Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (101)

U raljama sluga režima

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Pozivu predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sudije Dragomira Milojevića, koji je i predsednik Visokog saveta sudstva, upućen sudijama da javno progovore o političkim pritiscima koje se na njih vrše nije se odazvao nijedan delilac pravde.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić smatra da ne mali broj sudija ozbiljno razmišlja kakvu će odluku da donese i dodaje da je to "skopčano" sa opasnošću da sutra možda uopšte neće obavljati posao.

On kaže da sudije strahuju i ne žele da imaju poteškoće, već, kako kaže, žele da što je moguće mirnije dođu do penzije.

"Percipiraju da će im to biti omogućeno ukoliko se ne zameraju moćnicima. Sudija Vučinić se požalio da je na njega vršen pritisak od strane predsednika suda, to je bila situacija u kojoj se moralo utvrditi ko od te dve osobe mora da ode iz pravosuđa, da li Vučinić koji nas nije dobro informisao ili predsednik suda. To se nije desilo, zataškano je, a sudija je otišao u advokaturu", rekao je Majić.

Majić je govorio o tome da postoje tri grupe kadrova u pravosuđu - najveća grupa (koja pošteno radi posao, ali poučeni iskustvom su pasivni i ne žele neprijatnosti), oni koji znaju da im tu nije mesto i koji znaju da će poslušnošću zadržati posao i, konačno, grupa koja je ucenjena, kako je naveo, "raznim brljotinama".

"To su razne brljotine, ozbiljne pogreške ili stvari na tamnijoj strani. Nemam dokaze u konkretnim slučajevima, ali zna se u svakoj profesiji ko je kakav i kako radi, govorio sam o onima koji ćute, neki ne žele neprijatnosti, ne žele da se provlače kroz tabloide. Ja ne ćutim, to je pitanje uverenja, kao sudija nemam pravo da ćutim, jer ne mogu da nađem opravdanje za sebe da delim pravdu ako mi se učini da prećutim nešto što bi zasmetalo moćnima, a narušilo bi principe pravne države".

Majić kaže da on nije izgubio posao zbog onoga šta govori, ali da posledice mogu biti različite.

"Zaziranje kolega, svestan sam da sam zbog toga što govorim pod posebnom lupom i da moram da budem obazriv".

Govoreći o pritiscima na sudije, Majić je naveo da pritisci sve ređe dolaze direktno i da su suptilniji.

"Postoji značajna disproporcija u broju sudija koji o tome javno govore i onih koji su rekli da im se to događa u tajnoj anketi. Pritisci sve ređe dolaze direktno, suptilniji su, mediji prenose poruke, mediji nesvesno učestvuju u prenošenju poruka, sudije prate medije i jasno je gde se nalaze realne moći".

Majić smatra da su političke partije posebno zainteresovane za izbor predsednika sudova, jer je, kako kaže, preko te vertikale najlakše kontrolisati rad, i dodaje da nije dobro što se predsednik bira na drugačiji način od sudija, "pošto je on samo prvi među jednakima".

U svakoj državi koja ima demokratske institucije, sudija Miodar Majić bi bio pozvan pred parlament, pred odbor za pravosuđe, dobio bi imunitet, njegove tvrdnje bi se ispitivale, uz aktivno učešće državnog tužioca.

Nije teško zaključiti da je ogorčenost gospodina Majića opravdana. Očigledno, njegove oči vide, a uši čuju šta se sve događa u sunovraćenom srpskom pravosudnom sistemu.

Nažalost, sudija Miodrag Majić je usamljeni ''jahač na metli''.

U kakvoj su pokornosti sudije i javni tužioci, odnosno njihovi zamenici, pokazuje i rad Društva sudija Srbije, na čijem je čelu nesmenjiva Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda u Beogradu. Da bi joj pomogli, kada u decembru 2009. godine nije bila reizabrana, sudije, članovi Društva sudija Srbije, izglasali su da ona, iako više nije sudija, bude na čelu Društva. Ona je to debelo unovčila, pa je izabrana i za Najevropljanku!

