Mafija
Svi
donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (13)
I pravda
se iselila iz Srbije
Doba
partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a
posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje je dosledno pratilo sunovrat režima
lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene
optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim
smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci. Došlo je vreme da se uz
punu saradnju sa međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca i uz stručnu pomoć
komisija OSCE-a, a uz puno poštovanje zakonitosti, utvrdi krivična odgovornost
"'reformatora" pravosudnog sistema, počev od ministarke pravde
Snežane Malović, potom predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, do
republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac i njihovih saučesnika i
nalogodavaca, te da se po hitnom postupku rehabilituju sudije i tužioci koji su
zbog oholosti vlasti ostali bez posla. U ovom broju opisujemo ulogu tužioca za
organizovani kriminal u zaštiti partijske oligarhije i uticaju na izborne
rezultate i koalicije
Milan Glamočanin
Kandidat za premijera Boris Tadić, slavodobitno, nakon
što je izgubio predsedničke izbore, izjavio je da se prihvata ponude svoje stranke
da formira Vladu, jer su prihvaćeni njegovi principi - borba protiv siromaštva,
korupcije, organizovanog kriminala i veću zaposlenost. O daljem putu ka
Evropskoj uniji da i ne govorimo, mada u narednih deset godina o našem članstvu
nema ni govora.
A iz Evropske unije novoj vlasti, bez obzira ko će je
formirati, poručuju da su uvređeni reformom srpskog pravosuđa i da zahtevaju da
se sve greške i nepravde u izboru tužilaca i sudija isprave, i da se promene
mnoge zakonske odredbe, dekriminišu pojedina krivična dela.
O tome se kandidat za premijera Boris Tadić nije osvrnuo
kao na smrdljiv sir, jer je on sprovedenu reformu hvalio na sva usta, a
izvršena je pod njegovim budim nadzorom.
Slučaja (re)izbora sudija u Valjevu potvrđuje da je
reforma sudstva u Srbiji bila provedena po stranačkim kriterijumima, i da su
bez posla ostale najbolje sudije, a njih nasledili najnesposobniji i
najnestručniji. Ali, nažalost, priča iz Valjeva nije jedina...
Svaki grad u
Srbiji, u kojem postoje sudovi i tužilaštva, na sličan način, i po istom
postupku, dobio je svoje delioce pravde. I zar je za očekivati da Boris Tadić
bilo šta dobro učini za Srbiju, koju je opljačkao, razorio, ponizio i
obespravio skoro svakog građanina?
Na žalost, pravda u Srbiji više ne stanuje...
Valjevo: Kada biraju najgore, otpuštaju najbolje
Sudimo po kućama
U
vašem magazinu od 15. septembra prošle godine, u tekstu pod naslovom:
"Nikad ne biraj otpozadi", dat je realan prikaz stanja u
"reformisanom" Valjevskom pravosuđu. Ali može biti i gore.
Kada
se radi o izboru sudija koji se po prvi put biraju u Osnovni sud u Valjevu, do
tog izbora je došlo po prethodnom sporazumu članova ondašnje koalicije "Za
evropsku Srbiju", i to tako što je dogovoreno da svakom od njena 4 člana
(DS, SPS, G17+, i SPO ) pripada po jedno mesto. Tek potom, pošto je na takav
način utrt put "reformisanom sudstvu", raspisan je konkurs za takva 4
namenska sudska mesta na koji se javilo ukupno 29 kandidata.
Izvršavajući
navedeni koalicioni dogovor Visoki Savet sudstva prvog saziva, a preko svog
člana Boška Ristića, kao ondašnjeg predsednika skupštinskog odbora za
pravosuđe, predložio je u ime VSS prvog saziva, Narodnoj skupštini Srbije da se kao najstručniji i
najdostojniji, dakle i najbolji, izaberu i to: poslednji na rang listi, dakle
29-ti sa najmanjim brojem bodova, a predložen od SPO-a (boljeg nisu imali),
zatim pretposlednji - 28-mi po zahtevu G17+ ( ova njihova kandidatkinja je
studirala punih 9 godina i završila sa prosečnom ocenom od 6,64), dok je SPO
dao kandidatkinju pod rednim brojem 22 (7 godina studiranja sa prosekom 7, 55)
i najzad DS je bio najbolje plasiran ( zavidno 8 mesto sa prosekom 8, 27).
