Poljoprivredno preduzeće AD ''Krivaja'' je osnovano 1945. godine na posedima desetak bivših veleposednika, kojima je imovina konfiskovana agrarnom reformom. Spadalo je među vodeća poljoprivredna preduzeća u bivšoj Jugoslaviji. Danas je opljačkano i uništeno. Vladajući režim je i u ovom slučaju stao u odbranu stranih lihvara a protiv radnika koji su stvarali ovakve privredne imperije
A. Nađ
Privatizacija preduzeća AD ''Krivaja'' je izvršena 2001.godine, po tada važećem Zakonu, tako su većinski vlasnici postali mali akcionari sa 60% kapitala, dok je 40% pripalo PIO fondu i Državi. Tadašnji trendovi i odnos Države prema agraru doveli su sva poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge u veoma složenu i tešku situaciju, što nije mimoišlo ni tadašnju AD ''Krivaja''. Zasnivanje ratarske proizvodnje je zahtevalo velika ulaganja, a naročito u prolećnom periodu, što je rešavano kroz zaduživanja i kredite. Tadašnje, nedoraslo rukovodstvo AD ''Krivaja'' se nije najbolje snašlo, a i određeni lokalni političari i biznismeni su imali svoju matematiku u svemu tome, pa je u proleće 2004. godine stavljena blokada na žiro račun preduzeća zbog duga od 125 miliona dinara, što nije bila značajna cifra za tako veliko preduzeće, ali je bila prva naznaka i pretnja uvođenju stečaja.
Mali akcionari su pokušali da se na osnovu tačno utvrđenog preseka poslovnog stanja, napravi plan i program konsolidacije i ozdravljenja preduzeća, kako bi se izbeglo otvaranje stečajnog postupka.
Nažalost, i pored svih napora malih akcionara, da se izbegne stečaj, druga strana je bila brža, jača i sa većom podrškom državnih institucija i tada Trgovinskog Suda u Subotici, gde su preko ''specijaliste'' za stečajne postupke sudije Ilone Stajić uspeli da nameste i otvore stečajni postupak nad AD ''Krivaja'', a za stečajnog upravnika postave Stevana Moldovana iz Palića, koji u to vreme nije imao položen ispit za stečajnog upravnika, ali je imao krivičnu prijavu za (ne)dela koja je napravio u preduzeću ''Šupljak'', u blizini Subotice.
Stečajni postupak, u AD ''Krivaja''-u stečaju, nije vođen po važećem Zakonu o stečaju, već po nekim tumačenjima Zakona i po nahođenju stečajnog sudije Ilone Stajić i Predsednika stečajnog veća Ivana Čeljuskae, koji su često vršili promenu funkcija tokom stečajnog postupka, kao i ''čuvenog'' stečajnog upravnika Stevana Moldovana, koji je svako preduzeće prividno obezvredio i (ne)zakonito odveo u bankrot. Postao je toliko poželjan da je čak vodio stečajni postupak i u preduzeću ''Agroživ'' iz Žitišta u Banatu.
Osnovni cilj uvođenja stečajnog postupka trebalo bi da bude očuvanje imovine stečajnog dužnika, konsolidacija i ozdravljenje, kao i stvaranje uslova za zakonit rad preduzeća. Međutim, kod ''čuvenog'' stečajnog upravnika, Stevana Moldovana, stečajni postupak se uvek po pravilu završavao bankrotom i prodajom stečajnog dužnika.
U narednih 18 meseci gospodin Moldovan je sa budućim kupcem dogovorio kupo-prodajnu cenu, angažovao firmu ''Procons'' d.o.o. iz Subotice da izvrši procenu vrednosti kapitala na određeni iznos, kako bi on koristeći pravo po Nacionalnom standardu 5, umanjio procenjenu vrednost za 50% i na taj način dobio unapred dogovorenu cenu.
