Korov
Kragujevac: Kako pljačka i kako se presvlači gradska vlast
Vreme okopavanja i potkopavanja
Nikome u vreme komunizma nije
palo na pamet da Centar za strna žita ugasi, otme zemlju i podigne
gradilište, sve dok se nisu čule reči - tranzicija, privatizacija,
transparentno. Zemlju otima Uprava grada Kragujevca na čelu sa Veroljubom
Stevanovićem, navodno zbog investitora i zapošljavanja. Inicijativa potekla iz
grada Kragujevca, naišla je na lep odjek u vrhu republičke vlasti. U igri su
velike pare. Površina od 170 hektara,
ravnica, zemljištu skače cena. Od 6.000 evra po aru, cene su skočile na
fantastičnih 30.000 do 40.000 evra na atraktivnim
lokacijama
Miodrag Milojević
Ravno polje između autoputa,
nedaleko od centra grada Kragujevca, poljoprivredno zemljište. Tu su se
decenijama naučnici zamajavali sortama žita. Borili su se, radili su, dok nije
došlo vreme da korov preovlada. Zemljište
nije apsolutno ravno, blago je nagnuto ka kriminalu.
Grad se granao, dizao okolo po
brdima, polje je od 1948. godine pripadalo prvo Institutu za strna žita, koji je kasnije dobio ime - Centar
za strna žita. Najstarija naučna
ustanova te vrste u Srbiji preselila se, sletela je iz Beograda na periferiju
Kragujevca. Svakom je jasno da u Kragujevcu nema ravnijeg i boljeg zemljišta od
zemlje što se rasprostire i graniči sa
autoputem, pa se pruža sve do gradske deponije sa koje se večito pali i
dimi, gde kao večni plamen tinja požar u letnjim i večernjim satima. I upravo
to zemljište Centra našlo se na meti Veroljuba Stevanovića i gradske vlasti
Kragujevca. Scenario je jednostavan: zavadi pa vladaj.
Rovarenje
Prethodnih godina Centar za strna
žita pružio je neočekivano žilav otpor. Centar tuži grad Kragujevac, postupak se nalazi pred Vrhovnim
sudom. Posle veštački izazvane krize, zbog slabih i neredovnih plata, jedanaest
doktora nauka odlazi iz Centra.
Iznuđeni, sa strane režirani odlazak doktora nauka značio je agoniju i kraj Centra za strna žita. Rad Centra finansira se iz budžeta Republike Srbije na osnovu naučnih projekata. Kako je doktora nauka sada manje
nego pre, automatski je manje i naučnih
projekata, što za posledicu ima
smanjen priliv sredstava, manje posla, manje para. Što, na kraju, dovodi do
agonije i sigurnog gašenja Centra.
Traktoristi i ostali radnici prateća su operativna ekipa, koja živi na račun
naučnih projekata Centra.
U prvom pokušaju da otme
zemljište, Veroljub Stevanović nailazi na jak otpor
Demokratske stranke. I to iz političkih razloga. Prvi juriš izveo je u mandatu
Vojislava Koštunice, kao čovek Vojislava Koštunice. Tadašnja direktorka Jelena Milivojević, zbog otimačine smenjena ovog leta, pruža otpor jer je iz redova Demokratske stranke.
Direktor Živomir Vučković
doveden je
kao krtica - da manipuliše radnicima i Centar
rasturi iznutra. Težak zadatak. Radnicima
nije jednostavno manipulisati ako nisu gladni. Ali plate su tanke, neredovne,
na kraju izostaju. Taktika Veroljuba Stevanovića je iscrpljivanje,
izgladnjivanje radnika. Držati radnike na belom
hlebu, čekati da dovoljno izgladne. Dalje
će se sve odvijati samo od sebe.
Gladne ljude moguće je uceniti s jednom,
dve zarade.
Sredstva iz republičkog budžeta
pokrivaju samo dvadeset odsto zarada zaposlenih. Zasejana površina je
konstantna. Kada je Centar bio u punom sastavu, sa jedanaest doktora nauka,
para je bilo više. Danas kada on broji 54 zaposlena, osamdeset odsto plata
zaposlenih treba zaraditi na tržištu.