Napominjem da izneti podaci potiču iz samih konkursnih
kandidatskih prijava podnetih kao dokaz o ispunjenosti kriterijuma raspisanog
od VSS prvog saziva. Dakle navedeni kandidati, ni krivi ni dužni, najmanje su
odgovorni, za svoj izbor, oni su tražene podatke dali kao istinite. Jedino su
prećutali članstvo u partijama.
No
ovako učinjen izbor ubrzo je počeo da daje rezultate. Pokazalo se da poslednji
"otpozadi izabrani" sudija, raspoređen da sudi krivične predmete
slabo stoji sa umećem izrade presuda. Kako mu ta veština nikako nije išla od
ruke, jer je zahtevala potrebnu stručnost, to je se makar po cenu dostojnosti,
moralo naći neko rešenje. I nađeno je u vidu stručnog lica, koje to ume da
solidno uradi, naravno uz odgovarajuću novčanu nadoknadu koja odgovara renomeu
izvršioca posla, buduću da se radi i da nije u pitanju bilo ko već jedan nereizabrani sudija jednog bivšeg
višeg suda!
Kooperacija se počela odvijati tako što bi se
navedeni "otpozadi izabrani" sudija obično u večernjim časovima
uputio ka stanu nereizabranog kolege noseći nekoliko složenijih predmeta, i po
predaji istih dobijao uputstvo kada da dođe po njih. Po proteku dogovorenog
vremena, pošto je proučio opise donetih mu predmeta, nereizabrani kolega,
vraćajući te spise, dao bi preporuke "otpozadi izabranom" kolegi kako
koji predmet treba presuditi. Jer niko, pa i najbolji stručnjak ne može uraditi
valjanu presudu ako je pogrešno
presuđeno.
Po
presuđenju, a u skladu sa dobijenim uputstvom, "otpozadi izabrani"
kolega, opet uveče bi posećivao nereizabranog sudiju, donoseći presuđene
predmete radi izrade presuda. Sledeći put dobijao je urađene presude, a
ostavljao novodonete predmete, radi razmatranja i dobijanja savete kako iste
presuditi.
Što
se tiče tarife nereizabranog kolege, po kojoj su plaćane njegove usluge, ona je
imala tri stava: prvo, proučavanje spisa, drugo, davanje saveta koje dokaze
izvesti i kako presuditi i treće, izrada presuda.
Ulaganja
"otpozadi izabranog" sudije u ovu vrstu "kućne radinosti"
su značajna ali i isplativa jer po proteku vremena od tri godine od izbora,
ocenjivaće se kvalitet rada svakog po prvi put biranog sudije.
A
sistem "sudimo po kućama" će nesumnjivo dati solidan rezultat i
obezbediti i dalje status sudije, a posle, lako ćemo. Praksa "sudimo po kućama" se može pokazati
i kao dalji mogući pravac razvoja reforme pravosuđa. Zašto da ne ? Suđenje po
kućama! Kao jedna vrsta domaće radinosti! Posebno domaće radinosti
nereizabranih sudija! Nereizabrani se više ne plaćaju iz budžeta. Uštede su
velike. Kvalitet se podiže. Ažurnost povećava, jer jedni tobože sude a oni
drugi (nevaljali) presuđuju faktički i rade presude! Milina jedna! Kako se samo
ministarka Malović ovoga nije setila?
Daljim
razvojem sistema uključuju se i optuženi dobijajući u ovom sistemu "sudimo
po kućama" savete kako da se brane, naravno o svom trošku. Mogućnosti
razrade su neslućene!