Kada se vratila na rad, u Viši sud u Beogradu, za samo par meseci je unapređena u sudiju Apelacionog suda u Beogradu, kao predsednik veća, u kojem su sudije koje od nje imaju daleko duži staž i bolje rezultate.

Povratkom gospođe Boljević na rad, rad Društva sudija je podređen isključivo njenim ličnim interesima. Ova opaka i zla žena, čiji suprug Branko Pavlović je jedan od najbogatijih advokata u Srbiji, koji se obogatio pljačkajući i varajući male akcionare uz podršku države, postala je sinonim režimskog sudije. Pod njen udar su došle i sudije koje su je branile i zastupale u postupku povratka na posao, rizikujući da sami ostanu bez posla, a danas im sudija Boljević ukida presude, želeći da ih otera iz pravosuđa.

Istraživači Magazina Tabloid uspeli su da preko sistema Libra izlistaju sve odluke gospođe Boljević, koja je, polupismeni pravnik, a nijedna presdua joj ne liči na drugu, mada su potpuno isti osnovi. A to zavisi od činjenice kojeg sudije presudu preispituje.

Umesto da Društvo Srbije energično vrši pritisak, preko javnosti, na izvršnu vlast, gospođa Boljević sebi utire put za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.

Članovi Društva sudija, sa kojima je istraživač Magazina Tabloid razgovarao o stanju u Društvu, tvrde da tako bestijalne, podmukle i opake žene nisu upoznali. Za svakog gospođa Boljević ima drugačiju priču. Udvara se izvršnoj vlasti, naročito predsedniku Apelacionog suda u Beogradu, za predstavnike iz inostranstva stanje u pravosuđu opisuje kao ekstremno loše, a kolege koje u društvu ukazuju na konkretne pojave korupcije ućutkuje prijavljivanjem njihovim pretpostavljenim..

Skoro da je isto stanje i u Udruženju javnih tužilaca. Dok je na njegovom čelu bio Goran Ilić, zamenik Javnog tužioca Srbije, ovo strukovno udruženje se često oglašavalo saopštenjima i konkretnim akcijama kojima su osporavali odluke vlasti oko reorganizacije u pravosuđu, osporavali su pojedine izbore, oštro kritikovali vlast.

Tužilac Ilić je prošle godine izabran za člana Državnog veća tužilaca, pa se njegov odlazak iz udruženja oseća. Ipak, tužilačko strukovno udruženje je agilnije u zaštiti prava svojih članova, ali, u suštini, vlast je imuna na sve njihove akcije, proteste i upozorenja.

Užasnom stanju u pravosuđu doprinose i mediji, koji nekritički u udvorički prate rad pravosudnih organa, slepo prepisujući saopštenja sudova i tužilaca, a naročito u izveštavanju sa suđernja u kojima je vlast unapred osudila optužene.

Rak rana srpskog pravosuđa je Viši sud u Beogradu, pod čijom ''kapom'' sude i Odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zloičine. Zgradu u kojoj se nalaze odeljenja ovog suda sa pritvorskom jedinicom opremila je donacijom američka ambasada.

Nažalost, oba ova sudska odeljenja, sa odeljenjima Tužilaštva za ratne zločine, koje je samostalan tužilački organ kao i Odeljenja za organizovani kriminal, predstavljaju potporni stub režima, koji, uz upotrebu ovih pravosudnih institucija drma državom.

Naime, tužilac za organizovani kriminal, advokat iz Čačka Mladen Nenadić, sprovodi sve naloge izvršne vlasti. Izdaje naloge za praćenje nepodobnih građana i tajkuna, pritiskajući ih da plate vlastima reket, ili da odustaju od poslova u korsit Vučićevih prijatelja i ljudi iz njegovog kartela, podiže lažne optužnice, pritvara nepodobne, da bi se na kraju svi pokrenuti postupci završili odustajanjem tužioca od optužnice, ili oslobađajućom presudom, uz obavezu države da plaća milionske iznose (evra) za naknadu štete osramoćenim i nevinim. Pre njega je udarna pesnica režima bio tužilac Miljko Radisavljević koji je zatro arhivske fondove i dokaze za nekoliko stotina predstavnika prethodnih garnitura na vlasti.

