Kontranapad
Za
koga ministarka Snežana Marković-Samardžić oblači dres Srbije manifestujući
strastveno navijanje
Svečano otvaranje dekoltea
Ljudi
sporta su u neizvesnosti na koji način će se predstojeće mere racionalizacije
državne uprave odraziti na buduću organizaciju i status Ministarstva sporta i
omladine. Iskustva i praksa u istorijskom smislu potvrđuju da je oblast sporta
uvek bila prva na udaru mera - nekada stabilizacije i štednje, koja tada nije
praćena otkazima zaposlenih, a danas racionalizacije - koju obavezno prate
otkazi!
Miroslav Vislavski
Samo pre nekoliko godina sportski poslenici su bili
najglasniji u zahtevu da je sportu potrebno samostalno ministarstvo! Nikako sa
nekom drugom oblašću, kako je to u neko vreme bilo sa prosvetom.
Da je značajnom delu srpskog sporta poboljšan status u
postojećoj državnoj organizaciji ove oblasti nema sumnje. Posebno kada se radi
o programima reprezentativnih selekcija i međunarodnoj saradnji. Takođe, kada
se radi o nagradama, doživotnim priznanjima i statusu osvajača medalja sa
olimpijskih, svetskih i evropskih takmičenja... Isto tako nesporan je značaj
inicijativa i rešenja o važnim pitanjima poput antidopinga, borbe protiv
asocijalnih pojava, posebno narkomanije... Ili zajednički investicioni i infrastrukturalni
poduhvati koje prati država sa međunarodnim sportskim asocijacijama ili
sponzorima...
Međutim, ako se zakon o sportu ne donese i ne sprovede
privatizacija sporta, koji se u nemoći punu deceniju kisele u glavama eksperata
"demokratskih" vlasti, onda je za diskusiju opravdanost dalje
autonomnosti organizacije sporta u okviru državnih ministarstava. Suština
stanja i položaja srpskog sporta je na nivou lokalne samouprave. A tamo ne
postoje rešenja. Sve je u domenu birokratske "vizije" lokalnih moćnika.
Kvalitetan reprezentativni sport i uspešna međunarodna saradnja u kojoj se
promovišu nacionalni interesi posledica su promišljene i dugoročne politike
razvoja sporta na najširem državnom prostoru. Dakle u svakoj opštini! Ako pak
predstojeća racionalizacija ministarstava ukine ili bitno promeni postojeću
organizaciju i status sporta u budućoj državnoj organizaciji, to može biti
odgovor na dosadašnju neefikasnost Ministarstva sporta i propuštene šanse u
privatizaciji sporta i definisanju pravnog ambijenta.
Ministarka
za poene na svečanostima
Zakon o sportu je za Snežanu Marković-Samardžić,
ministarku sporta, bio po oprobanom modelu njenog stranačkog lidera - obećanje
ludom radovanje! Na neosnovanim obećanjima o sigurnom donošenju zakona
kupovala je vreme za mnoge sjajne sopstvene marketinške promocije kao i
Ministarstva na čijem je čelu. Bila je na svakom značajnijem nastupu naših
selekcija u svetu. Zašto i da li je trebalo...? Najčešće se oblačila u dres
Srbije, privlačeći pažnju režiserima TV prenosa i manifestujući strastveno
navijanje. Poverovala je da je ona donosila sreću našim takmičarima. Bilo je to
posle košarkaškog čudesnog srebra na Svetskom prvenstvu u Poljskoj, posle
svetskog zlata u vaterpolu u Rimu... Verovala je i u mogućnosti odbojkaša i
rukometaša, bila je sa njima na svetskim prvenstvima u Poljskoj i Austriji. Ali
sreću im nije donela... Na Zvezdinoj Marakani, kada smo deklasirali
susednu Rumuniju, u euforičnom trenutku zbog plasmana fudbalera na Mondijal
2010. popila je šampanjac u društvu predsednika Srbije, predsednika FSS... i
bila kažnjena po prekršajnoj prijavi. Ali, i taj čin je bio sjajan marketinški
potez. Kao i posete školama sporta, svečanostima, prijemima, jubilejima... Kao
uostalom i onaj detalj sa lopatom u rukama prilikom postavljanja kamena
temeljca za izgradnju Kuće fudbala Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi.
