Zrenjanin

Centar Banata pod opsadom, ili: grad na ravnim tabanima

Hodaju široko, a misle plitko

Politički banditizam banatskih nazadnjaka, direktno uperen protiv prava na normalan život, nema granica. Zrenjanin, grad u kojem danas preko 90 procenata zaposlenih rade za minimalac od plate, nema zdravu pijaću vodu, bolestan je i vazduh koji se udiše u zatrovanom gradu, perspektiva mladih svedena na nulu, raskinuto više od polovine brakova sklopljenih 2010. godine, raste nasilje u porodicama koje nestaju...

Zoltan Horvat

Osilili su se nazadnjački vlasnici grada, autori nebuloznih i mučnih baljezgarija o navodnim rezultatima koje, niko normalan ne vidi. Drskim samoreklamerstvom i bezočnim lagarijama po sluganjskim lokalnim medijima, "istureno odeljenje" nazadnjaštva predvođeno sitim i napojenim Janjićima, Santovcima, Ćapinima...sakrivaju od sugrađana sopstveni "proizvod", čistu propast Zrenjanina. Sugrađanima ne saopštavaju da sa friško pristiglih 695 miliona kredita gradu, poput najvećih čarobnjaka, "ladno pokrivaju" deficit od 1,1 milijardu dinara, ne smeju ni da zucnu o prošlogodišnjem proterivanju svih investitora zbog odbijanja da im se ponaosob plati "ugrađivanje", ne stide se istine da je potrošačka korpa Zrenjanina najskuplja u Srbiji... Besramno se ponose svojim Pink Idolom, Regionalnim Isusom sa ovozemaljskom mesečnom platom od preko milion dinara koji, u "debeloj zaštitničkoj ladovini" predsednika stranke, priča po Beogradu bajke o uterivanju nazadnjaštva u pokoreni Zrenjanin.

Kako zadržati građansku pristojnost i novinarsku profesionalnost pri nabrajanju primera prostačkog vođenja srednjeg Banata? Iz industrijske zone Zrenjanina, od EU ocenjene kao perspektivne za ulaganje stranih investitora, proterani su u poslednje dve godine svi ozbiljni poslovni stranci. Nakon "lajanja" na sav glas "šupljih" medija i najave da ovde počinje "era meda i mleka", projekat izgradnje aerodroma kod Ečke predstavljen je kao senzacija. Dolaze braća Kinezi sa živom lovom, biće to na više stotina hektara čudo od aerodroma, sletaće samo avioni holivudsko-svemirskog tipa, izgradiće se i skladište za kinesku robu za celu Evropu, dve do tri hiljade ljudi će odmah biti zaposleno, milina...I šta bi sa ovim preporodom? Na kraju, duplo golo, neki ovdašnji, mnogo "pametni", ljuti i uvređeni što poslovno pedantni Kinezi odbijaju razgovor u restoranu na temu „kol'ko sam tu dobar ja", saopštili su da se čeka samo dolazak kineskog ambasadora, pa će sve biti potaman. Godo, naravno, nije doš'o, okrenuo je leđa Zrenjaninu i potražio bolje ljude za saradnju.

Sličan scenario dogodio se i sa firmom Luvata, zainteresovanoj za otvaranje pogona sa više hiljada zaposlenih, Mađari su takođe bili zagrejani za otvaranje poslovnog prostora gde su domaći duduci za biznis bili zaokupljeni dešifrovanjem pojma riteil centar. SATIP je takođe najavljivan kao proizvođačka firma koja donosi posao za hiljade zaposlenih, zatim je ozbiljno zainteresovan poslovni čovek iz Turske za bivšu fabriku čarapa Udarnik "navozan" do konačnog odustajanja...

Poslovni ljudi iz sveta ozbiljnog biznisa bili su šokirani ponašanjem ovdašnjih vlasnika vlasti u poslednje dve godine u Zrenjaninu, uverivši se u njihov idiotizam: zabole nas za razvoj grada, isključivo lični interes je prioritet svih guzonja Zrenjanina.

Temeljno i proračunato rasturanje Zrenjanina u skladu je sa ličnim interesima danas ultrabogatih nazadnjačkih vođa. Kada se pre nekoliko godina Regionalni Isus drsko i besramno pravdao da je na putu zagubio novac svih Zrenjaninaca, odnosno da su mu navodno obili automobil i "ukrali" nekoliko stotina hiljada evra u Mađarskoj dobijenih prodajom jednog zrenjaninskog odmarališta, njegovi nazadnjački puleni iskopirali su svog idola. Sve aktuelne nazadnjačine od funkcionerčina, Regionalni je 7. jula 2012. godine lično postavio, a posledice po grad su ekonomski stravične.