Posebno je mizeran rad Tužilaštva za organizovani kriminal, koje još nema tužioca, i koje vrši progon osumnjičenih građana Srbije za zločine, isključivo po nalogu Fonda za humanitarno pravo i albanskih nevladinih organizacija, ili po nalogu sa vrha države, da se dodvore komesarima Evropske unije.

Posebna priča su sudije krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kao i Odeljenja za organizovani kriminal, kojima upravlja predsednik suda Aleksandar Stepanović. Najviše troje sudija ovog odeljenja može dobiti prelaznu ocenu za svoj rad - držali su se zakona, nisu ga tumačili.

U parničnom odeljenju sudije Vesna Miljuš, Radmila Radić i Slobodan Keranović su slepi izvršioci Stepanovićevih naloga kako da presuđuju, posebno novinarima. Oni su pseći odani, a kada rade posao za Stepanovića. Posebno se ističe po brutalnosti Vesna Miljuš, koja strankama onemogućava da učestvuju u postupku, jednostavno ih udalji sa rasprave, bez ikakvog obrazloženja.

Sudija Radmila Radić postala je šef parničnog odeljenja zahvaljujući činjenici što su naprednjaci, bivši radikali na vlasti. Njen suprug Miroslav Radić bio je optužen za najteže ratne zločine pred Međunarodnim sudom u Hagu, ali se izvukao simulirajući ludilo. Magazin Tabloid raspolaže podacima kako je gospodin Radić sa svojim pretpostavljenim Veselinom Šljivančaniom ostavljao ranjene vojnike svoje jedinice da umru na neprijateljskoj teritoriji, da je prikrivao vojnike koji su streljali civile.

Gospođa Radić se oseća dužnikom ove vlasti, jer ''njeni su sada na vlasti'', i svako ko iole nije posvećen veličanju Vučićevog režima neprijatelj je, kojeg juri i kažnjava sudija Radimla Radić. Zlodelima bračnog para Radić posvetićemo prostor u sledečim brojevima.

Srpsko pravosuđe je zarobljeno. Njegovo oslobađanje nije moguće bez oštrih i bolnih rezova, kojima bi se iz njega uklonili predsednici sudova, koji su ogrezli u kriminalu, javni tužioci i sudije, za koje postoje nesporni dokazi da primaju novac, da rasprodaju pravdu, da presuđuju da bi se pokazali da su vlast, da im se može. Sve njih trteba suočiti sa dokazima koji ih optužuju.

Nažalost, nepostojanje sudske prakse, nedorečenost zakona, koji jedan drugi, često, isključuje, obiće nam se dugoročno o glavu, jer to nije lak proces.

Svaka vlast, u društvima u kojem ne postoje nezavisne institucije, želi da podredi svojoj politici rad sudova i tužilaštava, i na to se mora računati. Nažalost, srpske sudije i tužioci, u većini slučajeva pokazali su se kao gnjide i ološ koji se smatra višom klasom, sa boljim primanjem i niko još, osim sudije Majića, nije javno istupio da progovori o zločinima delilaca pravde.

A 1. Robijaši na ropskom radu

Kazneno-popravni zavod u Nišu u poslednje vreme uspeva da se izdržava iz sopstvenih prihoda. Ovo bi bila dobra vest, da iza tog "uspeha" ne stoje nezakoniti i nemoralni poslovi kojima se bavi uprava Zavoda.

U KPZ Nišu na izdržavanju zatvorske kazne nalazi se oko 1.400 osuđenih lica iako je opremljen da primi do 1.200 osuđenika. Oko 900 zatvorenika je radno angažovano na različitim poslovima. Zaposleni kao nagradu dobijaju dve pakle cigareta nedeljno, a oni koji rade teške fizičke poslove dobijaju jednu paklicu dnevno.

