje sa ovih sastanaka, mogla bi da ima jasnu sliku šta se od Srbije očekuje, i šta joj treba činiti.
Delegacija ove komore imala je više značajnijih susreta sa uticajnim ljudima u svetu od  svih naših ministara zajedno. I na sasvim drugom nivou.
Kada poredimo javna ovlašćenja koja imaju privredne komore u svetu, sa onim koja imaju u našoj zemlji, obim javnih ovlašćenja koje privredne komore imaju kod nas, izuzetno je  sužen u korist državnih organa.
Aktuelna vlast nema sluha, niti shvata potrebu privrede da ima svoju asocijaciju - privrednu komoru, dovoljno jaku, stručnu i sposobnu da bude ravnopravan sagovornik države i da sa državom uspostavi odnos pune saradnje i partnerstva.
Javna rasprava treba da  pokaže pravi odnos Dinkića prema nacionalnim interesima. Kada poredimo javna ovlašćenja koja imaju privredne komore u svetu, sa onim koja imaju u našoj zemlji, možemo konstatovati da je obim javnih ovlašćenja koje privredne komore imaju kod nas, izuzetno sužen u korist državnih organa.
 Privredne komore su razvlašćenje do te mere da im je praktično onemogućen rad i normalno funkcionisanje. Nijedna dosadašnja državna administracija nije imala sluha, niti je shvatila potrebu privrede da ima svoju asocijaciju - privredne komore, dovoljno jaku, stručnu i sposobnu da bude ravnopravni sagovornik države i da sa državom uspostavi odnos pune saradnje i partnerstva.