Nije joj smetalo što se na polaganju kamena temeljca nije pojavio najzaslužniji
za uspeh reprezentacije Srbije koja se plasirala na Svetsko prvenstvo u Južnoj
Africi, tvorac fudbalskog preporoda u Srbiji, sjajni Radomir Antić. Dakle,
umela je da bude važnija od samih aktera ili lidera sportske scene. Umela je da
utihne pred pretećim nezadovoljstvom jednog od najboljih ili najboljeg
sportiste Srbije Miloradom Čavićem, da oćuti kritike teniserskih veličina na
račun uslova za trening u Srbiji...
Jedan dnevni sportski list beleži svaki njen korak
otvarajući dnevnu rubriku posvećenu ministarki. Kao da je, Bože mi oprosti, sam
predsednik Boris Tadić u pitanju! Izvori kažu da je to postignuto za solidnu
nadoknadu, koja nije u sistemu! Jer, drugi mediji nisu uživali takvo poverenje
i naklonost. Konačno, ona to nije krila pa je umela na prigodnim susretima sa
medijima da pokaže svoju bliskost sa "najuticajnijin dnevnim sportskim
listom na Balkanu" ne odvajajući se od njegovog glavnog i odgovornog,
inače laskavog retoričara. Čoveka koji će je brzo zaboraviti kad siđe sa scene,
kao što je to umeo da učini sa svojim dobrotvorima.
Zna li ministarka gde je i šta radi u sportu vrckava
Snežana Stojačić-Lakićević? I koliko njoj posvećuje pažnju urednik poeta?
Koketirajući sa čelnicima koji su samovoljno privatizovali strukovne saveze
upravo zahvaljujući nedostatku primerenog zakona o sportu, gospođa ministarka
je, u stvari, gradila svoju poziciju kod favorizovanih strukovnih saveza.
Otvoreno je hvalila odbojkaškog autokratu i režimskog kameleona Aleksandra
Boričića. I pored toga što je poveo podaničku Skupštinu OSS iz Sportskog saveza
Srbije u okrilje fantomske Sportske asocijacije Srbije i time rušio sistem
sportskog organizovanja u Srbiji, ministarka mu je progledala kroz prste,
dozvolivši mu da izvlači od Ministarstva najveći budžet. Prevejani Tomislav
Karadžić je uspeo na volšeban način da ubedi gospođu ministarku da Srbija investira
u Kuću fudbala nekoliko miliona evra. Uprkos tome što je Fudbalski savez Srbije
pokupio najveće sponzore srpskog sporta, što ima inostrane partnere, što mu se
igrači prodaju kao najunosnija roba.
Nesporna je potreba za kućom fudbala, ali do danas protagonisti
te ideje i inicijative nisu izašli u javnost sa strategijom i planom
eksploatacije, sa koncepcijom njenog funkcionisanja. Samo da ne postane kuća
razdora! Jer, na samom početku oko njene gradnje su se razišli prof. dr Zoran
Bingulac i FSS (Tole Karadžić). Ispoljene su sumnje oko odabira izvođača
radova... Oko provizija koje sleduju za otete budžetske pare... Ignorisana su
interesovanja i inicijative jednog od priznatih svetskih stručnjaka za
izgradnju fudbalskih terena, dr Petra Boškovića, koji je objavio desetak knjiga
o travnatim terenima, prevođenih u celom svetu, stručnjaka koji je radio sve
značajnije stadione (terene) u bivšoj Jugoslaviji i mnoge terene na svim
kontinentima...