I
onda se dolazi do apsurda. Jer skoro svi u sudu znaju za navedeni način izrade
presuda u jednom broju predmeta kojima se duži ovaj "otpozadi"
izabrani sudija. Znaju to i u tužilaštvu, zna to i jedan broj advokata, to je
javna tajna, i nikom ništa!
Iako
se ovde radi o krivičnom delu - nadripisarstvo iz čl. 342 KZ, bez obzira što je
nereizabrani sudija nesumnjivo stručan, on se NEOVLAŠĆENO i uz novčanu naknadu
bavi pružanjem pravne pomoći u vidu izrade presuda, što je kažnjivo novčanom
kaznom ili kaznom zatvora od dve godine. A "otpozadi izabrani" sudija
čini to isto krivično delo u vidu pomaganja. To su krivičnopravne posledice.
Moralne je bolje i ne pominjati. I gde su tu stručnost i dostojnost o kojoj VSS
toliko govori?
Sve
ovo je lako dokazivo. Dovoljno bi bilo od "otpozadi izabranog" sudije
samo zatražiti da na licu mesta u sudu pokaže gde su mu poslednji presuđeni
ozbiljniji predmeti u kojima još nisu izrađene presude. Ako nisu u sudu, gde
su? Ili jednostavno na onim u kojim su presude urađene sa sigurnošću se mogu
naći određeni tragovi koji potiču od
nereizabranog sudije.
Uvaženi
glavni i odgovorni uredniče,Vi ste u vašem listu s pravom upozoravali na
partijsko sudstvo i tražili da se"nikad ne bira otpozadi". Na iznetom
primeru je pokazano šta se dešava išta će se i dalje dešavati kada se tako
radi.
Ni poštari ne znaju njegovu adresu
Povodom teksta "MI smo prava Komora", koji je
potpisao predsednik Advokatske komore Beograda, advokat Slavko Jelovac, javio
nam se advokat Radosav Nedić, u ime
druge Advokatske komore Beograda, zahtevajući da objavimo njegovo pismo.
U privilegije predsednika režimu omiljene Advokatske
komore u Beogradu spada i pravo da bude nedostupan poštarima i sudskim
pozivarima. Slavko Jelovac, aktuelni predsednik komore, zahvaljujući svojim
vezama u Prvom osnovnom sudu u Beogradu još od 2000. prolongira izvršenje
prinudne naplate u preko 30 postupaka gde se pojavljuje kao dužnik, a pravdu
izbegava i u krivičnom postupku koji se pred istim sudom vodi protiv njega i to
na identičan način - sudski pozivari ne mogu da ga pronađu.
Predsednik jedne
od dve Advokatske komore Beograda (one čije je konstituisanje Ustavni sud
nedavno ocenio kao neustavno) jeste Slavko Jelovac.
Iako i sam
advokat, što će reći da treba da zna koje su posledice nezakonitog postupanja,
gospodin Jelovac se upleo u sijaset postupaka u kojima je tužena strana, a u
nekima ima i ulogu optuženog.
Protiv
gospodina Jelovca vodi se 36 izvršnih postupaka pred Prvim osnovnim sudom u
Beogradu, i to na osnovu verodostojne isprave. Tužilac u tim postupcima je
najčešće beogradski Infostan, što pokazuje da gospodin Jelovac nerado ili
uopšte ne plaća komunalije. Pojedini postupci su još iz 2000. godine, a ima ih
iz svih godina ovog veka.
Ono što je
simptomatično, to je da se postupci odugovlače, jer sudski dostavljači ne mogu
da pronađu gospodina Jelovca kako bi mu uručili dopise suda. Da li je moguće da
u Prvom osnovnom sudu u Beogradu ne znaju gde se nalazi predsednik Advokatske
komore Beograda, makar i one neustavne? Ili je on već sada u bekstvu?