Rad jeste deo prevaspitnog rada sa osuđenim licima, ali ovo šta se dešava u KPZ Nišu očigledno ne spada u pomenuti postupak. Naime, jedan broj zatvorenika radi u pogonu južnokorejske fabrike "Jura" i to za samo 4.000 dinara mesečno.

Pomenuto preduzeće je do sada od države Srbije dobilo 25 miliona evra u gotovini, plus besplatno zemljište sa priključcima i neophodnom infrastrukturom, a u pojedinim slučajevima i već izgrađene proizvodne hale. Za uzvrat su Koreanci trebali da zaposle naše radnike. Tada niko nije govorio da će ti radnici biti osobe na izdržavanju zatvorske kazne u nekom od kazneno-popravnih zavoda.

Kako su nas obavestili osuđenici iz Niša koji rade u pogonu "Jure" koji se nalazi u okviru zatvora, rad se obavlja tako što oni šest sati neprekidno stoje na jednom mestu i motaju kablove. Sam posao nije težak, ali su uslovi rada i za osuđenike neizdržljivi, jer ne mogu da idu u toalet, a norma se ispunjava samo uz velike napore.

Kako smo saznali, "Jura" upravi Zavoda za svakog radnika uplaćuje zakonom zagarantovani minimalac, a upravnik Aleksandar Grbović osuđenicima isplaćuju samo po 4.000 dinara mesečno, dok se ostatak gubi u zamršenoj šumi računa kojima zatvor raspolaže. Osim toga, svaka opština u Srbiji plaća preko 2.000 dinara dnevno za svako lice sa svoje teritorije koje je na izdržavanju kazne zatvora.

Na takvom novcu je zasnovana finansijska uspešnost pomenutog kazneno-popravnog zavoda, odnosno na ropskom radu zatvorenika.

Osim toga, jedan od značajnih izvora para je i prodaja narkotika. Kako nam javljaju osuđenici iz Niša droge ima u izobilju i to svih vrsta, za svačiji ukus i džep. Zatvaranje osuđenika u izolaciju zbog posedovanja ili uživanja narkotika je izuzetno retko, gotovo isključeno. Očigledno da neko u upravi Zavoda ima izuzetne finansijske koristi od ovog nelegalnog posla.

A 2. Kad se Društvo oglašava

Povodom nedavne iznenadne i začuđujuće promene sastava ispitnih odbora za polaganje pravosudnog ispita, izvršene tokom trajanja ispitnog roka, bez bilo kakvog obrazloženja i formalne odluke, što je u javnosti izazvalo snažan utisak političkog uticaja u oblasti u kojoj ga ne sme biti, Društvo sudija Srbije izdaje sledeće

Saopštenje

Društvo sudija Srbije izražava veliku zabrinutost zbog iznenadne smene eminentnih pravnika sa dokazanom stručnošću i iskustvom u pravnoj materiji u kojoj su ocenjivali znanje diplomiranih pravnika na pravosudnom ispitu, kao i zbog, na upražnjena mesta, imenovanja stručnoj javnosti nepoznatih pravnika. Društvo sudija poziva ministarku pravde, Nelu Kuburović, da bez odlaganja uredi kriterijume za izbor, trajanje i prestanak mandata članova svih ispitnih odbora za polaganje pravosudnog ispita, podsećajući na značaj pravosudnog ispita. Naime, pravosudnim ispitom se proverava stručna osposobljenost za obavljanje najvažnijih pravnih poslova i funkcija, a njegovim polaganjem pravnici stiču najviši nivo stručnih i praktičnih znanja, te je stoga za celokupno društvo od dalekosežnog i nemerljivog značaja da ispitivači, koji ova znanja proveravaju i ocenjuju, budu neospornih stručnih i etičkih kvaliteta, sa dokazanim profesionalnim iskustvom.