Davidu Dači Dimkiću, pomoćniku gradonačelnika za finansije, pre nekoliko dana stiglo je "ljubavno pismo" iz Tužilaštva. Ovdašnja "Nazadnjačka visost" je obaveštena, ne i njegovi sugrađani, da je protiv njega podignuta optužnica zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i, bez tendera, nenamenski, usmerio 127 miliona dinara za renoviranje osnovne škole Vuk Karadžić i Poljoprivredne škole.

Gosn Dača, već viđeni novi direktor novog javnog preduzeća SON koje nikako da proradi, kao neprikosnoveni izvršni vlasnik ključeva gradske kase, razvio je istančanu sklonost ka bogaćenju, u javnosti "uspešnih" Zrenjaninaca. Tako je recimo u Industrijskoj zoni, više desetina i desetina hektara strogo namenskog industrijskog kompleksa postalo vlasništvo njegove tašte. Bravo majstore, povika njegov nazadnjački pajtos od pokrajinskog poslanika Darko Bađok, kojem je za oko zapela Tisa. Prestižni objekat je gosn Darko kupio na kredit kao nezaposlen, u nazadnjački poverljivoj banci, na, dođem ti, ako ti ikad, nikad ne platim. Usput, nisu zaboravili da narede lokalnim medijima u kojima caruju neviđene, samohvalama ovenčane novinarčine, da se talasati, jednostavno ne sme.

Umesto istine o beskrajnim nazadnjačkim svinjarijama, ovdašnji vlasnici vlasti predstaviše Zrenjanin uzorom Vojvodine, gde se, na teret sugrađana koje niko ništa ne pita, kreditnom zelenaškom milijardom "ulepšava" centar grada. Svetla istorija i tradicija gospodskog grada pod nazadnjačkom čizmom, ne pamti ovakve štetočine i polusvet koji je, ukravši vlast, zalegao u sve fotelje grada.

Kadrovici iz redova karijerista, dosledno i uporno marišu sve ono što im guzonje stavljaju na raspolaganje. NVO su dušu dale za čerupanje gradske kase. Za njih se godišnje izdvaja 30 miliona dinara gde su, pod plaštom organizacija i udruženja koje nemaju obavezu da polažu račune i navedu gde se troši novac, prioriteti VIP nazadnjaci. Gradska ministarka kulture digla je ruku i glasala da se, odmah i sad, sredstva u iznosu od 320 hiljada dinara dodele projektu "Upoznajmo predškolsku decu sa kvalitetnom muzikom". Kvalitetna muzika jeste ozbiljna stvar i neophodna je u ispravljanju edukacije predškolaca, ali su problem napamet naučeni refreni silikonki naše dece. Veoma kreativan način uterivanja u privatne džepove neoporezovane love mrdanjem dupeta i njihanjem nabujalog poprsja. Dušu dalo za predškolsku decu.

U akciji bacanja para iz gradske kase istakao se i Zoran Stojačić, kumašin Regionalnog, zamenik direktora SON-a, izmislitelj Udruženja Baštinar i dobitnik par stotina hiljadarki za vežbanje školske dece ikonopisanja u Perlezu. Jes' da deca u školi nemaju pojma o čemu se radi, jer ni jedan jedini čas ikonopisanja nije održan. Regionalni i njegov kumašin su mrtvi-ladni, propisi ih ne obavezuju da opravdaju namenu davno isplaćenih sredstava. Aktivni su i odbornici, Milan Mrkobrat, nazadnjački Veliki brat iz Perleza, sklepao projekat za čenćanska jezera, koja, tokom decenije-dve, samo što nisu proradila. Mrki je važan nazadnjački šaraf u gradskom parlamentu, gromada je to, zaslužio je par stotina hiljadarki koje je odavno nenamenski potrošio za, ko zna šta.

Sprdačina se zbila i u Istorijskom arhivu pri izboru novog direktora. Aleksa Kuzman je ispunjavao sve uslove konkursa, i više od toga. Dakle, umesto stručnog, mladog i ambicioznog čoveka, izabrana je Ružica Cvetić, koju baš niko nije želeo u kolektivu, sem nekolicine guzonja sa sprata koji su odlučivali ko će u narednom mandatu zagorčavati život podređenima, odnosno zaposlenima. Jedini pravi saveznici lepe gospe Ružice su gosn Tica, njen rođak koji se na radnom mestu kopiranta dokumenata ističe neizdavanjem fiskalnog računa strankama, kao i poslušna sekretarica koja popodne obavlja poslove kućnog spremanja u Ružicinom toplom domu.

Ima li smisla baviti se prljavim vešom od sugrađana odrođenih ljudi? Ima, jer na kraju, naravno, ima i lepih vesti. Nakon popločavanja centra grada jablaničkim granitom, sprema se kružni tok oko spomenika Petru Oslobodiocu koji može poslužiti i za takmičenje u vožnji rolšuama. Tridesetak metara lepog okruženja spomenika, biće ekspresno izgrađeno, za razliku od obilaznice oko grada, koja je već decenijama, u večitoj izgradnji.