Skandalozna
arogancija vlasti
Snežana Samardžić-Marković je mudra političarka po
meri današnjih vrednosnih kriterijuma. Retorički i sadržajem nastupa u javnosti
ostavlja utisak političarke koja vlada situacijom. Nastupa uglavnom u povodu
dobrih okolnosti koje donose rezultati reprezentativnih selekcija. Ali nikako se
nije upuštala u analizu stanja i odnosa u sportu. Recimo, nijedan klub ili
savez na nižem nivou organizovanja nikada nije video sebe i svoju perspektivu u
državi u nastupima ministarke. Kada je govorila o nasilju u sportu, nije išla
van opštih i načelnih rasprava. Kada je dolazilo do konfliktnih situacija u
kojima su sportski savezi tražili intervenciju, arbitražu ili nadzor
Ministarstva, podmetala je svoje saradnike. Poslednji primer je slučaj sa
Rvačkim klubom Vojvodina, koji je nakon godinu dana suspenzije isključen iz
Rvačkog saveza Srbije! Mada je nalaz ministarskog nadzora bio u korist ovog
uzornog kluba, uz preporuku da ministarka donese rešenje, saznajemo da je ona
to odbila kategorički, uz poruku: "Neka oni to sami reše između
sebe!" Previđa mudra ministarka: da je to bilo moguće, slučaj ne bi
dolazio do nje. Ovako, preostaje da moćni predsednik RSS Željko Trajković kroji
sudbinu i odlučuje o klubu koji ima sedamdeset godina, koji je bio prvak i
institucija koja na najneposredniji način doprinosi borbi protiv narkomanije,
nasilja, kriminala - svega onoga što uvažena ministarka čini iz fotelje,
retoričkim deklaracijama.
Prethodni primer jeste skandalozna potvrda arogancije
vlasti Ministarstva za sport, koje je derogiralo (dezavuisalo) presudu Vrhovnog
suda Srbije u slučaju Bokserskog saveza Srbije, u kome je pre dve godine
nezakonito smenjen Slobodan Kačar, najveći srpski šampion u amaterskom i
profesionalnom boksu. Tako nešto je učinila i sa nedavno razrešenim Vojislavom
Tabačkim, pomoćnikom ministra za sport. Često je Tabački bio u raščišćavanju
konfliktnih situacija i neminovno se morao nekome zameriti. Koliko god se
trudio u sprovođenju zakonitosti, nečije interese je ugrožavao. A onda kada se
neko iz Zrenjanina (odakle je rodom i življenjem Tabački) našao pogođen
odlukama i njegovim delovanjem, usledila je preporuka ministarke
Samardžić-Marković svom saradniku da se povuče.
Javnosti je servirano, uz mnoge velike laži koje
predstavnici vlasti serviraju narodu, i jedna benigna laž. Saopšteno je da se
Tabački povlači sa dužnosti pomoćnika Ministra sporta na lični zahtev, u okviru
predstojeće racionalizacije u Ministarstvu sporta. Ali, iako je mera možda na
liniji očekivane predstojeće racionalizacije, apsurdno je raspisivanje konkursa
za prijem pomoćnika ministra sporta na mesto Vojislava Tabačkog. Kako to da se
počelo od onoga koji je imao najžešće operativne zadatke koje je po kazivanju
ministarke dobro obavljao? Uz to, Tabački je u sastavu Ministarstva imao
najduže i najveće iskustvo u sportskom radu... Osporavan od nekih ili ne, ali
je, činjenica je, sa najzvučnijim i najautoritativnijim sportskim imenom u ministarkinom timu...
Antrfile:
Sticaji tenderskih okolnosti
Špekulanti imaju i svoju verziju. Kažu da se Tabački
ozbiljno zamerio u prošlosti Željku Trajkoviću, koji je trenutno na funkciji
predsednika Rvačkog saveza Srbije. Zbog toga ga je Trajković osujetio, kao
najbolje ocenjenog sudiju na svetu, da sudi na Olimpijskim igrama u Pekingu.
Novije zaoštravanje odnosa datira od kada Trajković nastoji da ugasi Rvački
klub Vojvodina, zbog spornih nekoliko stotina hiljada dinara u međusobnim
potraživanjima između Rvačkog saveza Srbije i Rvačkog kluba Vojvodina, o čemu
teče sudski postupak. Vojislav Tabački se
suprotstavljao neprimerenim metodama predsednika RSS u diskreditaciji RK Vojvodina,
a pominju se pritisci i zastrašivanja sa pozicije radnika UBPOKA, u kome je
zaposlen Trajković. Upućeni kažu da je usledila preporuka predsedniku G17 plus
za Vojvodinu da svojom linijom preporuči ministarki da "sporazumno
oslobodi" Tabačkog funkcije pomoćnika ministra. Zanimljivo je da je u
vreme afere "Goran Knežević" među osumnjičenima mimoiđen predsednik
tenderske komisije bez koga su teško mogle da se realizuju investicije koje
terete bivšeg gradonačelnika Zrenjanina i saradnike. Sticajem okolnosti je to
bio današnji predsednik G17 plus Kaurić!