Sama kupo-prodaja AD ''Krivaja''-u stečaju je obavljena 16.novembra 2006.godine, na ne baš javnoj licitaciji, u Trgovinskom Sudu u Subotici. Trgovina je trajala veoma kratko kao da je bila unapred dogovorena, a kupac, pod firmom ''Agro Corporation''d.o.o. iz Bačke Topole, je prihvatio početnu cenu od 351. 335. 250,00 dinara. Na taj način je imovina vredna oko trideset miliona eura , a koja je stvarana punih 60 godina, ''prodata'' za svega 60 sekundi.
Ovde treba reći i to da je preduzeće koje se pojavilo kao kupac osnovano desetak dana pre održavanja licitacije, da bi nakon samo nekoliko meseci bilo ugašeno, a sva imovina se prenosi na preduzeće ''Krivaja'' d.o.o. koje je osnovano i registrovano 24.oktobra 2005.godine, kada je samo ''čuveni'' stečajni upravnik, Stevan Moldovan, znao za prodaju AD ''Krivaja''-u stečaju.
Isti kupac, samo pod novim firmama, je iz stečaja kupio i Društveno Preduzeće ''Bajša'' iz Bajše i ''Bačka'' iz Čonoplje, Opština Sombor, gde je, nekim čudom, stečajne postupke takođe vodio ''čuveni'' stečajni upravnik, Stevan Moldovan iz Palića, da bi kasnije, na samo njima znan način, došli u posed imovine Zem. Zadruge ''Telečka'' iz Telečke i poljoprivrednog preduzeća ''Nova Brazda'' iz Đurđina, i tako stvorili veliki kompleks poljoprivrednog zemljišta od Sombora do Subotice. Ako ovome dodamo i činjenicu da je vlasnik PIK-a ''Moravica'' iz Stare Moravice takođe strani državljanin, nije teško zaključiti da skoro ceo sever Vojvodine ''obrađuju'' strani državljani, a da od toga najmanju korist imaju naši građani i naša Država.
Kada su 2012.godine uhapšeni, pa posle par meseci iz zatvora pušteni, navodni vlasnici ovih preduzeća, Miloš Ljuić sa svojim ljudima iz Beograda i Brindza Ferenc sa svojih par ljudi iz Bačke Topole, zbog finansijskih malverzacija sa Hypo Alpe Adria bankom, na Krivaji se pojavljuje ''pravi'' gazda iz susedne Mađarske i za generalnog direktora postavlja svog čoveka, Harmati Ištvana (Harmati Ištvan), iz Budimpešte, inače rodom iz Baktaloranthaza (Baktalurbnthbza) na severoistoku Republike Mađarske. Navodno je taj gospodin trebalo da brani i zaštiti interese firme ''Natronisa International INC'', registrovane u of-šor zoni u maloj centralnoameričkoj državi Belize koja se nalazi na jugoistoku poluostrva Jukatan u Karipskom moru, a čiji su navodni vlasnici državljani Republike Mađarske.
Prvi poslovni potezi novih ''gazda'' bili su prodaja pojedinih delova preduzeća, dela mehanizacije, uskladištenih poljoprivrednih proizvoda, muznih krava i stada ovaca. Ostala je da radi samo farma svinja, ali sa veoma malim kapacitetom. Uprave ili ekonomije su napuštene i zapuštene, proizvodni objekti zuje prazni napola ili sasvim porušeni, a radnički stanovi jadno izgledaju pola ih je prazno, a one porodice koje još tu stanuju obilaze Harmatijevi ljudi i prete im isključenjem struje i vode, a nagoveštavaju im i iseljavanje.
Većinu zaposlenih, naročito stručnih i rukovodećih ljudi, koji ne govore mađarski jezik, gospodin Harmati je "po evropskim standardima" odmah otpustio, a na njihova mesta zaposlio ljude mađarske nacionalnosti, bez obzira na njihove stručne, moralne i ljudske kvalitete.