Ovo poslednje
nije potpuno nemoguće, jer se protiv gospodina Jelovca od 8. aprila 2010. pred
Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi i jedan krivični postupak. U predmetu
K-19314/2010, postupajući sudija je Milan Grkinić, a predsednik beogradske
Advokatske komore je osumnjičen da je izvršio krivično delo iz člana 191
Krivičnog zakonika Srbije, odnosno da je kriv za oduzimanje maloletnog lica, i
to u sticaju sa članom 139 Krivičnog zakonika, narušavanjem nepovredivosti
stana.
U istom predmetu
i za ista krivična dela je optužena i Tamara Đukić, dok se kao oštećeni i
podnosilac predmeta pojavljuje izvesni Radoje Đukić. Zbog istovetnosti
prezimena lako je zaključiti da je gospodin Jelovac u nekom bračnom sporu
prekoračio ovlašćenja običnog pravnog zastupnika. Pitanje je samo zašto baš u
ovom postupku ili je to uobičajeni model ponašanja Slavka Jelovca kao advokata?
Inače, ni u
pomenutom krivičnom predmetu se ništa do danas nije desilo. Shodno sudskoj
evidenciji predmet je primljen 8. aprila 2010. i istog dana dodeljen sudiji
Grkiniću i - to je sve što se do dana današnjeg dogodilo. Verovatno ni ovaj
sudija ne ume da pronađe predsednika neustavne Advokatske komore Beograda.
Simptomatičan je
predmet Iv-1722888/2010 pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu gde JKP Infostan
kao poverilac traži prinudnu naplatu duga od 11.474,68 dinara od izvršnog
dužnika Slavka Jelovca, Ulica 27. marta 31, stan 601. Zahtev za dozvolu
izvršenja poverilac je sudu dostavio 16. februara 2010 i to elektronskim putem,
a sudiji Milijani Knežević je dodeljen 21. februara. Istog dana sudija donosi
rešenje o izvršenju nad pokretnim stvarima dužnika. Dužnik Slavko Jelovac
protiv ovog rešenja izjavljuje prigovor četiri meseca kasnije, tačnije 28. juna
2010. Od tada predmet miruje.
Ništa manje
zanimljiv nije ni predmet I-6387/2011 privatnog poverioca protiv gospodina
Jelovca kao dužnika. Predmet je u Prvom osnovnom sudu primljen 7. aprila 2011 i
odmah dodeljen sudiji Milici Trbović Svilarić. Posle dopune predloga izvršenja
od 27. aprila 2011, sudija 27. maja
donosi rešenje o izvršenju na štednom ulogu i tekućem računu dužnika. Zaključak
je sudskom izvršitelju dostavljen dva dana kasnije, a pravni zastupnik
gospodina Jelovca 15. marta 2012. izjavljuje prigovor i podnosi predlog o
odlaganju izvršenja. Ni do danas postupak nije završen.
Slavko Jelovac je
rođen 9. marta 1952. godine u Pljevljima, a Pravni fakultet je završio u
Beogradu. Posle završenih studija radio je u privredi, a nakon toga, 1990.
godine, prešao je u advokate. Pobornik je mišljenja da "advokati moraju da
budu nosioci i stub srpske pravne misli".
Kao "nosilac
i stub srpske pravne misli" gospodin Jelovac se, očigledno, najviše
proslavio time što je opstruirao sve postupke koji se u Prvom osnovnom sudu u
Beogradu vode protiv njega. To mu nije bilo naročito teško, budući da je
predsednik neustavne Advokatske komore koju neko očigledno štiti uprkos
presudi Ustavnog suda, te tako očigledno i on lično ima izvanredne
veze u srpskom pravosuđu. A obični građani sve moraju na vreme da plaćaju ili
im sudski izvršitelji odmah plene i pokretnu i nepokretnu imovinu.
Možda bi po
ugledu na sudije i za advokate trebalo uvesti kriterijum dostojnosti, makar za
nosioce funkcija u Advokatskoj komori.