Direktor Vučković šalje advokata,
koji klijenta optužuje umesto da ga brani. Direktor je advokat koji za
branjenika traži smrtnu kaznu. Direktor
priča na štetu Strnih žita kako bi ugasio preduzeće. Ogovara
firmu: - Mi smo zemlja koja ima visokoobrazovani kadar, mnogo je instituta,
mnogo je doktora nauka. Evo, predsednik sindikata je čovek pored mene, on zna da nema ni jedan odsto zasejanih
sorti kragujevačke pšenice.
Ko zna šta se dešavalo unutar Centra i da
li je direktor sa poslušnicima namerno uništavao opremu. Grad mora da uloži u laboratorije. Gde su laboratorije jedanaest
odbeglih doktora nauka i šta je bilo sa njima?
Moguće je da je bilo lomljenja,
uništavanja, krađe opreme, kako bi se pozicija Centra dodatno oslabila.
Direktor Vučković se nada da će
firma koju zastupa izgubiti na Vrhovnom sudu: - Trenutno se vrši revizija
sudskog postupka. Imajući u vidu okolnosti koje se događaju sa reizborom
sudija, vrlo lako može da se dogodi da sudska presuda padne, kao rezultat
manjkavosti u samom sudskom sporu, sa nalazima veštaka. Realna su očekivanja da sudska presuda padne.
Zato gradska vlada zahteva da
Centar prvo povuče tužbu prema gradu. Za uzvrat, grad Kragujevac preuzima obavezu da isplaćuje plate zaposlenima Centra u narednih godinu
dana.
Zaposleni godinu dana ništa neće
raditi, nemaju ni gde - može u saksiji, plata će dolaziti iz budžeta grada.
Manipulacija gladnim radnicima,
koji godinu dana ne primaju plate, išla
je odlično. Stavljeni su pred svršen čin. Taktika gradske
uprave išla je linijom iscrpljivanja - da
ljudi okuse glad bez alternative.
Centar za strna žita ne radi?
Žita se seju na zemlji, zemlju im je uzeo - to se stručnim jezikom kaže
"izuzeo" - grad Kragujevac, sedamdeset hektara. Sudilo se za
sedamdeset hektara, išlo se na Vrhovni sud.
Odjednom, kapitulacija. Centar će izgubiti svih 170 hektara!
Kapitulacija bez alternative
Onda se dogodio idealni štrajk,
iracionalni štrajk.
Zaposleni ne rade zbog Verka
Stevanovića i njegove kriminalne
bande. Protiv njega su tokom leta
štrajkovali, izlazili u polja, postavljali mašine, ometali gradnju. Logično je
da radnici štrajkuju ispred Skupštine grada Kragujevca ili pred prostorijama stranke
Verka Stevanovića "Zajedno za Kragujevac".
Verko je preko direktora, preko
ubačenih radnika koje je novi
direktor doveo u firmu, proteste usmerio
ispred prostorija Demokratske stranke. Nagovorio je radnike da zaposednu
prostorije Demokratske stranke, da bi vršili pritisak na Vladu.
Šta je bilo sa doktorima nauka? Zar oni nisu pročitali igru? Nema ih mnogo. Dva-tri doktora, dva
magistra. Statirali su, držali su se pasivno,
nezainteresovano kao da su plaćeni. Što nije isključeno i ne košta previše. Bivša
direktorka verovatno nije. Kako reče
anonimni radnik, povukla se posle učestalih
pretnji i uznemiravanja. Čim je shvatila da protiv
sebe ima mafiju.
Došla je kapitulacija bez alternative. Da li je bolje uzeti
12 plata ili ništa? Izaći na ulicu i umreti od gladi? Bolje je odložiti kraj i godinu dana živeti u izobilju. Bolje godinu dana kao jastreb, nego ceo
život kao kokoška šetati po dvorištu i kljucati strna žita. Videće se šta će
biti na kraju balade.
Vrhunac ironije predstavlja
činjenica da su radnici koje je Verko ostavio bez zemlje i posla morali da odrade jednogodišnju zaradu. Odrađeno je štrajkom - ne protiv Verka, nego za Verka.
Krajem prošle godine radnici su
izazvali pažnju javnosti kada su ispred Centra naložili vatru i spalili
diplome. Jedan radnik se prvo prekrstio pred kamerama, zatim je poljubio pa
priložio svoju diplomu. Plamen je grabi kao besan. Istog trenutka u Kragujevcu
se pojavio Božidar Đelić, vidno uzbuđen i uplašen.
Na račun Centra za strana žitna uplaćeno
je hitno pet miliona dinara.
Hartija trpi sve, papira više
nema, nije bilo rezervnih diploma. Nada je u plamenu ugašena.
Bivša direktorka Jelena
Milivojević, agronom, doktor nauka, iz Demokratske je stranke.
Stranačke prostorije Verkove "Koalicije za Kragujevac"
i Demokratske stranke nalaze se na istoj adresi, Demokratska stranka je jedan
sprat iznad.
Nije teško prognozirati šta će biti sa 54 radnika Centra za strna žita. Zaposleni će još godinu dana primati
platu. Onda će se Centar ugasiti.
Zaposleni će na ulicu. Verko će nagraditi direktora koji je uspešno obavio
zadatak, preuzeće podobne proizvodne radnike. Traktoriste, koji su radili za
njega, razdeliće Gradskom zelenilu i Gradskoj čistoći.
Ostali će završiti na ulici, koja im i
pripada.
Moguće je da ne bi tako završili
da su čekali presudu Vrhovnog suda. Ali ko da čeka, niko nije lud da umre
čekajući. Radnici hoće da žive. Zato su doživeli crnu sudbinu.
Prostorije Centra za Strna žita
trenutno su prazne. Mehanizacija i džakovi semenske robe leže napušteni,
spakovani i složeni. Veliki kavez pod sitnom žicom, dimenzija deset sa deset,
pod metalnim krovom. Trenutno, kavez je pretvoren u golubarnik. Stotine divljih
golubova rasturaju džakove i otimaju se
oko hrane.
Hrane ima. Neće golubovi doživeti sudbinu gladnih radnika, to budi optimizam.
Mehanizacija, pokrivena prašinom, napadnuta rđom, čeka bolje dane.
Zašto je jedanaest doktora nauka otišlo iz Centra? Razlog je visoka cena zemljišta, doktori nisu bili zadovoljni platama i
statusom. Pojedini doktori su ogrezli u kriminal. Vladan Vučićević, bivši
predsednik Upravnog odbora, zna za pljačku od deset hiljada evra. Semenska roba
otpremljena je u Bosnu bez papira, gde je i nestala.
Anonimni radnik rezignirano
pripoveda: - Traktoristi, oni su jaki samo na traktoru. Kad siđu na zemlju oni ne predstavljaju ništa. Prvo su pljuvali, posle su morali da ližu.
Prvo su štrajkovali protiv Verka, posle su naterani da štrajkuju za njega.
Najveći apsurd u celoj priči je
to što su zaposleni završili kao najamna vojska Veroljuba Stevanovića. Nahuškao
ih je i primorao da napadnu Gradski odbor Demokratske stranke, koji sa Centrom
nema veze, koji ne odlučuje ni o čemu.
Zašto je Veroljub Stevanović
uputio zaposlene na ovu, očigledno pogrešnu adresu?
Cilj mu je da oslabi ionako slabe
pozicije kragujevačkog Gradskog odbora DS-a i kompromituje ga pred Borisom
Tadićem. Odbor Demokratske stranke u Kragujevcu neprekidno je pod terapijom
Borisa Tadića.
Veroljub Stevanović želi da oslabi Gradski
odbor DS-a u Kragujevcu jer i sam traži
odstupnicu - pravi planove i popločava
staze sa prelazak u Demokratsku stranku.